Када се о филму прича ту је ствар укуса. Ако се осврнемо на бившу југословенску кунематографију 1980их које су (по мени) биле добре гпдине српског и југословенског филма, неко је више готивио филмове за разбибригу попут "Жикине династије" или Тесне коже", неко је више готивио филмове Кустурице, Зафрановића или пак Живка Николића. Ствар укуса а о укусима не вријерди расправљати.
Гледати филм кроз призму политике, а посебно гледати све, добро или рђаво, кроз партију која је на власти је својство људима умова контаминираним дневном политиком и који тешко могу разумјети да је култура нешто више.
Није спорно, политика зна утицати на филмску умјетност, у свим земљама, у бившој Југи бјеше тежња филмове укалупити у обавезан идеолошки калуп, ништа боље није било ни у Америци након холивудске црне листе 1947-е, као и у другим кинематографијама. Али опет филмски ствараоци и кад имају ограничења (уосталом могу учинити филмове из жанрова који нису толико на радару) су ти који ће учинити добре или лоше филмове. Није спорно да постоје режисери који ће зарад полтичких процеса бити фаворизовани, попут рецимо Срђана Драгојевића или Срдана Голубовића, који ће обрађивати жељеније теме и појаве попут рецимо у филму "Парада", но ти филмови доживе судбину безвриједних филмова, брзо их сви забораве.
Како год. У Србији је задњих десет и кусур година (по мени) урађено подоста јако добрих и одличних играних серија, "Корени", "Време зла", "Време смрти", Убице мог оца", "Сенке над Балканом" и још подостса других. И серија "Јужни ветар" је изузетно квалитетно урађена серија, али кроз серију се по мени популаришу погрешне вриједности, а филм је моћно средство у обликовањзу колективне свијести нације. Било је и неких добрих филмова (важна је ствар што је након 75 година напокон урађен први дугометражни играни филм о страдању Срба у Јасеновцу, и један одличан филм) но више су овај период обиљежиле баш добре серије. И то не мислим да је заслуга у добром или лошем СНС-а нити допринос политике, како написах, култура је нешто више
