gost 151384
Elita
- Poruka
- 22.756
-
- Popularno:
- istina o nihilizmu
- Cutanje je zlato
- TASS piše da se Macut sprema da izbaci...
- Zašto Vučić izbegava izbore?
- Najslađe muvanje koje ste doživeli
- Fenomen samih muškaraca
- Ćacilend se ograđuje betonskim zidovima
- B92: Tonino Picula u Ukrajini podsticao...
- "Fiat" u Kragujevcu će zaposliti 800...
- Kada je izdano srpstvo?
KO JE VAS OMILJENI FILOZOF?ZASTO BAS ON?
- Začetnik teme minos
- Datum pokretanja
- Poruka
- 5.549
Sokrat, Platon i Aristotel. Lok, Hobs, Makijaveli (ako ga mogu svrstati u filozofe) i Kant.
Exaybachay
Gost
- Poruka
- 4.333
Jim Morrison - zbog ovoga -
***
Once the idea of purity
born, all was lost
irrevocably
Jednom kada je ideja o čistoti
rođena,sve je izgubljeno
nepovratno.
***
Zašto želja za smrću.
Prazan papir ili čisti
beli zid.Jedna pogrešna
linija,ogrebotina,greška.
Neobrisivo.Toliko nerazjašnjiva
dodavanjem milion drugih
slojeva,senčenja,
preklapanja.
Ali originalna ogrebotina
ostaje,zapisana
zlatnom krvlju,blješti.
Želja za Savršenim Životom
Once the idea of purity
born, all was lost
irrevocably
Jednom kada je ideja o čistoti
rođena,sve je izgubljeno
nepovratno.
***
Zašto želja za smrću.
Prazan papir ili čisti
beli zid.Jedna pogrešna
linija,ogrebotina,greška.
Neobrisivo.Toliko nerazjašnjiva
dodavanjem milion drugih
slojeva,senčenja,
preklapanja.
Ali originalna ogrebotina
ostaje,zapisana
zlatnom krvlju,blješti.
Želja za Savršenim Životom
Poslednja izmena:
mickey13
Početnik
- Poruka
- 14
Omiljeni citat mi je : "Chovek je rob onih rechi koje je izgovorio, a gospodar onihkoje je zadrzao u sebi.." Muhamed
jovmartin
Početnik
- Poruka
- 5
Sheling je filozof bez premca. Nista slicno nije postojalo u istoriji filozofije...
Sadržina nauke uopšte, po Šelingu, stoji pod formom jedinstva, dok forma nauke stoji pod sadržinom najvišeg načela nauke, koje je, kao uslov svih delova nauke, potrebno utvrditi. Ono što Šeling najpre čini je zamenjivanje apstraktnog odredjenja pojma forme prikazivanjem razlike u okviru nje same. Otuda on razlikuje: praformu ( apsolutna forma ), formirajuću formu, formiranu formu, unutrašnju i spoljašnju formu, materijalnu i formalnu formu. Sem posredovanja forme i sadržaja, postoji posredovanje svih ostalih formi jednom formom - formom samoposredovanja. Šeling kaže: “Unutrašnja forma sadržine i forma načela jeste forma uslovljenosti pomoću sebe, čime spoljašnja forma, forma bezuslovne postavljenosti tek postaje moguća”. Time je data sadržina načela kao uslovljenost sobom, dok je forma načela data bezuslovnom postavljenošću. Ovo je nešto što se može naći u svim Šelingovim delima. Radi se apsolutnom principu njegove filozofije. Ovakav zaključak je baš ono što je neprihvatljivo za Hegela. On će mnogo godina kasnije reći, ali u korist primerenosti svog početka iz čistog bitka, da početak ne sme da sadrži nikakav “odnos unutar samog sebe”. Hegel je bio protivnik počinjanja nauke iz principa. On je zamislio sasvim drugo mesto tom “isposredovanju u sebi”. Naime, kada se dokaže identitet nečega što je bilo protivstavljeno, pretvaranjem jednog protivstavljenog u drugo ( na pretvaranje ga nagoni protivrečnost! ), onda sam taj identitet, koji se javlja posredovanjem protivstavljenih, treba da bi se postavio kao neuslovljen prikazati kao isposredovan u sebi. Šeling je ovim navodjenjem apsolutnog principa prikazao formu načela pod kojim stoji i njegova sadržina. Sadržaj tog najvišeg načela je ono što tek treba prikazati, a time će se pokazati i praforma svake nauke. To načelo ukoliko ima na sebi tu bezuslovnu formu, mora biti uslovljeno samo sobom. Tri stava najvišeg načela Šeling preuzima od Fihtea. Prvi, Ja jeste Ja; drugi, Ne-Ja nije Ja; treći, Ja je postavljeno samo utoliko ukoliko je istovremeno postavljeno Ne-Ja i obratno. Time je data praforma svake nauke tj:
1. forma bezuslovnosti ( apsolutno bezuslovno)
2. forma uslovnosti
3. forma bezuslovnošću odredjene uslovnosti.
Sadržina nauke uopšte, po Šelingu, stoji pod formom jedinstva, dok forma nauke stoji pod sadržinom najvišeg načela nauke, koje je, kao uslov svih delova nauke, potrebno utvrditi. Ono što Šeling najpre čini je zamenjivanje apstraktnog odredjenja pojma forme prikazivanjem razlike u okviru nje same. Otuda on razlikuje: praformu ( apsolutna forma ), formirajuću formu, formiranu formu, unutrašnju i spoljašnju formu, materijalnu i formalnu formu. Sem posredovanja forme i sadržaja, postoji posredovanje svih ostalih formi jednom formom - formom samoposredovanja. Šeling kaže: “Unutrašnja forma sadržine i forma načela jeste forma uslovljenosti pomoću sebe, čime spoljašnja forma, forma bezuslovne postavljenosti tek postaje moguća”. Time je data sadržina načela kao uslovljenost sobom, dok je forma načela data bezuslovnom postavljenošću. Ovo je nešto što se može naći u svim Šelingovim delima. Radi se apsolutnom principu njegove filozofije. Ovakav zaključak je baš ono što je neprihvatljivo za Hegela. On će mnogo godina kasnije reći, ali u korist primerenosti svog početka iz čistog bitka, da početak ne sme da sadrži nikakav “odnos unutar samog sebe”. Hegel je bio protivnik počinjanja nauke iz principa. On je zamislio sasvim drugo mesto tom “isposredovanju u sebi”. Naime, kada se dokaže identitet nečega što je bilo protivstavljeno, pretvaranjem jednog protivstavljenog u drugo ( na pretvaranje ga nagoni protivrečnost! ), onda sam taj identitet, koji se javlja posredovanjem protivstavljenih, treba da bi se postavio kao neuslovljen prikazati kao isposredovan u sebi. Šeling je ovim navodjenjem apsolutnog principa prikazao formu načela pod kojim stoji i njegova sadržina. Sadržaj tog najvišeg načela je ono što tek treba prikazati, a time će se pokazati i praforma svake nauke. To načelo ukoliko ima na sebi tu bezuslovnu formu, mora biti uslovljeno samo sobom. Tri stava najvišeg načela Šeling preuzima od Fihtea. Prvi, Ja jeste Ja; drugi, Ne-Ja nije Ja; treći, Ja je postavljeno samo utoliko ukoliko je istovremeno postavljeno Ne-Ja i obratno. Time je data praforma svake nauke tj:
1. forma bezuslovnosti ( apsolutno bezuslovno)
2. forma uslovnosti
3. forma bezuslovnošću odredjene uslovnosti.
gost 281699
Zainteresovan član
- Poruka
- 431
Voltaire 
Nasao nacin da ostene opstimista
Nasao nacin da ostene opstimista gost 281699
Zainteresovan član
- Poruka
- 431
- Poruka
- 8.892
Super su mi:Navar,Borka,Tol,Marlon,Divilac,Shade,Tibi,Covi (mada...),a od mlađih Dadi,Valerija,Danijela,Zlozi,Timosten,Helijada...
A zašto:Ko hoće da zna neka pregleda pdf filozofija pola godine unazad...
(Od stranih može S.Žižek-kad ne lupeta...)
A zašto:Ko hoće da zna neka pregleda pdf filozofija pola godine unazad...
(Od stranih može S.Žižek-kad ne lupeta...)
Poslednja izmena:
oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.804
Filozof Grunf !
Ako kaniš pobijediti - ne smiješ izgubiti. (Grunf)
" Tko vrijedi leti, tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi''
" Bolje živa kukavica nego mrtvi heroj''
" Bolje živjeti 100 godina u bogatstvu, nego jedan dan u siromaštvu!"
" Pijte mlijeko, a ne naftu..."
" Mlatiti i biti mlačen "
" Rad, rad, rad a nakon toga dubok san "
" Kad se borim, neprijatelja nema "
" Bježmo! Njih je dvoje, a mi smo sami. "
" Nikad stati, osim kad se mora. "
" Bolje nečastan uzmak nego častan poraz. "
" Tko hoda, ne trči. "
" Nismo pobjegli već smo se taktički povukli "
" Bolje zamoriti noge nego izgubiti život!"
" Čovijek koji spava nije budan "
" Tko gubi dobitak dobija gubitak"
" Najbolje je biti glup, gluh, slijep i nijem."
Ako kaniš pobijediti - ne smiješ izgubiti. (Grunf)
" Tko vrijedi leti, tko leti vrijedi, tko ne leti ne vrijedi''
" Bolje živa kukavica nego mrtvi heroj''
" Bolje živjeti 100 godina u bogatstvu, nego jedan dan u siromaštvu!"
" Pijte mlijeko, a ne naftu..."
" Mlatiti i biti mlačen "
" Rad, rad, rad a nakon toga dubok san "
" Kad se borim, neprijatelja nema "
" Bježmo! Njih je dvoje, a mi smo sami. "
" Nikad stati, osim kad se mora. "
" Bolje nečastan uzmak nego častan poraz. "
" Tko hoda, ne trči. "
" Nismo pobjegli već smo se taktički povukli "
" Bolje zamoriti noge nego izgubiti život!"
" Čovijek koji spava nije budan "
" Tko gubi dobitak dobija gubitak"
" Najbolje je biti glup, gluh, slijep i nijem."
Jerry Seinfeld.
Spoznali smo svet kroz Iracionalizam, Pozitivizam, Pragmatizam, Postmodernizam........
Osalo je još da filozofiramo o svakodnevnim događajima, postupcima, reakcijama, nevažnim stvarima, o kečapu i senfu....... A tu je majstor Jerry.
Spoznali smo svet kroz Iracionalizam, Pozitivizam, Pragmatizam, Postmodernizam........
Osalo je još da filozofiramo o svakodnevnim događajima, postupcima, reakcijama, nevažnim stvarima, o kečapu i senfu....... A tu je majstor Jerry.
- Poruka
- 190
Prepodobni Vladika Nikolaj!
Zato što sam se zahvaljujući njemu naučio doslednosti u dugotrpljenju iskušenja!
Zato što sam se zahvaljujući njemu naučio doslednosti u dugotrpljenju iskušenja!
Prezlamen
Zainteresovan član
- Poruka
- 127
U užem smislu koji obuhvata ovu neku zapadnu misao od Talesa pa na vam' ne znam, možda Fajerabant ili Vitgenštajn. Malo zbog života malo više zbog filozofije koji su usko povezani kod oba. Fajerabant metodološki dendi, posro se u nauku i njene metode za desetku i zauvek kupio mesto u mom srcu, o Vitgenštajnu i da ne pričamo.
U širem smislu koji obuhvata i likove koji se ni metodološki ni po sadržaju ne uklapaju ni u jednu vremensku liniju, koji kao da su bačeni niotkud i da na njih nije bilo uticaja definitivno - Bela Hamvaš. Iako ga svrstavaju u neki tradicionalizam i u Genonistu, Bela je korov u svim intelektualnim tokovima, svaka njegova knjiga mi se obraća kao da mi je najbolji prijatelj pisao lično za mene. Vrlo neprimećen u svojoj zemlji. Mislim da se generalno najviše čita u Srbiji.
U širem smislu koji obuhvata i likove koji se ni metodološki ni po sadržaju ne uklapaju ni u jednu vremensku liniju, koji kao da su bačeni niotkud i da na njih nije bilo uticaja definitivno - Bela Hamvaš. Iako ga svrstavaju u neki tradicionalizam i u Genonistu, Bela je korov u svim intelektualnim tokovima, svaka njegova knjiga mi se obraća kao da mi je najbolji prijatelj pisao lično za mene. Vrlo neprimećen u svojoj zemlji. Mislim da se generalno najviše čita u Srbiji.
Dragoljub69
Buduća legenda
- Poruka
- 26.820
Vrlo lepo...Bela Hamvaši je i doživeo posmrtnu tek afirmaciju u ovom mom gradu,Novom Sadu sedamdesetih...
Naravno,zahvaljujući solidnom i vrednom uticaju Mađara,kulturnih radnika,ali i liberalnoj sredini koja je za filozofiju
Bele Hamvaša imala istančanu crtu duha...
Ne moram da nas hvalim-dela to čine...Nešto manje danas nego juče,ali ,što kažu u Banatu:ima više dana neg kobasica...
Evo,ko je raspoložen.zaista vredi čitati:
https://www.scribd.com/doc/92511755/Bela-Hamvas-Scientia-Sacra-I
