Није проблем језик у филозофском изражавању. Сваки језик састоји се из речи , које су репрезенти појмова, а појмови су изведени из опажајног,појавног света апстраховањем разлика између слика које га сачињавају. Тако да је сваки појам и реч , ма ког језика која га изражава, нешто неадекватно да описује ону живу стварност до које је филзофија долази непосредно а која се не може свести на појмове нити описивати речима.
Посао филозофје је да човека доведе у став у коме ће он сам непосредно доћи до интуције , до онога што у искуству можемо наслутити од ствари по себи. Који је онда језик најбољи за то?
Било који. Не можеш издвојити само Немачки и то збго филозофа који су били Немци. Навела си ту четворку као разлог а која је далеко од велике. Та четворка је заправо упропастила филозфију и довела је у ову декаденцију у којој је данас. Једино Канта и то само због његове трансцендеталне естетике можемо назвати великим.
Заправо, највећа четврока у филозофији јесте, Баркли, Кант,Шопенахуер , Бергсон.
И ту имамо као што видиш. енглески, немачки , француски.
Једини проблем са језицима у филозофији није сам језик већ.. превод. Зато је некада универзални језик филозфије био латински и сви су морали писати на латинском. Тиме је био у решен проблем превода, који може потпуно уништити нечије филозофке мисли.
Погледај ову тему о преводима:
http://forum.krstarica.com/entry.php/31946-O-prevodima-filozofskih-dela