Košarkaška reprezentacija Srbije

Koju medalju očekujete na Olimpijadi?


  • Ukupno glasova
    4
Свим истинским навијачима Србије и којима је Србија у срцу, примарно мора бити какав ће успјех остварити национална селекција. То да ли ће се игра прилагодити неком играчу, какву ће ко имати улогу, да ли ће неки миљеници нације добити предност, одиграти боље или пружити скромније партије из визуре оних који ко зна шта очекују, мање је важно.

Да би селекција остварила добар резултат, а ту треба бити и реалан код очекивања, важно је имати добре играче, имати ширину у саставу, покрити све позиције, важно је распоредити улоге, минутажу, начин игре, "скенирати" сваког ривала (а то су Салетови помоћници врхунски радили) и припремити тактику, важно је посложити добро екипу, имати кохезију, добру атмосферу, важно је испоштовати кошаркашка и друга начела, ако не испоштујете, обично слиједи казна.

Опет, разлика је водити клуб и националну селекцију, у клубу добијете буџет и у складу са раположивим буџетом, тренер доводи играче према својим замислима, у националној селекцији имате играче које имате, на селектору је да најбоље искористи потенцијал играча. Зато у националној селекцији некад морате селектора прилагодити профилу играча кое имате.
На примјер, постоје одлични тренери који форсирају ниске поставе, убрзану игру базирану на спољној линији, ако у националној селекцији имате скромнију базу спољних играча, немате баш тих "брзанаца" и доста бољу "понуду" у рекету, такав тренер ма колико био добар тешко ће искористити потенцијал играча које има.

Мало ћу се вратити у прошлост, љета Господњег 1985. селекцију тадашње Југе је преузео данас покојни Крешо Ћосић. Опчињен кошарком "run & gun" Крешо је на ЕП повео 4 бека, 6 крилних и 2 центра, игра беше базирана на "трчи и пуцај" кошарци и то није на ништа изгледало, наравно крах, не можете тражити од играча да играју начин игре како никад нису играли.

Зато је на селектору Пешићу да искористи потенцијал играча које Србија има, да предности искористи, да мане којих итекако има амортизује, како ће распоредити улоге, да ли ће се сви прилагодити Јокићу, његова је брига.
Пешић је водио националну селекцију 2001-2, и то је изванредно радио, национална селекција је 2001-е године изгледала премоћно, 2002-е висока постава са стално 4 висока у петорци (на поз.2-3 су се ротирали Бодирога, Гуровић и Стојаковић) се мучила у групној фази против нижих и револверашких селекција али је од четвртфинала,када је требало, одиграла фантастично.
Тако да је Пешић стручњак који зна искористити потенцијал играча које има, доказао је. Но и он је 20 година старији, свака професија има вијек трајања, и тренерска, надајмо се да је ту остало још оног што врхунске тренера раздваја од обичних занатлија, нека одлука у моменту која ће утакмицу преломити у твоју корист.

Имамо играче које имамо, јаки смо, јаки су и ривали, на ЕП биће 5-6 баш моћних селекција, неке су реално у предности, имамо проблема, изостанак Богдана је огроман и ненадокнадив хендикеп, проблем је и поз.4. срећом имамо изванредна рјешења на "лажној четворци",ваља све то посложити, оно што је важно испоштовати спортска начела (у супротном, пиши пропало) ,одбранити се од роварења, "бочних удара", а и тако Пешићу шта год урадио на ЕП, пљувачина не гине.
 
Јокара треба да ужива у игри и онда ће уживати и остали...дакле само један принцип селектор је обавезан да поштује...не смарај Јокића и пусти га да игра...тако се то ради кад имаш генијалног играча у тиму...
 
Почеле су припреме „А“ националне репрезентације (овдје) пред посљедња два меча у првој фази квалификација за Светско првенство. Позив су добили
Алекса Аврамовић, Алекса Ускоковић, Алекса Новаковић, Огњен Јарамаз, Данило Анђушић, Милош Теодосић, Вања Маринковић, Дејан Тодоровић, Немања Дангубић, Урош Трифуновић, Дејан Давидовац, Немања Бјелица, Балша Копривица, Бориша Симанић, Марко Јагодић-Куриџа, Филип Петрушев, Душан Ристић, Марко Пецарски, Бобан Марјановић, Никола Јовић
Од којих ће селектор Пешић одредити екипу за мечеве против Летоније и Белгије.

Како сам већ написао, позиција селектора кошаркашка националне селекције је вјероватно најгора у српском спорту, више казна него привилегија, и ту селектору, какав год епилог био такмичења. пљувачина не гине.
Имамо у континуитету злонамјерне "бочне ударе" од оних који роваре против српске кошарке, антисрпских медија, ту су и шеме једног менаџера често у супротности са основним спортским начелима, и шеме које ће нација прихватити иако тог менаџера препознатљивог по зализаној коси и не готиви. И ту је пред Пешићем тежак посао, у специфичној ситуацији, покушати испоштовати спортска начела и селектовати националну селекцију која ће добро изгледати и у ова два меча и у наредној акцији, европском првенству.

Тако је овдје уврстио десеторицу која су већ "повукла" у 4 меча квалификација када нису могли играти евролигашки и НБА играчи, ту су од евролигашких који нису играли у прва 4 меча Огњен Јарамаз и Дејан Давидовац, ту је и НБА двојац Немања Бјелица и Бобан Марјановић, овај задњи и није играо ове сезоне такмичарских мечева, ту су и тројица дебитаната, Алекса Ускоковић, Алекса Новаковић и Марко Пецарски, којима је позив награда за добру сезону и напредак који су током сезоне остварили, а ту су међу кандидатма и (такође евролигашки играчи) Вања Маринковић, Данило Анђушић, те Дејан Тодоровић, који су имали турбулентну сезону и којима се овим позивом дало до знања да се и даље итекако прате. Све то говори да је Пешић пажљиво бирао свако име за овај задњи "прозор" квалификација, ваља испоштовати и оне који су "потегли" у овим квалификацијама и дати до знања многима да се прате и да се на њих рачуна.

Од ових 20 неки ће се наћи и у конкуренцији за наредну акцију репрезентације, ЕП, можда седморица, осморица, а у конкуренцији би се (по мом мишљењу) могли наћи још Василије Мицић, Стефан Јовић, Марко Гудурић, Немања Недовић, Никола Калинић, Владимир Лучић, Огњен Добрић, Далибор Илић, Ален Смаилагић, Никола Милутинов те Никола Јокић. Неки од наведених су имали тешку сезону, важну улогу у тиму, ментално су и физички истрошени, исцијеђени и Кари их је поштедио ових мечева, код неких су неке ситне повреде, могуће је процјена (??) да због анимозитета у Летонији према Русији, те наелектрисаног амбијента који би то пратило, Милутинов који игра у руском клубу, прескочи ове мечеве квалификација, у сваком случају вјерујем да се код сваког имена пажљиво донијела одлука.

Селектору Пешићу и националној селекцији пуно среће у наредним мечевима квалификација за СП.
 
Салета Ђорђевића готивим, јер иако је легенда Партизана, увек је био културица. Плус је добио репрезентацију са којом је узео ако се не варам три сребра. Посебно памтим ону његову утакмицу против Аустралије, када је размонтирао уображену екипу која је претила и америчком дрим-тиму. Можда се он још гради као тренер, али једну ствар ћу да му одам огромно признање, то је да је другу и трећу поставу наше репрезентације знао да мотивише и да им направи систем игре да се боре за медаљу. Као на оном европском првенству где смо на две лопте изгубили у финалу од Словеније, а где је велики број играча отказао.

Оно што му остаје као замерка, Сале је тренер у реопрезентацији коме даш раздрнданог фићу и он се успешно трка са фераријем, али ако му даш ферари, он га закуца у зид. То је оно последње светско првенство на којем смо учествовали са све Јокићем и другим суперзвездама. Једноставно није искоритио потенцијал и тај квалитет који је имао у рукама. Тада ми је сметало и то неко наше кур.чење, јер смо у прва два меча размонтирали Анголу, Филипине и Италију у групи, па је давао изјаве да овај систем ником не одговара, малтене као да су превише лаке утакмице. Не тим речима, али у том смислу.

Онда нам у групи дође Шпаније, после Поротика кога смо одломили и рутинира нас као у стара лоша времена. И ту се види да нисмо баш тако супериорни како нам се чинило. И на крају дође Аргентина где је матори Скола извозао нашу центарску линију и уништио нас под кошем и где смо подували. У преводу, са врхунском екипом лоше смо се спремили.

Са те стране, мислим да је Пешић мало темељнији и озбиљнији и реално искуснији. И он је на располагању имао најбоље што се може имати 2001. и 2002. и успео је да испуни потенцијал. Мислим да би Пешић са неким слабим тимом прошао много лошије него Сале. Пешић је прилично строг тренер, крут, она стара школа, дакле више дисциплина мање мотивација. Сале ми се чини да је много више давао на мотивацију, плус он сам као легенда служио да мотивише играче. Дакле ако на располагању будемо имали најбоље у том тренутку, минус један или два играча због повреда, надам се да ће Кари успети да нас доведе до врха. Имамо реално чему да се надамо.

А ако нас не одведе, ми Срби макар знамо да опљујемо оне који нас изневере.
 
Има једна прича из свијета шаха, мислим да је истинита, а и ако није поучна је.
Тигран Петросјан неких седам дана пред меч са Ботвиником присуствује неком скупу њему посвећеном. У неком моменту неко од познаника пожели да га почасти "Велемајсторе, може часа вина"
"На жалост, морам одбити, мени за седам дана почиње меч за свјетског првака".
"Велемајсторе, па часа вина никако не може шкодити"
"Знам ја да не може, али ја хоћу да знам да сам урадио све што је до мене".

Тако је у сваком спорту, а тако је и у животу. У кошарци, на ономе ко има одговорност, а тај је селектор са помоћницима, је да ураде све што је до њих. Много је ту ствари које ваља одрадити, посложити, испланирати, за много што шта "врли експерти" појма немају, а основно је испоштовати спортска начела. Када све то одрадите, испоштујете спортска начела, урадите селекцију гдје ћете све могуће параметре извагати, одрадите ваљане припреме, порадите на хемији, извршите добар "скаутинг" противника, сваког играча посебно, припремите добру тактику, ако ћете се избором играча и улогом миљеника замјерити нацији, некад се и та цијена мора платити, тек онда се можете надати добром, можете се и тада оклизнути, али само ако урадите све што је до вас, имате шансу да прича добро заврши. У супротном јок.

Они који су били одговорни за српску селекцију на 4 такмичења 2014-17 су одрадили све што је до њих, испоштована су спортска начела. Бјеше и тада "бочних удара" опасно се роварило, петљао се у посао селектора и један менаџер препознатљив по зализаној коси, невјероватне "сугестије" дотичног (и то оно што је сам испричао, шта је тек чинио што је прећутао, сам ђаво зна), антисрпски медији су роварили, опасно се ударало, једно смеће од портала (бљуц) је пред ОИ 2016-е чак спровело анкету да ли треба један тада миљеник нације играти на Олимпијади иако је то наравно било немогуће јер би тиме прекршили основна начела, а ако их прекршите, пиши пропало. Сале са стручним штабом је некако успио остати имуним на те бочне ударе, слиједио је свој пут, замисли, играли су неки играчи (Рашко, Бирча, Штимара, Симон, Оги) на које су "врли експерти" гледали подругљиво, али одбрањена су спортска начела, порадило на бројним детаљима, на атмосфери у тиму, остварени су и добри резултати.

На жалост, пред СП 2019-е ни Сале са помоћницима више није успијевао одолити ударима, није успијевао више слиједити свој пут, не подвлађивати нацији, прекршена су основна начела, више њих, поново су медији као 2005-е и ЕП створили неразумну еуфорију, допуштено је оном менаџеру којег раније поменух да своја начела наметне, није се добром надати ако не урадите све што је до вас. Истина и тада сам се надао, жарко желио, да селекција уради добре ствари на том свјетском првенству, али показало се ако идете линијом мање отпора, подвлађујете нацији, изиграте спортска начела, добром се не можете надати. На крају није ни толико лоше испало, 5.мјесто уз два пораза, могло је и горе.

Сада је на Пешићу одговорност, много је ту посла, ваља урадити добру селекцију, извагати много што шта, и квалитет играча и колико доносе у + или - тиму, у оба правца, па и хемији у тиму, ту ваља дати некад предност играчима чији допринос нација не види, све то ваља посложити. Ваља гледати и у будућност, важно је направити и добар резултат и радити на здравом амбијенту у српској кошарци, биће удара, саплитања, разних "сугестија" неће се бити лако одбранити од свега тога.

Сви којима је Србија у срцу, подржаће Пешића и "орлове" у својој мисији, ако ствари крену по добром, радоваћемо се, ако крену по лошем, туговаћемо, надати се да ће бити више овог првог.
 
Koja smejurija. Sad ti je Bobi miljenik nacije. A valjao ti je sledece godine kad je Jokic okretao gume. Gde su ti tad bila ta nacela.
Kad je tesko onda Bobi pomazi.
Smesno.

Pa gde su ti sad ta nacela kad na Karijevom spisku ima igraca koji igraju kao Bobi ili manje. Jesu li oni sada miljenici nacije i menadzera.
 
Има једна прича из свијета шаха, мислим да је истинита, а и ако није поучна је.
Тигран Петросјан неких седам дана пред меч са Ботвиником присуствује неком скупу њему посвећеном. У неком моменту неко од познаника пожели да га почасти "Велемајсторе, може часа вина"
"На жалост, морам одбити, мени за седам дана почиње меч за свјетског првака".
"Велемајсторе, па часа вина никако не може шкодити"
"Знам ја да не може, али ја хоћу да знам да сам урадио све што је до мене".

Тако је у сваком спорту, а тако је и у животу. У кошарци, на ономе ко има одговорност, а тај је селектор са помоћницима, је да ураде све што је до њих. Много је ту ствари које ваља одрадити, посложити, испланирати, за много што шта "врли експерти" појма немају, а основно је испоштовати спортска начела. Када све то одрадите, испоштујете спортска начела, урадите селекцију гдје ћете све могуће параметре извагати, одрадите ваљане припреме, порадите на хемији, извршите добар "скаутинг" противника, сваког играча посебно, припремите добру тактику, ако ћете се избором играча и улогом миљеника замјерити нацији, некад се и та цијена мора платити, тек онда се можете надати добром, можете се и тада оклизнути, али само ако урадите све што је до вас, имате шансу да прича добро заврши. У супротном јок.

Они који су били одговорни за српску селекцију на 4 такмичења 2014-17 су одрадили све што је до њих, испоштована су спортска начела. Бјеше и тада "бочних удара" опасно се роварило, петљао се у посао селектора и један менаџер препознатљив по зализаној коси, невјероватне "сугестије" дотичног (и то оно што је сам испричао, шта је тек чинио што је прећутао, сам ђаво зна), антисрпски медији су роварили, опасно се ударало, једно смеће од портала (бљуц) је пред ОИ 2016-е чак спровело анкету да ли треба један тада миљеник нације играти на Олимпијади иако је то наравно било немогуће јер би тиме прекршили основна начела, а ако их прекршите, пиши пропало. Сале са стручним штабом је некако успио остати имуним на те бочне ударе, слиједио је свој пут, замисли, играли су неки играчи (Рашко, Бирча, Штимара, Симон, Оги) на које су "врли експерти" гледали подругљиво, али одбрањена су спортска начела, порадило на бројним детаљима, на атмосфери у тиму, остварени су и добри резултати.

На жалост, пред СП 2019-е ни Сале са помоћницима више није успијевао одолити ударима, није успијевао више слиједити свој пут, не подвлађивати нацији, прекршена су основна начела, више њих, поново су медији као 2005-е и ЕП створили неразумну еуфорију, допуштено је оном менаџеру којег раније поменух да своја начела наметне, није се добром надати ако не урадите све што је до вас. Истина и тада сам се надао, жарко желио, да селекција уради добре ствари на том свјетском првенству, али показало се ако идете линијом мање отпора, подвлађујете нацији, изиграте спортска начела, добром се не можете надати. На крају није ни толико лоше испало, 5.мјесто уз два пораза, могло је и горе.

Сада је на Пешићу одговорност, много је ту посла, ваља урадити добру селекцију, извагати много што шта, и квалитет играча и колико доносе у + или - тиму, у оба правца, па и хемији у тиму, ту ваља дати некад предност играчима чији допринос нација не види, све то ваља посложити. Ваља гледати и у будућност, важно је направити и добар резултат и радити на здравом амбијенту у српској кошарци, биће удара, саплитања, разних "сугестија" неће се бити лако одбранити од свега тога.

Сви којима је Србија у срцу, подржаће Пешића и "орлове" у својој мисији, ако ствари крену по добром, радоваћемо се, ако крену по лошем, туговаћемо, надати се да ће бити више овог првог.
Није ми јасно о каквим бочним ударима говориш. Ако је нека селекција вођена у Србији како ваља, то је кошаркашка. Јер су је увек водили људи са огромним интегритетом, који би на прву назнаку неког утицаја са стране бурно реаговали, а ултимативно дали оставку. Ниједна нацртана акција, ниједан шири или ужи списак репрезентације у кошарци није резултат притисака. Није то фудбал или неки други спорт, а кошаркашку репрезентацију су увек водиле легенде.

Због тога што су је увек водиле легенде, они су увек делили свој успех наглашавајући улогу играча и увек су преузимали кривицу ако буде неуспех. Сви од ненормалног Славнића (кога помињем као најлајавијег и најконтроверзнијег) до Салета Ђорђевића.

Много лепо звучи алиби да је Сале лоше прошао 2019. године зато што му је неко мутио воду. Али реално лоше је прошао јер је лоше користио играче на располагању. Као што је чупао максимуме са претходних такмичења са много скромнијом селекцијом, тако није испунио потенцијал мегазвезда које је имао на располагању. Ни он сам нема ништа против тога, сам човек видео када је крај његовог вођења, нема ту неке помпе.

Џаба нам и успеси и неуспеси ако не извучемо поуке. А поука из 2019. године је да нису довољна само имена на паркету, већ озбиљан рад са њима да се укомпомнују.
 
Moze da se objasnjava na 100 nacina

Da smo krenuli putem uspeha kad je Djilas vodio KSS, a kad su dosli SNS kadrovi onda smo krenuli da padamo i propadamo.

I na kraju dotakli dno da se brukamo u sred Beograda. Da drzava i svi mi damo milione da OKT bude u Beogradu i da nas tu na domacem terenu isprasi italija C.

Bolje da smo dali pare za obdanista nego za kosarku.

A ova prica o bocnim udarima i glupostima tipa menadzer Jokica je dobar, a menadzer Bobija i Vase je los, a to je isti lik je smejurija.

Da se ne lazemo Jokic je lelemudio na SP i nije pokazao ni klasu ni kvalitet i zato smo ispali. To je cela prica o tome.
 
Није ми јасно о каквим бочним ударима говориш. Ако је нека селекција вођена у Србији како ваља, то је кошаркашка. Јер су је увек водили људи са огромним интегритетом, ....
Под "бочним ударима" сам мислио на роварења менаџера, медијске наручене текстове којима се уносио немир у рад националне селекције, малициозне коментаре са више адреса, погревање нералноих очекивања. Да ли је било притисака и покушаја протекције неких играча, нити могу тврдити нити ћемо то сазнати, али јесте се роварило, "сугестије" једног менаџера (и то што је сам признао. није нечија измишљотина) су биле да полудиш, бјеше ту још тога што нећемо сазнати (рецимо у не лакој дилеми Сале да предност ровитом Новици пред Савановићем, обави с њим и разговор, а онда овај откаже некако са горким утиском да је овај менаџер упетљао прсте), због свега тога Сале пред СП и на СП 2014-е бјеше под видљивим стресом, бјеше и куршлуса са неким играчима, након СП и успјеха успостављен је здравији амбијент и релаксиранија атмосфера.

Што се тиче 2019-е, ту је Сале ишао линијом мањег отпора, настојао свима угодити, повео селекцији са 6 спољних и 6 унутрашњих, јер нација хоће и Бобија и Јокића, и Милутинов мора добити мјесто, ако поведете Бобија морате и Радуљицу који је гиљао у квалификацијама, имате 4 центра + 2 "четворке", то укомпоновати је немогуће. Пред СП нису испоштована још нека начела. Послије битке је лако бити генерал, паметовати ће сви, Сале је и на том СП извукао из играча колико је могао у тим мечевима, екипа је имала слабости које су ривали у кључним мечевима знали искористити. Наравно да је могло боље завршити, два пораза, 5.мјесто., ту је и побједа над Америма, могло је и горе.

Но све је то иза нас. Предстоје два меча квалификација који ће Пешићу послужити да провјери неке играче и европско првенство. Пуно је ту посла, тек када урадите све што треба, испоштиујете и начела и постављене принципе, када пролијете пуно зноја, када урадите све што је до вас, можете се надати добром.
 
Reprezentacija Srbije gostuje u četvrtak od 18.30 u Rigi selekciji Letonije u okviru petog kola prve runde kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

Obe selekcije su ostvarile po tri pobede i jedan poraz i obezbedile plasman u narednu rundu, ali će utakmica biti važna zbog činjenice da se prenose bodovi i da u novoformiranoj grupi čekaju selekcije Turske i Grčke koje spadaju u najjače protivnike u ovoj fazi.

https://nova.rs/sport/kosarka/gde-fkedati-letonija-srbija-ko-prenosi-uzivo-livestream/
 
Prdnuli smo u cabar.

To je nesto o cemu dugo pisem ovde, srpska muska kosarka propada i to je ocigledno odavno.

Imali smo 3 sanse 2017, 2019 i cak 2021. Da spojimo iskustvo Tea, Bjelice, Bogdana i Jokica, Vasu i da u najjacem sastavu osvojimo bar evropsko zlato i jos 2 medalje.

A od svega jedno srebro i duplo golo.

E sad tu su oni koji su branili Jokica i Miska, kao mlad je igrace jos 10 godina.

Mozda, ali ne znam gde i sa kim.

Jasno je da stara generacija odlazi, mladih nema. Jasno je da nema vise nista ne samo od medalja nego ni od plasmana na velika takmicenja.

Ali sto kaze nas narod, ko zna zasto je to dobro.

Ostaju nam devojke. Koje jos uvek mogu do velikih takmicenja i medalja i treba ih podrzati uvek i u svakoj prilici. :ok:
 
Baš mi je drago što se ponavlja debakl već 3 god u kontinuitetu zbog onih koji misle i dalje da je Srbija još uvek nekakva sila u Košarci. Srbija gde je jedino ciganjaška SNS Zvezda bitna i u kojoj su sve reprezentativne selekcije u padu zadnjih nekoliko godina od kada se u svim sportovima pitaju vučićeve barabe prijatelji, braća, kumovi.
 

Back
Top