Локализми у говору далматинских Срба

Ja па ту имам неке своје претпоставке, о тим италијанизмима, моје лично мишљење, на основу мојих сазнања.. ја заправо не знам да ли се ради само о италијанизмима или о остацима вулгарног латинског језика, који је по мом мишљењу млађи од прото-словенског и који је чак изведен од прото-словенског, тако да оно што ми сматрамо италијанизмима, већина, нећу да кажем све, није ништа друго него искварене оригиналне прото-словенске речи, коке су више пута доживеле трансформацију. Из протословенског у вулгарни латински, па у латински, италијански и као такве, искварене или просто измењене, опет дошле код нас.

И још нешто морам да приметим, бар нешто што се мени чини, а не мора да значи да је тако. Ја сам приметила да ми далматински српски, вулгарни латински и влашки из источне Србије имају врли сличну мелодичност, однос (и број и позицију) самогласника и сугласника и начин на који изговарају слова њ, ђ,ћ. Чак бих ту негде, што се мелодичности тиче, тј. како ми језик звучи, ту убацила у португалски, јер ми се често дешава да када на ТВ-у натрчим на португалски, док не појачам, на прве звуке нисам сигурна да ли се ради о руском чак или португалском или румунском. Можда ово звучи глупаво, али код мене је стварно тако.

И Власи имају "унђе" само нисам још погледала шта код њих значи. Значи говорим о мелодичности језика, а не о значењу речи. Такође, изговор речи
код наших је врло сличан том "завијању" које постоји у влашком рецимо, код њих сам приметила, да постоји пуно речи са " ије", "ује", "ђе", "ђа, "шће," "шћа" .. рецимо начин на који наши кажу "Војме".........моја мама кад је била екстра запањена нечим то је звучало овако:" А ввввуууооојмијеее!" Па онда то наше " унђе"...... Већина нас или оних који данас говоре модерни српски овај наш говор сматрају примитивним, сељачким, што због речи, што због изговора. Али и влашки, румунски, аромунски, португалски звуче на врло сличан начин "примитивно" и "сељачки", можда заиста и због тога што то јесу били први, примарни језици. Ми се смејемо Хрватима због њиховог новоговора, али шта је модерни српски ако није обогаљњна верзија некадашњег народног језика. Као и латиснки, који је вештачка творевина, у односу на вулгарни латински.
 
Од германских израза мој тата је употребљавао свега њих пар, а не знам где их је покупио, у Далмацији или овде:

"Гањц нове ципеле." - потпуно нове ципеле.
" Хохштаплер" - преварант
и називи неких алата које је изговарао на немачком.

Наши су вероватно више волели мање расрбљене Млетке, мада су увек имали узречицу да Латинима никад не треба веровати, од више расрбљених Немаца. Само када пратиш траг куће Виндзора неминовно ћеш доћи до куће Ветин (Wettin) која је заправо Видин, тако се зове и град, у Немачкој, а творац те династије је Дедо Први, отац Теодорика или тако некако, наводних оснивача првих англо-саксонских династија, а сви су потекли из Лузатије илити Лужица. Е ако је Дедо био неки германски оснивач династије, нека им буде.

Тако да су ти и ове будале Виндзори, наши ,). Шалим се, мада ме копка што је онај дудук Чарлс имао да иде у Хиландар. Зна тај нешто.

Мој тата није подносио Немце, кад је отишао у пензију отишао је у викендицу на селу, купио прасиће и дао им имена Ханс, Милер, итд. Није подносио скоро никога сем Руса, Италијане није мрзео. Али увек ће ми остати тајна зашто је толико волео Црногорце и пред смрт, кад је већ био дементан, више је певао Црногроске песме, као оне што се певају на гуслама, кад певаш и плачеш, него наше, крајишке.
 
Исправка: пардон, оснивач династије је био Теодорик, преименован у Дитрих, а Дедо Први је био његов син. А то био неки наш Тоде ;).

"The oldest member of the House of Wettin who is known for certain is Theodoric I of Wettin, also known as Dietrich, Thiedericus, and Thierry I of Liesgau (died c. 982). He was most probably based in the Liesgau (located at the western edge of the Harz). Around 1000, the family acquired Wettin Castle, which was originally built by the local Slavic tribes (see Sorbs), after which they named themselves. "
 
Promona:
Ja па ту имам неке своје претпоставке, о тим италијанизмима, моје лично мишљење, на основу мојих сазнања.. ја заправо не знам да ли се ради само о италијанизмима или о остацима вулгарног латинског језика, који је по мом мишљењу млађи од прото-словенског и који је чак изведен од прото-словенског, тако да оно што ми сматрамо италијанизмима, већина, нећу да кажем све, није ништа друго него искварене оригиналне прото-словенске речи, коке су више пута доживеле трансформацију. Из протословенског у вулгарни латински, па у латински, италијански и као такве, искварене или просто измењене, опет дошле код нас.

И још нешто морам да приметим, бар нешто што се мени чини, а не мора да значи да је тако. Ја сам приметила да ми далматински српски, вулгарни латински и влашки из источне Србије имају врли сличну мелодичност, однос (и број и позицију) самогласника и сугласника и начин на који изговарају слова њ, ђ,ћ. Чак бих ту негде, што се мелодичности тиче, тј. како ми језик звучи, ту убацила у португалски, јер ми се често дешава да када на ТВ-у натрчим на португалски, док не појачам, на прве звуке нисам сигурна да ли се ради о руском чак или португалском или румунском. Можда ово звучи глупаво, али код мене је стварно тако.

И Власи имају "унђе" само нисам још погледала шта код њих значи. Значи говорим о мелодичности језика, а не о значењу речи. Такође, изговор речи
код наших је врло сличан том "завијању" које постоји у влашком рецимо, код њих сам приметила, да постоји пуно речи са " ије", "ује", "ђе", "ђа, "шће," "шћа" .. рецимо начин на који наши кажу "Војме".........моја мама кад је била екстра запањена нечим то је звучало овако:" А ввввуууооојмијеее!" Па онда то наше " унђе"...... Већина нас или оних који данас говоре модерни српски овај наш говор сматрају примитивним, сељачким, што због речи, што због изговора. Али и влашки, румунски, аромунски, португалски звуче на врло сличан начин "примитивно" и "сељачки", можда заиста и због тога што то јесу били први, примарни језици. Ми се смејемо Хрватима због њиховог новоговора, али шта је модерни српски ако није обогаљњна верзија некадашњег народног језика. Као и латиснки, који је вештачка творевина, у односу на вулгарни латински.
Kliknite za proširenje...

Наш говор 18:06 - 19:12

Срби из Далмације су имали талијанизме у говору, док их код Срба из Лике и Босне није било. Јербо Млечани никед нису владали Ликом и Босном.
Плавно је близу Босне и Лике, и у Плавну се говорило: Шкале (мердевине), Капула (црни лук), Ура (сат), Шугаман (пешкир), Кушин (јастук), Помидора (парадајз), Камара (соба), Катрига (столица), Лумбрела (кишобран), Пијат (тањир), Дота (мираз), Дишпет (инат), Маћа (болест), Шиматорија (гробље), Шетемана (седмица), Шолде (паре), Дрито (право), Кужина (кухиња), Шкатула (кутија), Шпорко (прљаво) и многи други талијанизми, док свега 10-15 км зрачне линије од Плавна у Босни и Лици се нису користили талијанизми. Нпр. Личани за Шкале кажу Лојтре, што је германизам (шкале се на нем. кажу Leiter).
 
Poslednja izmena:
German: leiter, from Proto - Indo- European: *ḱleytro, from Proto-Indo-European *ḱley, from Slavic: *sьlojь, srpsko-hrvatski SLOJ! А у основи речи слој је ослонити се ( ḱley)

A, шта кажеш, СЛОЈ ПО СЛОЈ - Мердевина. Неко је у једном моменту словенско "С" иговорио као "К", па се то "К" касније изгубило, па смо стигли до немачког " leiter", енглеског "ladder".

Ниси ти мене разумео, али нема везе.
 
Тешко је нама данас да замислимо муке праисторијских људи, као и како је изгледао први мост, прве мердевине, итд.

Имаш Горана Шарића, ма колико контроверзан био, и како коме, који је одлично објаснио како је настала реч мост, од речи МАСТ, мрзи ме да објашњавам, пре ћу да ископам негде где је то рекао па ћу поставити овде.
 
Promona:
Од германских израза мој тата је употребљавао свега њих пар, а не знам где их је покупио, у Далмацији или овде:

"Гањц нове ципеле." - потпуно нове ципеле.
" Хохштаплер" - преварант
и називи неких алата које је изговарао на немачком.

Наши су вероватно више волели мање расрбљене Млетке, мада су увек имали узречицу да Латинима никад не треба веровати, од више расрбљених Немаца. Само када пратиш траг куће Виндзора неминовно ћеш доћи до куће Ветин (Wettin) која је заправо Видин, тако се зове и град, у Немачкој, а творац те династије је Дедо Први, отац Теодорика или тако некако, наводних оснивача првих англо-саксонских династија, а сви су потекли из Лузатије илити Лужица. Е ако је Дедо био неки германски оснивач династије, нека им буде.

Тако да су ти и ове будале Виндзори, наши ,). Шалим се, мада ме копка што је онај дудук Чарлс имао да иде у Хиландар. Зна тај нешто.

Мој тата није подносио Немце, кад је отишао у пензију отишао је у викендицу на селу, купио прасиће и дао им имена Ханс, Милер, итд. Није подносио скоро никога сем Руса, Италијане није мрзео. Али увек ће ми остати тајна зашто је толико волео Црногорце и пред смрт, кад је већ био дементан, више је певао Црногроске песме, као оне што се певају на гуслама, кад певаш и плачеш, него наше, крајишке.
Kliknite za proširenje...

"Ганц/ганци ново" се говорило код наске, а "хохштаплер" није и то ти је ћаћа покупио у Србији.

Ево још неких германизама које су користили наши преци:
Шпарати - штедити
Мадрац - душек
Шпигло - огледало
Шкодити - сметати
Цигли ("сваки цигли дан") - појачава утисак, у смислу "сваки боговетни дан" ?
Штрамац - врста душека ?
Кнап - таман
Шњуре - пертле
Шпајз - остава

Мурда има још понеки германизам, али мало је то у поређењу са талијанизмима.
За ове што сам ставивио упитник нисам сигуран, али вуку ми на германизме.
 
Poslednja izmena:
Од ових речи које си набројао моји су у редовној употреби имали "шпарати" и "шкодити", нисам ни знала да су то германизми, а понекад и "мадрац" и "кнап". За "штрамац" и "шпигло" нисам чула, а "шпајз" је, мислим, ушао у употебу и ван наших крајева, ако није и општеприхваћен, мада ја више волим да кажем "остава".
 
"Šparati", from German "sparen" (See also: spären and spåren);

Ako klikneš na "sparen": From Middle Dutch "sparen", from Old Dutch *sparon, from Proto-Germanic *sparōną; sparōną-
alternative form of *sparjaną; sparjaną; From Proto-Indo-European *sper - za šta nema objašnjenje šta znači.

Medjutim, ako klikneš na švedsko "spåren" - definite plural of spår - From Old Norse "spor" - From Proto-Slavic *sъporъ., odnosno na srpskom "spor" u smislu laganije, sporije, USPORITI, mozda usporiti sa trosenjem - Ušparati :) .

Slovenski jezici, neću da kažem srpski, ali slovenski jezici, su jedni od prvih jezika kojima je čovek progovorio, odnosno na kojima su počele da se formiraju prve reči, zajedno sa formiranjem prvih predmeta, prvih pojava, prvih radnji. Bar u ovom delu sveta. Što me ne čudi jer su slovenski narodi uvek bili najbrojniji, a zauzimaju marginalnu ulogu u svemu, prema zvaničnoj istoriografiji, što nema logike.

Tako da obrni, okreni, italijanizmi, germanizmi, to su opet slovenske reči koje su nama stigle natrag u izmenjenom obliku, ali ko se pozabavi etimologijom, manje više će uvek doći do protolsovenskih korena. Konkretno naši preci su ih sačuvali u arhaičnijim verzijama, mislim pre svega zbog toga što su se kretali i živeli po teško ili teže pristupačnim krajevima, jer su hteli pošto poto da sačuvaju svoj jezik, kulturu i običaje. Pošto sam ovde pročitala da ljudi prijavljuju da se skoro isto govorilo u Knjaževcu u Istočnoj Srbiji, evo da kažem da me ni to ne čudi, jer veći deo opštine pripada brdsko-planinskom području, tu su Midžor i Stara planina, kraj koji je takođe riznica za sve koji hoće da istražuju o našoj prošlosti, a samo stanovništvo u sebi ima puno tračkih elemenata. Mislim i da Goranci, iako muslimani, da su takođe sačuvali neke od najarhaičnijih reči i izraza iz srpskog jezika, a koliko je to slično govoru naših predaka, moram da proverim.

Eto, ja sam uvek malo poduža, ali ću se truditi da se ubuduće striktno držim nabrajanja reči, pošto vidim da ti to forsiraš, a da te ovakve stvari manje zanimaju ili ne zanimaju. Možda ću da otvorim zasebnu temu o etimologiji, ako je već nema.
 
Promona:
Од ових речи које си набројао моји су у редовној употреби имали "шпарати" и "шкодити", нисам ни знала да су то германизми, а понекад и "мадрац" и "кнап". За "штрамац" и "шпигло" нисам чула, а "шпајз" је, мислим, ушао у употебу и ван наших крајева, ако није и општеприхваћен, мада ја више волим да кажем "остава".
Kliknite za proširenje...

Sparen на немачком значи сачувати, од тога је наше шпарати https://translate.google.rs/?hl=sr#view=home&op=translate&sl=de&tl=sr&text=Sparen
Има и Spar каса https://www.kliklak.rs/spar-kasa

Штетити/сметати се на немачком каже Schaden, и од тога је муре бити наше шкодити https://translate.google.rs/?hl=sr#view=home&op=translate&sl=sr&tl=de&text=штетити

Mадрац је од немачког Matratze (душек) https://de.wikipedia.org/wiki/Matratze

Шпигло се раније говорило за огледало, моја прабаба је тако говорила. Код бабе се изгубило.
 
Poslednja izmena:
Promona:
Од ових речи које си набројао моји су у редовној употреби имали "шпарати" и "шкодити", нисам ни знала да су то германизми, а понекад и "мадрац" и "кнап". За "штрамац" и "шпигло" нисам чула, а "шпајз" је, мислим, ушао у употебу и ван наших крајева, ако није и општеприхваћен, мада ја више волим да кажем "остава".
Kliknite za proširenje...

Заборавио сам један наш старински израз који је германизам. То је Пенези (паре, новци), долази од немачког Pfennig https://en.wikipedia.org/wiki/Pfennig
 
The pfennig (German: [ˈpfɛnɪç]) - The pfennig is etymologically related to the English penny, the Swedish penning, which was also model for the Finnish penni (1860–2001), the Polish fenig (1917–1918), the Lithuanian word for money PINIGAI - znači jedino je objašnjeno za litvanski da je to njihova reč za novac - znači opet imamo balto-slovenski.

Idemo dalje: penigai comes from the Polish pieniądze (novac), which comes from Proto-Slavic *pěnędzь. Znaci opet dodjemo do cistog proto-slovenskog. Odnosno PENEZI koje si sam pomenuo, a kako mi kazemo.

Za protogermanski izraz panningaz, piše da je nejasnog porekla, ali preko latinskog pondus dolazimo do proto-indo-evropskog s)pénd-os, from *s)pend- , *s)pond-éye-ti iliti puditi ili pudati/pujdati na našem što znači terati ili plašiti. S obzirom da prvi novac nisu bile kovanice vec proizvodi u naturi, moguće da je bilo potrebno terati grabljivice, poput ptica, da ne otimaju ono čime se plaćalo, zapravo o ovome se sad može polemaisati.

Jedni od najstarijih kovanica su denari, drahme i šekeli. Ima objasnjena i veza između denariusa i pondusa, ali me sad stvarno mrzi da objašnjavam, koga zanima može i sam da istražuje.
 
Promona:
To nema nikakve veze sto se mera vise ne koristi u Rusiji, ali je preuzeta od drugih naroda i jos uvek se koristi kod njih.
Kliknite za proširenje...
Napisala si da je ruski pud ekvivalent danasoj meri za funtu ( ili ondasnjoj, nema veze), a ja
sam samo htela da te ispravim. Usput, nije dovoljno da citas Informer I Alo i da ovde pricas SF koje veze s mozgom nemaju,
a nije ni u redu da te mrzi da nesto objasnjavas
:zcepanje:
 
Ekvivalent ne znaci da je nesto neizostavno isto i identicno sa nekom drugom vrednoscu, ne radi se o sinonimu za nesto, vec da moze da ima bliske veze sa tim.

Ali, ajde majke ti, ti me prosvetli. Ajde tacno objasni sta sto sam rekla nema veze sa mozgom, tacno objasni, dokazi, pruzi svoje kontra-argumente, pa da ti i poverujem. Ko si ti? Jesi li ti neki autoritet na polju lingvistike? I da jesi, i lingvisti govore u hipotezama i nista ne smeju da tvrde.

Inace, ne znam koje komplekse imas pa nastupas sa podsmevanjem, iz cuga sto bi se reklo, ali tesko da ce to kod mene upali, dok mi ne das kontra-argumente i dokaze dotle razmisljaj sta znaci stara srpska rec - SJASI! I o njenoj etimologiji, pa mi javi.
 
Promona:
Од германских израза мој тата је употребљавао свега њих пар, а не знам где их је покупио, у Далмацији или овде:

"Гањц нове ципеле." - потпуно нове ципеле.
" Хохштаплер" - преварант
и називи неких алата које је изговарао на немачком.

Наши су вероватно више волели мање расрбљене Млетке, мада су увек имали узречицу да Латинима никад не треба веровати, од више расрбљених Немаца. Само када пратиш траг куће Виндзора неминовно ћеш доћи до куће Ветин (Wettin) која је заправо Видин, тако се зове и град, у Немачкој, а творац те династије је Дедо Први, отац Теодорика или тако некако, наводних оснивача првих англо-саксонских династија, а сви су потекли из Лузатије илити Лужица. Е ако је Дедо био неки германски оснивач династије, нека им буде.

Тако да су ти и ове будале Виндзори, наши ,). Шалим се, мада ме копка што је онај дудук Чарлс имао да иде у Хиландар. Зна тај нешто.

Мој тата није подносио Немце, кад је отишао у пензију отишао је у викендицу на селу, купио прасиће и дао им имена Ханс, Милер, итд. Није подносио скоро никога сем Руса, Италијане није мрзео. Али увек ће ми остати тајна зашто је толико волео Црногорце и пред смрт, кад је већ био дементан, више је певао Црногроске песме, као оне што се певају на гуслама, кад певаш и плачеш, него наше, крајишке.
Kliknite za proširenje...
Mozda zato sto mu je deda grcki princ, a pradeda grcki kralj, prababa ruska princeza iz porodice Romanov pa su po
logici stvari jel bili pravoislavne vere:D
Nego kako te bre ne mrzi da pises o stvarima i pojavama o kojima pojma nemas, a mrzi te da makar malo guglas
jer je recimo vrlo jednostavno pogledati ko su preci kraljicinog muza ( oca Charlsa).
Njegovo je zvanje Princ od Grcke i Danske.
 
Promona:
Ekvivalent ne znaci da je nesto neizostavno isto i identicno sa nekom drugom vrednoscu, ne radi se o sinonimu za nesto, vec da moze da bliske veze sa tim.

Ali, ajde majke ti, ti me prosvetli. Ajde tacno objasni sta sto sam rekla nema veze sa mozgom, tacno objasni, dokazi, pruzi svoje kontra-argumente, pa da ti i poverujem. Ko si ti? Jesi li ti neki autoritet na polju lingvistike? I da jesi, i lingvisti govore u hipotezama i nista ne smeju da tvrde.

Inace, ne znam koje komplekse imas pa nastupas sa podsmevanjem, iz cuga sto bi se reklo, ali tesko da ce to kod mene upali, dok mi ne das kontra-argumente i dokaze dotle razmisljaj sta znaci stara srpska rec - SJASI! I o njenoj etimologiji, pa mi javi.
Kliknite za proširenje...

Vidi, ovde se tako ne diskutuje, jednostavno to nije nivo ljudima koji ovde dolaze i mogu da doprinesu diskusiji.
Sve ovo o cemu ti ovde pises prezvakano je vec mnogo puta , nikako ne pripada ovoj temi o dalmatinskom govoru,
ne budi lenja, prostudiraj hiljade i hiljade postova pametnih ljudi jer ovo tvoje prepisivanje iz Informera i Alo,
ukljucujuci i tvoje ruzno obracanje meni, nekako ne ide uz teme o jeziku.
 
Promona:
Pa sta tebe briga sta ja pisem, sta mene mrzi, sta ne mrzi. Usput, za tvoju informaciju Romanovi nisu bili Rusi, mogla bi makar da izguglas ako vec nisi negde drugde procitala. I rekla sam da se SALIM!
Kliknite za proširenje...

Nije me briga naravno, samo ponavljam da unistavas diskusiju i srozavas nivo ovog casnog podforuma.
Romanovi su bili pravoslavci, a to si valjda zelela da znas, a ovde je tema dalmatinski govor.
 
Rayela:
Pisemo istovremeno:)

Primecujem da nema imena ( ni muskih ni zenskih) koja se zavrsavaju sa mir, slava, ljub, voje
U Srbiji ( barem se ja tako secam, bila sam dete, a to je jel bilo davno) bila su cesta imena Tasa, Stavra, Anton, Trifun, Nikodije,
sada ih vise nema, ostala su samo prezimena ( izuzev Stavre, ali to je vec grcki).
Kliknite za proširenje...

Млетачки попис мог села из 1735/36 (бројеви представљају укупан број душа у једној породици), имена су више народна а мање хришћанска него имена из 19-ог и 20-ог в.

Бусовић Радивој звани Вундак (8)
Бурсаћ Милан (19), Бурсаћ Томо (2), Бурсаћ Обрад (26)
Бојанић Вучен (8), Бојанић Богоје (6)
Билинић Радојица звани Вујко (13)
Крница Јован (12)
Карановић Милиша (14)
Кантар Милован (12), Кантар Божо (8)
Груборовић Јанко (12), Груборовић Цвијо (16), Груборовић Максим (8)
Грабо Марко (8)
Кривошија Илија (17)
Дукић Томо, Дукић Митар (15)
Дубајић Милин (22), Дубајић Радота (7), Дубајић Вулета (6), Дубајић Стојиша и његов син Лазо (9), Дубајић Радојица (5)
Драгишић Јосип (15), Драгишић Вујко (8), Драгишић Остоја (9), Драгишић Радосав (7)
Ђурић харамбаша Раде (33)
Ђумић Радиша, Ђумић Павле (8)
Грмуша Радован (24)
Јањанин Радав (6)
Јанишевић Радота (5)
Мовашић Милосав (6)
Мунимагарац Вујо (23), Мунимагарац Видо (8), Мунимагарац Вујин (5), Мунимагарац Радојица (9)
Масловара Илија
Новаковић Петар (9)
Опачић Радојица (9)
Пајић Петко
Поповић Алекса (8), Поповић Максим (10)
Петровић Максим (12), Петровић Јанко (33)
Перић Јован (12)
Половина Стоја удова
Радуловић Тадија (10)
Русић Милан (8), Русић Радојица (12), Русић Јован (11), Русић Вучета (10), Русић Радивој (9)
Ракић Марко (9)
Шимић сердар Иван (6)
Сладојевић Јован (14)
Шево Радосав (11)
Шевић Петар (13), Шевић Петар (8), Шевић Јанко (15)
Савић Радосав (12), Савић Симо (6), Савић Вујасин (8)
Шкорић Јуко (8)
Шакановић Сава (15)
Старчевић Јанко (6), Старчевић Ненко (6)
Торбица Радивој (26), Торбица Бајо (9), Торбица Максим (12), Тирбица Вујо (5)
Војводић Војин (12)
Зорић харамбаша Стипан (17), Зорић Вучен Велић (14), Зорић Васил покојног Луке (10), Зорић Веселин покојног Мијаила, Зорић Јанко покојног Луке (9), Зорић Вучен покојног Вује (9), Зорић Лазо звани Голуб (15)
Зарач Новак (9)
Зугел Радан (4)
 
Krishna:
Млетачки попис мог села из 1735/36 (бројеви представљају укупан број душа у једној породици), имена су више народна а мање хришћанска него имена из 19-ог и 20-ог в.


Половина Стоја удова
Kliknite za proširenje...
;)
Nomen est omen
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Casual Observer
Rabljaonica, utjecajnik, ljetogrozan: Ovo su nove reči u hrvatskom jeziku
Odgovora
13
Pregleda
191
Pinocchio
Pinocchio
Meliot
Слово Џ у српски језик је ушло из турског језика?
2 3
Odgovora
57
Pregleda
943
guslar1389
guslar1389
Boris T
  • Zatvorena
Ћирило и Методије - мисија и Eвропа : 1150 година од доласка солунске браће у Bеликоморавској
2
Odgovora
40
Pregleda
867
milance19
milance19

Back
Top