Kucnuo je cas da napravimo Rusko Srpsku Imperiju !

Podrzavate li stvaranje beskrajne i mocne Rusko Srpske Imperije ?

  • Podrzavam , super je ideja !

  • Ne podrzavam .


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Odkako smo provalili mitu fali foro album sa sličicama

slike S300, 400 i 600 smo gledali
a gledali smo i MiG 21, 23, (25 i 27 imali grešku) 29
pa onda neki zevzek stavljao Ruske nuklearne podmornice i maštao da ih uvezemo
kako za ratna dejstva tako i za mirnodopske svrhe da se narod nakači za struju

Ali bi ja da nastavimo ovu sprdačinu od teme i podsetio bih narod šta još Rusi imaju od artiljerije:
1.jpg
 
Уздам се у Путина. Жалосно, али Николићу не верујем ништа.
Томислав Николић: ново поглавље у сарадњи Србије и Русије


22.05.2013, 12:05
http://serbian.ruvr.ru/2013_05_22/Tomislav-Nikolic-novo-poglavlje-u-saradnji-Srbije-i-Rusije/


Србија и Русија се налазе пред новим поглављем узајамне сарадње, које ће омогућити постизање било каквих циљева, изјавио је у интервјуу за Итар-Тасс уочи планиране посете Русији председник Србије Томислав Николић.

„Један од наших приоритета је економска сарадња Србије и Русије, заснована на блискости језика, религије, историје и културе“, - рекао је Николић. „Србија у прошлости није у довољној мери користила потенцијал који јој даје блискост са Руском Федерацијом“, - сматра он. „Осим тога, неки представници бившег руководства Србије нису били потпуно искрени са Русијом и то је изазвало велику штету нашој земљи“, - пожалио се председник. „Многе шансе нису искориштене, многе шансе су пропуштене“.

Ипак, каже он, „за последњу годину је успело променити ситуацију из корена. Сигуран сам да се пред нама отвара поглавље, које ће доказати да можемо постићи било које циљеве, уколико се ујединимо“, - резимирао је Николић.

За време посете највишег руководства Србије планирано је потписивање споразума о стратешкој сарадњи. То ће бити кључни документ за будућу сарадњу Београда и Москве. Посебна пажња се поклања економској сарадњи, размени робе и стратешким инфраструктурним пројектима, координисаном деловању на међународној политичкој сцени, посебно по питању одбране Косова и Метохије.
 
ЕУ и НАТО Србији гарантују једино независност Косова
Бранко Жујовић

22.05.2013, 13:25
© Коллаж: «Голос России»
http://serbian.ruvr.ru/2013_05_22/EU-i-NATO-Srbiji-garantuju-jedino-nezavisnost-Kosova/
Како то да ни један аналитичар у Србији, док трају преговори у Бриселу, не говори о структури и постојаности гаранција ЕУ и НАТО пакта за спровођење Бриселског споразума? Зар нам искуства са „одвојеним колосецима“ и опструкција Резолуције 1244 не говоре довољно?

Да сам циничнији, приметио бих да је предстојеће размештање озлоглашене 525. бригаде америчке војске на Косову и Метохији израз поштовања територијалног интегритета и суверенитета Србије, јер је потпуно у складу са споразумом, који је наша држава с НАТО пактом потписала 2005. године и заборавила на њега.

Без све шале, ћутање српских званичника о доласку ове важне јединице војске САД, у време када се конкретизује примена Бриселског споразума, више је него јадно. Ћутање и повремене изјаве да је НАТО гарант безбедности српског становништва ком се, после свега, чак и верује, терају на закључак да званични Београд или не зна шта ради или има сам према себи лоше намере.

Док трају разговори о примени Бриселског споразума, а управо их воде премијер Србије и Хашим Тачи, све оптимистичне изјаве Гвида Вестервелеа, Венсана Дежера, Драгана Марковића Палме, Александра Вучића и свих других важних људи, па чак и добијање датума за почетак преговора, падају у воду управо пред питањем квалитета и постојаности гаранција ЕУ и НАТО пакта.

Оба партнера, а и сваки понаособ, Србији могу да гарантују само независност њене јужне покрајине. Тренутно, одложено, неформално, директно, није од суштинске важности. О свему може да се разговара, али на крају европског пута Србију чека тај непристојан услов. Ни више, ни мање од тога. Али, по коју цену?

Српско политичко вођство за државу, изгледа, није изборило никакву надокнаду за попуштање стратешких размера у Бриселском споразуму. Обећање Београда народу Србије, уосталом врло наивно и наравно неистинито, односило се на побољшање животног стандарда, у замену за прихватање промене косметске политике.

Ивица Дачић, уочи одласка у Брисел на договор о спровођењу потписаног и овереног споразума, изјавио је да сада очекује политичку и економску подршку. Где и какву? Ето, рече Дачић, Николић и Вучић ове недеље путују у Русију, од Немачке је Србији стигло обећање о милијарду евра инвестиција, а Србија жели и инвеститоре из арапских земаља и са Далеког истока.

Ето цене Бриселског споразума. Зар је повлачење државе и прихватање сецесионистичког устава у јужној покрајини вредно неформалног немачког обећања о „милијарду евра инвестиција“? Јер, сва сарадња са Русијом и другим великим земљама уопште не зависе од Бриселског споразума и његовог спровођења.

Како веровати ЕУ, када је, колико до јуче, говорила да је процес евроинтеграција Србије одвојен од питања Косова и Метохије? Како веровати НАТО пакту, када ни Резолуција 1244 никада није спроведена до краја, погром 2004. године, част изузецима, изведен скоро уз садејство са тим снагама? О повратку хиљаду српских војника на КиМ, да не говоримо.

Дубоко верујем да је сва помоћ ЕУ, било којој земљи с њене периферије, прокњижена негде као црно потраживање. Дуг, који ће на различите начине морати да се враћа. Са друге стране, српско економско искуство говори нам да су инвестиције тек медијска шифра за политичку, често, народским жаргоном речено, акцијску распродају националних ресурса. Шта би то, дакле, још могло да занима Немачку у толико сервилној Србији?

Пре само недељу дана, медији су пренели изјаву извесног Михаела Шмита, који је у Београду представљен као директор „делегације немачке привреде у Србији“. Шмит је тада изјавио да је приватизација Телекома „Србија“ и ЕПС-а политичко питање.

Страх ме је да у косметском случају нема чак ни нагодбе, да ћемо повлачење државе с Косова и Метохије платити, а не наплатити, што би такође било нечасно, али свакако мање неповољно. Не само препуштањем стотина милијарди евра вредних природних ресурса и предузећа на Косову и Метохији, него и маскираном распродајом преосталих великих система у остатку Србије.

Телеком за албанско Косово, ЕПС за Дукађин, можда је то нова, генијална формула српске спољне политике, коју воде сви осим ресорног министра. Не видим шта би осиону Немачку, под фирмом инвестиција, још могло да занима у оволико сервилној Србији, осим то нешто великих система и по које јавно предузеће од стратешког значаја. Не видим ни шта српски политичари, у европској матрици свог поимања политике, још могу да понуде европским партнерима.

Ово би била скица квалитета и постојаности гаранција, које би требало да поспеше реализацију споразума о којој тренутно преговарају Дачић и Тачи. Ти преговори неодољиво подсећају на атмосферу потписивања бројних „споразума о поштовању споразума“ градске власти у Београду, након избора 1996. године. С тим што су СПО и ДС тада имали неупоредиво квалитетније гаранције Брисела, па су ипак окончане политичком мизеријом.

А можда НАТО и не размешта 525. бригаду на истоку покрајине због најављеног, па одложеног почетка изградње „Јужног тока“ и сопствених политичких и економских интереса у самопроглашеној држави косметских Албанаца. Можда ЕУ и НАТО неће у ходу мењати Бриселски споразум, можда нису ни почели једнострано да га тумаче.

Можда ни обавеза Србије да неће ометати „Косово“ на путу ка ЕУ неће бити употребљена као нова реалност, која ће сутра, тешка Вучићева срца, морати да се прихвати у процесу коначног признања независностипокрајине. Можда Срби на северу и у енклавама сада могу мирно да спавају. Можда... Лоша арома будућности Србије!
 

Док је НАТО уништавао српску армију, Русија је унапређује

Григориј Соколов

23.05.2013, 10:12
4highres_00000499445309.jpg

югославия НАТО югославия

Данас вам представљамо војног пилота, ваздухопловног новинара, професора филозофије и филологије, преводиоца Радмилу Тонковић, која скоро све зна о томе шта се дешавало током бомбардовања Југославије од стране НАТО-пакта 1999. године. И наравно моје прво питање госпођи Тонковић било је посвећено управо тим трагичним догађајима.

Да ли је то по вашем мишљењу био локални конфликт или је то био део борбе, како да кажемо, за прекрајање света?

Наравно да то никако не може да се подведе под обичан конфликт локалног карактера. То је сто посто шира акција, то је акција борбе нове глобализације и нове колонизације. Као што и сами видите шта се дешава са делом наше територије, са Косовом. Ми никако нећемо то да признамо као део колоније. Али очигледна је намера неких великих сила да они то присвоје. Како можете да сматрате да је то локални сукоб ако он траје 78 дана и ноћи и ако вас дивљачки бомбардују са десет хиљада метара, ви не видите непријатеља, ви не видите његове летелице? Само падају бомбе и уништавају све редом: и објекте значајне за нашу армију и наравно становништво и његове објекте. Сами знате да је у тој агресији уништено 18 хиљада стамбених јединица, 365 објеката, веома важних културних и историјских споменика. У бомбардовању је погинуло хиљаду два војника и полицајца и више од две хиљаде грађанских лица који су постали жртве агресије НАТО-а на Југославију. Зашто је то цинично названо „Милосрдни анђео“. За кога је то милосрђе и за кога је тај анђео? За нас, ко су тамо живели, који су то претрпели, то је било нешто страшније од Другог Светског рата. Нама је тако и рекла наша старија генерација која је учествовала у Другом Светском рату да су они заиста надмашили и фашизам, и Хитлера. Ја сам записала у свом дневнику који сам водила током те агресије да се рецимо сирена оглашавала 287 пута да би отприлике на неки начин упозорила наше становништво да наилазе јаке смрти. А то су били F-14, F-15, F-16, F-117A, B-2, B-1B, B-52H, A-10, E-2C, E-3E, A-6, Торнадо, Хантери, Харијери, затим били су хеликоптери, беспилотне летелице, и тако даље. То су била најмоћнија средства за убијање људи. Разни видови бомба и ракета, све до оних које су забрањене међународним конвенцијама, страшне касетне бомбе, које су биле напуњене осиромашеним уранијумом од којег ми сада после 14 година имамо велике последице. Јако пуно људи умире управо од онколошких проблема. Нарушена је и Женевска конвенција. НАТО је без сагласности Савета Безбедности УН потпуно уништио међународно право и све оно што се декламује у УН. А главни циљ НАТО авијације био је наравно уништење Армије Југославије ради чега је непријатељ 78 дана и ноћи непрекидно бомбардовао објекте ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, нападајући 512 пута на 171 објекат са 6 хиљада тона борбених средстава. На војни аеродром Батајница је нападано 308 пута, на војни аеродром Понике 307 пута, на војни аеродром Слатина код Приштине 407 пута са 2 400 различитих ракета. Агресори су извршили 26 хиљада борбених налета на Југославију и бацио 31 хиљаду тона смртоносног оружја. Бомбардоване су болнице, мостови, телевизија. Наравно људи су бежали од све те разјарене камариле, жене, деца, старци. Што можемо онда да кажемо? Да је то била управо неравноправна борба Давида и Голијата. И у тој борби је погинуло, и то се мора рећи и мора знати, 41 представник нашег ратног ваздухопловства и противваздушне одбране који су дали своје животе за слободу отаџбине, за част и достојанство целог српског народа који се није предао током ове агресије. Ја желим овом приликом управо да истакнем наше највеће синове који су погинули у тој борби. То су били наши изузетни пилоти, велике патриоте и хероји нашег рата генерал-пуковник Љубиша Величковић, пуковник Миленко Павловић, потпуковник Живота Ђурић, мајор Зоран Радосављевић и наравно погинули су и наши ракеташи, људи који су уопште везани за противваздушну одбрану и ратно ваздухопловство Армије Србије.

Значи, по вашем мишљењу активност НАТОа је била усмерена не само на гађење војних објеката али су биле планиране и жртве у мирном становништву?

Апсолутно. Ако знате а сада видите сами по најсавременијим оружјима и по такозваном бомбардовању у циљну тачку. Ми сада то можемо преко Интернета да видимо на тај начин што можемо да видимо сваки стан, сваку собу да уђемо кроз човека. Они су тим принципом бомбардовали сваку тачку коју су хтели. Били су то домови за старе људе, биле су то болнице, били су то вртићи, породилишта, школе, мостови, улице. Како можемо да онда кажемо да је то била војна акција, односно акција на војне објекте наше Војске? Никако. Они су само измислили разлоге, где, како, куда да би могли вршити бомбардовање мирног становништва. И ја лично мислим да је то геноцид. Апсолутно се не стидим тога да кажем. Не знам како је то у политичком смислу сада код нас и у целом свету говори и на који начин. Политика је нешто сасвим друго од онога што је био војник у рату, што је био грађанин у рату. Ја сматрам да то је био фашизам, да је то била агресија, да се то показало као колонијално освајање. И ако неко вама узме део ваше територије, шетао се по вашој територији или туцкао изнад ваше територије, шта је то онда? Никако. Значи, то је чиста глобализација. И ако што видимо после тога дешавале су се нове акције. То је била Либија, Ирак, сада Сирија, и тако даље. И како ће то завршити, то више неко од нас не зна. Ако се неко негде је заустави, ја нисам оптимиста.

Али ако осврнемо на растућу војну сарадњу између Србије и Русије, како оцењујете овај подухват са обзиром например да Србија је заинтересована за руске ловце МИГ-29М2?

За мене је то велика радост. Ви знате да наша војска у послератном периоду лети искључиво на совјетској, односно руској техници. Ја имам у виду авионе, хеликоптере и наравно ракетне системе којима смо и оборили невидљиви F-117, иако су нам саветовали да то уништимо, да је то застарела техника. Никад не знате шта и где вам може помоћи. Обрадована сам тиме. Ако се већ све радило, летело, имате огромну документацију која се припрема да би функционисала ратна машинерија, ратно ваздухопловство, онда то значи да на нашем врху ратног ваздухопловства и државе седе паметни људи који су схватили којим послом требате да радите. Имате документацију, имате обучене људе, имате пилоте, и само додајете нову авијацију која је модификована. А наши пилоти изузетно добро познају МИГ- 29, наравно прву варијанту која код нас већ деценијама употреби, и не само МИГ-29 него и раније летелице. И за њих то није некака непознаница. Људи владају језиком, владају техником, владају управљањем тим авионом. И за њих је та модификована варијанта наравно само дообука. А сваки наш пилот стално се усавршава и прати нове технологије и нове технолошке процесе. И наравно то је врло важна и економска, и политичка, и практична варијанта. А ја лично се радујем и као историчар да су наши паметни људи коначно ставили прст на чело и схватили ко су наши прави савезници, наша права браћа, наши прави другови. А то су Руси који нас никада нису издали, који нас никада нису напали, који нису никада против нас ратовали. Напротив, увек су били неко ко нам је давао подршку, чак због нас и улазили у рат, иако се то сада на Западу настави да сакрије, прикрије, да се другачије интерпретира. Данас је врло опасно бити русофил. Ја се то истићем за то што мене карактеришу да сам ја русофил. А ја се тога не стидим и не срамим, ја се тога поносим. Живим у Русији већ осам година и сматрам себе братофилом јер су Руси наша браћа. Ако ви не волите свога брата, како можете да волите друга или некога тамо преко океана или преко мора? То је немогуће. То је ненормално. А у суштини ја се надам да је то ј велики корак, и велики помак у сарадни наших двају народа који деценијама, епохама, вековима сарађују и по питању вере, нације, културе, историје, језика. По свему смо народ једног корена. То су сада врло дискутабилни проблеми, ко је куда шта тражио, лепу климу, лепо раскршће. Ми смо очигледно сада на раскршћу разних путева и укрштања, а зато и страдамо врло често. Видите, они су се мало померили са хладнијим појасом па њима је врло тешко долазити до вас. И ја лично веома желим да никада не дођу до вас на тај начин на који су дошли до нас пре четирнаест година. Било је језиво, страшно. То није заслужио наш дивни храбри народ и наша деца јер су они овим ратом, том агресијом, стрељали нашу будућност. А то су наша деца и наши нови нараштаји.
 

Русија и Србија још ове године могу потписати споразум о војној сарадњи – Сергеј Шојгу


интернет редакција

23.05.2013, 13:00

Пленарное заседание дискуссии обеспечения Европейской безопасности Международная конференция 'Военные и политические аспекты европейской безопасности' шойгу
4conference9.jpg

© Скриншот: YouTube

Русија и Србија још ове године могу потписати споразум о војној и војно-техничкој сарадњи, изјавио је данас министар одбране Руске Федерације, генерал армије Сергеј Шојгу на сусрету са вицепремијером Србије Александром Вучићем у оквиру међународне конференције за европску безбедност.

„Причињава ми задовољство што смо нашли могућност да размотримо актуелна питања европске безбедности. Имамо велику заједничку историју, много смо тога заједно пропатили. Желели бисмо да разговарамо о роковима припреме споразума о војној и војно-техничкој сарадњи. То су два споразума, - рекао је Шојгу српском колеги. – Надам се да ћемо већ ове године моћи да их потпишемо“.
http://serbian.ruvr.ru/2013_05_23/R...ati-sporazum-o-vojnoj-saradnji-Sergej-SHojgu/
цео текст
 
Руски војни радари и борбени авиони у замену за српско воће и поврће
Ратко Паић

23.05.2013, 13:37

МиГ-29М2 Миг 29 М2
4RIAN_01211518.LR.ru.jpg

Фото: РИА Новости
Јуче и данас су на дневном реду више одвојених састанака између српских и руских представника били договори о куповини руске војне технике за модернизацију српске авијације, а такође и договори о пласману великих количина српских пољопривредних производа на руско тржиште. Као збир ове робне размене између Србије и Русије, могло би се крајње поједностављено рећи да се ових дана воде разговори о узајамно корисној трговини у којој Србија треба да добије руске војне радаре и савремене борбене авионе у замену за српско воће и поврће.
Наравно, не ради се о директној трампи, али погледајмо о чему је конкретно било речи последњих дана у вези са унапређењем међусобне економске сарадње и шта се још непосредно очекује. Српски потпредседник владе и министар одбране се данас налази у Москви где би, како је сам још раније изјавио, требало са министром одбране Руске Федерације да разговора o најављеној куповини руских радара и војних авиона типа „МИГ 29 МM2“, за које је рекао да ће по свој прилици бити набављени путем кредитног аранжмана. А када се ради о српском извозу на огромно руско тржиште, то је била тема састанка одржаног у Београду, на коме је привредна делегација из Русије показала интересовање и спремност да се у најкраћем могућем временском року закључе пословни споразуми са произвођачима хране из Србије. При томе су високи представници двеју влада разматрали могућности како да се повећа извоз српских пољопривредних и прехрамбених производа у Русију, а пре свега пласман на московско тржиште. Сасвим конкретно, чланови руске делегације су показали намеру да дају свој допринос у вези отварања великог логистичко-дистрибутивног центра за српске производе у Москви, а присутни представници највећих руских трговинских ланаца и дистрибутивних центара су на том јучерашњем састанку у Београду пре свега показали своју заинтересованост за увоз српског воћа, поврћа, а такође и вина, меса и млечних производа. Као закључак поменутог састанка, речено је да би на тај начин вредност размене између две земље, само у области пољопривредних и прехрамбених производа, врло брзо могла бити удвостручена, а то значи да би могла износити пола милијарде долара на годишњем нивоу.

С обзиром да је у исто време у Београду боравила и делегација Међународног монетарног фонда, која је изнела своје изузетно лоше мишљење о стању српске економије, рекавши да је Србија у рецесији и да ће завршити годину са буџетским дефицитом од целих 8% БДП-а, те да Србија свој модел развоја мора да заснива на извозу - онда је утолико јасније у којој мери је важно повећање српског извоза у Русију.
А колико је привредно стање озбиљно и забрињавајуће, говори и изјава вицепремијера Вучића, који је недавно дословно изјавио да има „ноћне море због стања српске економије“, те да мора размотрити са Дачићем „како да излече српску економију“.

Међутим, шта год да размотре, јасно је да су могућности значајнијег српског извоза на тржиште Европске уније прилично ограничене због затворености тог тржишта за овдашње неконкурентне производе. Отуда се јасно види предност коју пружа Споразум о слободној трговини, који Република Србија има са Руском федерацијом, а који даје прилику српским пољопривредним и другим производима да се извозе у Русију без плаћања царина. Другим речима, то значи да је храна из Србије на руском тржишту јефтинија од свих других пољопривредних производа из Европске уније чак за једну петину, што је чини конкурентном и пожељном.

Стога, уколико се тај потенцијал српско-руске економске сарадње у наредном времену искористи у пуном обиму, можда у том случају вицепремијер Вучић више неће имати ноћне море и немирне снове због садашњег стања српске привреде.
 

Покосовски период руско-српских односа


Тимур Блохин

23.05.2013, 17:30

Томислав Николич Владимир Путин
4RIAN_01137037.LR.ru.jpg

Фото: РИА Новости
И о чему ће сада Москва и Београд разговарати у контексту Косова?

Српска делегација је стигла у Русију са опширним програмом. Први потпредседник, министар одбране Александар Вучић већ је одржао преговоре са руским колегом Сергејем Шојгуом, а у петак ће председници Србије и Русије Владимир Путин и Томислав Николић потписати дуго очекивани споразум о стратешком партнерству. Пажња ће бити у првом реду посвећена економским питањима, трговини и инфраструктурним пројектима. Главно је да овај споразуме не остане „мртво слово на папиру“,- говори политиколог, главни уредник интернет издања „Нова српска политичка мисао“ Ђорђе Вукадиновић:

Јужни ток би могао бити нека врста гаранта овог спорaзума, а истовремено и његов резултат, а и повод за потписивање овог споразума. Јужни ток је заправо пројекат који ће, надам се, омогућити да овај споразум буде нешто више од списка лепих жеља за напређивањем међусобних односа, као што је био случај са овим уговором са Француском. А са српске стране је потпуно јасан и рекао бих политички интерес да потписивањем таквог документа остави утисак о чврстини односа Београда са Москвом и на тај начин помало ублажи критику која постоји у делу српске јавности, да се једна власт која је дошла као и патриотска и евроскептична заправо превише нагнула на евроатлантску страну.

Веза економије и политике је оправдана. Наравно, на састанаку у Сочију биће речи и о Косову. Има ли Русија шта рећи на ову тему Србији „постбриселског доба“?

У неколико руских издања су се појавиле интересантне интерпретације: каже се, своје кораке у смислу нормализације односа са Косовом, српско руководство оправдава и тиме да је то учињено уз сагласнаст са руском страном. Ако би то тако било, испада да Срби у Косовској Митровици нису требали да извижде само Александра Вућича, када је он долазио на преговоре са локалним политичким лидерима, већ и канцеларију друштва руско-српског пријатељства која се налази одмах поред моста и где узгред буди речено, висе портрети Владимира Путина и Дмитрија Медведева. Тешко је рећи шта је могло бити повод за такво тумачење, као да је готово „Рука Москве“ парафирала у Бриселу 15 тачака.

Ако бисмо се потрудили, изјаву премијера Дачића да „Србија има пуну подршку Русије за дефинитивно решавање питања Косова“, могли бисмо да интерпретирамо у корист ове теорије.

Али, не би требало. Боље би било поново прочитати интервју амбасадора РФ у Београду Александра Чепурина српском часопису „Данас“: „Залажем се за то да се приликом склапања споразума максимално узимају у обзир легитимни интереси Србије и Срба на Косову, да не би дошло до тешких последица за будућност српске државности. Да кажем искрено, усхићене изјаве традиционалних злонамерника Србије, као и њихова гласна одобравања, донекле нас чине опрезнима.“ У овим речима се може видети и врло танана уметност дипломатије: не мешајте се у послове суверене државе. При томе је указано на основни проблем бриселксог споразума: он је „заборавио“ на косовске Србе- како они сами сматрају.

Греши онај, ко мисли, да део разговора два председника, који није био одржан пред камерама личити на слику Николаја Ге. Наиме на тој слици, Петар Први гневно гледа на свог непослушног сина. Отворена критика бриселског споразума ишла би на руку онима који путују у Србију или примају српске чиновнике, како би им одржали скупе лекције, например о неопходности укидања српских институција власти на Косову. И не би требало мислити да се мимоилажење у ставовима Русије и ЕУ у вези са косовским проблемом може некако одразити на односе Москве и Брисела. Европу много више интересује, например, „неуважавање“ права хомосексуалца у Русији, а Косово је за њих- завршена прича

Бриселски споразум, ако није адактирао (не може се оваква тема лако скинути са дневног реда), али ипак знатно умањио простор и шансе за активну улогу Русије по том питању. То потписивање споразума је у великом неспаду у односу на оно што је државни врх Србије пре неколико месеци изјављивао, најављујићи и исељење преговора у Савет Безбедности, увођење Русије као неког такође посредника у разговору. Од свега тога није било ништа. У светлу ових чињеница, без обзира на то што постоји добра воља и биће сигурно и потврђено ових дана да Москва и Београд заједнички наступају поводом Косова и Метохије, ја не видим шта може да буде даљи садржај те руске помоћи.

Дакле, могуће је да заиста почиње нова етапа у руско- српским односима- постбриселска и покосовска истовремено. Обзиром да Русију и Србију називају „рођеним сестрама“, може се претспоставити, да ова старија, источна, као да каже балканској: „види, сама си за себе одговорна“ . Не, Русија неће престати да штити принципе међународног права тамо где је то неопходно.Но, не може се неко натерати на љубав. Као што је својевремено „амбасадор Срба у Београду“, руски дипломата Александар Конузин још 2008.године рекао, Русија ће подржавати Србију док сами Срби буду бранили свој територијални интегритет.
http://serbian.ruvr.ru/2013_05_23/Pokosovski-period-rusko-srpskih-odnosa/
 
U sladu sa doprinosom temi ja bih izdvojio stav ruskog ITAR-TAS-a oko nerazumne Miloševićeve politike
http://forum.krstarica.com/showthre...-Sporazuma?p=25329606&viewfull=1#post25329606

jednostavno nema potrebe ni farbati ni uvećavati.... sve je kratko i surovo jasno

Постави ми оригинал текст Итар Тасса, јер преводу Политике не верујем сасвим (а довољно је ставити знаке навода на погрешном месту, па да смисао превода буде сасвим другачији од оригинала - и то се у оваквим ситуацијама ради са одређеном намером).;)
 
Хрватски студент осуђен на 6 година затвора за напад на судију у Москви

23.05.2013, 14:53
http://serbian.ruvr.ru/2013_05_23/H...6-godina-zatvora-za-napad-na-sudiju-u-Moskvi/
вывеска Тверской суд
4RIA-311162-Preview.jpg

Фото: РИА Новости

Хрватски студент који је напао судију Тверског суда Москве је осуђен на шест година затвора, саопштило је Генерално тужилаштво Руске Федерације. „Утврђено је да је Мирко Жанић, сазнавши за пресуду судије Тверског окружног суда Москве у мају 2012. у спору његове мајке и њеног пословдавца, одлучио да се умеша на недозвољен начин у рад судије, како би она донела одлуку у корист мајке оптуженог“, - изјављује тужилаштво. Ујутро 24. маја 2012. Жанић је сачекао судију испред њене зграде, препречио јој пут и тражио објашњење. Затим је ударио песницом у лице.
За напад на судију шест година.
А ови наши не осуде некога чак и када убије Србина на шест година затвора, толико сами себе омаловажавамо.:(
 
Руска железница потписала уговор о изградњи железничке инфраструктуре и испоруку дизел возова Србији за 941 милион долара

интернет редакција

24.05.2013, 11:29

ржд российские железные дороги 2012 декабрь коллаж гр
4rzhd2.jpg

© Коллаж: «Голос России»

''Руска железница'' и ''Железница Србије'' потисале су уговор о изградњи (реконструкцији) објеката железничке инфраструктуре и испоруку дизел возова Србији.

Уговор је потписан у оквиру споразума између владе Русије и владе Републике Србије о давању Србији извозног кредита у износу од 800 милиона долара.

Премијер Србије, Ивица Дачић изјавио је да српска страна додаје на ту суму 15%. ''То значи да ће укупан износ ове трансакције бити више од 940 милиона долара. Од ових средтава 100 милиона долара је намењено куповини дизел возова'', - изјавио је премијер новинарима.

Дизел возове ће Србији испоручити ''Метровагонмаш'' (улази у састав ''Трансмашхолдинга'').

Заузврат је председник Руске железнице, Владимир Јакунин изјавио да је Трансмашхолдинг већ почео са припремом дизел возова. Владимир Јакунин је такође нагласио да уговор треба бити реализован у року од 5 година.
 
Идидте у Москву па дркајте на Стаљина и остатак политбироа. Србија никада неће бити руска губернија већ једна слободна и суверена држава уз мало среће и сама ће опет постати империја.

Имам осећај да се иза твог ника крије сам Чанак. Имаш исту реторику као и он. О каквим ,,руским губернијама" ти причаш?
 
Идидте у Москву па дркајте на Стаљина и остатак политбироа. Србија никада неће бити руска губернија већ једна слободна и суверена држава уз мало среће и сама ће опет постати империја.

Па, тако напред ! Ко те спречава ?
Ах, заборавио сам да питам - а зашто се још Српску Империу нису створили ? Шта спречава ? ;)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top