Jaz između onih sa i bez dece

[la-istili]

Neznam kako da vam opišem koliko sam srećna
što moja tema ima ovako dobar odziv .
Moram da vam priznam da sam od pre par dana prvi put na forumu .
Ja sam samo jedna početnica , nisam imala pojma da se ovde toliko ozbiljno razmišlja ,tačnije imala sam predrasude o ovom načinu komunikacije .Ali zahvaljući gore potpisanim damama i gospodom forum ce postati deo moje svakodnevice .Da li vam se čini da samo ovde možete dobiti iskren odgovor od potpunog stranca ,dok u svakodnevnom životu to ne ide tako ,glatko.
Malo sam se primila šta će te to vam je kao gubljenje nevinosti .A vi ste se potrudili da mi prvi put na forumu bude nezaboravan
.Doduše očekivala sam malo nežnije ali nema veze
bilo je ok.
[/b]

 

[WithdrawnWater]

hahahahahaha, e pa ovo je stvarno slatko! I posteno, brate! Uzdravlje i od nas BGdskih sadistkinja. Nek' smo izopaceni ali smo bar iskreni - eto to nam morate dati za priznanje! Ne smeta mi posle ovog posta ni to sto ste me nazvali hladnom, neemotivnom i kako god vec. Ovo me je bas razgalilo, da priznam, i nasmejalo od srca. A onda sve oprastam. Zao mi je ako ste se osetili docekano 'na noz' sa moje strane - nije bilo te namere; samo, kao sto kazete, ovde se nekad prilicno ostro debatuje.

Btw, hvala SINDI, i ja se spremam za istu olimpijadu kao i Hellen!

 

[la-istili]

Ma superje zeno evo pijem kaficu i imam utisak da si tu toliko si ubedljiva a tek brza kad pre stize da ocukas ono za psihologiju ?Daj neki savet meni pcetnici!

 

[WithdrawnWater]

Ne znam koje za psihologiju, je l' za psihoanalizu i psihoterapiju? Pa trazili ljudi, i ja - sta cu! Pustila sam korenje, rece neko. Ne mogu sad da delim savete, moram da radim, ali savetovala sam VAm novu knjigu od Berna, ako ste zainteresovani. Jako je dobra! Pozz!

 

[gane011]

predlazem da sirenici i dei jednoglasno dodelimo orden za naj-majke u 2005 :?
helen orden za ubacivanje ping-pong loptica u supu, :wink:
a www orden za najhumaniji pristup neistomisljenicima...
ganetu orden jer je izdrzao junacki, i nije se mnogo uplitao u ovu raspravu... 8)

cestitam srecnim dobitnicima, i ziveliiiiiiii

i ja bih se zahvalio sindi nadugacko i nasiroko al` je to u mojoj disciplini kontraproduktivno... :wink:

 

[sirenica]

Ako me, sindi, dozivljavas kao naj-majku, pa makar i s dozom ironije, zahvalna sam ti do neba na tom komplimentu.
Blago tebi, ja nemam taj dozivljaj same sebe...

 

[indigo]

Ako me, sindi, dozivljavas kao naj-majku, pa makar i s dozom ironije, zahvalna sam ti do neba na tom komplimentu.
Blago tebi, ja nemam taj dozivljaj same sebe...

nisam dobro upratila koliko ti je dete, sirenice; imam utisak da je manje dete (nizi razredi osnovne, eventualno?) - ovo kazem zbog toga sto ces imati puno "ubedljiviji" utisak da si naj-mama kad budes imala direktan "povratni efekat", znas - kad pocne da ti govori da JESI naj-mama, da ti (vrlo konstruktivno i argumentovano ) objasnjava zasto-kako i sve tome slicno . koje ti od srca, zelim, naravno .

 

[SINDI]

Ako me, sindi, dozivljavas kao naj-majku, pa makar i s dozom ironije, zahvalna sam ti do neba na tom komplimentu.
Blago tebi, ja nemam taj dozivljaj same sebe...

sirenice, doza humora neophodna je u zivotu..biti majka nije kratkorocno zanimanje..vec naprotiv, najdugorocnije ...prolazimo kroz razne faze, i mi deca, i ono sto je juce bilo idealno, danas ne dolazi u obzir...imaj u vidu, uvek, da moras da imas sebe da svojoj deci jednom ne bi bila teret..bolje je da se bune protiv tebe, nego da te zale..ako se bune, znaci da imaju licnost..znaci, da si negde ipak uspela...oni su nama sve, mi njima treba da budemo onoliko, koliko oni zele...
mrzelo me ta citam celu temu, krenulo je odmah djonom, a to mrzim...ja imam dvoje dece, koje podizem sama...i nemam ni kome da ih ostavim...ali ne dozvoljavam da moja deca ikog ometaju, niti osudjujem one koji nemaju decu sto zele mir...
ljude cenim po nekim drugim karakteristikama, ne po tome da li imaju ili nemaju decu :wink:

 

[sirenica]

 

[sirenica]

Imam devojcicu od 2,5 godine i ne mislim da sam idealna mama. Trudim se da sebe edukujem i prilagodjavam prema toj ulozi, ali mi je to otezano jer sam prepustena sama sebi ( nemam mamu, svekrvu, babe, tetke, strine, ujne... ).
Zato sam ih sve zajedno potrazila na ovom forumu, u nadi da saznam nesto korisno, ali sve vise imam utisak da je ovaj forum SVE osim diskusije i razmene iskustava.
Postaje i naporno i dosadno i nezanimljivo...

 

[indigo]

Imam devojcicu od 2,5 godine i ne mislim da sam idealna mama. Trudim se da sebe edukujem i prilagodjavam prema toj ulozi, ali mi je to otezano jer sam prepustena sama sebi ( nemam mamu, svekrvu, babe, tetke, strine, ujne... ).
Zato sam ih sve zajedno potrazila na ovom forumu, u nadi da saznam nesto korisno, ali sve vise imam utisak da je ovaj forum SVE osim diskusije i razmene iskustava.
Postaje i naporno i dosadno i nezanimljivo...

da, ucinilo mi se da je manje dete; a meni deluje kao normalno to sto nemas osecaj da si idealna mama, mislim da niko "zdrav" nema . mislim, svi mi se preispitujemo svaki dan, svaki cas, bogami i celu noc - da li smo, sta smo, jesmo li trebali, sta ce biti...

BTW, ja ne smatram posebnim hendikepom to sto si sama sa detetom (u "vaspitnom" roditeljskom smislu), znas. s jedne strane, veoma je tesko, i za svakog zdravog roditelja - a samog coveka je podizanje deteta velika odgovornost - naciniti coveka od njega.
sa druge strane, pogledaj malko oko sebe: koliko ima mama, koje imaju sasvim zdrave stavove, a otac (babe, dede, itd.)im svesrdno miniraju, a koliko ima mama "u braku", koje - ipak - same sa sobom podizu decu, a otac se pojavljuje kao veeeliki "padre" da jednom nedeljno drekne, ili, pak kaze "isti je na mene"... ja znam vrlo malo bracnih parova gde OBA roditelja itekako aktivno ucestvuju u podizanju/vaspitanju/formiranju deteta... iako ce malo ko to da kaze .

BTW, forum verovatno nije najsrecnije mesto za sticanje iskustava na temu, LOL. mislim da ces mnogo vise dobiti gledajuci i slusajuci oko sebe, i roditelje i vecu decu - izuzetno lako se uoci sta je doprinelo da dete "ispadne" bas takvo... sa strane gledajuci pogotovo.

 

[sirenica]

Da, jasno mi je o cemu govoris, samo i na forumu se nalaze "ljudi oko mene" koje mogu da cujem ( procitam njihova iskustva )... Evo, i ovo sto si rekla je doprelo do mene.
Ravnoteza je neophodna prirodna pojava. Koliko je dobro biti prepusten sam sebi ( da ti neko ne "minira" trud ), toliko je i nezahvalno u nekom prakticnom smislu ( cuvanje deteta, ispomoc u kuci, saveti iz realnog ugla i licnog iskustva ... ). Na to sam mislila. A poznavajuci svoju majku, sigurna sam da bi mi jako puno pomogla i oko vaspitavanja, jer je bila veoma "prizemna" i realna u svojim uverenjima. Jako mi nedostaje!

 

[indigo]

...
Ravnoteza je neophodna prirodna pojava. Koliko je dobro biti prepusten sam sebi ( da ti neko ne "minira" trud ), toliko je i nezahvalno u nekom prakticnom smislu ( cuvanje deteta, ispomoc u kuci, saveti iz realnog ugla i licnog iskustva ... ).
Na to sam mislila. A poznavajuci svoju majku, sigurna sam da bi mi jako puno pomogla i oko vaspitavanja, jer je bila veoma "prizemna" i realna u svojim uverenjima. Jako mi nedostaje!

da, ja sam - kako si dobro primetila - potpuno izuzela ostale "zanimacije" koje (itekako) cine zivot jedne samohrane majke, za trenutak sam to apstrahovala, fokusirajuci samo vaspita(va)nje. iskreno, kad i to ucinim, ne znam kad je teze: da li kad je dete maleno, pa klecas pod razmisljanjima tipa "na sta ce ovaj moj potez da izadje 15 godina kasnije", ili kad je veliko, pa razmisljas da li da ga "pustis" da ide u inostranstvo na skolovanje... samo je razlicita vrsta opterecenja.
a tek sto "zanimacije" za "opstati ziv" i odrzati sve umeju da otruju, to ne zelim ni da mislim... dobro, to vazi za sve ljude, ne samo za samohrane majke . u ovoj ili onoj meri....
danas mi se zali jedna zena, 20-tak godina u braku, kako je muz (sticajem okolnosti) ostao pre oko godinu i po dana bez posla; zapanjuje se "kuda to sve idu pare" (dvoje dece u srednjoj skoli!), posao ni ne pokusava da trazi ("sve je trulo, nista se danas ne isplati raditi.." itd.itd.), deci se "kachi za vrat" pokusavajuci SADA da ih "vaspita" (pri tome se i ne poznaju dobro), a o tome kako uspevaju od njene plate (uskoro ce u penziju) to da ne govorim... obrazovani, mladji, kulturni i - reklo bi se - pametni ljudi. i nije to jedina takva - to slusam svaki dan, ceo dan...

i - zao mi je da si izgubila majku kada vam je najpotrebnija; nemoj mi zameriti zbog ovoga, ali ja ne mislim da njihovi saveti bas uvek dobro dodju, cak i ako je dete beba.... malko su ipak... "izmesteni" u vremenu . cak i moja kewa, za koju smatram da je relativno sasvim savremena, i minimalno "anahronizam", zaista ne bih zelela da se bavi vaspitanjem moga deteta . btw, tek moje dete ne bi volelo, LOL.

svako dobro

 

[Petka]

i - zao mi je da si izgubila majku kada vam je najpotrebnija; nemoj mi zameriti zbog ovoga, ali ja ne mislim da njihovi saveti bas uvek dobro dodju, cak i ako je dete beba.... malko su ipak... "izmesteni" u vremenu . cak i moja kewa, za koju smatram da je relativno sasvim savremena, i minimalno "anahronizam", zaista ne bih zelela da se bavi vaspitanjem moga deteta . btw, tek moje dete ne bi volelo, LOL.

svako dobro

Ja ovu recenicu cesto cujem i zaista mi nije jasna. Ako ste izrasli u normalnog coveka, a vaspitavala vas je majka, kako onda mozete da kazete ovu recenicu.
Ako je Vas naucila sta je dobro, a sta ne, i da ne davim sad sa nabrajanjem, zasto ne bi i Vase dete.
Ja takodje nemam majku i vidim i osecam da mi puno nedostaje, bas u vaspitanju deteta. Sve mi se cini da je ona nekako to bolje radila.
Stvarno Vas molim da mi je pojasnite.

 

[sirenica]

I meni, takodje.
Iako sam se sa vecinom iznetog uglavnom slozila, ova recenica mi ipak nije razumljiva.
Svakako da ne mislim da je moja majka bila idealna, ali ono sto je uradila za mene i kako me vaspitala... ponosna sam i zadovoljna, pa i te kako mogu da POZELIM da vaspita i moje dete tako, ali su mi neke metode nepoznate.

 

[smeh]

Ne mogu da vam pojasnim misljenje nekog drugog, ali cu vem reci sta ja mislim...
Moja majka (inace i obrazovana i pametna zena - mada to ne mora da ima nikakve veze) je imala svoje vrlo stroge principe u podizanju i vaspitavanju brata i mene (razlika 15 meseci, od tate nikad neke velike koristi - covek je bio posebna prica i nije za ovu temu) i dolazila u sukob sa babom i dedom koji su, opet, bili mnogo popustljiviji i dozvoljavali stvari koje bas i nisu primerene. Buduci da smo dosta vremena provodili sa njima, da su vazila razlicita pravila - bilo je problema (dok mi nismo ukapirali da razlikujemo sta se kod koga sme a sta ne :wink: ).
Sada gledam svoju majku sa unucima... Sva pravila koja su vazila kada smo mi bili deca (i koja su uglavnom na svom mestu) - odjednom ne vaze kad su njeni unuci u pitanju! Njima je dozvoljeno ono o cemu mi nismo mogli ni da mastamo, a o tome da joj je "zao" da ih na bilo koji nacin kaznjava - da i ne govorimo!
To je razlog zasto ja ne bih svojoj majci prepustila vaspitavanje svoje dece, iako su u mnogo cemu bake nezamenljive. Ali su - bake. :wink:

 

[Hellen]

''Да су деца за бабе, бабе би их и рађале!''...то се каже у мом крају.
Наравно да бака може много да помогне и у подизању деце, бризи о деци и саветима...Али бака не може да ВАСПИТА унуче. То је ипак и првенствено посао родитеља.
И моја мама (педагог по струци) је имала једне критеријуме за нас као децу, а друге за унучиће. Не сасвим супротне, али је ипак према унучићима много блажа и попустљивија. И она сама каже: родитељи су ту да васпитају, а бака да мази!

 

[Hellen]

Петка, сви имамо понекад тај осећај да нисмо тако добри у васпитању, и да су наши родитељи то боље и лакше успевали.
И понекад их питам како су тако лако и без проблема успели да нас ''изведу на прави пут''...а они немају неки рецепт да ми кажу. А ипак, после кад погледам, усвојила сам много од њиховог начина васпитања, неке ситнице сам кориговала...и надам се да ће резултат бити исти! :wink:

 

[struja]

73 ja sam savrseno razumela o cemu pricas. i kod mene se situacija slicna, mene povredi kao coveka i majku kada neko od ljudi iz mog okruzenja ne ispostuje moje dete, u tom smislu koji si pomenula. pogotovo ako su ti ljudi usli u neke godine, a nemaju decu uopste ne razumeju nas stav i nase potrebe. ja sam hiljadu puta odbila pozive na mesta na koje moje dete nije pozvano, a i ako odem osecam se lose i jedva cekam da se vratim kuci.moj sin je vec odrastao ima 12 godina, i recimo nije mu zanimljivo da ide sa mnom na neke sedeljke ili u setnje, ima covek svoj svet, lol. ali sve je nekako uticalo na to da se krug ljudi smanji, jer tamo gde moje dete, koje je inace fino vaspitano i dobijam gde god se pojavim pohvale, nije pozeljno, onda tu nema mesta ni za mene. ja prema takvim osobama stvorim gard i vremenom prestanem da kontaktiram.

А шта радиш у ситуацијама када је твоје дете позвано, а ти ниси? На пример на рођендане код другара. Да ли онда дете из солидарности одбија да иде јер његова мама није позвана?
Зар вам нису пресекли пупчану врпцу још одавно? :wink:
Ако ''човек има свој свет'' са 12 година, зашто се љутити кад неко очекује да и мама има свој свет?

moj sin ide sam gde god je pozvan. nisam mama vezana pupcanom vrpcom i imam svoj svet. govorila sam iz mog ugla, a svet ne gledam samo iz njega, dozvoljavam mom sinu da bude svoj covek....moj "problem" je sto sam preosetljiva kada je on u pitanju. rekla sam da 73 razumem....ja sam takva kakva sam i ne zelim da idem protiv sebe.

 

[indigo]

Ja ovu recenicu cesto cujem i zaista mi nije jasna. Ako ste izrasli u normalnog coveka, a vaspitavala vas je majka, kako onda mozete da kazete ovu recenicu.
Ako je Vas naucila sta je dobro, a sta ne, i da ne davim sad sa nabrajanjem, zasto ne bi i Vase dete.
Ja takodje nemam majku i vidim i osecam da mi puno nedostaje, bas u vaspitanju deteta. Sve mi se cini da je ona nekako to bolje radila.
Stvarno Vas molim da mi je pojasnite.

da, u ovome je "vic". bice mi malko teze da pojasnim, al' da probam .
moja majka je bila mnogo odsutna u mom zivotu (oba roditelja, tacnije); "konkretnije" se "pojavila" negde oko moje 14-te godine (do tada sam bila mnogo sa tetkama, njenim rodjenim sestrama).
meni je trebalo mnogo vremena da shvatim da je moje vaspitanje, kako ga ja vidim, kombinacija zestokog drila, discipline i samodiscipline, neke vrste "spartanskog" tipa vaspitanja (tetke) i - potpune suprotnosti, jednog savrseno "mazenog" i razmazenog zivotnog stila, kao tip vaspitanja koje potice od moje majke.

'oce reci, sada, kad pogledam unazad, NIKAKO ne bi bilo dobro da me je samo majka vaspitavala svojim nacinom i principima, ili samo i jedino tetke, njihovim nacinom.

osim sto ovo pripovedanje vazi i za moje dete, za nju vazi jos nesto: uprkos tome sto je moja majka jedan topao covek, obrazovana, pametna i kako-tako "u toku" baba (koliko to moze biti neko od 70 godina), ona mnoge stvari, kao vrlo potrebne za danasnju decu - jednostavno "ne dobacuje". jos uvek zivi u svetu dece koja ("iz finih kuca!") idu na klavir, uce francuski (mal' ne rece i "lepo pisanje" ), potpuno joj je nejasno zasto dadoh tolike pare na "racunardzijske" kurseve, itd.itd., da ne gnjavim.

elem, ja ne smatram da bi moje dete, podizano iskljucivo i od malena od strane moje mame bilo los covek, dapace... no, bila bi maksimalno razmazena, nakindjurena, u drustvu lepo vaspitana lepotica, koja bi se budila oko 13.30, verovatno (mojoj kevi je "bilo zao" da me probudi kad i ako ustreba, a tek je to sa unucicom bio slucaj), koja bi bila dobar djak (verovatno), ne bi sedela za racunarom da ne upropasti francuski manikir, a svakako da bi MORALA ici ka tome da bude uciteljica, vaspitacica ili doktorica, sta god da ona sama hoce.

ja se nadam da sam malko uspela da pojasnim stvar; imala sam na umu par stvari: da s jedne strane, ponekad ustanovimo da nase vaspitanje nije iskljucivo ono nase majke (kao kod mene , i - drugo - desava se, itekako, da "prerastemo" nase roditelje, da shvatimo gde su i kako gresili, i da mi sami pokusamo da ispravimo takve stvari. kako rekoh, da je moja mati vaspitala moje dete, ne bi ono bilo los covek - bilo bi DRUGACIJE. bitno .

mislim da mnogim ljudima "naidje" trenutak kada vise svoje roditelje ne vide vise tako, nego jednostavno - kao ljude, ovakve ili onakve; sa svim manama i vrlinama. elem, nisu vise "maja i taja", koji "znaju bolje", koji su tu da pomognu, i sve tome slicno... mene je to stiglo mozda negde u 25-toj godini, otprilike. neka "deca" nadalje prihvate svoje roditelje takve, kakvi god da jesu, i vole ih i dalje jednako, samo "malko" drugacije , a neki, bogami, sasvim suprotno. moji su meni divni , i danas, sjajni su ljudi, ali sam ih odavno prerasla u smislu neke... roditeljske uloge. mozda dobro, mozda lose - ne znam . zasad mi dobro ide .

zbog svega ovoga molim da pokusate da shvatite moja ogranicenja unutar ove teme . kako mozete videti, zaista mi nije bila namera da nekog uvredim, obezvredim znacaj i ulogu ili slicno - samo posmatram sve iz svoje (ogranicene) perspektive.


poz .

 

[Petka]

Hvala na dugom odgovoru.
Mislim da sam iz ovih par postova shvatila sta ste hteli da kazete.
Kod Indiga je situacija specificna, sad mi je malo neprijatno sto je morala nasiroko da mi pojasnjava.
Ja sam stvari gledala kroz moje vaspitanje. Ja nazalost ne znam kakva bi moja majka bila prema mom detetu, ali meni se nacin na koji je mene vaspitavala bas svidja. Sada kada analiziram znala je da bude i stroga, u principu sam prilicno patrijahalno vaspitavana, ali sam uvek bila zasticena i mazena. Nekako je znala da nadje meru i da me stiti i da me naravno osamostaljuje, da bude stroga, ali i da pokaze puno ljubavi.
Ja malo teze balansiram te stvari.
A mozda tako meni izgleda.

 

[Greene1]

osim sto ovo pripovedanje vazi i za moje dete, za nju vazi jos nesto: uprkos tome sto je moja majka jedan topao covek, obrazovana, pametna i kako-tako "u toku" baba (koliko to moze biti neko od 70 godina), ona mnoge stvari, kao vrlo potrebne za danasnju decu - jednostavno "ne dobacuje". jos uvek zivi u svetu dece koja ("iz finih kuca!") idu na klavir, uce francuski (mal' ne rece i "lepo pisanje" ), potpuno joj je nejasno zasto dadoh tolike pare na "racunardzijske" kurseve, itd.itd., da ne gnjavim.

elem, ja ne smatram da bi moje dete, podizano iskljucivo i od malena od strane moje mame bilo los covek, dapace... no, bila bi maksimalno razmazena, nakindjurena, u drustvu lepo vaspitana lepotica, koja bi se budila oko 13.30, verovatno (mojoj kevi je "bilo zao" da me probudi kad i ako ustreba, a tek je to sa unucicom bio slucaj), koja bi bila dobar djak (verovatno), ne bi sedela za racunarom da ne upropasti francuski manikir, a svakako da bi MORALA ici ka tome da bude uciteljica, vaspitacica ili doktorica, sta god da ona sama hoce.


-------------
He,he... ovo sve vazi i za moju baku i njen uticaj na mene... tu bi samo na spisak zanimanja dodala i "sluzbenica" (da ste videli njen sok kad je videla moje radno odelo, pa jos cula da uz to nosim zastitne naocari i gumene rukavice, sve pokusavajuci da ispod njih odrzim francuski manikir!) i najvazniji savet "da se udam za ambasadora". To sam mozda i trebala da poslusam...

 

[indigo]

Hvala na dugom odgovoru.
Mislim da sam iz ovih par postova shvatila sta ste hteli da kazete.
Kod Indiga je situacija specificna, sad mi je malo neprijatno sto je morala nasiroko da mi pojasnjava.
Ja sam stvari gledala kroz moje vaspitanje. Ja nazalost ne znam kakva bi moja majka bila prema mom detetu, ali meni se nacin na koji je mene vaspitavala bas svidja. Sada kada analiziram znala je da bude i stroga, u principu sam prilicno patrijahalno vaspitavana, ali sam uvek bila zasticena i mazena. Nekako je znala da nadje meru i da me stiti i da me naravno osamostaljuje, da bude stroga, ali i da pokaze puno ljubavi.
Ja malo teze balansiram te stvari.
A mozda tako meni izgleda.

ma da, nemojte da vam bude neprijatno, petka, zivot je cudan i ima svakojakih kombinacija, a najbitnije da smo mi dobro i zdravo koje i ostalima od srca zelimo .
ako smem da kazem, ja mislim da vama samo izgleda da ne balansirate dobro . prvo sto mislim da je normalan strah za "ispravnost poteza" uvek prisutan, a drugo... mislim da, kao dete, mozda niste mogli da vidite unutrasnje dileme i lomljenja koje ja vasa majka svakako imala . i ja sam tek mnogo godina (decenija ) kasnije shvatila (i bez njihovog objasnjavanja) koje su sve mogle biti dileme mojih roditelja, po bilo kom osnovu.

greene1,
nikako da me pusti ovo cerekanje . meni je pre neki dan jedna slatka bakica (komsinica) rekla: ...i, sta imas ti na kraju od toga svega? svasta. bolje da si se udala za doktora, pa da budes GOSPODJA DOKTOR . kad se nisam ukocila od smeha, sve su mi suze isle...LOL.

 

[Petka]

i, sta imas ti na kraju od toga svega? svasta. bolje da si se udala za doktora, pa da budes GOSPODJA DOKTOR . kad se nisam ukocila od smeha, sve su mi suze isle...LOL.

A sad ozbiljno, sta mislite o varijantama gospodja doktor.
Mene ponekad uhvati kriza sa manjkom vremena, ili kad dete kuka da ne idem na posao, pa pomislim da i to nije lose. :?
Ali me brzo prodje.

 

[gane011]

]... meni je pre neki dan jedna slatka bakica (komsinica) rekla: ...i, sta imas ti na kraju od toga svega? svasta. bolje da si se udala za doktora, pa da budes GOSPODJA DOKTOR . kad se nisam ukocila od smeha, sve su mi suze isle...LOL. [/color]

...suze su isle, predpostavljam, od muke sto vas zena pogodi u najtanju zicu... ipak je iskustvo presudni faktor.