sunchaya
Buduća legenda
- Poruka
- 41.263
-
- Popularno:
- Vučić: Izvinjavam se zbog stvari koje...
- Policija mu presrela automobil! Ovo je...
- Psihološki profil Bačulova
- Da li imate razumevanje za one koji...
- Obustavljen saobraćaj putničkih vozova...
- Decembar je mesec kad će Vučić morati...
- Zasto Srbi kao hriscanska nacija veruju...
- Zasto je Monika Beluci tako savrsena ?
- Preko 200.000 pešači kroz Srem prema...
- Zasto su Srbija, Rusija, Kina, Indija....
Ko su Srbijanci, gde žive, i šta su oni na kraju krajeva
- Začetnik teme Serdar Scepan Radojevic
- Datum pokretanja
- stanje
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Pa šta onda nije u redu da je Srbin - SRBIN
Ne govori se o SRBIAM nego gradjanima SRBIJE
Što znači Srbija- njen stanovnik je SRBIJANAC
- Poruka
- 3.381
Rusijanac
Francuzijanac
Rumunijanac
Bugarijanac
Kipranijanac
Italijanac
Hrvatijanac
Slovenijanac
Svedjanijanac
Letonijanac.....logika?!
Francuzijanac
Rumunijanac
Bugarijanac
Kipranijanac
Italijanac
Hrvatijanac
Slovenijanac
Svedjanijanac
Letonijanac.....logika?!
Sanovnik
Buduća legenda
- Poruka
- 37.664
A odjud onda , Htrvtska - Hrvat . \sto nije hrvatijanac .,
Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.623
Противник сам тог термина "Србијанац" зато што уноси недоумицу и људи га различито разумеју, зато радије кажем Србин.
У правно-грађанском смислу речи требало би да подразумева све грађане Србије без обзира на националну припадност, међутим није тако.
Срби из Шумадије најчешће себе називају Србијанцима и под тим термином подразумевају просторе некадашње докумановске Србије.
С друге стране прекодрински Срби називају све Србе који живе у Србији, Србијанцима, збирно гледано укључујући и Војводину...
У Црној Гори тај термин "Србијанац" има пежоративну или подругљиву конотацију....
Све у свему Србин је народност у оном најизворнијем смислу речи.
"Србијанац" је термин произведен од стране грађанске класе 19-тог века па на овамо....
У правно-грађанском смислу речи требало би да подразумева све грађане Србије без обзира на националну припадност, међутим није тако.
Срби из Шумадије најчешће себе називају Србијанцима и под тим термином подразумевају просторе некадашње докумановске Србије.
С друге стране прекодрински Срби називају све Србе који живе у Србији, Србијанцима, збирно гледано укључујући и Војводину...
У Црној Гори тај термин "Србијанац" има пежоративну или подругљиву конотацију....
Све у свему Србин је народност у оном најизворнијем смислу речи.
"Србијанац" је термин произведен од стране грађанске класе 19-тог века па на овамо....
Poslednja izmena:
Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.623
По Вуку Хрваћанин. Заиста је постојао тај термин до уједињења.
Значи Срби из Загреба или Хрваћани...
Sanovnik
Buduća legenda
- Poruka
- 37.664
To Hrvacani , bilo je rezervisano aza srbe u Hrvatskoj .
Nego da vidmio . Hrvat koji zivi u Hrvatskoj ... Hrvat .
Hrvat , koji van hrvatske isto hrvat .
Nema nista hrvaztijanac , i tako to . A zasto , pa zato sto ne treba i zato sto je stetno .
Svi hrvati zajedno i zbirno ..... ljudozderi .. al dobro , to je naka druga tema .
gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
ОК, а ко све спада у Србијанце и које су границе Србије ?
Је ли Србијанац од Неготина до Карлобага, од Суботице до Бара или на потезу Мали Зворник-Земун-Куршумлија ?
Је ли Србијанац од Неготина до Карлобага, од Суботице до Бара или на потезу Мали Зворник-Земун-Куршумлија ?
tehduduk
Buduća legenda
- Poruka
- 29.570
Ko su Srbijanci, gde žive, i šta su oni na kraju krajeva
Ana Radmilović
ponedeljak, 13. decembar 2010.
Prezir prema Bosancima ili Srbima iz Bosne verovatno bih otkrila i u Beogradu, ali slučaj je hteo da u vreme najveće omraze na izbeglice svake vrste s akcentom na one iz Bosne budem u Novom Sadu. Nije mi delovala kao neko opravdanje priča o davnim traumama i nekakvim „šestim ličnim“ barabama, ni priča o akcentu („a novosađanski je pa divan“, mislila sam se ja dok sam slušala ogovaranja), ni strah da će pod najezdom divljih (koji su „isterali pitome“ što bi rekli Vojvođani) Bosanaca svi pristojni Novosađani ostati bez poslova, žena, lokala i ostalih nepokretnosti, te druge imovine.
LINK
KOMENTARI
http://www.nspm.rs/component/option...bW1lbnQzMzQ5MA==/view,comment/#yvComment33490
Meden text
, samo cu boldovati deo, zbog tolikog br tema i komentara o nezahvalnim izbeglicama ...
Astrica
Poznat
- Poruka
- 8.182
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Naravno da je logika:
Rusijanin
Francuz (oni su to i izmislili, pa pošto ima crnih i kosookih Francuza..)
Kipranin (na kipru žive Grci i Turci pa peat se ne zove Grkoturkostan)
Italijan (po poluostrvu iako ih ima raznih)
Itd.
dakle sve potvrdjuje šta sam rekao.
naciaj dobija ime po državi u kojoj živi- uvek. Država dobiaj ime na razne načine
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Do sada se u ETNOSU tj narodu smatralo da je Srbijanac samo onaj ko živi u granicama Srbije od 1878 godine.
medjutim Srbiaj se proširila i sada mora da se uvede to u umove ljudi, da SRBIJA nije iz 1878 nego da je proširena na Vojvodinu i Kosovo.
Dakle SRBIJANAC u modernom, savremenom smislu reči je svaki čovek koji živi UNUTAR REPUBLIKE SRBIJE
Gazija
Iskusan
- Poruka
- 6.125
Gradjani Srbije, bez obzira na veru, nacionalnu pripadnost ili bilo sta drugo ... To je vise termin nego nesto zvanicno sto je u upotrebi 
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Dakle kod nas ljudi POGREŠNo misle da je Srbijanac onaj koji živi unutar granica Srbije do 1912 godine.
Tako ej nekada, do 1912 i bilo, ali onda slede ratovi i proširenje ali nažalost samo 6 godina docnije mi rpavimo JUGOSLAVIJU tako da naziv "Srbijanac" do danas niej stiglo da se proširi na sve delove zemlje.
Ne mogu da dopustim da se Srbijancom i SRBIJOM naziva samo uža Srbija.
Tako ej nekada, do 1912 i bilo, ali onda slede ratovi i proširenje ali nažalost samo 6 godina docnije mi rpavimo JUGOSLAVIJU tako da naziv "Srbijanac" do danas niej stiglo da se proširi na sve delove zemlje.
Ne mogu da dopustim da se Srbijancom i SRBIJOM naziva samo uža Srbija.
- Poruka
- 20.850
- Poruka
- 20.850
gost 183655
Veoma poznat
- Poruka
- 11.300
o su onda Srbijanci i šta čini jednog čoveka Srbijancem?
Kada sam ja davnih osamdesetih godina prošlog milenijuma išla u osnovnu školu, mi smo, Beograđani, Bog da nam prosti, Srbijancima nazivali osobe srpske (a vala i ne samo srpske) nacionalnosti koje žive duž takozvane južne pruge, i Srbijanac je na našem beogradsko – infantilno – nadmenom jeziku zapravo bilo nešto kao eufemizam za seljačinu ili, u posebnim situacijama, za ciciju (ovo zbog predrasude da su oni južno sebičnjaci i račundžije).
Kada sam, takođe davnih devedesetih godina studirala u Novom Sadu, shvatila sam jednu za mene do tada nepojmljivu stvar. Smatrali su me Srbijankom. A ja sam to smatrala uvredom. To je ujedno bio i moj prvi sukob sa nadevima koje Srbi daju jedni drugima, da ne kažem prva kriza nacionalnog identiteta.
Logično bi bilo, kad sam već počela da se poveravam, da do ovog slučaja dođe s kraja osamdesetih kada je svako normalan ko je imao 15 godina bio nacionalista i slušao pank a tako isto i kod Dalmatinaca, pa se onda na moru svađaš da li je kava ili kafa, je li mlijeko ili mleko i tako dalje i tako dalje. U Dubrovniku su Srbe, recimo, nazivali (što i dalje smatram manje uvredljivim od onoga „Srbijanci“) Vlasima: „Ma i ja san ti Vla'inja“ – mogla sam često da čujem od svoje najbolje cavtatske drugarice, u trenucima kada se moj pankersko-beogradski nacionalizam sukobljavao sa nekim seljačkim hevimetalsko-hrvatskim nacionalizmom.
Čudno ime nose Vlasi – baš kao i do sada neistraženi Srbijanci. Na primer, Grci Vlasima nazivaju Cincare (i to je prilično pežorativno, kažu recimo „kuco-vlasi“ što znači otprilike „ćopavi Vlasi“, ko zna zašto ćopavi, i to je naravno uvreda) Dubrovčani Vlasima nazivaju Srbe, a Srbi Vlasima nazivaju ono čudno pleme kod istočne granice koje baja, baca uroke i opšti s mrtvima ko dobar dan. Ko će ga znati da li su to oni isti Vlasi nekad davno imali svoju državu koja se zvala valjda Vlaška.
Ko su, međutim, Srbijanci – nije još uvek poznato. Jedno vreme Srbijancem se smatrala osoba srpske nacionalnosti koja živi negde između Zemuna i Leskovca, ili makar do administrativne granice sa Kosovom.
Dakle: ne Srbi iz Hrvatske, ne Srbi iz Bosne, ne iz Vojvodine, Crne Gore i s Kosova, ne dijaspora – ne, nego samo od Zemuna pa negde do dole, ne zna se tačno dokle (Srbija ustalom nema baš najjasnije granice pa tako ni Srbijanac ne zna dokle je on Srbijanac a kada postaje Srbin).
Ovaj jezički fenomen naravno nije strefio nijednu drugu naciju – nego Srbiju, pa tako nemate ni Rusijance, ni Rumunijance, Hrvatijance ili Albanijance. Imate Srbijance.
Da pojam srbijanstva nije samo geografski shvaćeno je kada se pojavila čudna ideološka podgrupa Srbijanaca koje sebe naziva „drugosrbijanci“. Drugosrbijanac, za razliku od običnog Srbijanca koji nije ideologizovan, može da živi bilo gde. Granice Srbije ne moraju da ga se tiču (čak je i poželjno da ga se ne tiču) i za razliku od Srbijanca koji (bar tako objašnjavaju ovaj termin oni koi ga koriste), koji dakle mora da živi u (tako se to zove valjda) užoj Srbiji – drugosrbijanac je oslobođen geografskih stega i može da živi u Hrvatskoj, Bosni, Australiji ili u Kandaharu. Drugosrbijanac je, dakle, za razliku od običnog Srbijanca – slobodan kao ptica da živi gde hoće i ostane drugosrbijanac.
Kao kontraideja drugosrbijanstvu na sličan način (volšebno) pojavila se i treća jezička brljotina a to je – prvosrbijanac. Prvosrbijanac je, poput drugosrbijanca, ideologizovana osoba srpske nacionalnosti (mada ni to nije nužno – jer ovde je važna ideja a ne DNK) i on je valjda sve ono što nije drugosrbijanac. Ako je drugosrbijanac sklon da verbalno napada Republiku Srbiju (ma gde ona bila, u mislima, na parčencetu planete Zemlje ili u knjigama) te da priziva vojne napade na istu jer smatra da ta država ništa ne valja a da su za to krivi Srbijanci (posle su postali krivi prvosrbijanci, ali u početku su oni koji ne valjaju bili kratko – Srbijanci), njegova suprotnost je prvosrbijanac koji brani sve što drugosrbijanac napada, i takođe, napada sve što drugosrbijanac brani.
Na trenutak ću se ponovo vratiti negde na sredinu mračnih devedesetih i u Vojvodinu, to jest na ono mesto gde sam prvi put saznala da Srbijanci nisu samo Čarapani (izvinjavam se Čarapanima, ja nisam znala da su oni samo podvrsta Srbijanaca nego sam verovala da je to poseban jezičko-mentalitetski pojam koji označava ružne osobine cicijašenja, a lociran je negde oko Kruševca).
Kada čoveka uvrede i kažu mu (otkriju mu) da je on jedan tamo Srbijanac, čovek se prirodno zbuni i stane to da poriče, ne znajući šta to tačno znači. U AP Vojvodini sam, pošto sam saznala da sam i ja Srbijanka i da to nije dobro, sagledala i druge jezičke granice koje su nekad davno postojeći Srbi postavili jedni između drugih – da se zna ko je ko i da ne dolazi do kojekakvih mešanja.
Prezir prema Bosancima ili Srbima iz Bosne verovatno bih otkrila i u Beogradu, ali slučaj je hteo da u vreme najveće omraze na izbeglice svake vrste s akcentom na one iz Bosne budem u Novom Sadu. Nije mi delovala kao neko opravdanje priča o davnim traumama i nekakvim „šestim ličnim“ barabama, ni priča o akcentu („a novosađanski je pa divan“, mislila sam se ja dok sam slušala ogovaranja), ni strah da će pod najezdom divljih (koji su „isterali pitome“ što bi rekli Vojvođani) Bosanaca svi pristojni Novosađani ostati bez poslova, žena, lokala i ostalih nepokretnosti, te druge imovine.
Kada sam se prvi i poslednji put našla u novosadskom pozorištu Ben Akiba u društva Mađara koji su bili toliko nepristojni da pričaju na mađarskom, a ja jedina Srpkinja (kasnije ću saznati Srbijanka) sedim i ne razumem i reč – razumela sam zbog čega je tih godina u Vojvodini pobeđivala Srpska radikalna stranka. Ono što međutim nisam razumela, to je bio prezir prema Srbijancima i otvorena mržnja prema „prekodrinskim Srbima“.
Neki dan sam putovala u jedan od (valjda) centara Srbijanaca – Niš, gde sam saznala čudnu stvar od šofera koji me je vozio. Čovek se naime satima žalio na „kosovske Srbe“ koji su, da ne poveruješ, pokupovali tamo stanove i koji su pokvareni, mnogo ih je i svuda imau veze. Isti čovek, tokom iste vožnje, čudom se čudio i na sva usta hvalio nekakvog Albanca iz Preševa koji je kupio (isto kao što to rade „kosovski Srbi“) auto od njega i „za pet minuta završio sve oko papira“. Albanac je sa svojim vezama i kupovinom pokretnosti – sjajan. Kosovski Srbin je smetnja i pretnja, mnogo ga je i „došao je divlji, da otera pitome“.
Nisam mogla da odolim, ispričala sam mom vozaču kako sam ja tako onomad u novosadskim novinama zaticala oglase za stan sledeće sadržine „izdajem stan devojkama iz Vojvodine“; „izdajem sobu Novosađaninu“ i tako dalje. Nisam, takođe, mogla da odolim a da mu ne kažem da njega, kao Srbijanca s južnu prugu, oni gore na severu gledaju sa jednakim nerazumevanjem, prezirom i podozrenjem sa kakvim on gleda onog svog „uzurpatora“, kosovskog Srbina.
I da privedem kraju priču o tome kako su Srbi nestali iz srpskog jezika, što će reći iz srpskog duha (jer jezik je samo ogledalo duha, jezik proizlazi iz duha) da bi kasnije nestali i kao pojam, a onda i fizički – kao nekakav nacion. Srbijanac je onaj Srbin koji nije kosovski, prekodrsinski ili vojvođanski Srbin. Drugosrbijanac je ideološka kategorija a prvosrbijanac pokušaj da se drugosrbijancu pridoda arhineprijatelj i sušta suprotnost.
Negde između svih tih ovih te onih Srba i raznih vrsta i podvrsta srbijanaca – izgubismo mi i jezik i značenja onih reči kojima je nazivana naša nacija, nestadoše Srbi i nema ih više u savremenom srpskom, odnosno srbijanskom jeziku. Ako je za utehu (a nije) ostali su u nekim starim pesmama. Dok bude tih pesama, neko će se negde, možda, sećati da je „bio jednom jedan narod“, da parafraziram neku drugu rečenicu – ali ova je malo skuplja, jer starija, a čije posledica je smrt iliti nestajanje jednog naroda.
LINK
KOMENTARI
http://www.nspm.rs/component/option...bW1lbnQzMzQ5MA==/view,comment/#yvComment33490[/QUOTE]
Kada sam ja davnih osamdesetih godina prošlog milenijuma išla u osnovnu školu, mi smo, Beograđani, Bog da nam prosti, Srbijancima nazivali osobe srpske (a vala i ne samo srpske) nacionalnosti koje žive duž takozvane južne pruge, i Srbijanac je na našem beogradsko – infantilno – nadmenom jeziku zapravo bilo nešto kao eufemizam za seljačinu ili, u posebnim situacijama, za ciciju (ovo zbog predrasude da su oni južno sebičnjaci i račundžije).
Kada sam, takođe davnih devedesetih godina studirala u Novom Sadu, shvatila sam jednu za mene do tada nepojmljivu stvar. Smatrali su me Srbijankom. A ja sam to smatrala uvredom. To je ujedno bio i moj prvi sukob sa nadevima koje Srbi daju jedni drugima, da ne kažem prva kriza nacionalnog identiteta.
Logično bi bilo, kad sam već počela da se poveravam, da do ovog slučaja dođe s kraja osamdesetih kada je svako normalan ko je imao 15 godina bio nacionalista i slušao pank a tako isto i kod Dalmatinaca, pa se onda na moru svađaš da li je kava ili kafa, je li mlijeko ili mleko i tako dalje i tako dalje. U Dubrovniku su Srbe, recimo, nazivali (što i dalje smatram manje uvredljivim od onoga „Srbijanci“) Vlasima: „Ma i ja san ti Vla'inja“ – mogla sam često da čujem od svoje najbolje cavtatske drugarice, u trenucima kada se moj pankersko-beogradski nacionalizam sukobljavao sa nekim seljačkim hevimetalsko-hrvatskim nacionalizmom.
Čudno ime nose Vlasi – baš kao i do sada neistraženi Srbijanci. Na primer, Grci Vlasima nazivaju Cincare (i to je prilično pežorativno, kažu recimo „kuco-vlasi“ što znači otprilike „ćopavi Vlasi“, ko zna zašto ćopavi, i to je naravno uvreda) Dubrovčani Vlasima nazivaju Srbe, a Srbi Vlasima nazivaju ono čudno pleme kod istočne granice koje baja, baca uroke i opšti s mrtvima ko dobar dan. Ko će ga znati da li su to oni isti Vlasi nekad davno imali svoju državu koja se zvala valjda Vlaška.
Ko su, međutim, Srbijanci – nije još uvek poznato. Jedno vreme Srbijancem se smatrala osoba srpske nacionalnosti koja živi negde između Zemuna i Leskovca, ili makar do administrativne granice sa Kosovom.
Dakle: ne Srbi iz Hrvatske, ne Srbi iz Bosne, ne iz Vojvodine, Crne Gore i s Kosova, ne dijaspora – ne, nego samo od Zemuna pa negde do dole, ne zna se tačno dokle (Srbija ustalom nema baš najjasnije granice pa tako ni Srbijanac ne zna dokle je on Srbijanac a kada postaje Srbin).
Ovaj jezički fenomen naravno nije strefio nijednu drugu naciju – nego Srbiju, pa tako nemate ni Rusijance, ni Rumunijance, Hrvatijance ili Albanijance. Imate Srbijance.
Da pojam srbijanstva nije samo geografski shvaćeno je kada se pojavila čudna ideološka podgrupa Srbijanaca koje sebe naziva „drugosrbijanci“. Drugosrbijanac, za razliku od običnog Srbijanca koji nije ideologizovan, može da živi bilo gde. Granice Srbije ne moraju da ga se tiču (čak je i poželjno da ga se ne tiču) i za razliku od Srbijanca koji (bar tako objašnjavaju ovaj termin oni koi ga koriste), koji dakle mora da živi u (tako se to zove valjda) užoj Srbiji – drugosrbijanac je oslobođen geografskih stega i može da živi u Hrvatskoj, Bosni, Australiji ili u Kandaharu. Drugosrbijanac je, dakle, za razliku od običnog Srbijanca – slobodan kao ptica da živi gde hoće i ostane drugosrbijanac.
Kao kontraideja drugosrbijanstvu na sličan način (volšebno) pojavila se i treća jezička brljotina a to je – prvosrbijanac. Prvosrbijanac je, poput drugosrbijanca, ideologizovana osoba srpske nacionalnosti (mada ni to nije nužno – jer ovde je važna ideja a ne DNK) i on je valjda sve ono što nije drugosrbijanac. Ako je drugosrbijanac sklon da verbalno napada Republiku Srbiju (ma gde ona bila, u mislima, na parčencetu planete Zemlje ili u knjigama) te da priziva vojne napade na istu jer smatra da ta država ništa ne valja a da su za to krivi Srbijanci (posle su postali krivi prvosrbijanci, ali u početku su oni koji ne valjaju bili kratko – Srbijanci), njegova suprotnost je prvosrbijanac koji brani sve što drugosrbijanac napada, i takođe, napada sve što drugosrbijanac brani.
Na trenutak ću se ponovo vratiti negde na sredinu mračnih devedesetih i u Vojvodinu, to jest na ono mesto gde sam prvi put saznala da Srbijanci nisu samo Čarapani (izvinjavam se Čarapanima, ja nisam znala da su oni samo podvrsta Srbijanaca nego sam verovala da je to poseban jezičko-mentalitetski pojam koji označava ružne osobine cicijašenja, a lociran je negde oko Kruševca).
Kada čoveka uvrede i kažu mu (otkriju mu) da je on jedan tamo Srbijanac, čovek se prirodno zbuni i stane to da poriče, ne znajući šta to tačno znači. U AP Vojvodini sam, pošto sam saznala da sam i ja Srbijanka i da to nije dobro, sagledala i druge jezičke granice koje su nekad davno postojeći Srbi postavili jedni između drugih – da se zna ko je ko i da ne dolazi do kojekakvih mešanja.
Prezir prema Bosancima ili Srbima iz Bosne verovatno bih otkrila i u Beogradu, ali slučaj je hteo da u vreme najveće omraze na izbeglice svake vrste s akcentom na one iz Bosne budem u Novom Sadu. Nije mi delovala kao neko opravdanje priča o davnim traumama i nekakvim „šestim ličnim“ barabama, ni priča o akcentu („a novosađanski je pa divan“, mislila sam se ja dok sam slušala ogovaranja), ni strah da će pod najezdom divljih (koji su „isterali pitome“ što bi rekli Vojvođani) Bosanaca svi pristojni Novosađani ostati bez poslova, žena, lokala i ostalih nepokretnosti, te druge imovine.
Kada sam se prvi i poslednji put našla u novosadskom pozorištu Ben Akiba u društva Mađara koji su bili toliko nepristojni da pričaju na mađarskom, a ja jedina Srpkinja (kasnije ću saznati Srbijanka) sedim i ne razumem i reč – razumela sam zbog čega je tih godina u Vojvodini pobeđivala Srpska radikalna stranka. Ono što međutim nisam razumela, to je bio prezir prema Srbijancima i otvorena mržnja prema „prekodrinskim Srbima“.
Neki dan sam putovala u jedan od (valjda) centara Srbijanaca – Niš, gde sam saznala čudnu stvar od šofera koji me je vozio. Čovek se naime satima žalio na „kosovske Srbe“ koji su, da ne poveruješ, pokupovali tamo stanove i koji su pokvareni, mnogo ih je i svuda imau veze. Isti čovek, tokom iste vožnje, čudom se čudio i na sva usta hvalio nekakvog Albanca iz Preševa koji je kupio (isto kao što to rade „kosovski Srbi“) auto od njega i „za pet minuta završio sve oko papira“. Albanac je sa svojim vezama i kupovinom pokretnosti – sjajan. Kosovski Srbin je smetnja i pretnja, mnogo ga je i „došao je divlji, da otera pitome“.
Nisam mogla da odolim, ispričala sam mom vozaču kako sam ja tako onomad u novosadskim novinama zaticala oglase za stan sledeće sadržine „izdajem stan devojkama iz Vojvodine“; „izdajem sobu Novosađaninu“ i tako dalje. Nisam, takođe, mogla da odolim a da mu ne kažem da njega, kao Srbijanca s južnu prugu, oni gore na severu gledaju sa jednakim nerazumevanjem, prezirom i podozrenjem sa kakvim on gleda onog svog „uzurpatora“, kosovskog Srbina.
I da privedem kraju priču o tome kako su Srbi nestali iz srpskog jezika, što će reći iz srpskog duha (jer jezik je samo ogledalo duha, jezik proizlazi iz duha) da bi kasnije nestali i kao pojam, a onda i fizički – kao nekakav nacion. Srbijanac je onaj Srbin koji nije kosovski, prekodrsinski ili vojvođanski Srbin. Drugosrbijanac je ideološka kategorija a prvosrbijanac pokušaj da se drugosrbijancu pridoda arhineprijatelj i sušta suprotnost.
Negde između svih tih ovih te onih Srba i raznih vrsta i podvrsta srbijanaca – izgubismo mi i jezik i značenja onih reči kojima je nazivana naša nacija, nestadoše Srbi i nema ih više u savremenom srpskom, odnosno srbijanskom jeziku. Ako je za utehu (a nije) ostali su u nekim starim pesmama. Dok bude tih pesama, neko će se negde, možda, sećati da je „bio jednom jedan narod“, da parafraziram neku drugu rečenicu – ali ova je malo skuplja, jer starija, a čije posledica je smrt iliti nestajanje jednog naroda.
LINK
KOMENTARI
http://www.nspm.rs/component/option...bW1lbnQzMzQ5MA==/view,comment/#yvComment33490[/QUOTE]
...ruzno je reci ali ova dama je promasila temu sasvim, pocecu da verujem da smo mi zbilja neobrazovan narod
...Srbijanac je gradjanin drzave Srbije koji nuzno ne mora biti Srbin, zasto je to tako je vec drugo pitanje i zasto nije Srbin termin koji se odnosi na sve gradjane jer bi tako bilo jedino prirodno i pravicno...ali tu smo gde smo, Srbin = samo Srbi, Srbijanac = svi koji zive na teritoriji Srbije...
gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Дакле, колико схватих и становник Лепосавића, места на северном Косову и Метохији јесте Србијанац. ОК, хвала што си ми помогао да решим недоумицу.
gost 183655
Veoma poznat
- Poruka
- 11.300
Gradjani Srbije, bez obzira na veru, nacionalnu pripadnost ili bilo sta drugo ... To je vise termin nego nesto zvanicno sto je u upotrebi
Tacno...to ce vam kazati svaki politicki neobojen univerzitetski profesor istorije, pravnog, srpskog jezika...tek sam sada videla da si vec napisao pre mene pa sam se ponovila bez razloga...
- Poruka
- 20.850
Дакле, колико схватих и становник Лепосавића, места на северном Косову и Метохији јесте Србијанац. ОК, хвала што си ми помогао да решим недоумицу.
НАРАВНО ДА НИЈЕ!
gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Него је само просто Србин (уколико спада у оних 90 %) или Албанац (уколико спада у оних 3-4 %). Је ли тако ?
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Дакле, колико схватих и становник Лепосавића, места на северном Косову и Метохији јесте Србијанац. ОК, хвала што си ми помогао да решим недоумицу.
E TAKO JE!!!!!!
I ŠIPTAR IZ PRIŠTINE JE SRBIJANAC!
ko drugačije želi taj cepa Srbiju.
gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Ја схватам шта Сале жели...он жели да грађане Србије других националности веже за Србију и жели да они буду лојални грађани.
Зато мисли да је термин "Србијанац" бољи него термин "грађанин Србије".
Но, исто тако треба пазити да не дође до јаза између Срба из Србије и осталих Срба.
Зато мисли да је термин "Србијанац" бољи него термин "грађанин Србије".
Но, исто тако треба пазити да не дође до јаза између Срба из Србије и осталих Срба.
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
TO!
Zato je savremeni pojam nacije i IZMIŠLJEN OD STRANE FRANCUZA 1792 godine!
Dakle svi koji žive u Srbiji su SRBIJANCI!
Jer ako nisu, onda nemamo državu, onda su oni nečiji tuđi, onda teritorija na kojoj oni žive niej naša....
Srbin ostaje Srbin, Mađar ostaje Mađar, ali svi oni ZAJEDNO SU SRBIJANCI JER IM JE OTADŽBINA- SRBIJA
- stanje
