komsije

Osim jedne gadure u stanu ispod mene koja lupa metlom o gelender na terasi kad je besna, svi ostali su manje vise ok, ni s kim se nesto preterano ne druzimo ali smo u korektnim odnosima.
 
Moje "dobre" komsije otrovale macke koje hranim u podrumu. Sad ne smem da pustim napolje mog macka jer moze da se otruje. Dusa me boli sto po ovom lepom vremenu moram da ga drzim u kuci, zato cu da ga pustim na terasu da arlauce.:)
 
dok sam zivela na selu,sa celim ti istim selom sam se druzila,kuca mi je uvek bila puna i nikad nije bilo dosadno.sa svima osim sa najblizim komsijama.ne mislim na one koji su na 10 metara od mene,vec na one bas najblize.sa jednima smo imali zajednicku tarabu.oni su svi voleli da se pored mog zida kuce i pokake i popiske jer nocu ne vole da idu u poljski wc a kupatilo nisu imali.kad pada kisa,oni vodu iz jarka na putu,navrnu da tece pored moje kuce,bas pored zida tako da ta voda udje u donje prostorije.sa njihovog krova pao je sneg i razbio mi prozor na kupatilu,nema problema,nisu oni krivi,ali kad je sa naseg krova sneg razbio njihov prozor,oni su resili da vicu i da se svadjaju pretnjom da ce uzeti kamenje i razbiti nam sve prozore po kuci,ko da samo mi bili blesavi da se penjemo na tako visokom krovu,prekrivenom snegom,pa da smaknemo onoliku gomilu.dosta o njima ima puno toga da se pise.oni preko puta nas redovno imaju posetu milicije.nesreca je ta sto imamo zajednicku vodu,koju kad je nesto u kvaru,samo moj otac opravljao.njoj to ne bese tesko,nego nocu otvori cesmu,voda tece na put i tako u letnjim danima isprazni ceo rezervoar,a kad joj moj pokojni otac lepo i kulturno rekao da ne radi to,ona pozvala miliciju i rekla kako moj otac njoj preti puskom.milicija ih dobro poznaje pa su svratili kod nas na kafu i rekli nam,pustite budale.inace te dve kuce sa celim selom ne komuniciraju.jedino medjusobno.izgleda da su oni najpametniji u celom selu.i redovno prate po ceo dan,kao kad nemaju drugog posla,ko nam dolazi,kad,zasto i to tako ladno bulje u mene.e onda se ja zagledam u njih,postoje jos malo pa se sklone.nedo bog ako moja kokoska zaluta do njih.to su kletve,ne kunu kokosku nego gazdu,3 njih je jure motkama.jadna kokoska,mislim se
 
Moje komsije su bas 'divne'.
Extra su spijuni, vrebaju iza svakog ugla.
Cepaju turbo-folk od 9h. Kad se svadjaju to puca na sve strane(misli da ih cuju i oni na drugom kraju grada), i cela ulica je njihova. :evil:
Se cu da ih :mafijas::mafijas: :lol:
 
Baš žalim vas što živite u velikom gradu, ili u selu, nama koji živimo u unutrašnjosti u malim gradovima izgleda najbolje.
Moj gradić (30000 stanovnika), malo solitera, najviše porodične kuće. Moje prve komšije su mi blizanci, mislim, imamo zajednički zid koji kuću deli popola. Jes da me nerviraju ali verovatno i mi njih, ali nije previše strašno. Ćerke im na studijama pa frka nastaje kada vikendom dođu kući, pa društvo, muzika do zore, ali to praštam, moji momci su to isto odradili a njima nije smetalo. Ali što me nervira ova sa kojom nisam blizanac, nego uz kuću, taraba nas deli, ali tako niska da se mi lepo vidimo iz naših kuhinja kad god nam se prohte.
Preko dana kako-god, ali čim treba lampa da se upali nastaje žurka. Ako ugasim lampu ili navučem roletnu, fala bogu ne vidim i ne čujem nit me interesuje šta se kod komšike zbiva, ali nju intrigira, pa mi odmah čim svane dolazi na nepozvanu kafu da me kao pita za zdravlje, a vidim da je muči šta smo sinoć večerali.
Trpeh to podosta godina, neki dan bio mi baš nikakav, a ona se nalaktila, kao na kafu pa da me vidi, dugo me nije videla (celih dva dana), pa me priupita a gde smo, ne viđa nas, vidi da smo kuću renovirali a ona ne zna ni kad ni zašto, pa ko veli da se malko raspita. Priupitah je za junačko zdravlje, ona mene isto pa krenusmo da brbljamo o opštim stvarima. Dok ukapirah da joj je najvažnija tema u životu zašto ja usisavam kuću dvaput nedeljno, tad i shvatih zašto mi je i došla. Priupitah je a kad vidiš ili čuješ da ja usisavam dvaput nedeljno, zašto ti bar jednom u godini ne uključiš tvoj usisivač.
Od tada smo samo na dobar dan kako ste :D
 
Živim u zgradi, 5 spratova, ali svaki je priča za sebe.Nikad do sada nisam imala ovakav komšiluk, sve ih zanima, a živela sam u zgradi od 19 spratova, gde je svako gledao svoja posla.Ovde smo već 10 godina, u zgradi žive uglavnom penzioneri, vojna lica koja su frustrirana što su u penziji i što ih niko ne ferma 2 %.Svi misle da su najpametniji i Bogom dani za određene stvari, nema nekih velikih svađa, ali su mnogo radoznali, do te mere npr. stojim ja sa komšijom u liftu, vozimo se do 5-og sprata, usput me on zapitkuje da li radim i zaviruje u moju kesu u kojoj je mobilni telefon koji sa orginalnom kutijom nosim iz servisa.Pošto u to vreme nisam radila, njega kopka kako to ja imam nov telefon, a nije mogao direktno da me pita, ali je zato zagleđivao kesu!Ima toga još, ovog primera sam se trenutno setila, ali ne znam zašto su ljudi takvi, mene uopšte ne zanima šta radi moj komšija, njegova kuća, njegov problem, sve dok me na neki način ne ugrožava!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top