Raslojavanje mišljenja i budućnost povijesti filozofije

sapiens

Zainteresovan član
Poruka
167
Očigledno da u epohi šarlatana polako se moderna filozofija oslanja na brojeve i sistematizuje zbog sujetnih akademika, istoričara filozofije i defektnih naučnika koji misle da su popili svu pamet ovog svijeta. Istinski filozof sujetan ne smije biti. Pogotovo neko ko se prepušti profesorstvu, profesionalno filozofiji kao što je to započeo Hegel. Ne možeš ti predavati etiku, a da budeš sujetan, podmećeš drugima i o jadu radiš po kugli zemaljskoj. Nebitno. Zanimljivo je kako nas je ta sistematizacija i sofizam okovao, okovao je ovu akademsku filozofiju da ona postaje ogoljena stijena, tačnije, ostvaruje se ono da se Kant može i ispod drveta čitati. Više ljudi ne upisuju studije filozofije, ne zato što oni ništa ne valjaju, već im sistematizacijom te filozofije i raslojavanjem filozofskim disciplina na tipa političke nauke, sociologiju, psihologiju itd, te oblasti pružaju da se posvete konkretnim interesovanjima. Interesuje me šta mislite o ovome... Da li studije filozofije trebaju da postoje i da li su ikada trebale postojati?
 
Znamo da uglavnom od same filozofije, što će prost narod reći, 'leba nema, ali filozofija kao predmet i dodatak drugom studijskom programu, da.
Filozofija sama po sebi i za sebe nema neku odredjenu svrhu, ali kada dodje u dodir sa nečim konkretnim sa nečim što se primjenjuje, onda ona to nešto može da oplemeni i tome nečemu da da snagu i jačinu. Pošto filozofija uči kako da mislimo, a ne šta da mislimo, onda ona samim tim to nešto uzdiže. Problem je taj, sa etičke strane gledano, to što filozofija može podržati i oplemeniti ono što nazivamo lošim, zlim i sl. može da obesmisli ceo život izjavom da smisla života nema, te da nema nikakvog morala i etike što je tačno. Filozofija u školskom programu je sama po sebi pristrasna uglavnom ka društveno-humanističkim i etičkim pogledima, usmjeravajući mlade filozofe kako i u kom pravcu da razmišljaju, ali to je onda ograničena filozofija, filozofija sa ciljem, ograničena na društveno dobro, dok ona dublja, obesmišljava sve to, npr. nihilizam, a neke treće filozofije ojačavaju ono suprotno društvenoj harmoniji, orjentišu se na harmoniju pojedinca u društvu npr. kao što su vrlo moćne filozofije i mudrosti Makijavelija i Baltasara Garsijana.
 
U pravu si donekle...govorim iz ugla nekoga ko je u sklopu obrazovanja imao filozofiju kao jedan od strucnih predmeta..
Prvo sto smo morali da savladamo je Logika..nauka o mišljenju..

https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Logika

Imala sam utisak da nam, ne sredjuju nego rasporedjuju klikerčiće u glavi..:lol:
Nakon Logike prešli smo na izučavanje Filozofije i filozofskih pravaca, dostignuća...nakon čega se dakle može desiti ili se nikad ne desi samostalna kvalitetna filozofska misao...
 
. Da li studije filozofije trebaju da postoje i da li su ikada trebale postojati?
Osnovna filozofska disciplina je logika i samo logika može daima vrednost. Ali pod uslovom da je moguće naučiti logički misliti, u šta sumnjam. Moguće je naučiti logička pravila, ali nije zagarantovano da će onaj ko zna logička pravila da istovremeno da zna i logički da misli, Kao što me znači da onaj ko logička pravila ne zna, da neće da zna logički da misli. Naprotiv, često i mnogo bolje od inih koji logička pravila zjaju. Na primer, siguran sam da največi deo onih koji posećuju ovaj forum, znaju logička pravila, ali još uvek nisam primerio da iko ume logički da misli. Ašto se tiče same filozofije i "misli velikih mislilaca", mislim da se tu ipak više radi o velikim laprdanjima.
 
pravu si donekle...govorim iz ugla nekoga ko je u sklopu obrazovanja imao filozofiju kao jedan od strucnih predmeta..
Prvo sto smo morali da savladamo je Logika..nauka o mišljenju..

https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Logika

Imala sam utisak da nam, ne sredjuju nego rasporedjuju klikerčiće u glavi..:lol:
Nakon Logike prešli smo na izučavanje Filozofije i filozofskih pravaca, dostignuća...nakon čega se dakle može desiti ili se nikad ne desi samostalna kvalitetna filozofska misao...
Logika je vrlo vazna. Uci nas pravilnom zakljucivanju iz vec postojecih premisa (saznanja). Ocigledno to je bitno za sklapanje slike o svetu iz dostignutih znanja.
Za onaj, po meni, vazniji deo filozofije logika ima znatno manju ulogu. Tu nas nista ne moze nauciti kako da promisljamo, kao kod umetnika, il to imas u sebi ili nemas.
 
Znamo da uglavnom od same filozofije, što će prost narod reći, 'leba nema, ali filozofija kao predmet i dodatak drugom studijskom programu, da.
Filozofija sama po sebi i za sebe nema neku odredjenu svrhu, ali kada dodje u dodir sa nečim konkretnim sa nečim što se primjenjuje, onda ona to nešto može da oplemeni i tome nečemu da da snagu i jačinu. Pošto filozofija uči kako da mislimo, a ne šta da mislimo, onda ona samim tim to nešto uzdiže. Problem je taj, sa etičke strane gledano, to što filozofija može podržati i oplemeniti ono što nazivamo lošim, zlim i sl. može da obesmisli ceo život izjavom da smisla života nema, te da nema nikakvog morala i etike što je tačno. Filozofija u školskom programu je sama po sebi pristrasna uglavnom ka društveno-humanističkim i etičkim pogledima, usmjeravajući mlade filozofe kako i u kom pravcu da razmišljaju, ali to je onda ograničena filozofija, filozofija sa ciljem, ograničena na društveno dobro, dok ona dublja, obesmišljava sve to, npr. nihilizam, a neke treće filozofije ojačavaju ono suprotno društvenoj harmoniji, orjentišu se na harmoniju pojedinca u društvu npr. kao što su vrlo moćne filozofije i mudrosti Makijavelija i Baltasara Garsijana.
Ne uci TEBE filozofija kako da mislis, ona prolazi ono kako su drugi mislili...
 
Osnovna filozofska disciplina je logika i samo logika može daima vrednost. Ali pod uslovom da je moguće naučiti logički misliti, u šta sumnjam. Moguće je naučiti logička pravila, ali nije zagarantovano da će onaj ko zna logička pravila da istovremeno da zna i logički da misli, Kao što me znači da onaj ko logička pravila ne zna, da neće da zna logički da misli. Naprotiv, često i mnogo bolje od inih koji logička pravila zjaju. Na primer, siguran sam da največi deo onih koji posećuju ovaj forum, znaju logička pravila, ali još uvek nisam primerio da iko ume logički da misli. Ašto se tiče same filozofije i "misli velikih mislilaca", mislim da se tu ipak više radi o velikim laprdanjima.
Pa nisi primetio jer sam ne umes da razmisljas logicki....
Moras da otvoris malo um....pa da razmisljas sta je ta tvoja logika a sta bi bila logika za nekog drugog, za koga takodje nije bulova algebra...

Pa ces onda mozda krenuti od opsteg ka posebnom, sta bi to bila logika....ali opet ne logicki, preko notacija i relacija...nego sta je srz logike...i onda vidis da je logika ustvari rad sa perceptivnim mrezama, pojmovnikom, relacijama izmedju pojmova, definicijama i koliko definicije uticu na loigku toliko logika utice na definicije..

Otud je jednako bitno ako hoces da koristis logiku , da imas dobro definisane i pojmove i da i njih umes da koristis...
Da uzmemo onu igru sa pravdom i nepravdom kao primer..
Filozof ce probati da definise pravdu , medjutim ne moze je definisati jer je subjektivan osecaj i nije moguce je definisati....
Ali moze definisati nepravdu, kao osecaj neispunjenosti ocekivanja postovanja utvrdjenih pravila i dogovora...ili kako vec on hoce da definise nepravdu , mala promena definicije donosi povece promene relacija koje se izgradjuju na toj definiciji pojma..

Nije filozofija trka za patentima i medaljama...
 
Logika je vrlo vazna. Uci nas pravilnom zakljucivanju iz vec postojecih premisa (saznanja). Ocigledno to je bitno za sklapanje slike o svetu iz dostignutih znanja.
Za onaj, po meni, vazniji deo filozofije logika ima znatno manju ulogu. Tu nas nista ne moze nauciti kako da promisljamo, kao kod umetnika, il to imas u sebi ili nemas.
A koji je to drugi deo gde ti logika nije toliko vazna....
 
Ne slazem se sa misljenjem da filozofija ima smisla samo kao sporedan predmet..
To sto se danas ne placafilozofsko razmisljanje, ne znaci da ne bi trebalo ili da nema smisla...
Samo pokazuje da je bitnije pozdrignuti i ebati i pevati i zamlacivati nekoga pricom nego razmisljati i raditi filozofske poslove.....kojih trenutno nema jer se ne smatraju znacajnim..

Nesto slicno kao sto industrija ne smatra vaznim profesiju futurologa, dok neko u nekoj firmi to ne shvati i onda smatra vaznim da postoji ta profesija...
Firmi treba iz prakticnih razloga, da predvidi kretanje tehnologije i trendova...
Ne treba im u smislu tehnoloskog drveta razvoja , firme jos nisu toliko odmakle od novca....
Niti u smislu procene razvoja nekih drugih tehnologija, osim kad je zort a onda se angazuje po 40 50 ljudi da radi posao pracenja razvoja konkurentske tehnologije...
 
Pa nisi primetio jer sam ne umes da razmisljas logicki....
Moras da otvoris malo um....pa da razmisljas sta je ta tvoja logika a sta bi bila logika za nekog drugog, za koga takodje nije bulova algebra...
Po ovome što si rekao ispada da je logično da svako može da ma svoju logiku, različitu od logike drugih. Da, može, samo to nije logično.
Pa ces onda mozda krenuti od opsteg ka posebnom, sta bi to bila logika....ali opet ne logicki, preko notacija i relacija...nego sta je srz logike...i onda vidis da je logika ustvari rad sa perceptivnim mrezama, pojmovnikom, relacijama izmedju pojmova, definicijama i koliko definicije uticu na loigku toliko logika utice na definicije..
Nisam znao i sad si mi baš lepo objasnio šta je logika. Još samo kad bi umeo da objsniš kako onaj ko zna šta je logika može ispravno i logički da misli? Imajući na umu da najgora zla koja se u svetu već hiljadama godina dešavaju, nemaju nikve veze sa logikom i da upravo oni koji su odgovorni za sva ta zla nikada neće priznati da ne znaju šta je logika i da ne znaju logilki da misle.
Otud je jednako bitno ako hoces da koristis logiku , da imas dobro definisane i pojmove i da i njih umes da koristis...
Slažem se, samo problem je što dobro definisanih pojmova nema. Fizičari ne znaju šta je materija, bilozi ne znaju šta je život, psiholozi i neurolozi ne znaju šta je svest, filozofi ne znaju šta je bitak, vernici ne znaju šta je Bog, niti ideolozi i političari znaju kakva bi organizacija života i rada ljudskog društva rebalo da bude da bi moglo da se ostvari opšte duhovno i materijalno blagostanje, koje je osnovni cilj života i sveukupnog postojanja, već hiljadama godina, po svojoj logici, vode ljudsko društvo iz katastrofe u katastrofu.
Da uzmemo onu igru sa pravdom i nepravdom kao primer..
Filozof ce probati da definise pravdu , medjutim ne moze je definisati jer je subjektivan osecaj i nije moguce je definisati....
Sve se može definisati, pa i sve ono što je subjektivno. Pomoću objektivnog, naravno. Jer sve što je subjektivno ima za svoju posledicu u objektivnmom i obratno. Subjektivno i objektivno su kauzalno uslovljeni i jedno bez drugog ne mogu. Uvek su lice i naličje jedne i iste pojave.

Evo ovde ko želi da zna šta znači ispravno logički misliti:
 
Sve se može definisati, pa i sve ono što je subjektivno. Pomoću objektivnog, naravno. Jer sve što je subjektivno ima za svoju posledicu u objektivnmom i obratno. Subjektivno i objektivno su kauzalno uslovljeni i jedno bez drugog ne mogu. Uvek su lice i naličje jedne i iste pojave.
Ne mozes definisati nesto sto je subjektivno.
Samo u malom broju slucajeva moze da opstane takva kilava definicija...
A razlog zasto to mislis je sto nisi razmislio o onome sto sam napisao....
A sto nisi razmislio , zato sto ne razmisljas logikom nego emocijama.
Takvo razmisljanje se zove razmisljanje uz obojenje.
Popularno je u Srbiji.
To je ustvari nerazmisljanje nego donosenje odluka i stavova uz sto manje uticaja logike i sto vise uticaja predosecaja ili predrasuda, predubedjenja i predumisljaja.
Ogromno obojenje sto je suprotno od dobijanja dobrog rezultata logickog razmisljanja..

Odgovor na tvoje pitanje kako ispravno logicki razmisljati je
-ocisti sebe od obojenja svuda ako mozes, ako ne mozes samo oko radne oblasti razmisljanja, radnog stola takoreci..
To moze da potraje, neko moze za 5min, neko ne moze nikad, stalno mu se ukljuci obojenje..
Obojenje znaci da donosis zakljucak koji nije za donosenje nego je uticaj i wannabe prisutne zelje....
Zato se radi decentracija prilikom svakog logickog razmisljanja...Ti nisi vise ti, nego si samo tvoj logicki aparat...A kasnije ti pitaj sta ti zelis u konkretnom slucaju , hoces li uloziti u Dafiment banku ili ne, ali pre toga razmisljaj kao da si iz Tajlanda..

Pedagozi uce decu obrnuto , ako zelis nesto da resis, stavi sebe u tu poziciju pa gledaj iz tog ugla kao da si ti ta osoba ili taj software kod i tako se naviknu da je sve onomatopeja...
Naravno pedagozi su losi ljudi...oni spustaju ono sto treba dete da nauci i postane na nivo dete je centar sveta i posle dobijamo da se sve izreceno tumaci kroz centar sveta i svega...

Ta balkan logika, mada rekoh pedagoski se gresi i u ostalim zemljama...samo se kod nas prima suludo...doduse ne svuda isto , Bosna je manje podlozna na jednoj strani , vise na drugoj strani...

I koliko treba da bi se naucilo logicko razmisljanje...pa treba, 5,6 godina minimum i to da radis po 12h dnevno razmisljanja, sto retko ko moze..
5min dnevno je prosek mozda i manje sada....Studenti pucaju na 2h , 3h dnevno..
Posle mnogo treninga neko dogura i do 6h....a preko toga su stvarno retki...
Jer osoba mora da bude i fizicki zdrava potpuno , bez lekova, svaki lek pa i ace blokatori menja perceptivnu mrezu...jer deo neuralne mreze mozga drugacije reaguje kao skup, kao zbir...drugacije brzinski stizu odgovori na emocije, percepcije , asocijacije...

Zamislite da kucate sa 10 prstiju i brze vam stize komanda od mozga do 4tih prstiju leve i desne ruke, onda ce ot izlgedati ovaok....tj primetice se da su slova otkucana sa 4tim prstima stigla i otkucana pre.
Tako je i sa rezultatom razmisljanja koji nije utreniran da ceka , a i sa onim koji je utreniran da ceka da se sakupe sve impresije...jer pravilo samoposluge vazi i kod najmanje misli...zahteva da osoba nesto porazmisli...a misao je ustvari rasclanjen zahtev na 20 30tak mali misli...

Dakle zavisi i od path, koliko imate interne memorije , gde se moze slagati sve sto je potrebno da bi se u priblizno istom trenutku razmisljalo o vise putanja...Kazem priblizno istom jer se moze simulirati i ja licno mislim da se tako i desava , da se to desava u priblizno istom trenutku , a da su jedan za drugim ti procesi...
Tada logika postaje vrsta algoritma po kojem se jedan problem moze razloziti na sve moguce case slucajeve pa posto ne znas da li su to svi , sirina raste, ali raste i path, za path jedan imas 10 slucaja, to je lako kao u udzbeniku , 10 slucajeva, ali svaki slucaj moze iznedriti jos 5,6 slucajeva koje treba razmotriti u path 2, pa se spustas na path 3 jer neki od tih slucajeva ima posebne uslove, pa path 4 i onda dolazis da se neki slucajevi vec javljaju u nekoj drugoj grani , sad nastupa potreba za path 5 da proveravas u kojoj grani treba da bude slucaj...

Sve je to logicka misao , jedna..koja treba doneti jedan rezultat , naravno listu koja moze biti i poduza, ali zato nam treba bas puno i radne memorije i bafer memorije i kratkotrajne memorije i dugotrajne memorije...

A pri tome se trosi vreme, znaci treba nam brzina razmisljanja a da nije fuseraj...
A trosi se i energija, treba nam koncentracija, treba nam ishrana mozga, treba nam secer, treba nam krvi....treba nam fokus...
Oslobadja se energija, zagreva se mozak....nekome vise nekome manje, zavisi od kvaliteta nerava, genetski i od ishrane...ne celokupne, mozda ne lipida, ali polisaharida i saharida sigurno...
Zavisi i od unutrasnjih senzora, cula, kako ih ko zove, tj od signala koje telo daje osobi, neka slusa neka to nema...odbacila je...


Vidi koliko ima detalja...a jos nismo ni na pola...samo u nabrajanju a ne u osvajanju tehnike razmisljanja..
Pa uocavanje gresaka, ne samo onih filozofski objasnjenih , nego i 4prst gresaka, koje vam niko nikad nece ni reci da su greske, a npr razlog su zasto se ljudi drugacije osecaju kad su pod tabletom za smirenje, alkoholom ili bilo kojim menjacem reakcije nerava...ili sinapsi .

Nisam sistematizovao odgovor jer nije ni potpun a koristio sam asocijaciju da je vaznijeg prioriteta nego sistematizacija....moj mozak nije svemocan , narocito kako idu godine od 17 pa navise, tako da mi se desava da ako se podigne prioritet sistematizacije u letu kod mog razmisljanja, opada broj asocijacija koje iskacu kao moguca opcija i rezultat..
Bukvalno sam rekao da ako usmerim moj EPS kapacitet mozga , logicka jedinica, cpu, na pracenje svake opcije koja se javi prilikom razmisljanja da cu zagusiti radnu memoriju pa ce mi promaci neke asocijacije , koje cu propustiti da uvrstim u red za proveru i kombinatoriku nadalje tih povezanih asocijacija..
 
Meni cesto upadnu neke greske u oci , samo ne reagujem, jer ne treba da se reaguje jer to moze da spusti disperziju misli a to donosi osiromasenje u debati , bilo da je ona grupna ili sam mislilac vodi debatu....Imali ste primer , nije se to krilo u istoriji da moze mislilac takoreci da vodi debatu...mada se to vise radi radi jacanja argumenata za populus, sto ce reci stetno je za mislioca, ali nije sve ni stetno...zavisi na kom nivou ozbiljnosti i pouzdanosti se radi i razvija interna debata....

Npr svaki mislilac moze uvesti svoje interne jezike, notaciju, npr meni ne odgovara srpski jezik pravilo NE. Zasto mi ne odgovara, zato sto mi treba dvostruka negacija i smeta mi naglasavanje razlike izmedju prideva i glagola, kad je u pitanju negacija..
obojen nije isto sto i ne neobojen...logicki gledano...da bi bila ukinuta dupla negacija, svi pojmovi moraju biti dvoopcioni , tj p=1-q da se izrazim preko verovatnoce...tj skup pozitiva, normativa, ili kako cemo da zovemo nominativ i suprotnosti , tj negacije mora da je potpun skup od 100% ishoda...
Zato bi mi odgovarao jezik gde je moguce raditi sve moguce kombinacije negacija, pa i ne neobojen , vise nego neneobojen...

Naravno odgovara mi i jezik koji vec ima rasclanjene komparacije...npr pretpostavka predosecaj, predumisljaj, predrasuda, kao komparativni niz....predrasuda kao zavrsni clan najveceg stvorenog dogmatskog u postojanju prethodnog uticka i uticaja prethodne istorije na stav i rezultat misljenja..sto je jedan redak primer koji je postojao u knjizi recnik matice srpske stara izdanja ali je izbacen iz novih izdanja tj mladi citalac ili ko cita mladja izdanja nece shvatiti koliko je vazno u jeziku imati ravnomerno rasporedjene pojmove u perceptivnoj mrezi za uopste svest o svetu i nekoj pojavi...Ako nemamo rec za boju svetlosti mnogo je teze razvijati kolorimetriju vec samo crno beli svet...

E ovoliki uvod, a recenica koja je bitna je ovde....
U naslovu je receno , buducnost istorije filozofije, sto uopste nije isto sa filozofijom...
Kao sto sam ja u letu odustao od sistematizacije da mi se ne bi zagusila kreativnost i asocijativnost pa da nakupim sto mogu vise svitaca u svom granju ili zbunju, ili ako ne postoje reci u jeziku pa ce mnoge pojave biti ocesane ali ne i primecene od ljudi , nema masovnosti , e tako ce i sistematizacija istorije filozofije ustvari skrajnuti filozofski razvoj mnogih sa nekih grana na druge grane, na pojedince na popularne pojedince..
Ali da li se tako kao i kod mozga radi neproduvana cevka sindrom....tj putevi kojima se manje hodi postaju manje vredni, jer se naslaze paucina....

Naravno da je tacno iz ugla populista, ali moze biti tacno i iz ugla neobojenih...kao kad gledate film , npr moj licni primer je Dani Mrmota, kad sam ga prvi put gledao to je bila secerlema sa prilicno dosadnim ali ne predosadnim aktivnostima i zapletima...
Medjutim, nekom prilikom sam gledao taj film tri puta uzastopce, ne znam sta je bio razlog ili povod...i uocim da je scenarista i reditelj napravio paralelne price u oslikavanju likova, tj nezavisno od glavnog formirao je i sporedne likove kao primere tipicnih mediokriteta i svega onoga sto se ne vidi u glavnoj prici...
Tako je naznacio da idealizovana princeza jeste ustvari obicna prosta seljancura, dok onaj ko gleda samo glavnu radnju to uopste ne vidi , glavna princeza je samo princeza koja ceka da bude osvojena...
ITD ....
 
Poslednja izmena:
A koji je to drugi deo gde ti logika nije toliko vazna....
Pa napisao sam vec.
Na terenu nepoznatog. Imamo sada neku sliku sveta. Ona ocigledno nije zavrsena. Filozofi bi trebalo (po meni) da daju smernice, ideje za dalji rad.
Najcesce tu ima od izvora dva tri putica moguca.. Logika tu ne moze puno pomoci, ne mozemo odrediti koji put je ispravan. Dovoljno je da filozofi identifikuju te puteve a dalje "naucni radnici" preuzimaju.
 
Uuuu, nisam siguran da ta fora moze da prodje...
Kad naucnik postavlja teoriju , on je razume, kad inzinjer razradjuje teoriju , on je unapredjuje ali je ne razvija u smislu naucnika, da otkriva dalje, on samo fitujuci udara u zid materice ali da iskoraci nece...

Kod filozofije uzmimo da vazi taj princip , tj da nije rezultat iskoraka asocijativnih misli, tj inspiracija koje postoje generisane od strane trendsetera za tog filozofskog radnika, npr Hegel za tebe, nego da je rezultat razradjivanja i sitnog uocavanja apsurda i nekonzistentnosti....priznajem postoje takvi ljudi koje to uzbudjuje...ne mislioci nego pedanteri, u realu su to puritanci, ali onda vazi isto pravilo i za filozofske ""puritance"" tj deo njih je puritanac zbog osnovnog motiva, a to je to isterivanje nedoslednosti , ali moram da naglasim da to nije rafinacija..zvuci slicno i slicno je kao tumacenje i znacenje, ali nije taj motiv...dok druga grupa su puritanci isto kao i u realu , puritanci zarad pokrivanja svojih obojenja, a filozof moze imati svoja obojenja, bilo da je religiozno, to moze biti obojenje ako je religiozan, ali ne mora moze biti samo blago obojenje zbog sistema vrednosti i nacina asocijacija...ne radikalno...ili nacionalisticko ili humanisticko ili mizogeno ili nihilisticko itd..
Tu je puritanac kao ona grupa ljudi sto ispravlja gramaticke greske kad im se ne svidja sadrzaj izrecenog...nije iskazan ali jeste neka vrsta ad hominem argumenta..

Moze se desiti sledece, a to se obicno desava kod spoja naucnik i naucni radnici ako su u velikom broju...
Neki od naucnih radnika ima neku svoju drugu opsesiju , tj asocijativno je povezan sa drugom fikcijom, dok mu je ona kojom se bavi samo naucna saradnja...covek tezgari..
Tada se fitovanjem udara u zid netacnosti i neznanja a prakticno ako postoji daje apsurd koji navodi svakog ko ima svoju opsesiju , asocijaciju na nesto u vezi sa tom opsesijom...
Tada neko treci moze iz nekreativnog razmisljanja naucnog radnika koji je obojen opsesijom sabrati kao inspiraciju i napraviti korak iako sam nije dosao do toga asocijacijama na sirem planu....nije sagledavao problem nego je natrapao na a sto ne bi ovo....

Ako postoji u filozofiji slicna situacija onda ce se desavati krupni lomovi usled pritisaka apsurda ili stvaranje asocijacija preko opsesija...lomovi su iskoraci , tj otkrica
Jeste polusvesno otkrivanje, ali sta ima veze...
Ono sto fali kod polusvesnih otkrivanja je to sto mora posle da preuzme neko ko mozda jeste naucnik ili neko ko ima razradjenu logiku ili razmisljanja koja su analiticka malo dublje..

Ako nema disperzije opsesija, onda necemo imati dovoljan pritisak da se stvori sinergija opsesija i naucno poliranje, pa ce izostati iskorak tj vrtece se u krug...Jos gore ako nema samokontrole, nastace razne teorije gde se pogubi uzrok i posledica...ne kazem da je jedan uzrok, ali se pogube ljudi, kao ovaj u primeru..

Vreme donosi sanse, ako ne moze okruzenje..
Najbrzi napredak je u dinamickom sukobljavanju razlicitosti , plus ako jos postoji i neustanovljen sistem dogmi i dogmi vrednosti , to je milina , sudar svetova....
Sudar kreativnih otvoren um svetova....
 
Pade mi na pamet da je tvoja ideja mozda da istorija filozofije dobija obrise kontnog racuna...svaka ideja ima svoj kontni broj odatle nije definisan bas ali je tu blizu ,

I tamo se svaka promena u stanju moze negde ugurati , nekad na 3 mesta, od kojih je 4to nedozvoljeno , ali se nategne...
Kontni racun je nacin na koji se upisuje poslovanje neke firme..postoje glavne grane koje su definisane i podgrane koje su slobodne za kreiranje...
Nije to glupa ideja...napraviti kontni plan filozofije....jeste obimno ali to moze savremena baza podataka, samo treba ljudi nesto kao wikipedia da saradjuju na projektu pa svako da menja za svoj cef ali se prati sta se desava...
Razlika izmedju wikipedije filozofije i kontnog plana je velika nije to samo pristup drugaciji , nego i tu su brojevi koji obavezuju.....
Ja mislim da bi bilo koristi od takvog sistematizovanja filozofije, bas zato sto postoji u kontnom planu slobodnih brojeva...princip slobodnog je prisutan..

Lose je sto npr ne tumace svi isto izjavu dobro se dobrim vraca, koju ja tumacim kao greska u prevodu , jer mi nije tacna nikako...dok dobar se dobrima vraca predstavlja moju ispravku te ideje...totalno je drugaciji pristup interakciji ljudi....ali mi se to cini ispravnom izjavom, dok u prvu niko ziv ne veruje...a budala ce poistovetiti da je prva izjava isto sto i druga...isto ti je to...
Tako da ce u takvom kontnom planu Niche biti jednom protumacen i kraj, kako mu bog da...ili ce ispasti ovo ili ono ili je hteo da kaze ovo ili ono...moze se pojaviti na drugom kontnom broju kao da je rekao ili mislio ovo , to naravno , ali tek na drugom kontnom broju....bliskom ali ipak drugom..
 
Poslednja izmena:
U smislu prihvatljivosti multimedijalnih pristupa , npr referentni link, ja smatram da je glupo ljudima narocito naucnicima sto to izbegavaju....prilikom komunikacije, kad vec koriste reference, quota , citate...
Smatram da bi pravljenje multimedijalnih izdanja donelo novi korak..
Jos vecim apsurdom smatram koriscenje ai a izbegavanje koriscenja multimedijalnih izrazaja..
Priznajem da je teze za pojedinca napraviti multimedijalno delo , cak i kad je obican esej, ali sigurno da je bolje raditi esej u multimediji nego ai , ja u ai ne verujem da je tacno kao ni u google...mene google ubedjuje da je tacno to i to , cak se pojavi i u wiki , ali ja znam da to nije tacno...ne ulazim u to kako je moguce da od stampanog izdanja znanja, knjige dodje do suprotnog net izdanja, ali je moguce...

Jos lakse je dobiti izjavu ai da je u istoj recenici nesto i tacno i netacno i 120 i 240 tj suprotnosti koje su nemoguce...
 
Ne mozes definisati nesto sto je subjektivno.
Ovaj tvoj sud nije logičan. To je tvoja vera. Veruješ jer, pretpostavljam, da tako u nauci logike stoji. A ne shvataš da se u stvarnosti ništa ne može deifinisati bez znanja uzroka, nebitno da li je reč o nečemu koje je objektivno ili subjektivno. I da u trenutku otkrića uzroka, ujedno otkrivamo i logiku po kojoj se dešava bilo šta što je subjektivno ili objektivno. I ta logika u sebi ujedno sadrži i definiciju bilo koje subjektivne ili objektivne pojave.

A uzrok bilo koje ili kakve subjektivne ili objektivne pojave se uvek lako pronalazi, ako znamo da je uzrok nećemu što je subjektivno, uvek nešto što je objektivno i obratno. Sve ovo što sam sada ispričap je logika Zakona postojanja, po kojoj sem Svest i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, ničeg drugog nema. Po ovom Zakonu Svest postoji sama po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, tako što uz pomoć sebe kao psihičke pojave i procesa, uvek iznova, naizmenično i večito, uzrokuje sebe kao fizičku pojavu i proces, da bi, zatim, uz pomoć sebe kao fizičke pojave i procesa mogla da uzrokuje sebe kao psihičku poavu i proces.

Imajući na umu da u nauci još uvek nije poznat Zakon po kojem postoji Svest, a time ujedno ni Zakon po kojem postoji celolupna stvarnost, s obzirom da sem Svesti ničeg drugog nema, tada je razumljivo da u nauci logike i može da stoji tvrdnja da se ne može definisati nešto što je subjektivno. I nije reč samo o nauci logike, već je to slučaj i sa svim drugim naukama. Iz istog razloga ni u fizici definicija energije nije ispravna, ni u biologiji deffinicija života, ni u psihologiji, neurologiji i metafizici definicija svesti, ni u filozofiji definicija bitka, ni u religiji definicija Boga, ni u ideologiji i politici definicija društvenog i ekonomskog poretka pomoću kojega se najlakše može ostvariti opšte svetsko duhovno i materijalno blagostanje i harmonija i dobro.
Odgovor na tvoje pitanje kako ispravno logicki razmisljati je -ocisti sebe od obojenja svuda ako mozes,
Sem raznim oblicioma nneznanja, ljudski omovi ničim drugim nisu obojeni, koje ih sprečava da ispravno logilki misle. I dok god ljudi ne budu do karaja uspeli da razumeju ZAKON POSTOJANJA i pomoću njega očistili sva svoja verovanja, tj. neznanja, oni neće da budu u stanju ispravno logički da misle. To se podrazumeva, s obzirom da je filozofija "ljubav prema Istini", zatim, da je logika osnovna filozofska disciplina, i da sem logike po kojij postoji Svest, nikakve druge Istine mema.
I koliko treba da bi se naucilo logicko razmisljanje...pa treba, 5,6 godina minimum
Već sam objasnio da se logički razmišljati NE UČI. Logika je nešto što može samo da se OTKRIVA, u vezi bilo čega. Kad otkrijemo uzrok bilo čega, otkrili smo i logiku bilo čega. Isto kao što to lekari rade kad postavljaju dijagnozu neke bolesti. Prvo uočavaju simptome bolesti. Pa na osnovu simptoma izvode logički zaključak o uzroku boleti. I na kraju prpisuju terapiju pomoću koje će otkriveni uzrok da se ukloni.
Vidi koliko ima detalja...a jos nismo ni na pola...samo u nabrajanju a ne u osvajanju tehnike razmisljanja..
Pitanje logike pomoću koje želimu da otkrijemo ISTINU o nečemu, ne svodi se na razumevanje TEHNIKE RAZMIŠLJANJA, već na pitanje logike postojanja ili ponašanja PREDMETA razmišljanja. Tehnika razmišljanja je ivek jedna, a predmeti u vezi kojih izvodimo logičke zaključke pomoću tehnike razmišljanja su bezbrojni. I kad otkrijemo uzrok postojanja ili ponašanja nekog predmeta razmišljanja, otkrili smo i logoku. tj. ISTINU o predmetu razmišljanja.
 
Subjektivno nije objektivno tj to je verovanje...ako definises nesto subjektivno ti si ga definisao ali nema vrednost jer je za svakog drugacije...svako subjektivno to izdefinise...kao da ga nije ni definisao..
E sad zasto se ti vrtis u petlji da je samo jedan uzrok svake posledice, to ne znam...
Neki antimetafizicar ispadas...

Dakle na tvom jeziku receno, cela tvoja logika je samo vera.
E sad nezavisno od tvojih nacina razmisljanja, za ove sto se trude da budu objektivni, ti se ne trudis da budes objektivan, naprotiv ti se trudis da budes sto vise subjektivan...
Imamo aksiome koje ne dokazujemo.
Medjutim, sve se dokazuje, samo sto ljudi , obicni , to ne rade..
Ali ima ko radi...
Tada uzima neku tezu , sud, relaciju i krene da je dokazuje, preko onoga sto je dokazano i onoga sto nije dokazano...
Mora da pamti sta je sta...
Dakle morace naknadno da dokaze ali da ne bude ciklicni dokaz, sve ovo sto je uzeo da nije dokazano..
Tako se kao u analizi dobija skup dokazanih sudova....
Sve te zakljucke i dokazane teze uzimamo ali pamtimo sta su nam polazne aksiome...i njih uvek ima, samo je cilj da ih bude sto manje...
Tako se stvara set dokazanih tvrdnji koje postaju aksiome za onog ko ih je dokazao, a postaju aksiome i za milione drugih koje mrzi da dokazuju...
Ti drugi milioni imaju mnogo blaze kriterijume sta su im aksiomi , i stoga imaju svakave teorije, teze, svasta im je istina i tako to..

Medjutim , ko bas zaludno krene od pocetka, i pamti sta je izvedeno iz kojih pocetnih aksioma, ima sistem koji je postavljen na tih N tacaka aksiomatskih...

Logika se moze iskoristiti za zaludjivanje ljudi , upravo preko toga sto im ponudis uverljivu aksiomu i onda iz nje dokazes ono sto ti odgovara..
Npr davala ne davala zivot ti prolazi...
Aksima zivot prolazi je tacna...ide se na uzrok posledicu , ako ne dajes nista neces proziveti a umires...

Ono sto je ovde prisutno je uskracenje drugih aksioma koje mogu da stete, a to je npr, ako dajes a ne radjas prolazi ti vreme...ili postoji nacin da budes sretnija ako postoje sukobljenosti u zeljama, a uvek postoje...ako ti je znacajnije da te neko umno uzbudjuje, a ne samo seksualno , ocigledno da ce onaj sa kojim je najsladji seks izduvati dok ce onaj koji inspirise i usrecuje biti izabran, a bila bi izabrana oba, samo sto bi to zahtevalo malu promenu u povezivanju pa bi neko imao dva partnera, a neko mozda tri , neko jednog...
Otud postoje strategije koje pobijaju logiku davala ne davala zivot prolazi...npr prodaj se u vrhu vrednosti....dok za druge prodaj se kad pocne da ti opada vrednost....sa prvim znacima starosti...mnogo cesca varijanta jer ne trazi svest pojedinca kad mu je pik nego kad ga udari prvi poraz i spustanje vrednosti..

Jedan od razloga zasto se ne uzima logika necega, nego samo logicko zakljucivanje sta vazi u tom trenutku....
Jer se definisanjem trenutka odvajamo od moguce greske neuzimanja nekog faktora koji nije prisutan u drugom trenutku...
 
Nikada nisam dozivljavao filozofiju kao nesto sto treba da mene ili bilo koga nauci da misli.
Meni je filozofija nesto sto bi trebalo da objedini postojeca znanja i da na osnovu toga stvori neku sliku sveta u kome zivimo.
I ono sto je vaznije da da smernice i pravac u kome treba ici za dalje saznavanje sveta.
Ovo zvuci ovako..
Ako imas dovoljan nivo znanja neces menjati zakljucke o svetu....nego ces ih dopisivati..

To nije tacno nikad...
Ako imas znanja i promeni IQ promenices zakljucke o svetu...
Inace bi zakljucci bili fiksirani.
Ili je to zato sto nisu jos znanje...?
Ljudski odnosi , sociologija, psihologija nece nikad biti znanje na konacan nacin...
Medicina nikad nece biti znanje na konacan nacin..uzas je ako se to desi , a vidim da se lekari trude da to zakljuce, ali no no , to donosi smrt onome ko nije u tom kolu, npr drugacije reaguje zbog neke svoje licne razlike u trenutnom stanju, trenutno je malokrvan, pa ima manjak i tecnosti pa ima nedostatak krvi , pa razlicito reaguje na diuretik...smanjenje tecnosti jos vise zgusne krv i oteza rad srca, pa skoci pritisak...npr..

Naravno mozda skoci d dimer...sigurno skoci gustina krvi , ali ko to meri...ko gleda...
Treba hitno reagovati....itd itd..
Vazi pravilo stvarno da na svakih 20 30IQ za neka pitanja dobijamo totalno suprotne rezultate, da postaje ne, ne postaje da, pa opet za 30 vise opet postaje ne...
Cik cak..
 

Back
Top