Kafić "ATLANTIDA"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
teserakt:
:ok::D



Ide mali zeko kroz šumu i sretne mazgu pa joj kaže:
- Ja sam zeko, a tko si ti ?
- Ja sam mazga
- A što je to mazga?
- Mazga je kad ti je otac konj a majka magarac
Zeko slegne ramenima i ode dalje, kad uskoro naiđe na vučjaka.
- Ja sam zeko, a tko si ti?
- Ja sam vučjak
- A što je to vučjak?
- To je kad ti je otac vuk, a majka pas

Zeko opet slegne ramenima i uputi se dalje. Naiđe konjska muha i zeko ju upita
- A tko si ti?
- Ja sam konjska muha
A zeko će na to šokirano:

-Ma ne se** !!!
Kliknite za proširenje...
:zcepanje:
 
teserakt:
nije sve u dužini, nešto je i u tehnici
Kliknite za proširenje...
U vremenu.
ti si to lijepo napisao. Uljepšao moj stav.
Tebi je ustvari još stalo, a meni malo manje. Prije sam se trudila do zadnje rečenice,moglo je trajati i danima (ako treba) da objasnim svoj stav, da uvjerim nekog u "istinu" -vjerujem da bi ti to i sad činio. Ja sad ne idem tim putem. Ne sa svakim, kad mi netko godi onda može. Dolje teme gotovo da i ne čitam.
Sad i preskačem Kad mi je netko naporan, uopće ne čitam što je napisao, samo preskočim Možda je zamor materijala, možda nebriga, možda tako treba-ali ja ne objašnjavam puno. A osjećaj me prošao ne na taj način da ga nema, nego da me nije briga tko me kako doživljava, a još me manje briga tko se kako želi zamaskirati. Ne znači da ne vidim, znači da vidim ali me ništa puno ne pogađa/uzbuđuje.
Kliknite za proširenje...

To da se pokažem u primerenom izdanju i mene polako prolazi. Vremenom čovek postaje iskreniji ovde. Iskreniji prema sebi i iskreniji u smislu da sve manje nepotrebne energije ulaže u to da se prilagodi, onima koje je prokužio. U rl to dolazi godinama, a ovde to izgleda ide brže. Neke stvari i ja preskačem, mislim da nema potrebe za , niko ovde ne čita baš svaki post, a kad sam pre koju godinu okačio svoj prvi blog, tada sam još išao samo na blog, mislio sam: Čoviće, ja san se sad oglasija, ima cili svit sa okolišon da me čita, a i di neće, ka san da naboje od sebe, a oma san vidija da san ja najboji.

Pa ako takav nisam došao po sebe, zašto sam uopšte i dolazio?
Bilo je to veoma lepo iskustvo.

Objasniti ću se. Nemam očekivanja u smislu da će me netko prepoznati (kliknuti sa mnom), da me se neće krivo shvatiti, da će me cmakati ili slati u onu stvar itd. Nemam očekivanja da imam ljude ispred sebe, jer znam da se često puta s druge strane monitora ne nalaze ljudi. (ovdje ti moram naglasiti, da ti ne upadaš u ovu skupinu, od tebe imam očekivanja )
A svrha ima, dakako. Rekoh, zbog sebe. Puno se tu toga nauči o sebi. Onaj koji ima sreću izvuče i pouku iz toga. Pa radi na sebi i ne traži krivicu u drugome ni za što. Jasno je da smo za sve u svom životu sami krivi.
Dolazim i iz dosade, dolazim da popunim jedan običaj, naviku. Lijepo mi je čitati, surfati (dok imam forum istovremeno otvoren) i kad me nešto zaintrigira, svidi mi se- podijeliti s nekim. Možda još nekog zaintrigira. Možda se još nekom svidi.


ih, ja i moja gramatika
Nedostaje mi interpunkcijski ( sad su to kod nas razgodnici, ma ne mogu to prevaliti preko tipkovnice i gotovo ) znakić
Mislila sam na to kako se predstavljamo u jednom smislu, s svojim avatarom. tako netko stavi recimo nekog jogija, koji odiše smirenošću i taj avatar može baš i odgovorati onome tko ga je postavio. No, taj netko odiše nervozom, viče, živčani na forumu. Ma da i ne viče ili živčani to se osjeti u eteru , oko nas. I to bi mi bilo duhovito, da vidim/osjetim nervoznu osobu, koja isijava negativu i ima avić npr. budističkog svećenika Zato je bilo da kad gledamo/osjetimo eterički-avić može biti duhovit.
Kliknite za proširenje...
Izgleda, da sam ipak dobro razumeo.
To što ti „osetiš u eteru oko nas“, nervoznu ili smienu osobu, polazi ponekad i meni za rukom.Budući da je reč o jednom subjektivnom utisku koji dolazi neznano otkuda, isprva mi je dosta teško bilo razdvojiti ga od onog vizuelnog koga skoro nesvesno dobiješ od avatara. Pravo je čudo koliko neposrednih i razumom nedotaknutih informacija, običan čovek usvaja, zdravo za gotovo. Slika je veom moćan medij za manipulaciju masama. Mnogo jači od teksta. Jedan plakat ima više efekta od bilo kakve govorancije ili pisanja, no to su još nacisti znali. Zato je potreban dobar napor da se razdvoji vizuelni utisak avatara, koji nam je svima urođeno jak i glasan, od tog, ja ga zovem intuitivnog, koji je slab kao šapat.
To uopšte nije jednosavno.
Ne radi se samo o osluškivanju „unutrešnjeg glasa“, jer čovek se, instiktivno i bez kontrole razuma, po prijemu vizuelne informacije o drugoj osobi, u trenutku, uporedi sa njom, na neki sebi svojstven način. Nešto kao, Ja Tarzan ti Džejn, ali ne samo po polnoj razlici ili jednakosti, nego po svim mogućim razlikama i sličnostima, kojih je svestan i nesvestan. To nam je još iz šume pretpostavljam i ako čovek to ne prevaziđe na neki način, bolje je da se ne oslanja na svoju intuiciju, bilo koliko jako da je, je svestan. Dalje, tu je i neka vrsta nesvesne komunikacije koja se dešava između suočenih, tako da tu intuitivnu sliku o drugome, dodatno opterećuje pre svega nejasna slika posmatrača o sebi samom (bože kako li samo izgledam, sva sam raščupana, šta če sada pomisliti o meni“) a potom i intuitivna slika drugog o posmatraču samom, bio taj drugi toga svestan ili ne.

Stoga sam mišljenja, da mnogo jasniju predstavu sagovornika mogu da steknem ako ga ne startujem sa avatarom Muse Kesedžije, Šešelja, Branimira Glavaša, Sai Babe ili tako nečega nekima ovde gotovo arhetipskim.

Trudio sam se da uprostim, razumeti komuniciranje možemo samo donekle, a odnekle se mora osetiti inače dolazi do nesporazuma.

Ima dosta načina kako da se neutrališe to uvodno poređenje sa protivnikom.
Savremeno društvo ga je dosta mlako i benigno krstilo kao „prvi utisak“ iliti dojam, ali reč je o jednom snažnom i veoma brzom instinktu, koji baš zato, što je kod velike većine ljudi potpuno van kontrole uma, jako utiče na čovekovu predstavu o okolini i na njegovo brzo reagovanje. Stoga je tako neprimetan, sjajna poluga za manipulaciju, a velehvaljeno školovanje mase stanovnika danšnje civilizacije ga potpuno prenebregava. Mislim da bi decu prvo trebalo učiti kako da kontrolišu ovaj nagon, pa tek onda da čitaju i pišu. Prvi efekat bi se pokazao, tako da niko ne bi kupovao ništa, a da stvarno nije ličnog mišljenja da mu i treba. Sa političkim opcijama ista stvar. Verovatno se iz tog ili tome sličnih razloga takvo školovanje ni ne uvodi. Danas, na ovoj planeti, od toga nema ni pomena ali onaj kome to pođe za rukom, prvo biva nagrađen saznanjem namere sagovornika, ko god da je on i to iz prve ruke, da prvija ne može biti, ali ti to već znaš mnogo bolje od mene, čini mi se.

Budi mi dobra Lipa

Živeli društvo
Idem u kupovinu dok mi ne zatvore market.
 
Sudija pita optuzenog Zemunca:
- Ako ste vec ukrali zlatan nakit, zasto ste ostavili pet hiljada evra koje
su bile u drugoj fioci?
- Ajde nemojte sad i vi...Dosta mi je sto me ceo Zemun zajebava!

Mali Zemunac seta kejom sa caletom i vidi leteci tanjir:
- Znaci, cale brate, mis'im s'a je ovo, a?
A otac mu smireno odgovara:
- Vanzemunci sine, vanzemunci !!!

Ulazi Zemunac u crkvu i kaže popu:
"Nindža brate, dobra ti je gajba, ali su ti posteri malo isfurani...

Mali Zemunac piše pismo Bogu: "… celu sam godinu bio dobar dečko i za Božić bi hteo ..." Zgadi mu se takav početak i baci pismo u đubre.Uzme novi papir i napiše: "…nisam grešio, slušao sam roditelje i za Božić bi hteo ..." I opet mu se smuči od takvog sadržaja i ponovo baci pismo u đubre. Odjednom, ode u sobu svojih roditelja i uzme malu gipsanu statuu device Marije. Stavi statuu u kutiju za cipele i sve zajedno sakrije u svoj ormar.Uzme novi papir i počne pisati: "Znači, Isuse, ako želiš ponovo da vidis kevu..."
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top