Локација Босне у списима Порфирогенита

[Scott Isle]

Иако је кратко назначено у ДАИ. ми данас знамо да су "Бели Срби" дошли као пагани на Балкан,

Nisu, bili si na Balkanu od pamtivjeka. Ti Srbi u DAI su Boji, izricito iz Bojke, zovu svoju zemlju Bojka, koji su na Balkanu od pamtivjeka, imas ih arhaicnim izvorima. Panonski Boji.

 

[Сребрена]

Desnica oblast opet, još bolje se vidi

 

[Сребрена]

Звонимиров Десник налазио се на ушћу реке Деснице (данас Deshnice) у реку Војушу (данас Vjosa). Верује се да је ту и сахрањен. Данас је у непосредној близини ушћа Деснице у Војушу град Клисура (Këlcyrë ).

Уз Клисуру (најближи данашњи град некадашњем Деснику) зацрвенила сам и трећи појам који је Порфирогенит записао на крају поглавља 32 у ДАИ: Катеро. И данас је то , поред Горице/Корче, насеље звано Катаро.

Дакле, од Десника (надомак данашње Клисуре) до Катара (надомак данашње Горице/Корче која у 10.веку вероватно није била насеље од значаја) живе покрштени Срби, ти делови су делови државе Србије,а помен планине "Босоне" само је оријентир у излагању.

 

[Сребрена]

У покрштеној Србији су насељени градови Дeстиник (Достиника), Чернавуск, ...

Црнобучје уствари. И њега сам лоцирала, такође је сада ванн граница Србије и СФРЈ, и ради се о Бучин-граду на Црној реци.

 

[NickFreakyrgios]

Ја се баш у топономастику не разумем али на оној карти по Порфирогениту има мислим 3 или 4 Дрестника или Дестеника ли Десника.
Велико је питање да ли сви градови данас постоје или као неке разрушене тврђаве или ко зна шта али су исрељеници често давали име града из којег су прогнани или су га напустили.

За Дестеник се мисли да је био на Пештеру. Такође Мавро Орбин тврди да је народ из Босанских Котара или Котора сазидао Котор у Диоклији.

 

[Scott Isle]

Desnica oblast opet, još bolje se vidi

To vrijedi ispitati. Tu si pronasla nesto jako interesatno sto zahtjeva preispitivanje DAI i Knjizice o Gotima.

 

[Kole11]

У примеру који сам ја постовала "катера" је малим словима написана, у примеру који си ти поставио Катера је великим словима записана.

Tako je. Uvek treba koristiti najstarije izdanje koje je dostupno, kasnija izdanja se edituju i tu se gube mnoge korisne informacije. Svaki naziv, svako slovo malo ili veliko, tacka, zarez, bukvalno svaka sitnica u izvoru je bitna.
Porfirogenit je imao razlog zasto je severne Srbe pisao pocetnim slovom Σ a juzne pocetnim slovom C. Imao je i razlog zasto je rec Sklavi nekad pisao velikim a nekad malim slovom, nekad sa Σ a nekad sa C. Nije bez razloga opisao dve pobune na Peloponezu, jednu Sklava a drugu Sklavena.

Tako i u ovom slucaju. Kada nabraja gradove krstene Srbije, gradovi su napisani velikim slovom. Onda stavlja tacku. U sledecoj recenici ide fraza και εις χωρίον Βόσωνα το κατερα, και το Δεσνάκ.
Dakle Srbi zive u krstenoj Srbiji ali i u Bosoni. Uz Bosonu ide dodatak to katera(το κατερα), to je verovatno neki pridev i treba proveriti na sta se odnosi. Takodje, moguce je da iza Bosone Porfirogenit navodi Desnek kao oblast a ne kao grad, jer tako izgleda kada se uzme u obzir kontekst recenice.

Sasvim je moguce to u sta sumnjas, da su Bosona i Desnek odvojene teritorije, odnosno da Porfirogenit govori i o drugim oblastima u kojima zive Srbi.

 

[NickFreakyrgios]

O problemu najranijih pomena Srba na Balkanskom poluostrvu kao i o njihovom navodnom doseljavanju na prostore oko Dunava u 6. stoleću, bilo je mnogo govora i različitih interpretacija koje najčešće nisu korespondirale sa istorijskim podacima. Zadatak ovog rada je da pokuša da utvrdi najranije pomene Srba na prostorima Balkanskog poluostrva u užem smislu.
Najpre treba naglasiti činjenicu koju navodi Konstantin Jireček da se etnonim Sloven sreće na prostorima Balkana tek u 6. stoleću1. On čak naglašava za ime Sloven da “to ime, za taj narod, nije bilo u upotrebi pre 6.veka. A do 6.veka pod tim imenom (Sloveni) kod suseda na zapadu i na jugu svuda je poznato.“2 Koga onda antički pisci, a sa njima i kartografi, identifikuju na prostoru Balkana? Koji su to narodi koje će generalno kasnije prozvati Slovenima? Jireček na ova pitanja daje delimično odgovor tvrdeći da su “Sloveni ranije bili poznati kao Venedi, Vindi,Anti i Skiti“3
Mavro Orbini navodi da se “iz Skandinavije, oko 1460. pre Hrista, Sloveni iseljavaju i šire po beskrajnoj Sarmatiji, pojavljujući se pod različitim imenima – Venedi, Sloveni, Anti, Verli (Eruli), Alani (Masageti), Hiri, Skiri, Sirbi, Dake…“ dok na Balkanu među Slovene, koje sam u svom delu jasno identifikuje isključivo kao Srbe, ubraja i Ilire, Tračane, Spore, Rosolane, Rašane.4 Na istom delu Orbini identifikuje kao Srbe Enete, Tračane, Skite, Dardance, Vende, Ante i Spore.5
Navešćemo samo neke od poznatijih kartografa iz perioda 1- 4. stoleća koji su u svojim radovima ostavili podatke o rasprostiranju Srba širom kako Balkanskog poluostrva, tako i tada poznatog naseljenog sveta.

PLINIJE STARIJI

Plinije Stariji (1.stoleće posle Hrista ) sačuvao je mnoge toponime vezane za Srbe i njihova naselja. Tako on na Balkanskom poluostrvu pronalazi mesto Serbinum6 (Serbbinum) u Panoniji, Vendum (Vendum) na gornjoj Dravi kao i Serretes (Serretes) i Oserriates (Oserriates) na Savi. Tomo Maretić povodom Plinijevih Veneta oko Visle kaže da je “sasvim sigurno da Plinijevi Venedi znače samo jedan ogranak slavenskog naroda“.7 Pored lokalizacije Veneta oko Loare u Galiji, jasno je da o Venetima u Gornjem Jadranu – uključujući provinciju Venetia sa glavnim gradom Venecijom predstavlja srpsku naseobinu.8 Sa svoje strane, Tacit beleži u delu “Germanija“: “Ne znam pouzdano da li da Peukine, Venede, i Fine ubrojim u Germane ili Sarmate“9 Pa ipak, Plinije je, pored mesta Serbinos u Panoniji dokumentovao slične toponime u Zakavkazju (Servii) kao i Mesopotamiji10. Plinije nam je ostavio i saznanje o postojanju srpskog grada na Krimu (Sarbacon) kao i o naselju Serberion – u koje se nalazilo na ušću Dona u Azovsko more.11 Saznanja Plinija i Ptolomeja korišćena su pri izradi Ortelijusove karte Panonije i Ilirika iz 1590. godine.


POMPONIJE MELA

Čitavo stoleće pre Ptolomeja dragocene podatke o geografskom položaju Srba u prikavkaskom basenu ostavio je Pomponije Mela, rimski geograf, koji je 43. godine posle Hrista napisao delo u tri knjige pod nazivom “Opis zemlje“. Ovo delo nam donosi saznanja daleko starija od samog Mele i u njemu se, pored ostalog, na istočnom crnomorskom primorju navode, pored ostalih i plemena pleme Serri. Ovim imenom se na mnogo mesta označavaju upravo Srbi. Na ovom prostoru još je Herodot određenu planinu nazvao Monte Serrorum (ili, u slobodnom prevodu, Srpska planina) a ona bi se mogla locirati kao današnja planina Balkan. Nešto južnije Herodot navodi još jedan toponim (Tribalska ravnica 12) koji upućuje na Srbe koji su dugo vremena u različitim izvorima nazivani Tribalima. Mnogi proučavaoci Herodotovog dela jednoglasni su u zaključku da pojam Tribalska ravnica podrazumeva Podunavlje i Srem13. Pomponije Mela pominje i naselje Serbinos/ Servinos u Panoniji.14
Zanimljivo je da pleme Serra, Serba mnogi istraživači smeštaju između severozapadnog Kavkaza i istočne obale Azovskog mora što u potpunosti odgovara Plinijevom geografskom smeštanju Srba koje navodi kao Serbi, Serrei. Dakle, podaci koje su naveli Pomponije Mela u “Opisu zemlje“ i Plinije Stariji u delu “Istorja prirode“, a oba autora su živela i stvarala u 1. stoleću posle Hrista, dovode nas do saznanja da su Srbi bili na prostorima Balkanskog poluostrva i šire još pre Hrista!

KLAUDIJE PTOLOMEJ

Aleksandrijski geograf Klaudije Ptolomej donosi još bogatije kartografske prikaze srpskih naseobina. Stvarajući svoju kartu sveta sredinom 2. stoleća posle Hrista, Ptolomej se u velikoj meri oslanjao na kartografske podatke Marina iz Tira (100. godine posle Hrista). Ptolomej na svojoj mapi, na teritoriji Balkanskog poluostrva, navodi toponime nesumnjivo srpskog porekla. Tako se nedaleko od današnjeg Siska nalazi Serbinum (Serbinum), na kartama Rimskog carstva nazvan i Servitium (Servitium). Na ovoj karti Srbi su zabeleženi kao Veneti. Tako se nedaleko od Kupe nalazi naseljeVendum a oko današnjeg Lipljana Vendenis 15. Šire gledano, Ptolomej imenom nalazi Srbe (Serboi) u oblasti Kavkaza, a taj podatak potvrđuju i drugi kartografi pre njega (Pomponije Mela i Plinije Stariji).

Naselje Vendenis



Južno od prostora današnje Srbije i Balkanskog polutotoka , Ptolomej beleži u Mauretaniji blizu maolazijskog grada Cezareje srpski grad Serbetos – Serbetis. O ovom mestu pisali su Miloš Milojević, Sima Lukin – Lazić i Olga Pjanović koji su došli do zaključka da su Srbi sa ovih prostora severne Afrike prešli na Ibersko, Apeninsko i Balkansko poluostrvo16. Nedaleko od ovog grada nalazi se poznato Serbonijsko jezero o kome nam podatke ostavljaju Herodot17 i Diodor Sicilijski 18. Opisi ove dvojice pisaca su istovetni – jezero je duguljastog oblika s time što Diodor naglašava da je dubina jezera “čudnovata“. O njemu Diodor još piše: “Tako se površina jezera stapa u jedno s terenom koji ga okružuje i kako više pogledom oka ne može da se razlikuje, cele vojske, čije vođe ovo mesto nisu poznavale, nestale su udaljivši se sa pravog puta“. Za ovo jezero Ptolomej kao da nije znao.
Ptolomej beleži na svojoj karti na obalama jugoistočnog Crnog mora grad Srbicu (Serrbanissa) s tim što je, u nemogućnosti da napiše glas – c , kojeg u grčkom nema, upotrebio kao ekvivalent dva – ss.
Da ne postoji ni jedna druga sačuvana mapa osim Ptolomejeve opet bi se otvorila brojna pitanja u vezi sa navedenim toponimima. Jer toponimi koji upućuju na Vende nalaze se širom danas poznatog sveta i uvek su direktno povezani sa Srbima. Klaudije Ptolomej je pod Vendima podrazumevao Slovene koje beleži uz zapadne obale Baltičkog mora dok je za Germane uobičajeno da Srbe nazivaju Vendima, Vindima baš kao što će Germani, samo za Srbe, postati Nemci – oni koje Srbi ne mogu razumeti. Te iste Vende Polibije smešta u priobalni pojas Jadranskog mora, zapisujući sledeće:
“Oblast uz Adriju naselilo je drugo, veoma staro pleme, zovu se Veneti i po običajima i odeći se malo razlikuju od Kelta ali govore, drugim jezikom.“19

POJTINGEROVA MAPA

Ova mapa sveta je kopija jednog rimskog itinerara iz 3. veka posle Hrista. Nama je poznata preko kopije iz 13. veka, pronađene u benediktanskom manastiru Tegernze u Bavarskoj, a ime je dobila po nemačkom humanisti Konradu Pojtingeru koji se spremao da je objavi i prvi je izneo u naučnu javnost. Ova mapa je dužine 7 metara i donosi nam podatak da se oko današnjeg Skadra (Albanija) nalazilo naselje Pons Servili. Dugo je pokušavano da se ovo ime objasni grubom etimologijom da je to bio put kojim je išlo roblje (lat. Servus, i – rob) kao da drugim drumovima sveta nije vođeno roblje pa ipak nisu dobili ovakav naziv.
Na Pojtingerovoj mapi još je vidljivo naselje Vendenis na današnjem Kosovu i Metohiji koji, zajedno sa Pons Servili, danas svedoči o ranom postojanju Srba tamo gde ih danas ima sve manje.

PROČIŠĆENJE

Svakako da je svaki iole ozbiljniji istoričar bio upoznat sa ovim podacima jer za njih svako zna. Treba naglasiti da se, zapravo, ovde ne radi o nepoznavanju podataka koje smo izneli u vrlo oskudnom obimu, već o ignorantskom stavu pripadnika jedne istorijske škole koji su sva, pa i najviša zvanja – akademika, dobili na pretpostavci da je južna skupina Slovena naselila Balkan u 6. i 7. veku. Iako je novih dokaza o još starijoj istoriji Srba, svedoci smo, iz godine u godinu sve više, još uvek se u udžbenicima deca podučavaju netačnosti o seobi naroda.
Istorijska nauka na svetskom nivou vapi za ponovnim iščitavanjem i tumačenjem istorijskih izvora i u većini slučajeva to je problem koji se rešava u hodu. Naša nacionalna istorija ima potrebu za najhitnijim mogućim rezovima jer su Srbi, po ko zna koji put, u jednoj parodičnoj situaciji: dok se skoro svi narodi Evrope i sveta trude da na svaki način sebi obezbede što dublje istorijske korene pa makar ih i nemali, Srbi se, sa druge strane , odriču dobrih 1500 – 2000 godina sopstvene istorije.(Sa ovim podatkom se neće složiti mnogi, mišljenja da je srpska prošlost još dublja) Na taj način, srpski narod je sebi obezbedio ulogu mladog naroda koji kuca na vrata velikih naroda očekujući da bude, kao takav, od takvih, primljen u Evropsku zajednicu što je samo po sebi paradoks.
Srpskoj istoriji i, posebno, srpskim istoričarima, predstoji jedno veliko pročišćenje kako bi napokon isplivala prava istorija Srba na videlo i bila stavljena pod okrilje institucija. Kao što smo u ovom radu videli, za tako nešto definitivno ima materijala i potrebe.

Napomene
1 K.Jireček, Istorija Srba, I- II, knj.I, Beograd, 1952, 37 ( u daljem tekstu Jireček, I)
2 Jireček, I, 37
3 Jireček, I, 37-38
4 M.Orbini, Il reglo dell Sklavi, Pesara, 1609.,139-140
5 Orbini, 140
6 Sve korene toponima u ovom delu podvukao autor.
7 T.Maretić, Slaveni u davnini,Zagreb, 1889, 15 ( u daljem tekstu Maretić)
8 Maretić, 15
9 Tacit , Germanija , 46
10 Klaudije Ptolomej, Kosmografija, V, 9
11 M. Jović, Srbi pre Srba , Doroteus , Kraljevo , 2002., 166-167
12 Herodot, Istorija, IV, 49
13 Jović, 153 – 154
14 Jović, 166
15 Ptol., 3.9.4.
16 O.L.Pjanović , Srbi…narod najstariji, KIZ DOSIJE, Beograd, 1991., 82
17 Herodot, Istorija, II, 6 ; III,5
18 Diodor, Istorijska biblioteka, I , 30
19 Polibije, Istorije, II , 17

 

[NickFreakyrgios]

Ova mapa sveta je kopija jednog rimskog itinerara iz 3. veka posle Hrista. Nama je poznata preko kopije iz 13. veka, pronađene u benediktanskom manastiru Tegernze u Bavarskoj, a ime je dobila po nemačkom humanisti Konradu Pojtingeru koji se spremao da je objavi i prvi je izneo u naučnu javnost. Ova mapa je dužine 7 metara i donosi nam podatak da se oko današnjeg Skadra (Albanija) nalazilo naselje Pons Servili. Dugo je pokušavano da se ovo ime objasni grubom etimologijom da je to bio put kojim je išlo roblje (lat. Servus, i – rob) kao da drugim drumovima sveta nije vođeno roblje pa ipak nisu dobili ovakav naziv.
Na Pojtingerovoj mapi još je vidljivo naselje Vendenis na današnjem Kosovu i Metohiji koji, zajedno sa Pons Servili, danas svedoči o ranom postojanju Srba tamo gde ih danas ima sve manje.

Мало ме је твоја теза натерала на размишљње @Srebrena овај рани помен Срба око Скадра (Албанија) ме је сетило тезе коју је започео @Mrkalj
Наиме Ђорђе Јанковић је спомињао у близини брдо Владимир а поред њега област Бојка мислим да је данашња Црна Гора.
Мркаљ је навео да Срби из Бојке долазе цару и населе се око Солуна тада пожелеше да се врате у домовину и стигоше до Белиграда данашњег Берата (Албанополиса) преко стратега затражише нову земљу да се населе и то беше Далмација ова путања ми се чини као логичнија рута.
Повезано је са овим што си ти географски лоцирала.

 

[NickFreakyrgios]

Pogledajte prilog 846193

Oво би требало бити према Порфирогениту.

Када Бугарска беше под влашћу Ромеја ***, пошто је умро онај исти архонт (кнез) који је пребегао цару Ираклију, њега је наследио у владавини његов син, а затим његов унук, и тако редом архонти из истог рода. После извесног броја година од њих се родио Вишеслав (Војислав), а од њега Радослав, а од њега Просигој, а од њега Властимир и све до времена овога Властимира Бугари су живели мирно са Србима, као блиски суседи, волећи једни друге, налазећи се у служби и потчињености према царевима Ромеја и примајући од њих доброчинства.

Шта ме мучи овде убеђен сам да Срби долазе са истока као што наводи и Александар Лома а Тибор Живковић прећутно да су Срби из племена Анта по Седову су Срби прасавез из доба Анта нешто сасвим блиско њима.

Ове фусноте је цар оставио незавршене убеђен сам да је до померања Срба дошло услед насељавања Бугара и да Срби губе власт над 7 племена Сербијана па ће опет настати 7 Порфирогенитових Склавинија.

Уколико се овако десило нелогично ми је да су Срби прешли преко бугарске територије већ овуда преко Берата (Белиграда) и увукли се дубоко у Далмацију где се са мапа види да су стишљени Бугарима иза леђа Хрвати а Аборити , Ободрити граничари Браничевци као прваци на спрам Бугара и аварског каганата. На северу је било исто Љутићи су били иза Аборита а Франци су их савладали уз помоћ Аборита који су на кратко пали под власт Франака.

Ајнхард спомиње на сабору у Франкфурту изасланике ових народа: Абодрита, Сораба, Вилаца, Бохема, Мораваца, Преденецената и Авара.

Овај израз Преденецената значи милитантни и убојито настројени и на крају Авари јер су се граничили са њима и са Бугарима дакле одбрамбена линија Срба или српског савеза која је пала под власт Бугара.

 

[Сребрена]

Мало ме је твоја теза натерала на размишљње @Srebrena овај рани помен Срба око Скадра (Албанија) ме је сетило тезе коју је започео @Mrkalj
Наиме Ђорђе Јанковић је спомињао у близини брдо Владимир а поред њега област Бојка мислим да је данашња Црна Гора.
Мркаљ је навео да Срби из Бојке долазе цару и населе се око Солуна тада пожелеше да се врате у домовину и стигоше до Белиграда данашњег Берата (Албанополиса) преко стратега затражише нову земљу да се населе и то беше Далмација ова путања ми се чини као логичнија рута.
Повезано је са овим што си ти географски лоцирала.

У време кад Порфирогенит пише (диктира, мислим)) нема шансе да се ико враћао чак из Сервије до Сингидунума, него у тадашњи Велеградон, одн.Београд на Војуши и Дунавцу ( и ту има нека мања река, Дунафли,Дунавец) данашњиа арнаутски Белград.
То је и логичније, да се померају према северу, а из Сервије северно је данашња цела Албанија.

 

[mizaca]

Ako ćete mene pitati prava bolan Bosna vam je od Pazarića do Travnika..........

Znam da će me popljuvati Dobojlije,Semberci ,Krajisnici i ostali dobri Bošnjani......

Iako sam Sarajka neznam ni ja reć zasto sam se osjećala bosanskije u Jajcu nego u rodnom gradu......

Konsultovala sam se sa "Bosancem" iz Zvezda Granda........

 

[NickFreakyrgios]

У време кад Порфирогенит пише (диктира, мислим)) нема шансе да се ико враћао чак из Сервије до Сингидунума, него у тадашњи Велеградон, одн.Београд на Војуши и Дунавцу ( и ту има нека мања река, Дунафли,Дунавец) данашњиа арнаутски Белград.
То је и логичније, да се померају према северу, а из Сервије северно је данашња цела Албанија.

У његово време Београд је бугарски Београд али кад се враћа у та времена назвао би га Сингидунум и сингидунумски стратег.
Због оне фусноте "Када су Бугари били под влашћу Ромеја***
Сад ту је велики проблем који је оставио недовршен ако су Срби напустили Сервију након доласка Бугара ово би било сигурно јер не би прелазили преко бугарске територије.

 

[Сребрена]

Звонимиров Десник налазио се на ушћу реке Деснице (данас Deshnice) у реку Војушу (данас Vjosa). Верује се да је ту и сахрањен. Данас је у непосредној близини ушћа Деснице у Војушу град Клисура (Këlcyrë ).

Уз Клисуру (најближи данашњи град некадашњем Деснику) зацрвенила сам и трећи појам који је Порфирогенит записао на крају поглавља 32 у ДАИ: Катеро. И данас је то , поред Горице/Корче, насеље звано Катаро.

Pogledajte prilog 847878
Дакле, од Десника (надомак данашње Клисуре) до Катара (надомак данашње Горице/Корче која у 10.веку вероватно није била насеље од значаја) живе покрштени Срби, ти делови су делови државе Србије,а помен планине "Босоне" само је оријентир у излагању.

И сад, гледајте даље како се клупко одмотава лако кад му нађеш почетак

Бучин град (Порфирогенитов Чернобуск) , јужно од језера Мала Преспа. на правцу Корча/Горица_Костур/Касториа, у данашњем приграничном појасу Албаније и Грчке., близу граничног прелаза код села Капештица/Капшчица

одн. Порфирогенитов (Черно) Бучинград, Порфирогенитов Катеро (Котор) и извесна Зета

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a2/Ethnographic_map_of_Epirus,_based_on_P._Aravandinos,_1878.jpg
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cf/Balkans-ethnic_(1861).jpg

ПС. Код планине Грамош најбољи кандидат за Порфирогенитов хришћански Достиник(он).

 

[Scott Isle]

ПС. Код планине Грамош најбољи кандидат за Порфирогенитов хришћански Достиник(он).

Legendo, ovo ti je fantasticno otkrice!

 

[Kole11]

И сад, гледајте даље како се клупко одмотава лако кад му нађеш почетак

Бучин град (Порфирогенитов Чернобуск) , јужно од језера Мала Преспа. на правцу Корча/Горица_Костур/Касториа, у данашњем приграничном појасу Албаније и Грчке., близу граничног прелаза код села Капештица/Капшчица
Pogledajte prilog 860367

одн. Порфирогенитов (Черно) Бучинград, Порфирогенитов Катеро (Котор) и извесна Зета

Pogledajte prilog 860368
Pogledajte prilog 860369Pogledajte prilog 860368Pogledajte prilog 860368

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a2/Ethnographic_map_of_Epirus,_based_on_P._Aravandinos,_1878.jpg
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cf/Balkans-ethnic_(1861).jpg

ПС. Код планине Грамош најбољи кандидат за Порфирогенитов хришћански Достиник(он).

Svaka cast. Ovakve postove treba da praktikuje moderator na forumu za istoriju, da insistitra na resavanju neresenih pitanja....

Nema odgovora na pitanje gde je Porfirogenitova krstena Srbija, mozda bas zbog toga sto se smatra za sigurno da je Bosna bila tamo gde je sada. Sa sigurnoscu znamo da je Bosna zapadno od Drine tek u 12. veku, pa zasto onda ne bi mogli da razmatramo mogucnost da je u 10.veku bila na drugom mestu?

Ova geografska oblast na koju ciljas je bila popriste strasnih sukoba izmedju Bugara, Vizantije i Srba. Bilo je Srba koji su podrzavali Bugare, mislim na Klonimira. Relja Novaković je ukazao na podatak da je u Dostinik iz Bugarske dosao Caslav, Klonimirov sin sa ciljem da preuzme vlast, pa je tada nastao neki sukob izmedju Srba. Moguce da je sve ovo rezultiralo pomeranjem Srba ka unutrasnjosti Balkana, pa tako i bosanskog imena.

Ovaj Dentsikon sa mape Grci zovu Aeromilitsa, i mada navode slovensko ime Denisko, prema njihovoj vikipediji mesto je nastalo u 18 veku, sto meni smrdi na tako poznato moderno grcko muljanje????
https://el.wikipedia.org/wiki/Αετομηλίτσα_Ιωαννίνων

 

[Scott Isle]

У време кад Порфирогенит пише (диктира, мислим)) нема шансе да се ико враћао чак из Сервије до Сингидунума, него у тадашњи Велеградон, одн.Београд на Војуши и Дунавцу ( и ту има нека мања река, Дунафли,Дунавец) данашњиа арнаутски Белград.
То је и логичније, да се померају према северу, а из Сервије северно је данашња цела Албанија.

Nije "logicnije." Porfirogenit kaze da su dosli iz Bojke, a ne iz Bosone. I da su se vracali u Bojku a ne u Bosonu. I objasnjava gdje je Bojka. A svi znamo gdje je Bojka, to je Panonija. Dakle nije sta je logicnije, nego ono sto pise. Ne radi se o Belgradu na Vojusi nego o Beogradu na Savi i Dunavu.
Ne moze se uzet jedan dio i odbacit sve drugo, i onda izmisljat sta je "logicnije." To su fore FF i Tibora Zivkovica, i ostalih politicara istorije.

 

[Kole11]

Nije "logicnije." Porfirogenit kaze da su dosli iz Bojke, a ne iz Bosone. I da su se vracali u Bojku a ne u Bosonu. I objasnjava gdje je Bojka. A svi znamo gdje je Bojka, to je Panonija. Dakle nije sta je logicnije, nego ono sto pise. Ne radi se o Belgradu na Vojusi nego o Beogradu na Savi i Dunavu.
Ne moze se uzet jedan dio i odbacit sve drugo, i onda izmisljat sta je "logicnije." To su fore FF i Tibora Zivkovica, i ostalih politicara istorije.

Isto tako je rekao da su posle Beograda otisli u Dalmaciju, a mi ovde pricamo o Epiru.

 

[Scott Isle]

Isto tako je rekao da su posle Beograda otisli u Dalmaciju, a mi ovde pricamo o Epiru.

Pa sta? Kakve veze ta konstatacija ima sa cinjenicom da su dosli iz Bojke, da je Bojka odredjena izricito i nije u Epiru nego u Panoniji, i da su se vracali u Bojku a ne u Bosonu?
NIJE STA JE LOGICNIJE tebi u tvojoj masti!!!! Nego sta pise!!!

 

[Kole11]

Pa sta? Kakve veze ta konstatacija ima sa cinjenicom da su dosli iz Bojke, da je Bojka odredjena izricito i nije u Epiru nego u Panoniji, i da su se vracali u Bojku a ne u Bosonu?
NIJE STA JE LOGICNIJE tebi u tvojoj masti!!!! Nego sta pise!!!

Konstantin je rekao da su se Srbi na kraju nastanili u Dalmaciji. Srebrena hipotetise da je mozda u pitanju Epir ili Tesalija a ti si je podrzao u tome ako se ne varam.....

 

[Сребрена]

Pa sta? Kakve veze ta konstatacija ima sa cinjenicom da su dosli iz Bojke, da je Bojka odredjena izricito i nije u Epiru nego u Panoniji, i da su se vracali u Bojku a ne u Bosonu?
NIJE STA JE LOGICNIJE tebi u tvojoj masti!!!! Nego sta pise!!!

Nije "logicnije." Porfirogenit kaze da su dosli iz Bojke, a ne iz Bosone. I da su se vracali u Bojku a ne u Bosonu. I objasnjava gdje je Bojka. A svi znamo gdje je Bojka, to je Panonija. Dakle nije sta je logicnije, nego ono sto pise. Ne radi se o Belgradu na Vojusi nego o Beogradu na Savi i Dunavu.
Ne moze se uzet jedan dio i odbacit sve drugo, i onda izmisljat sta je "logicnije." To su fore FF i Tibora Zivkovica, i ostalih politicara istorije.

Sve što nisam podvukla u tvojim objavama ionako ne postoji napisano na ovoj temi, uporedi čitanjem teme.Ne bih da sada o tome , ko greši i zašto. O podvučenoj rečenici tačno piše ovako

na ovoj temi bih ja, kako sam i počela, da se fokusiram na 6+3 naziva iz poslednje rečenice 32.poglavlja DAI

 

[Scott Isle]

Konstantin je rekao da su se Srbi na kraju nastanili u Dalmaciji. Srebrena hipotetise da je mozda u pitanju Epir ili Tesalija a ti si je podrzao u tome ako se ne varam.....

Nije. Ovo sto je Srebrena otkrila se odnosi na nase razumjevanje Srbije u vrijeme cara Konstantina. Prije ovog otkrica, smatralo se da se taj pasus o Bosoni na kraju poglavlja o Srbiji odnosi na Bosnu. Medjutim, Srebrena je otkrila da se ne odnosi na Bosnu.

Dakle, ti Srbi iz Srbije u vrijeme Iraklija oko 630. godine se nisu vratili u Panoniju (Bojku) nego su se rasporedili po teritoriji Srbije iz vremena Konstantina, Srbije oko 950. godine, i takodje i u Paganiji, Zahumlju, Trebinju i Konavlima.
Po spisu znamo gdje su Paganija, Zahumlje, Trebinje i Konavli.
Po spisu znamo i gdje je Srbija -- u zaledju Duklje, Zahumlja, Trebinja, i Paganije, a ispred Hrvatske.

Srebrena je otkrila da jedan dio Srbije koju se u spisu zove Bosona nije Bosna. Bosna koju mi znamo je po spisu Srbija, nije Bosna, i ne spominje se posebno. Srebrena je otkrila da je Srbija od rijeke Vojuse pa do Hrvatske, u zaledju primorskih knezevina. I da su se ovi Srbi iz 630. godine na tom prostoru rasporedili. A to nismo znali. Nismo znali za taj prostor oko Vojuse, jer car Konstantin pocinje geografsko odredjenje Srbije od zaledja Duklje sto je oko danasnjeg Skadra i Draca, i ova zona koju je Srebrena otkrila je van opisa Dalmacije pa je van vidika.

Sada znamo zasto je Kralj Dobroslav oko 1040. godine postavio granicu na Vojusu i vratio te zemlje od romejskog carstva, jer je to Srbija.

 

[gost 433281]

Kao prvo Novi Pazar nije u nikakvom Sandžaku, kao drugo to je oblast stare Srbije, i samo još jedan dokaz da su u tim krajevima najviše poturčeni Srbi, kao i ovamo u današnjoj Bosni. Takozvani Bošnjaci od 92. Nikada nisu ni imali svoju državu, nemaju ni danas sem na papiru. Današnjim oblastima Bosne pa sve do Hrvatske današnje vladali su Srpski kraljevi.

 

[Scott Isle]

Današnjim oblastima Bosne pa sve do Hrvatske današnje vladali su Srpski kraljevi.

I u Hrvatskoj su vladali srpski Kraljevi, Hrvatska je srpska Banovina. Romejski car u DAI daje imena Srba vladara, i Hrvata.

 

[Сребрена]

Ova geografska oblast na koju ciljas je bila popriste strasnih sukoba izmedju Bugara, Vizantije i Srba. Bilo je Srba koji su podrzavali Bugare, mislim na Klonimira. Relja Novaković je ukazao na podatak da je u Dostinik iz Bugarske dosao Caslav, Klonimirov sin sa ciljem da preuzme vlast, pa je tada nastao neki sukob izmedju Srba. Moguce da je sve ovo rezultiralo pomeranjem Srba ka unutrasnjosti Balkana, pa tako i bosanskog imena.

Ovaj Dentsikon sa mape Grci zovu Aeromilitsa, i mada navode slovensko ime Denisko, prema njihovoj vikipediji mesto je nastalo u 18 veku, sto meni smrdi na tako poznato moderno grcko muljanje????
https://el.wikipedia.org/wiki/Αετομηλίτσα_Ιωαννίνων

Dostinik mi je najveći problem, planirala sam da mi bude poslednji na spisku traženih. Medjutim, na sammoj karti se ukazao sam(AeroMilica, da ). Problem mi stvara Letopis Dukljanina, po kome bi Dostinik (iako u Epiru opet) trebalo da bude bliže moru, jer sin Časlav progoni i juri Klonimira..Klonimir uspeva da ladjom dopre do ostrva, gde ga spašavaju mornari ladje koja stiže, neverovatno ali piše tako, baš iz Apulije.

Zato stavljam Dostinik na kraj spiska,dok je Salines, očito ruddnik soli, na pretpostlednjem.

LESNIKa pronadjoh na brzinu dva. Naziv koji potiče od drveća leske, odnosno leskove šume, vrlo je rasprostranjen na srpskim prostorima. E na kartama koje sam već koristila