Kant - Sinteticki sudovi a priori

[minutus]

čuj, zoro, kak to kod tebe bez mozga nema svijesti?

 

[Timosten]

Meni je to jasno, ali i ta apriorna saznanja dolaze vremenski tek posle iskustva uopšte. Ja iznosim zamerku na ono što si naveo u prvom postu, samo sam ga gore postavio u vidu pitanja
Dakle, do svih pravila kojima praviš sintetičke sudove apriori si došao empirijski prvo. Ne bi moglo kontra, te nije deo samog razuma.

znatizeljni mislilac

Je li moguce da neko ovo napise na pdf фilozoфija???!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Е мој Кантовићу!!!!!
Toliko, mislim o tome, O SVATOVIMA, mislim na nauku i filozofiju, hammm, BEŠ nauku, život je pučina plava... more, BRE!!!!

Beš život bez ракије i Драже! "Umal' " zaboravih i Радоша!!!

 

[Dragoljub69]

Je li moguce da neko ovo napise na pdf фilozoфija???!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Е мој Кантовићу!!!!!
Toliko, mislim o tome, O SVATOVIMA, mislim na nauku i filozofiju, hammm, BEŠ nauku, život je pučina plava... more, BRE!!!!

Beš život bez ракије i Драже! "Umal' " zaboravih i Радоша!!!

Muče te kvantne misli Timi? Nem da brineš-svejedno neće proći...

 

[oziman]

Постојање синтетичких судова априри је нешто најдоказаније у филозофији. Овај Крептоман очито још увек није то разумео јер на много тема враћа се на ово.

Па да му појасним:

Ozi, to nije dokazano, koliko god tebi izgledalo tako.

ti ne možeš garantovati da bilo koja predstava o sudovima dobijenim sintetički iz uslova prostora i vremena nije dobijena korišćenjem tih istih principa empirijskog postojanja posle doživljenog iskustva, te da se razum samo koristi njome a da nije njegov deo.
To se čak ni ne može proveriti.
Upravo je zato cela ova tema besmislena.

Могу гарантовати , ја и било ко. Није поента Кантове трансцендеталне естетике доказивање да је сво наше искуство стечено априори независно до емпиријског, већ да априори долазимо само до правила која се тичу форме тог иксуства. ..не материје. У искуству рецимо имам опажај неке јабуке. просторност те јабуке је оно до чега могу доћи априори , а то шта је унутар јабуке, како се она размоножава, на ком дрвету расте и слично. те одговоре не можемо дати априори ма како анализирали свој појам "јабука" дакле аналитички, ако га претходно нисмо ту ставили на основу спољашњег искуства дакел синтетички
. До тих одогвора мораш доћи опажањем емпиријског света,,,а не априори како можеш у случају оних питања која се односе на просторност те јабуке.

Али једноставно не видим разумљивији начин да се то обајсни од овог дијалога који сам одавно на овој теми смислио.

Пренећу га опет:

da li je tacno da macka ima 28 zuba ?

Da bih ti odgovorio moram razmisliti. Moj pojam "macka" sadrzi u sebi atribute: zivotinja, ima rep,, brkove, kucni ljubimac... a takodje zadrzi i pojam "zubi", sto znaci da zubi i macka ne protivurece jedno drugom . Ali medu njima nema i informacije da ona ima 28 zuba, Dakle ja ne znam da li je to tacno i da bih ti odgovorio moram potraziti macku, uloviti je i izbrojati joj zube, i tako cu prosiriti svoje znanje tj nadograditi pojam "macka" informacijom koliko ona ima zuba.

U redu. A da li je tacno da nije moguce napraviti jednakostranican pravougli trougao.

Da bih ti odgovorio moram opet razmisliti. Moj pojam "Trougao" sadrzi u sebi atribute: tri ugla, stranice,pravougli, tupi sto znaci da pravogli ili jednakostranican i pojam "trougao" ne protivurece jedno drugom ... ali iz ovoga ne mogu videti da je nemoguce napraviti jedankostranican pravougli trougao. Dakle ja ne znam da li je to tacno i da bih ti odgovorio moram pribeci opazanju, moram konstruisati trougao i videti da li je moguce ili ne. Na taj nacin cu prosiriti svoje znanje, tj nadograditi pojam "trougao" i informacijom o toj nemogucnosti.

Vidis li razliku izmedju ova dva primera.

1) U primeru macke moraces izaci napolje. Loviti macku i brojati joj zube.

2) Medjutim, u primeru trougla, ne moras nista od toga raditi. Dovoljno je da u masti, imaginacijom pokusas da iskonstruises takav trougao i definitivno (apodikticki) se uveris u nemogucnost i time saznas nesto sto do tada nisi znao, a da pri tome nisi napustio oblast sopstvene svesti. Sve si to uradio nezavisno od opazanja spoljasnjeg sveta.

Sta to kazuje?

Sta drugo nego da su pravila koja se ticu geometrije , samim tim i prostora, zapravo pravila po kojima funkcionise nas sopstveni razum I da su ta pravila zapravo njegova gradja i uslov svakog moguceg iskustva. A ta pravila mozemo saznati nezavisno od spoljasnjeg sveta , obicnom imaginacijom...znaci a priori.

Jos... cinjenica je da do tih saznanja dolazimo opazanjem, ali unutrasnjim opazanjem uz pomocu onoga sto zovemo "cista culnost", znaci sinteticki... a ipak a priori.
Odatle ....Sinteticki sudovi a priori.

 

[guest 135511]

i da bih ti odgovorio moram potraziti macku, uloviti je i izbrojati joj zube

 

[Dragoljub69]

Постојање синтетичких судова априри је нешто најдоказаније у филозофији. Овај Крептоман очито још увек није то разумео јер на много тема враћа се на ово.

Па да му појасним:
.

Ne možeš mu to objasniti,a nije mogao ni Kant...Mada je to što zoveš
apodiktička istina-ustvari slutnja!
U pitanju je sklonost uma ili mozga-kako ti volja da determiniše,uređuje
misli,senzacije i ostale nebulozne nam misli.
Šta to tačno znači i izgleda u kvantnoj fizici-bolje da ne pokušavam prevesti,
ali svakako izgleda kao da se deca igraju neke uređene igrice.
Naime,od događaja biramo (umom,mozgom...) i selekcionišemo slične
po atributima do atomizma (sintetićki naravno) jer nam takve misli interferiraju
na slične! Zvuk koji proizvodi zvuk! Treperenje koje zatreperuje senzore itd...
Treperenje misli od senzacija ali određenjih frekvencija.
Zašto? (Loše pitanje jer je dijalektićko...) Nego:
Kako to da um bira baš te impulse sličnih atributa?
Poklapanje s matricama!
A kako nastaju matrice?
Pravilna je Kantova kontemplacija da je u pitanju sintetički proces (naslutio!)
tj.da je dejstvo mnoštva sličnih događaja napravilo trag-vagaš u umu-mozgu!
Pa kad krene "razgovor" vagaša-imamo fenomene...Ili apriorije apriorija...

Ima i druga varijanta ,blagonaklona Vatikanu,koja je utvrdila kontakt s vanzemama
u kom nam vanzeme poručuju da odnekud iz univerzuma "teče"usmeravajuća sila
koja i život i uređenost i stvara i održava...

Uglavnom su to umni tj.kulturni problemi ljudske civilizacije koje će naukama predvođenim
filozofijom (radoznalošću!) pre ili posle razrešiti...Prejudiciranje rešenja je prepotentno
"ja znam" tog sitnog mrava zvanog čovek,a ni um ni čula mu još nisu dorasle tim problemima...

 

[oziman]

Poklapanje s matricama!
A kako nastaju matrice?
Pravilna je Kantova kontemplacija da je u pitanju sintetički proces (naslutio!)
tj.da je dejstvo mnoštva sličnih događaja napravilo trag-vagaš u umu-mozgu!
Pa kad krene "razgovor" vagaša-imamo fenomene...Ili apriorije apriorija..

Синтетички процес у смислу да нам није потребно спољашње искуство да бисмо проширили значење својих појмова тј своја знања. Синтетички априори! Капираш? Опажање, али опажање у сопственој имагинцији..унутар соптевне свести што је Кант назвао чиста чулност.

И нема ту никаквих матрица које нам урезује искуство . Те матрице су пре искуства, и оно што је ту најбитније, апсолтуно важеће за свако могуће искуство.

Рецимо, то да је најкраћи пут између две тачке у равни права линија јесте знање до кога можемо доћи апрори, без спољашњег искуства. А са важењем за цвако могуће спољашње искуство.
Јер, знамо да то мора тако бити и овде и на крају свемира, и данас и сутра и за вјеки вјеков. То ми знамо апсолутно. Ниједно спољашње искуство изведено опажањем, индукцијом ,дедукцијом не може дати то апсолутуно важење за свако могуће искуство.

 

[Transcendental]

Могу гарантовати , ја и било ко....

Tvoja imaginacija dolazi posle iskustva. Ono što ti znaš o prostoru/vremenu dolazi spolja, a ne iznutra. Ne možeš garantovati da bi bio sposoban da konstruišeš bilo kakve trouglove u glavi pre nego što spoznaš prostor onakav kakav jeste u iskustvu. Da je prostor drugačiji i tvoji "a priori" sudovi bi bili drugačiji
Kao onaj primer sa slepim ljudima koji posle kojekakvih terapija progledaju pa iako su ceo život koristili viljušku kada je vide ne znaju da je to to već moraju da je opipaju. Dakle, nije bio sposoban da prostorno predstavi sebi bilo kakav oblik očigledno.
Niko od vas dosad nije uspeo da dokaže da su prostor i vreme uslov iskustva i da ne postoje van subjekta. Veruj u to slobodno, ali tu nema ničeg apodiktičkog.

 

[minutus]

što proizvodi um, samo je odjek.

što um može sam od sebe, to je jedina neoboriva istina:
gladan sam, žedan, zebem, moram kakiti i tome slično.
stoga je važan pogled prema unutra.

 

[oziman]

Tvoja imaginacija dolazi posle iskustva. Ono što ti znaš o prostoru/vremenu dolazi spolja, a ne iznutra. Ne možeš garantovati da bi bio sposoban da konstruišeš bilo kakve trouglove u glavi pre nego što spoznaš prostor onakav kakav jeste u iskustvu. Da je prostor drugačiji i tvoji "a priori" sudovi bi bili drugačiji
Kao onaj primer sa slepim ljudima koji posle kojekakvih terapija progledaju pa iako su ceo život koristili viljušku kada je vide ne znaju da je to to već moraju da je opipaju. Dakle, nije bio sposoban da prostorno predstavi sebi bilo kakav oblik očigledno.
Niko od vas dosad nije uspeo da dokaže da su prostor i vreme uslov iskustva i da ne postoje van subjekta. Veruj u to slobodno, ali tu nema ničeg apodiktičkog.

Као што каже Шилер:
"Они су као жене, које се стално враћају својој првој речи. Када им се умно говорило сатима."

Али хајде да покушам још једном:

Поента је у томе да ми проширујемо своја знања, значења својих појмова. Како то радимо? Једино уз помоћ два начина који су под један:
1 аналитички, или анализом већ постојећих појмова, и под два:

2 синтетички или спољашњим искуством.

Сада, у случају синтетичких судова априори долазимо до тога да аналитички не можемо проширити своје знање ако га преходно немамо. Рецимо, ако у свести имамо појам троугао, појам, "правоугаон, и појам "једнакостранични" из анализе та три појма не можемо закључити да једнакостраничан правоугли трогуао није могућ. Морамо дакле приобећи опжању. Али какво је то опажање? Онакво које не потребује спољашње опажање већ једино имагницију. Сопствену свест.

Узмимо да човек нема ништа у глави осим та три појма. Оно што је чињница јесте да ће такав човек открити да једноакостарничан правогули троугао није могућ без да се позове на спољашње исксутво. То је факт. То је чињеница. И можеш ти и даље гледти у то бело као теле у шарена врата.
То што ти очито ниси у стању да доказе разумеш чак и када ти се овако нацртају...не значи да доказа нема. Капираш?

 

[Transcendental]

Ja o klin on o ploču. U redu je sve, jednostavno si nesposoban da misliš svojom glavom.

 

[oziman]

Кантова филозофија настала је на једном једноставном питању "Како су могући синтетички судови а приори?

Он је у својој филзофији дао одгвор на то питање како су могући а не да ли су могући. Јер је чињеница да јесу. Нико овде не поставља питање да ли су могући.

Свиђало се то неком или не. Могуће је увећавати своје знање које се тиче простора, целе геометрије и аритметике, и то независно од опажања спољашњег света, а што је најинтересантније тако долазити до правила и закона који су апсолутно важећи за цео спољашњи свет. Што ниједно знање добијевно емпиријски из тог спољашњег света не може дати.

 

[Transcendental]

Sva pravila prostora i geometrije ti dobijaš u iskustvu, a projekcijom iskustva na mentalnoj ravni SPOZNAJEŠ pravila. Jel to toliko teško skopčati?

 

[oziman]

Sva pravila prostora i geometrije ti dobijaš u iskustvu, a projekcijom iskustva na mentalnoj ravni SPOZNAJEŠ pravila. Jel to toliko teško skopčati?

Узмимо да човек нема ништа у глави осим ова четири појма. Појам три угла, појам једнакостраничан, појам правоугли и појам "раван".

Користећи аналитичку методу или анализирајући ове појмове до бесвести човек не може из њих открити немогућнсот да једноакостраничан троугао у равни није могућ јер ниједан не противуречи са другим а што је јеидни метод којим анализа може доћи до немогућнсоти. ТАКВОГ ПОДАТКА МЕЂУ ТИМ ПОЈМОВИМА НЕМА.

Шта то казује?

Казује да тог податка у појмовима нема. Капираш. Тај човек то знање мора стећи. Јер претресао та своја четири појма до вечности неће из тог претрсања у њима наћи и податак да једнокостраничан троугао у равни није могућ.

Дакле? Мора прибећи ОПАЖАЊУ!

Али, оно што је Кант открио јесте природа тог опажања. Опажање које не потребује спољашњи свет већ само имагинацију? Дакле одатле синтетички, опажање, а априори... унутар свести.

Јел ово толико тешко за појмити ?

 

[oziman]

Или још једно питање за Крептомана и његовоу проницљивост којој ни Кантова није била равна..

Како неко знање, неки суд добивен из искуства може важити за свако могуће исксутво?

Како неки човек , ако је до знања да је најкраћи пут у равни права линија дошао искуством, експериментом, псоматрањем спољашњег света, може апсолутно сигурно, аподиктички, тврдити после тога да то што је он искуством открио мора важити за свако наредно искуство, било где и било када. Овде или на крају свемира,. САДА У ПРОШЛОСТИ иЛИ БУДУЋНОСТИ?

Како неко може тврдити тако нешто ако је то знање добио из искуства? Шта му даје то право?

 

[Transcendental]

a šta je imaginacija - projektovanje elemenata iskustva na mentalnom nivou, a nijedan od tih pojmova koje si naveo nisu ti dati izdvojeni od svega ostalog, samostalno, već je u prvom predmetu koje dete vidi sve to već sadržano. Sam prostor i predmeti u njemu ti već pruža sve na tacni, a ti zapravo analizom toga (simplifikacijom) dolaziš do pojedinačnih pravila.
Kontempliraj nad ovim.

 

[Transcendental]

Или још једно питање за Крептомана и његовоу проницљивост којој ни Кантова није била равна..

Како неко знање, неки суд добивен из искуства може важити за свако могуће исксутво?

Како неки човек , ако је до знања да је најкраћи пут у равни права линија дошао искуством, експериментом, псоматрањем спољашњег света, може апсолутно сигурно, аподиктички, тврдити после тога да то што је он искуством открио мора важити за свако наредно искуство, било где и било када. Овде или на крају свемира,. САДА У ПРОШЛОСТИ иЛИ БУДУЋНОСТИ?

Како неко може тврдити тако нешто ако је то знање добио из искуства? Шта му даје то право?

ti možeš kreirati apodiktički sud za sve, ja mogu reći "u identičnim okolnostima ova jabuka će uvek pasti na zemlju, ako su te okolnosti bile, ako se ponove, bilo kad, u identičnim okolnostima kao sad kad je pala na zemlju, jabuka će uvek pasti na zemlju."
Eto apodiktičkog suda iz iskustva.
Za svaki konkretan slučaj, kao kad uzmeš i kažeš "euklidska ravan 2 tačke itd.", ti ograničiš uslove i stvoriš apodiktički sud. Nisu to bog zna kakve istine realno, s obzirom i da je prostor podložan promeni, i vreme i sve, nisi daleko dogurao.

 

[oziman]

a šta je imaginacija - projektovanje elemenata iskustva na mentalnom nivou, a nijedan od tih pojmova koje si naveo nisu ti dati izdvojeni od svega ostalog, samostalno, već je u prvom predmetu koje dete vidi sve to već sadržano. Sam prostor i predmeti u njemu ti već pruža sve na tacni, a ti zapravo analizom toga (simplifikacijom) dolaziš do pojedinačnih pravila.
Kontempliraj nad ovim.

Немој ми сервирати те твоје бесмсилице да "контемплирам" над њима.

Као што не можемо доћи аналитички до податка колико мачка има зуба , ако анализирамо појам мачка, реп, кућни љубимац.зуби. ти појмови нам не дају знање колико мачка има зуба. МОрамо прибећи опажању.Јер ма колико замишљали мачку у својој имагинацији до тог податка нећемо тако стићи.

Исто тако из појма три угла, правоугли, једнакостраничан, и раван. Не можемо извући закључак да једнакостарничан троугао у равни није могућ. Па ма како их комбиновали и анализирали. . Дакле морамо прибећи опажању.

У првом случају морамо дакле тражити мачку избројати јој зубе и прошири значење свог појам мачка тим податком

У другом случају то није потребно. Него је довољна имагинација.

 

[Transcendental]

Moraš da kontempliraš da bi razumeo, ovako samo trabunjaš i dalje.

 

[oziman]

ti možeš kreirati apodiktički sud za sve, ja mogu reći "u identičnim okolnostima ova jabuka će uvek pasti na zemlju, ako su te okolnosti bile, ako se ponove, bilo kad, u identičnim okolnostima kao sad kad je pala na zemlju, jabuka će uvek pasti na zemlju."
Eto apodiktičkog suda iz iskustva.

Ма немој. То је проблематична суд, као што сам ти више пута до сада писао. То што је данас јабука пала на земљу под тим условима не значи да ће и сутра. То није аподиктички апсолутно истинит суд него проблематичан,. претпоставака. Ти прептостљваш да хоће али не можеш бити у то сигуран.

Za svaki konkretan slučaj, kao kad uzmeš i kažeš "euklidska ravan 2 tačke itd.", ti ograničiš uslove i stvoriš apodiktički sud. Nisu to bog zna kakve istine realno, s obzirom i da je prostor podložan promeni, i vreme i sve, nisi daleko dogurao.

То су апсолутне истине у које можемо апсолуутно бити сигурни под свим условима и свим времениам, важеће "за свако могуће исксутво"како каже Кант.

Најкраћи пут између две тачке у равни, биће данас, и сутра и ва вјеки вјеков.

Увиђаш ли разлику између тог знања и оне јабуке?

 

[Transcendental]

Majke ti, nije apodiktički a?
Koliko si neozbiljan sagovornik.

 

[oziman]

Moraš da kontempliraš da bi razumeo, ovako samo trabunjaš i dalje.

Исконтемплирао сам и закључио да се ради о бесмислици.А ово ти је одгвор зашто је то бесмислица: Да ти поновим.

Као што не можемо доћи аналитички до податка колико мачка има зуба , ако анализирамо појам мачка, реп, кућни љубимац.зуби. ти појмови нам не дају знање колико мачка има зуба. МОрамо прибећи опажању.Јер ма колико замишљали мачку у својој имагинацији до тог податка нећемо тако стићи.

Исто тако из појма три угла, правоугли, једнакостраничан, и раван. Не можемо извући закључак да једнакостарничан троугао у равни није могућ. Па ма како их комбиновали и анализирали. . Дакле морамо прибећи опажању.

У првом случају морамо дакле тражити мачку избројати јој зубе и прошири значење свог појам мачка тим податком

У другом случају то није потребно. Него је довољна имагинација.

 

[oziman]

Majke ti, nije apodiktički a?
Koliko si neozbiljan sagovornik.

Наравно да није. Ти верујеш да ће јабука и сутра пасти на земљу зато што си приметио да је јуче тако падала па си индукцијом извео правило. Међутим, то што је до сада, како си ти приемтио, јабука падала на земљу не даје ти никакав основ за тврдњу да ће и сутра падати.

Остаје ти само да верујеш у то и ништа више.

Друго је са оним закључцима који се тичу простора.

 

[Transcendental]

Ne, ne verujem da će sutra, ja znam da će u identičnim okolnostima akt imati identične posledice. Apodiktička istina.
Onog momenta kad to ne bude tako, ni tvoje 2 tačke neće imati liniju između njih kao najkraći put.

 

[oziman]

Ne, ne verujem da će sutra, ja znam da će u identičnim okolnostima akt imati identične posledice. Apodiktička istina.

Не знаш него претпостљваш или тачније верујеш у то. То што је јабука падала на земљу до сада не даје нам основ за апсолутну тврдњу да ће тако и сутра бити. Можемо једино претпостљвти да хоће и ништа више.

Onog momenta kad to ne bude tako, ni tvoje 2 tačke neće imati liniju između njih kao najkraći put.

Итекако ће имати. Можемо замислити ситуацију у којој јабуке лете у небо када се откаче. Ту нема никакве немогућности. Друго је са путем који је најкраћ између две тачке а није права линија. Хајде замаисли такав пут ако можеш? Испод оних јабука које лете у небо.