Promona
Obećava
- Poruka
- 82
Ja па ту имам неке своје претпоставке, о тим италијанизмима, моје лично мишљење, на основу мојих сазнања.. ја заправо не знам да ли се ради само о италијанизмима или о остацима вулгарног латинског језика, који је по мом мишљењу млађи од прото-словенског и који је чак изведен од прото-словенског, тако да оно што ми сматрамо италијанизмима, већина, нећу да кажем све, није ништа друго него искварене оригиналне прото-словенске речи, коке су више пута доживеле трансформацију. Из протословенског у вулгарни латински, па у латински, италијански и као такве, искварене или просто измењене, опет дошле код нас.
И још нешто морам да приметим, бар нешто што се мени чини, а не мора да значи да је тако. Ја сам приметила да ми далматински српски, вулгарни латински и влашки из источне Србије имају врли сличну мелодичност, однос (и број и позицију) самогласника и сугласника и начин на који изговарају слова њ, ђ,ћ. Чак бих ту негде, што се мелодичности тиче, тј. како ми језик звучи, ту убацила у португалски, јер ми се често дешава да када на ТВ-у натрчим на португалски, док не појачам, на прве звуке нисам сигурна да ли се ради о руском чак или португалском или румунском. Можда ово звучи глупаво, али код мене је стварно тако.
И Власи имају "унђе" само нисам још погледала шта код њих значи. Значи говорим о мелодичности језика, а не о значењу речи. Такође, изговор речи
код наших је врло сличан том "завијању" које постоји у влашком рецимо, код њих сам приметила, да постоји пуно речи са " ије", "ује", "ђе", "ђа, "шће," "шћа" .. рецимо начин на који наши кажу "Војме".........моја мама кад је била екстра запањена нечим то је звучало овако:" А ввввуууооојмијеее!" Па онда то наше " унђе"...... Већина нас или оних који данас говоре модерни српски овај наш говор сматрају примитивним, сељачким, што због речи, што због изговора. Али и влашки, румунски, аромунски, португалски звуче на врло сличан начин "примитивно" и "сељачки", можда заиста и због тога што то јесу били први, примарни језици. Ми се смејемо Хрватима због њиховог новоговора, али шта је модерни српски ако није обогаљњна верзија некадашњег народног језика. Као и латиснки, који је вештачка творевина, у односу на вулгарни латински.
И још нешто морам да приметим, бар нешто што се мени чини, а не мора да значи да је тако. Ја сам приметила да ми далматински српски, вулгарни латински и влашки из источне Србије имају врли сличну мелодичност, однос (и број и позицију) самогласника и сугласника и начин на који изговарају слова њ, ђ,ћ. Чак бих ту негде, што се мелодичности тиче, тј. како ми језик звучи, ту убацила у португалски, јер ми се често дешава да када на ТВ-у натрчим на португалски, док не појачам, на прве звуке нисам сигурна да ли се ради о руском чак или португалском или румунском. Можда ово звучи глупаво, али код мене је стварно тако.
И Власи имају "унђе" само нисам још погледала шта код њих значи. Значи говорим о мелодичности језика, а не о значењу речи. Такође, изговор речи
код наших је врло сличан том "завијању" које постоји у влашком рецимо, код њих сам приметила, да постоји пуно речи са " ије", "ује", "ђе", "ђа, "шће," "шћа" .. рецимо начин на који наши кажу "Војме".........моја мама кад је била екстра запањена нечим то је звучало овако:" А ввввуууооојмијеее!" Па онда то наше " унђе"...... Већина нас или оних који данас говоре модерни српски овај наш говор сматрају примитивним, сељачким, што због речи, што због изговора. Али и влашки, румунски, аромунски, португалски звуче на врло сличан начин "примитивно" и "сељачки", можда заиста и због тога што то јесу били први, примарни језици. Ми се смејемо Хрватима због њиховог новоговора, али шта је модерни српски ако није обогаљњна верзија некадашњег народног језика. Као и латиснки, који је вештачка творевина, у односу на вулгарни латински.