Локација Босне у списима Порфирогенита

[Scott Isle]

Kod romejskog cara pise "και εις το χωριών" Bosona.
To "εις" znacu "u." To je problem. Prevod bi onda bio "i u selima Bosona, Katera, i Desnik."
Dakle mjesta Bosona, Katera, i Desnik bi bili u selima, za razliku od gradova. To je cudan prevod, ne stoji.
To je razlog za Moravscikov prevod: "I u teritoriji Bosona, Katera i Desnik.

 

[Сребрена]

Kod romejskog cara pise "και εις το χωριών" Bosona.
To "εις" znacu "u." To je problem. Prevod bi onda bio "i u selima Bosona, Katera, i Desnik."
Dakle mjesta Bosona, Katera, i Desnik bi bili u selima, za razliku od gradova. To je cudan prevod, ne stoji.

Катера и Десник су одређени префиксом "то" као и остали градови /утврђења, иако се за прве нагласило да су каструми.
Само је "еис хорион босона" различито.

 

[Scott Isle]

Катера и Десник су одређени префиксом "то" као и остали градови /утврђења, иако се за прве нагласило да су каструми.
Само је "еис хорион босона" различито.

Da, zato Djula Moravscik razlikuje Bosonu, da bi prevod imao smisla: "I u teritoriji Bosona, Katera i Desnik."
S druge strane, Knjizica o Gotima takodje posebno nabraja Bosonu kao dukljansku zupu, a ne navodi mjesta Katera i Desnik. Slicno tome i Sorbija je u KoG posebna zupa, a gradovi Destinikon itd. nisu navedeni. Meni ovo ukazuje da je Djulin prevod dobar, dosljedan carskom tekstu i istorijski, da je Bosona regija a ne selo.

 

[Сребрена]

Da, zato Djula Moravscik razlikuje Bosonu, da bi prevod imao smisla: "I u teritoriji Bosona, Katera i Desnik."
S druge strane, Knjizica o Gotima takodje posebno nabraja Bosonu kao dukljansku zupu, a ne navodi mjesta Katera i Desnik. Slicno tome i Sorbija je u KoG posebna zupa, a gradovi Destinikon itd. nisu navedeni. Meni ovo ukazuje da je Djulin prevod dobar, dosljedan carskom tekstu i istorijski, da je Bosona regija a ne selo.

..али том противречи да кад год Порфирогенит наведе хорион, мисли на село...
Чудно је уопште да планину не помиње нико, да је та Гора Босонска претворена у хорион .

Напр кад кажеш авалска села у београдском атару, то ми је исто као села планине Босне у катерском атару...али изгледа да ипак није множина.

 

[Scott Isle]

..али том противречи да кад год Порфирогенит наведе хорион, мисли на село...
Чудно је уопште да планину не помиње нико, да је та Гора Босонска претворена у хорион .

U redu, aj da uzmemo da je Bosona naselje. Kako da prevedemo taj pasus dosljedno tom znacenju?
"I u selima" sta?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Konstantinov izvor o Hrvatima/Srbima, De conversione Croatorum et Serborum, sadržavao je podatke o gradovima koji su pripadali crkvenoj organizaciji Rimske crkve. U tom istom izvoru su druge kneževine Južnih Slavena samo spomenute, ali samo u vezi sa crkvenim centrima, tj. gradovima. Konstantin je, pobuđen pojavom ovih kneževina, odlučio o njima napisati posebna poglavlja. Poglavlja od 33. do 36. zapravo predstavljaju Konstantinove prve verzije o ovim kneževinama, tj. nacrte u koje je namjeravao skupiti raznovrstan materijal vezan za njih. Zbog toga nema dosljednosti u upotrebi pojmova hora i horion u istim poglavljima. Grčka riječ horion mogla bi biti bliža latinskom pojmu territorium, koji označava teritorij, dok bi hora na latinskom bila bliža pojmu regnum (doslovno kraljevstvo, ali također sa širim značenjem države). Pošto je Konstantin doslovno transkribirao dijelove o kastra oikoumena iz svog izvora, moramo pretpostaviti da je upravo Anastazije primjetio razliku između Zahumlja, Travunije, Konavala i Bosne (territorium), nasuprot Hrvatske, Srbije, Paganije i Duklje (regnum). Gradovi navedeni iza imena svake od ove četiri kneževine sadržavali su isti pojam koji bi označio tu kneževinu, i to je – territorium. Kao što je slučaj sa Hrvatskom, Srbijom i Dukljom, on je konstantno koristio pojam regnum.

http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak 39.pdf

 

[Mrkalj]

Konstantinov izvor o Hrvatima/Srbima, De conversione Croatorum et Serborum, sadržavao je podatke o gradovima koji su pripadali crkvenoj organizaciji Rimske crkve. U tom istom izvoru su druge kneževine Južnih Slavena samo spomenute, ali samo u vezi sa crkvenim centrima, tj. gradovima. Konstantin je, pobuđen pojavom ovih kneževina, odlučio o njima napisati posebna poglavlja. Poglavlja od 33. do 36. zapravo predstavljaju Konstantinove prve verzije o ovim kneževinama, tj. nacrte u koje je namjeravao skupiti raznovrstan materijal vezan za njih. Zbog toga nema dosljednosti u upotrebi pojmova hora i horion u istim poglavljima. Grčka riječ horion mogla bi biti bliža latinskom pojmu territorium, koji označava teritorij, dok bi hora na latinskom bila bliža pojmu regnum (doslovno kraljevstvo, ali također sa širim značenjem države). Pošto je Konstantin doslovno transkribirao dijelove o kastra oikoumena iz svog izvora, moramo pretpostaviti da je upravo Anastazije primjetio razliku između Zahumlja, Travunije, Konavala i Bosne (territorium), nasuprot Hrvatske, Srbije, Paganije i Duklje (regnum). Gradovi navedeni iza imena svake od ove četiri kneževine sadržavali su isti pojam koji bi označio tu kneževinu, i to je – territorium. Kao što je slučaj sa Hrvatskom, Srbijom i Dukljom, on je konstantno koristio pojam regnum.

http://www.anubih.ba/godisnjak/izdanja/Godisnjak 39.pdf

Kada je Živković napisao taj rad?

 

[Сребрена]

Уствари је врло небитно шта је Порфирогенит сматрао хорионом за питање локације Босоне.,а специјално је небитно како Тибор тумачи ..већ је омашио много пута преписујући без увида у изворе ( напр по питању Сингидунума/ Берата и Дунава епирског). Укратко, да је територија Босне у десетом веку била велика и заокружена целина, тврдња је оних који су били у групи људи обучених за припрему анексије Босне 1908.године- уз све остале "радње". То се види по погрешно протумаченим локацијама које је поставио Јиречек. Јиречек је лоцирао градове ПФ "крштене Србије" у област Тузле и слично...,а цела плејада "историчара" међуратних и послератних и савремених само је слепо преписивала, без икаквог критичког мишљења..
У једном од тих радова и осврта (нисам сачувала линк грешком) помиње се и став Новаковић Стојана, да ван граница тадашње Краљевине нема шта да се рачуна у историју Срба.


Најбитније је да су сви градови, река Дунав и Белград и за сада планина Босна записани у десетом веку у 32. поглављу ДАИ, битни за историју Срба, налазе се у Епиру.
Тачније, у 32.поглављу описана је територија од солунске Сербице, преко Касторије и дан. Корче до Белградске реке и Берата, а у ширини бар до области Десничке реке.

Верујем и знам да и у тренутно непоменутим деловима Епира има још неубифицираних насеља из српске историјe везаних за лозу Дервана (dux Winedorum)

 

[Сребрена]

Најбитније је да су сви градови, река Дунав и Белград и за сада планина Босна записани у десетом веку у 32. поглављу ДАИ, битни за историју Срба, налазе се у Епиру.
Тачније, у 32.поглављу описана је територија од солунске Сербице, преко Касторије и дан. Корче до Белградске реке и Берата, а у ширини бар до области Десничке реке.

Верујем и знам да и у тренутно непоменутим деловима Епира има још неубифицираних насеља из српске историјe везаних за лозу Дервана (dux Winedorum)

Srpski vladar Dervan pomenut je 659.godine kod franačkog hroničara Fredegara . U njegovoj trodelnoj hronici Liber Historiae Francorum pominje se srpski vladar Dervan -dux gente Surbiorum que ex genere Sclavinorum.

Моја сазнања, еклектичке природе, су да су Дерван и брат, по очевој жељи поделили царство и Дерван је тај ("непознати архонт из 32. поглавља ДАИ) паганин који доводи Беле Србе на Балкан, јужну половину царства. Порфирогенит наглашава да је прво пристаниште, одн. прво станица/станиште Белих Срба солунска област Сервиа/Србија .
Топонимика присутна до 21. века смешта "Дерванову Србију" у област на реци Војуши и ниже Војуше, до реке Дрине (а можда и ниже реке Дрине) на којој је прелепи Дринопољ (дан.Аргирокастрон). Наравно, у Епиру..... у непосредном суседству са Десником, градом који је био престоница Дервановог сина Звонимира и недалеко од покрштених области Србије, која је покрштена у време Дервановог унука, Будимира.

iako toponima Derven- ima od Grčke do Prizrena..verujem da je utvrđenje bilo u dan. Tepelenu, oblast Drinopolja , kao centar Dervanove Krajine

Tepelenë is a city and a municipality in Gjirokastër County. The town is located on the left bank of the Vjosa River, about three kilometres downstream from its union with the Drino.
Tepelena is an early settlement related to the construction of a castle in the 7th century, erected in this strategic point at the crossroads of Vjosa, Këlcyre gorge, Drinos and Mallakastra. The earliest settlement for the city is associated with a castle, which is erected on a strategic point, at the intersection of roads that cross the river valley of Vjosa and Drino.
Tepelena is located in the province of Derven, in the south of Albania.
Tepelena ndodhet ne krahinen e Dervenit, ne jug te Shqiperise.

 

[Сребрена]

Да ли је на темељима утврде из 7.века направљен дворац Али_паше у османско време, није истражено. Приказујем вам садашње стање и пропорције:

Десник:
. Magnificent and majestic Gryka e Kelcyres cleaves between steep hills and reaches the highest point of the plateau that lies between Trebeshina Mountain and Nemercka in the town of Kelcyra, which is located to the right of Vjosa, where the river of Deshnica together with its branches begins the confluence with Vjosa.

"Дервицан", Δερβιτσάνη ,топоним подвучен на мапи Грци објашњавају као име византијског деспота ( ῖν τοῖς χρόνοις τῆς Βυζαντινῆς Αὐτοκρατορίας ἐλέγετο «Δέρβη» )

Путопис бициклистички:

DAY 5: Sotire – Benje – Permet
We will climb from the plateau of Sotira surrounded with very high Pines, before arriving at the source of Vjosa river and going through its gorge down to Leskovik.
The road down to Carshova is a very pleasant one and full of emotions, its nearly 17 km. Then we will follow the road on the river till we arrive in Permet, a city known for its traditional food and the strong authentic drink ‘Raki’.... Distance 66 km ...


DAY 6: Permet – Gjirokaster
The journey continues along the valley of Kelcyra. Kelcyra it’s a city that extends along the Trebeshina and Nemercke mountains and Vjosa and Deshnice rivers. After that it will appear to us the plateau of Gjirokastra, a ‘museum city’, maybe the most beautiful in Albania. .....Distance 70 km...
http://mytravel.al/tour-item/biking-to-south/[/QUOTE]

 

[АнаиванГорд]

Сребрена, немој погрешно да ме схватиш али ако је ово кнез Дерван на којег ја мислим онда нам на карти недостаје Турингија.

 

[Kole11]

Дервицан", Δερβιτσάνη ,топоним подвучен на мапи Грци објашњавају као име византијског деспота

Vizantija 7.veka nije bila nista vise grcka nego sto je bila slovenosrpska. To je zakljucak ruske nauke 19.veka. Deo Srba je ostao van Vizantije gradeci nezavisnost, a deo je gradio vizantijske institucije pozivajuci se na kontinuitet rimskog carstva.
Tako da ne treba upadati u zamku, da ono sto je vitantijsko nije bilo i srpsko.

Servija i Gordoservon su proglaseni episkopskim sedistima, Srbin je bio patrijarh Srbin je bio car, samo to je dovoljan pokazatelj statusa Srba u Vizantiji.

Ruska istorijska skola je najbolja, kazem ja

 

[Сребрена]

Сребрена, немој погрешно да ме схватиш али ако је ово кнез Дерван на којег ја мислим онда нам на карти недостаје Турингија.

Pa da, zabuna je da li je Dervan otac ili sin, odn. da li je ostao na severu i poslao sina na jug, ili je on sin koji je stigao na jug. Po toponimici od Grčke do Prizrena, Dervan je taj koji je stigao na jug u 7.veku.
Zato rekoh ranije, eklektički sam prihvatila sledeću verziju priče ( da li je Orbinijeva, Popa Dukljanina ,Lukarijeva, Bomanijeva ili od svih pomalo, teško mi je da kažem ):
Otac je Zvezdodrag
Sinovi su Dervan i Belo (Beloslav)
Unuci su : od Dervana Zvonimir, od Belo(slava) Milča..i pleme Milčani

I moguće je da moja verzija "rodoslova" nije jedina tačna, ali ni to neće moći tačno da se utvrdi zbog opšte konfuzije u istoriografiji. Zato i pokušavam da izbistrim najosnovnije pojmove, gde je šta, pre svega..i to radim kao najvredniji štreber BB škole, slovo po slovo Porfirogenitovo.

A on je napisao da ne zna ime prvog vodje koji je stigao u tesalijsku Srbiju, i nije se zadržao tu nego je preko Dunava krenuo i naselio svoje ljude na druge prostore. Po prisutnoj toponimici "Dervana"( imenovanog arhonta sada) posle 13 vekova ti ljudi _Srbi su naselili predeo od Grčke do Prizrena, a u 10.veku Porfirogenit zna da oni i dalje žive, kao hrišćani od Kosturske do Desničke oblasti.

A tesalijska oblast Srbija/Servia i dalje nosi to ime.

 

[Сребрена]

Evo još toponima vezanih za Dervana iz mojih starih foldera:
Derven(ova) planina

Dervanova kula i Dervanov kamen

ali da odredim Tepeleni kao Dervanovu prestonicu presudilo je što se nalazi u Krajini Dervanovoj i danas, što je blizu tesalijske Servije i na putu od Servije "preko Dunava nadomak Belagrada" prema PFgenitu, što je Dervanov sin izmestio prestonicu na ušće Desnice u Vojušu dok je Dervanova (Tepeleni) na ušću Drine u Vojušu, znači blizu i u slivu iste reke (kao danas preseljenje iz BGa u NSad), i zato što su registrovane ruine utvrdjenja baš iz 7.veka

 

[NickFreakyrgios]

Сребрена, немој погрешно да ме схватиш али ако је ово кнез Дерван на којег ја мислим онда нам на карти недостаје Турингија.

Па не треба Алба да их дели више Дерван прешао у Туринђију.

 

[Сребрена]

P.S. Pa u Prizrenu, u gornjem Gradu, utvrdjenja Višegrad i Drvengrad..

 

[Pumpaj Dinstanović]

У једном од тих радова и осврта (нисам сачувала линк грешком) помиње се и став Новаковић Стојана, да ван граница тадашње Краљевине нема шта да се рачуна у историју Срба.

Srebrena, to je jedan istorijski falsifikat koji se podmeće na internetu...i koji smo svojevremeno jedno stotinu puta pobili na ovom forumu.

I ti si učestvovala na relevantnim temama, tako da bi trebalo da vrlo dobro znaš da to što si napisala nije istina...tako da to pokreće pitanje iz kog razloga to pišeš.

 

[Сребрена]

У једном од тих радова и осврта (нисам сачувала линк грешком) помиње се и став Новаковић Стојана, да ван граница тадашње Краљевине нема шта да се рачуна у историју Срб

рад је објављен у Гласнику СГД :

 

[Сребрена]

Јиречек је лоцирао градове ПФ "крштене Србије" у област Тузле и слично...,а цела плејада "историчара" међуратних и послератних и савремених само је слепо преписивала, без икаквог критичког мишљења..

Јиречек је стекао светску славу докторском дисертацијом „Istorija bugarskog naroda” (1876), и министарску фотељу ( 1879-1884) у новостворној кнежевини Блгарији, а животно дело му је
Geschichte der Serben . Дао је велики допринос победи аустријске политике на Балкану.

Пре свега, где год је могао, "мутио је топониме" и погрешно је убифицирао термине.

Јадни Тибор , који је више од 20 година потрошио на разумевање Порфирогенитових списа и у Србији и у Атини и свукуд а да се није сетио да критички провери писања претходника, ништа није успео да уради. Од 9 назива "крштене ПФгенитове Србије" наведених у последњој реченици 32. поглавља ДАИ, јалова српска "критичка историографска школа " потврђује само један, Јиречекову Тузлу. Ово је исечак из Тиборовог "Изгубљеног извора........" :

који не само да је погрешно лоциран далеко од Тесалије, Дерванове крајине и планине Босона...него је схваћен као латински израз Салинес :солана..иако Порфирогенит није писао на латинском језику. Нигде никада нико није проверио да ли тај назив има логику у језику Ромеја ј или, још логичније, да га тумаче српским језиком као напр. планину Снежник у Тесалији или Десник и Међуречје у Епиру.

Само су преписивали, као у пачијој школи

Сви пачићи дошли,
На скамијам' стоје;
Стари патак метно
Наочаре своје.

Учио их, учио
Од среде до петка,
Ал' се нису одмакли
Даље од почетка.

 

[Pumpaj Dinstanović]

рад је објављен у Гласнику СГД :

Pogledajte prilog 869088

Pogledajte prilog 869089

Još si i podvukla...osim dva bosanska. Samu sebe demantuješ.

 

[Pumpaj Dinstanović]

У једном од тих радова и осврта (нисам сачувала линк грешком) помиње се и став Новаковић Стојана, да ван граница тадашње Краљевине нема шта да се рачуна у историју Срба.

Pogledao sam da vidim koja je to odrednica iz 2003. godine. Reč je o Списи из историјске географије.

Rasprava koja je u ovom zborniku radova objavljena jeste Српске области X и XII века, premijerno objavljene u br. 48 Glasnika Srpskog učenog društva 1880. godine.

Koliko se samo loše mogu razumeti stvari, pogrešnom interpretacijom reči i istrgavanjem iz konteksta pojedinih delova rečenica.
Koga interesuje šta je istina, evo veze ga GSUD; prvi rad u broju je Novakovićev istorijsko-geografski opis u kojem se bavi srpskim zemljama pre Nemanjića.

https://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_0144/1880/b048#page/2/mode/1up

 

[Сребрена]

Мени непознат истомишљеник по питању српских градова у Епиру :


- Padom drzave Djurdja Kastriotica Skenderbega pod tursku vlast prekinuta je jos jednom juzna slovenska i srpska etnicka transferzala ( od rijeke Cetine preko Huma i Raguze, Kotora, Skadra, Ljesa i Draca, zatim Svetigrada i Belgrada, Ohrida i Servije, preko Soluna do Sera ) ustanovljena osam vjekova ranije u vrijeme cara Iraklija a utvrdjivana u vrijeme Nemanjica.

Bozidar Alekse Vukcevic, SRBI SKLAVONIJE I SKADRA XV VIJEKA I HILANDARSKI POSJED KAMENICA http://www.montenet.org/2002/bozo2.html

Svetigrad i Belgrad su u korčanskoj ,odn.prespanskoj oblasti

 

[Сребрена]

"Дервицан", Δερβιτσάνη ,топоним подвучен на мапи Грци објашњавају као име византијског деспота ( ῖν τοῖς χρόνοις τῆς Βυζαντινῆς Αὐτοκρατορίας ἐλέγετο «Δέρβη» )


У једном од насеља са називом Дервени, између Лесника и јањинског Коњица, у дан. Грчкој, неколико километара од данашње албанске границе, налазе се неиспитане и неистражене руине

Alternative Names:	Derveni, Dervéni, Dherveni, Dhervéni, Ereipia Derveniou, Ereípia Derveníou, Δερβένι
Type:	Ruin(s) - a destroyed or decayed structure which is no longer functional
Mindat.org Region:	Ioannina, Epirus, Greece
Region:	Dimos Konitsa, Nomós Ioannínon, Epirus, Greece
Latitude:	40° 4' 50" N
Longitude:	20° 40' 40" E

[
а има још топонима на списку:

Dervekista	populated place
Derven Fourka	populated place
Derven Karia	populated place
Dervendi	populated place
Derveni	populated place
Derveni	ruin
Dervenia	populated place
Dervenikos	stream
Dervenosalesi	populated place
Dervisadhes	populated place
Dervisi	stream
Dervitsiana	populated place
Derviziana	populated place
Dervo	hill

 

[Сребрена]

Топонимика присутна до 21. века смешта "Дерванову Србију" у област на реци Војуши и ниже Војуше, до реке Дрине (а можда и ниже реке Дрине) на којој је прелепи Дринопољ (дан.Аргирокастрон). Наравно, у Епиру..... у непосредном суседству са Десником, градом који је био престоница Дервановог сина Звонимира и недалеко од покрштених области Србије, која је покрштена у време Дервановог унука, Будимира

Ево како изгледа терен и пут између потенцијалне Дерванове утврде из 7. века и Десника, престонице синовљеве.

а тај исти пут, данашњи аутопут СХ 75, надаље се пружа до Катере и Корче, одн. то је главни пут некадашње "крштене Србије" описане у 32. поглављу ДАИ

 

[Сребрена]

Молим вас да поштујете моју тему и не убацујете ништа што није везано за тематику.Мислим да је битна и да треба да остане читљива и прегледна, мала ли је ствар да је толика омашка направљена да се "крштена Србија" налазила у Епиру и да је цео Епир завичај пренемањићке династије?