Kant - Sinteticki sudovi a priori

[oziman]

a šta fali materijalizmu?

pa bez materije nema ni ideje, osim ako ne misliš da ideje dolaze niodkuda, te da umesto mozga imaš prenapregnutu anti-promaju..

Када кажеш "материја" замишљаш скуп идеја, тј скуп осећаја боје, мириса, укуса, чврстоће.... или нешто друго? Ако је нешто друго молим те обавести ме о томе. Или не замишљаш ништа?

Ипак, биће да је ово прво.
Значи, кажеш да без скупа субјективних осећаја нема ни осећаја, да без скупа идеја нема ни идеја.
Или јасније на примеру, да без субејкетивних осећаја беле боје, прошаране осећајима црне и још неким нијансама боје, затим осталим осећајима који чине оно што зовеш мозак...тј ово:

а који су сви субејктивни.... без тог скупа субјективног тј идеаланог ...нема ни идеја како ти кажеш..

Још само када би ти се могло некако објаснити да скуп осећаја боје, мириса. укуса, чврстоће кога зовеш "мозак" не може садржавати нити производити осећаје.нити исте објашњавати. Зашто? Па јер је сам скуп осећаја и објашњавати субејктивно мозгом исто је што и "петитио приниципии"

Аки као што рекох.. Када би сето могло објаснити матерјалисти?
КАО ШТО ЋЕШ вернику објаснити да нема његовог чиче на небу кога зове бог, тако ће неко материјалисти објаснити да нема његове материје.

 

[ranjeni Zoro]

Аки као што рекох.. Када би сето могло објаснити матерјалисти?
КАО ШТО ЋЕШ вернику објаснити да нема његовог чиче на небу кога зове бог, тако ће неко материјалисти објаснити да нема његове материје.

ili kako ćeš tebi objasniti da ideje nema bez mozga.

 

[oziman]

ili kako ćeš tebi objasniti da ideje nema bez mozga.

Па лепо. Покушај да објасниш да оно што зовеш "мозак" није скуп идеја. Јер ако јесте скуп идеја, онда он не може бити њихов узрок...зар не? Боја не може бити узрок боје. Идеја не може бити узрок идеје.

Изјаве типа "нема идеје без мозга" ...нису обајшњење већ мантрање ваших усвојених аксиома....вас верника у науку.

Знам да ниси навикао да се твоји научни аксиоми доводе у питање..али то је твој проблем.

 

[ranjeni Zoro]

pokušaj ti da shvatiš da mozak nije "skup" ideja, već mašina koja ih pravi.

ideja ne postoji bez naše svesti o njoj.

naša svest ne postoji bez mozga.

i tako ukrug..trule kobile..

 

[oziman]

pokušaj ti da shvatiš da mozak nije "skup" ideja, već mašina koja ih pravi.

ideja ne postoji bez naše svesti o njoj.

naša svest ne postoji bez mozga.

i tako ukrug..trule kobile..

A ја ти кажем да покушаш да ме поштедиш својих аксиома којима машеш као библијом. Приметио си да их не признајем . Мораћеш се зато потрудити да их одбраниш тако што ћеш указати не на њих, већ на разлоге њихове истинитости.

Дакле, кажеш мозак није скуп идеја. Ок. Да проверимо ту тврдњу.

Ево слике једног мозга :

Шта на њему није идеја? Бела боја је идеја тј субејктивни осећај у свести, зелена, црна исто тако. Такође, осећај чврстоће је опет осећај у свести.... дакле идеја.

Одбацимо онда све те осећаје како бисмо дошли до тога што како ти кажеш "није идеја".

Ја закључујем да ако одбацимо све идеје које чине опажај овог мозга, не остаје ништа што бисмо и даље тако звали.
Самим тим мозак јесте скуп идеја.

 

[ristob]

Što nauka više napreduje sve se više čini da je živo biće jako savršen kompjutrer, osposobljen da se samooržava, samoreprodukkuje i evoluira u zavisnosti od kokretnih prilika životne sredine. Mozak kod čovjeka je centralni procesor koji nadzire i koordinira rad čitavog organizma. Opremljen je velikim brojem modula koji su usko specijalizovani za pojedine fumkcije. U stvari, može se reći da su ti moduli kompjuterski čipovi, sastavljeni i od hardwera i od softwera. Jedan od tih modula koordinira rad organizma (jedinke) prema spoljašnjoj sredini odakle se organizam snabdijeva svime što mu je potrebno za unutrašnje funkcionisanje i održavanje. Taj modul se ne dobija rođenjem nego se izgrađuje učenjem. On ima sposobnost da preko čula memoriše podatke iz spoljašnje sredine, u datom momentu ih analizira i samostalno donosi odluke o radnji koju u određenom trenutku treba izvršiti. Podaci su memorisani u obliku simbola (pojmova). U suštini to su riječi. Radnju tog modula kojom se uočavaju logičke veze i odnosi među pojmovima a koji odslikavaju spoljašnju realnost čovjek doživljava kao misao. Znači, misao je unutrašnji produkt ovog modula a njegova sposobnost zavisi od količine i kvaliteta učenja jer se time modul nadograđuje, odnosno usavršava njegova struktura.

Primjer sa trouglom koji navodi ozi nije unutrašnjeg karaktera nego je isto spoljašnji jer nikakvo "mozganje" ne može doveasti do pomenutog zaključka bez praktične provjere lenjirom i šestarom na papiru.

A da li postoji modul u mozgu kojim bi se mogla sticati neposrednim uvidom apriorna znanja (sintetički sudovi po oziju)? Mislim da postoji. U stvari i on se izgrađuje ali ne empirijskim učenjem nego nekim drugim. Takoođe njegovo funkcionisanje sigurno nije onakvo kako navodi ozi. Mnogo je bliže onome kako navodi JA KOJI JESAM.

 

[fisherman1]

Što nauka više napreduje sve se više čini da je živo biće jako savršen kompjutrer, osposobljen da se samooržava, samoreprodukkuje i evoluira u zavisnosti od kokretnih prilika životne sredine. Mozak kod čovjeka je centralni procesor koji nadzire i koordinira rad čitavog organizma. Opremljen je velikim brojem modula koji su usko specijalizovani za pojedine fumkcije. U stvari, može se reći da su ti moduli kompjuterski čipovi, sastavljeni i od hardwera i od softwera. Jedan od tih modula koordinira rad organizma (jedinke) prema spoljašnjoj sredini odakle se organizam snabdijeva svime što mu je potrebno za unutrašnje funkcionisanje i održavanje. Taj modul se ne dobija rođenjem nego se izgrađuje učenjem. On ima sposobnost da preko čula memoriše podatke iz spoljašnje sredine, u datom momentu ih analizira i samostalno donosi odluke o radnji koju u određenom trenutku treba izvršiti. Podaci su memorisani u obliku simbola (pojmova). U suštini to su riječi. Radnju tog modula kojom se uočavaju logičke veze i odnosi među pojmovima a koji odslikavaju spoljašnju realnost čovjek doživljava kao misao. Znači, misao je unutrašnji produkt ovog modula a njegova sposobnost zavisi od količine i kvaliteta učenja jer se time modul nadograđuje, odnosno usavršava njegova struktura.

Primjer sa trouglom koji navodi ozi nije unutrašnjeg karaktera nego je isto spoljašnji jer nikakvo "mozganje" ne može doveasti do pomenutog zaključka bez praktične provjere lenjirom i šestarom na papiru.

A da li postoji modul u mozgu kojim bi se mogla sticati neposrednim uvidom apriorna znanja (sintetički sudovi po oziju)? Mislim da postoji. U stvari i on se izgrađuje ali ne empirijskim učenjem nego nekim drugim. Takoođe njegovo funkcionisanje sigurno nije onakvo kako navodi ozi. Mnogo je bliže onome kako navodi JA KOJI JESAM.

A ja tvrdim da ,osim misli koje nastaju pribli\no ovom sayetom opisu,nastaju unutrasnje misli u mozgu pod dejstvom fraktalnih,determinirajuíh sila koje
su svojstvene svakom kvantu materijalno /energetskog entiteta...Neka novija istrazivanja parametara biostruja sna na to ukazuju...Apriorni sudovi nisu
izvan mozga,ali drukcije nastaju od misli iskustva,one se samo oslanjaju na iskustvo...
Nakon operacija tumora na mozgu,mnogo intelektualaca presli u tabor retardinja...

 

[oziman]

Primjer sa trouglom koji navodi ozi nije unutrašnjeg karaktera nego je isto spoljašnji jer nikakvo "mozganje" ne može doveasti do pomenutog zaključka bez praktične provjere lenjirom i šestarom na papiru.

Пропустио си да приметиш да је то "спољашње" у том случају унутрашње, иако је спољашње. Отуда "синтетички судови априори", израз који бисмо могли превести као судови стечени спољашњним искуством (тј. ситентички) али ипак не изашавши из своје унутрашње свести при томе (значи априори).

Да појасним то на оном примеру троугла још једном:
Да бисмо открили немогућност постојања таквог троугла никакво мозгање или аналитичка метода не може нам то открити, ту си потпуно у праву. Дакле, морамо зато прибећи спољашњем искуству или ситнетичком методу.
Међутим , ту је оно што је интересантно, јер у том случају троугла довољно је да то спољашње у том случају буде замишљена сцена у нашој имагинацији. Тако да иако је то искуство спољашње тј синтетичко, и даље је унутрашње, јер нисмо изашли из области своје свести.

Ту способност имагинирања која проширавава наша фундаментална знања о простору и времену а независно од спољашњег искуства а ипак синтетички, Кант је назвао "чиста чулност". Капираш?. Чулност која је унутрашња. Спољашње опажање које је ипак унутрашње. Синтентички а ипак априори.

A ja tvrdim da ,osim misli koje nastaju pribli\no ovom sayetom opisu,nastaju unutrasnje misli u mozgu pod dejstvom fraktalnih,determinirajuíh sila koje
su svojstvene svakom kvantu materijalno /energetskog entiteta...Neka novija istrazivanja parametara biostruja sna na to ukazuju...Apriorni sudovi nisu
izvan mozga,ali drukcije nastaju od misli iskustva,one se samo oslanjaju na iskustvo...
Nakon operacija tumora na mozgu,mnogo intelektualaca presli u tabor retardinja...

Опет ти по обичају потежеш мозак као деус екс махина. Као улитмативно објашњење осећаја, осета, субјективног, априорних знања ,..свега.

А ја ти опет понављам. Мозак је скуп субејктивних осета у свести субјекета који га опажа и самим тим не може производити, НИТИ ОБЈАШЊАВАТИ његове осете.

Осети нису узрок осета.

Понављај ову реченицу као мантру,,можда ти се некако пробије до свести кроз утувљене материјалистичке догме.

 

[ranjeni Zoro]

Понављај ову реченицу као мантру,,можда ти се некако пробије до свести кроз утувљене материјалистичке догме.

tuga i nesreća

da kant nije imao mozak kakav je imao, ni ozi danas ne bi ovolko poludeo..

 

[fisherman1]

Пропустио си да приметиш да је то "спољашње" у том случају унутрашње, иако је спољашње. Отуда "синтетички судови априори", израз који бисмо могли превести као судови стечени спољашњним искуством (тј. ситентички) али ипак не изашавши из своје унутрашње свести при томе (значи априори).

Да појасним то на оном примеру троугла још једном:
Да бисмо открили немогућност постојања таквог троугла никакво мозгање или аналитичка метода не може нам то открити, ту си потпуно у праву. Дакле, морамо зато прибећи спољашњем искуству или ситнетичком методу.
Међутим , ту је оно што је интересантно, јер у том случају троугла довољно је да то спољашње у том случају буде замишљена сцена у нашој имагинацији. Тако да иако је то искуство спољашње тј синтетичко, и даље је унутрашње, јер нисмо изашли из области своје свести.

Ту способност имагинирања која проширавава наша фундаментална знања о простору и времену а независно од спољашњег искуства а ипак синтетички, Кант је назвао "чиста чулност". Капираш?. Чулност која је унутрашња. Спољашње опажање које је ипак унутрашње. Синтентички а ипак априори.




Опет ти по обичају потежеш мозак као деус екс махина. Као улитмативно објашњење осећаја, осета, субјективног, априорних знања ,..свега.

А ја ти опет понављам. Мозак је скуп субејктивних осета у свести субјекета који га опажа и самим тим не може производити, НИТИ ОБЈАШЊАВАТИ његове осете.

Осети нису узрок осета.

Понављај ову реченицу као мантру,,можда ти се некако пробије до свести кроз утувљене материјалистичке догме.

Ušančio si se u taj tvoj svet kao predstavu i to ti je dogma...Taj Kopernikanski obrt gledanja u sebe je introvertnost šefe...
Gledaj ti u sebe-ko ti brani,ali ne budi toliko gord jer to nije kraj priče...Moje gledanje u mene je bilo gotovo nakon prvih meditacija
i prihvatanja kao kompromisa repernih tačaka tzv realnog sveta (koji ,istina vidim kao refleksiju u sebi! ALI NIŠTA VIŠE NI MANE-NI MISTIĆNO...),
u mojim dvadesetim...
Izvini,ali ja sam se prilišno nadogradio i znanjem i veštinama uma od tad...A TI? Ne činiš li sebi loše,ako ti samo jedan pristup fenomenima i noumenima
postane životni moto?
Moj saznajni horizont teži da se širi poput pučine,a ti zidaš sebi zidove iza kojih izviruješ u "stvari po sebi..." To ,po svemu sudeći,nisu stvari po sebi več
stvari stvarnog sveta,za koje,ponavljam,nemamo baš dovoljna čula,već samo ona koja se razvijala evolucijom...
U vezi mozga i duše:Ne treba pričati ono što ne znaš-pričaj ono o čemu imaš saznanja...O tvom transcedentnom duhu ne znamo ništa konkretno-o mozgu imamo brojna
saznanja...

 

[fisherman1]

U vezi prethodnog posta,geneza prethođenja nastanka "sintetičkih apriornih sudova" u Kantovom mozgu:
Evolucija od majmunoraptora (recimo-hipotetičnog pretka čoveka,ali i majmuna) u blagotvornoj troposferi
planete Zemlje,nije razvila više od šest čula (vida,sluha,mirisa,toplote,dodira i ravnoteže) uz još nekoliko
internih čula,od kojih je u čulu vida razvila samo u malom mozgu refleksiju za tri i pri kretanju, za četiri dimenzije.
Ostale dimenzije do 11. nisu "pokrivene"-za to i nije bilo evolutivnih potreba-preddispozicija...
Kant u takvom stanju,ali i ingeniozan te sklon imaginaciji koja poboljšava performanse refleksije-negde je već
morao naći ishodište jer crv u guzici nije dao mira...
Mada nisam ingeniozan i sam osećam često to burgijanje radoznalosti,a ubeđen sam da to svaki ,bar nešto,inteligentniji čovek oseča...
Otud i moja tvrdnja da "vernici" na pdf religija beže od vere ka znanju i da nisu pravi vernici koji su zadovoljni svojim verovanjem...
Kant se nije mirio s verovanjem,ali je bilo pogrešno što je za taj Kopernikanski obrt rekao "Vau" i što ga nije shvatio kao takođe dejstvo uma
na samog sebe...
Prepotencija inteligentnih često pravi veću štetu od gluposti glupih...
Kant je mogao i bolje i više... (Hegel nije-bio umni sadista...)

 

[oziman]

Filozoofija je puna kukolja.. tako da je tesko pronaci zito od pleve. Narocito je Kant maglovit u tom smislu. Njegova transcendetalna estetika je ono sto zapravo vredi i sto ga uzdize na pIjedestal slave, dok ono sto je on kasnije izveo iz toga... kategorije razuma, kategoricki imperativ,antinomije itd. zapravo je jedan veliki kukolj . Ko se zeli dakle snaci u tome neka nabavi Sopenhaurova dela kao sito koje ce prosejati ono vredno u Kantovoj filozofiji. Pre svega Sopenahaurovu kritiku kantove filozofije ( na kraju sveta kao volja i predstava 1) a sto se tice konkretno transcendetalne estetike pogledaj 4. glavu druge knjige Sveta kao volje i predstave " O saznanju apriori".

 

[fisherman1]

Šefe,a šta kažeš da su apriorni sudovi kao vagaši na asfaltnom putu razmekšanom od sunca...
Utabane staze od konkretnih prolaznih ...Iskustvo urezuje tragove ko na CD...Ti tragovi su,recimo,
matematička pravila...
(Bokte ,ovo sam klavirio več u drugom ili trećem osnovne da ponavljanjem sličnih operacija ,pamtimo princip-
dobro ne tim rečima ,ali slično...To i napravilo odličnog matematičara od mene i takmičara...)

 

[oziman]

Šefe,a šta kažeš da su apriorni sudovi kao vagaši na asfaltnom putu razmekšanom od sunca...
Utabane staze od konkretnih prolaznih ...Iskustvo urezuje tragove ko na CD...Ti tragovi su,recimo,
matematička pravila...

Oно битно код априорних синтетичких судова јесте њихова апсолутна неоспоривост , аподиктичност. То их издваја из групе обичних синтетичких судова које стичемо спољашњим (емпиријским) искуством а који немају ту апсолутну истинитост.

Рецимо:
"Nije moguće konstruisati једнакостраничан правоугли троугао u ravni".

Ово је пример једног синтетичког суда априори до кога можемо доћи независно од сваког спољашњег искуства, а ипак синтетички или опажањем. Само што је то опажање "унутрашње" уз помоћ онога што је Кант звао "чиста чулност". Чиста чулност је моћ имагинације ..банално речено нешто као унутрашње платно на коме имагинирамо геометријске фигуре комбинујући их и на тај начин откривајући правила геометрије потпуно независно од спољњег света.

Али обрати пажњу.... оно веома важно код тих судова, јесте њихова аподиктичност тј. апсолутна истинитост која нам омогућује не само да кажемо на пример..како смо приметили ,посматрајући спољашњи свет, једнакостраничан правоугли троугао у њему није могућ данас, али ће можда бити могућ сутра! Можда ће наши потомци опазити у будућности неки такав троугао негде не ливади! Не, такав троугао није могућ данас , ни сутра, ни за вјеки вјекова; ни овде ни на рубовима свемира. И у то смо апсолутно сигурни иако смо до тог суда дошли априрои имагинацијом, без икаквог иускуства спољњег света а СА ВАЖЕЊЕМ ЗА ЦЕО ТАЈ СПОЉАШЊИ СВЕТ.

Ово показује да су правила простора иманента свести ..да су она његова грађа и услов сваког опажања које мора бити прожено том грађом.

 

[fisherman1]

Razumem ja šta pokušavaš da kažeš...Međutim,kad nema ljudi ili nekih drugih saznajnih subjekata-
te apodiktične istine su gde?
Nigde?
Složićeš se da su subjekti uslov postojanja i sudova! (kao i ostalog postojanja...),a iz toga proizilazi
da sudovi nastaju u umu subjekta.
Kako nastaju?
E,pa rekao sam kako u prethodnom postu! ! !
Uopšte,kao što vidiš,nebitno je da li si materijalista ili idealista-isto ti se piše...

 

[ristob]

Razumem ja šta pokušavaš da kažeš...Međutim,kad nema ljudi ili nekih drugih saznajnih subjekata-
te apodiktične istine su gde?
Nigde?
Složićeš se da su subjekti uslov postojanja i sudova! (kao i ostalog postojanja...),a iz toga proizilazi
da sudovi nastaju u umu subjekta.
Kako nastaju?
E,pa rekao sam kako u prethodnom postu! ! !
Uopšte,kao što vidiš,nebitno je da li si materijalista ili idealista-isto ti se piše...

A subjekata ima i bez nas. Eto ta maglovita resa je jedan od tih subjekata.

 

[fisherman1]

A subjekata ima i bez nas. Eto ta maglovita resa je jedan od tih subjekata.

To nazireš misli o svojim mislima-njihovu pozadinu...Nije to niko drugi do tvoja misao...

 

[*BILJA*]

To nazireš misli o svojim mislima-njihovu pozadinu...Nije to niko drugi do tvoja misao...

Ne znam zasto, ali bas ovaj post mi izazva secanje na jednu anegdotu (sto pokazuje da je Kant osim svega, bio i duhovit covek):


Jednom se filozof Kant uputio u šetnju i ne primetivši da mu je kaput na laktu poderan. Znanac koji se hteo našaliti s njim, reče:

"Tu ti učenost proviruje!"

"A glupost viri unutra." - odgovori filozof.

 

[oziman]

Rostov na Donu: Tuča zbog Kanta, jedna osoba u bolnici

Tokom rasprave o filozofiji Imanuela Kanta i njegovoj "Kritici čistog uma" izbila je žestoka svađa u kojoj je jedna osoba povređena, javila je danas agencija RIA Novosti.
Svađa je izbila u jednoj prodavnici u gradu Rostovu na Donu. Dve osobe su se potukle, a zatim je jedna iz pištolja sa plastičnim mecima ispalila više hitaca na svog protivnika.

Žrtva je zbog povreda primljena u bolnicu i nije u životnoj opasnosti. Njen identitet kao ni identitet napadača nisu saopšteni.

Nije poznato koja Kantova teza je podstakla svađu.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/405721/Rostov-na-Donu-Tuca-zbog-Kanta-jedna-osoba-u-bolnici

 

[Transcendental]

filozofski ekstremisti lol
ironija a
uzvišena filozofija a oni se rokaju gumenim mecima
smejurija

 

[ranjeni Zoro]

ćuti da su se potukli okolo šopenhauera ne bi ni osetili batine..

- - - - - - - - - -

misim, bi..ali to bi bila iluzia..

 

[znatizeljni mislilac]

Meni je to jasno, ali i ta apriorna saznanja dolaze vremenski tek posle iskustva uopšte. Ja iznosim zamerku na ono što si naveo u prvom postu, samo sam ga gore postavio u vidu pitanja



Dakle, do svih pravila kojima praviš sintetičke sudove apriori si došao empirijski prvo. Ne bi moglo kontra, te nije deo samog razuma.

Ovde nisi u pravu, tacnije promasio si sustinu, razmisli.

 

[Transcendental]

Ovde nisi u pravu, tacnije promasio si sustinu, razmisli.

šta ti nije jasno

 

[znatizeljni mislilac]

šta ti nije jasno

Meni je jasno

 

[Transcendental]

Uživaj onda.