Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Не, него сте ви прво почели припреме са Маспоком и сепаратистичким уставом из 1974., а онда осамдесетих појачали припреме за отцепљење...
-
- Popularno:
- Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je...
- Koji je bio najbolji korpus Vojske...
- Vozovi tutnjali, a varošica rasla
- Sa kim je Vučić potpisao sporazum kod...
- Moguc rat Kolumbije i USA: Americka...
- Vučić o dronovima na Kosovu: Užasnut...
- Da li je opravdano prećutati partneru...
- Патријарх РПЦ Кирил: Вучић је јак човек...
- Stigmatizacija koju doživljavaju...
- Tramp objavio spisak finansijera Antife
Јасеновац - истине и лажи
- Začetnik teme Wrana
- Datum pokretanja
Не, него сте ви прво почели припреме са Маспоком и сепаратистичким уставом из 1974., а онда осамдесетих појачали припреме за отцепљење...
Kroasanije
Iskusan
- Poruka
- 5.188
- Poruka
- 30.472
Текст сам пренео из Новости у целости без икаквих мојих коментара, а то колико има година аутор ти је никакав аргумент када се тиме бави цео живот а свакако је подложан критици као и све друго.
Тако што је више Хрвата било у усташама, домобранима и разним легијама него на антифашистичкој страни и то на самом крају рата.
Треба ли неки коментар више о хрватском антифашизму.
Данас такође највише Хрвата одобрава оно што је тада рађено, и то се види на све стране, од хрватског естаблишмента до обичног народа.
Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Па причамо о Хрватима, не причамо о Македонцима, како рече Дејо Савићевић...
Kroasanije
Iskusan
- Poruka
- 5.188
Onda mi nije jasno zasto federalni ustav iz 1974 stavljas u amanet samo Hrvatima..
Kroasanije
Iskusan
- Poruka
- 5.188
Prvo,nije tocno da vecina Hrvata odobrava Jasenovac ni sprovodenje genocida,to je tvoja ocjena i nista vise.
Drugo,nije tocno da je vise Hrvata bilo 45 na strani NDH nego NOP-a.
V.Dedijer navodi brojku od 267 000 Hrvata u NoP-u a Tito ukupni postotak od 30% u svibnju 44.
Vojska NDH po papirima iz 1944 ima 16 divizija i jednu doknadnu,po ustroju divizije ona ima 12 000 ljudi(dvopukovnijska njemacka divizija mod.1944),istinsko brojno stanje tih divizija sezalo je od 4-8000 ljudi u 45-oj godini.
- Poruka
- 30.472
Има и оних што га не негирају у потпуности то је тачно као она два истакнута члана хрватског друштва из горњег снимка али га зато своде на најмању могућу меру користећи управо већ познату демагогију.Уз обавезно изједначавање усташа и четника како би се злочини још више релативизовали.
Наравно да је тачно само се ти правиш блесав, по немачким извештајима који је већ постављан овде Хрвата априла 1945 под оружјем, и усташа и домобрана има 182.861, и то без три легионарске дивизије под директном командом Немаца.На крају рата у партизанима их је било око 100 000 па ти види.
Писали су комунисти после рата и да их је било 800 000 на крају рата а заправо их је било око 300 000 све укупно.
Јел то онај исти Тито који каже да се само са Србима бори такође 1944!
Наравно да је тачно само се ти правиш блесав, по немачким извештајима који је већ постављан овде Хрвата априла 1945 под оружјем, и усташа и домобрана има 182.861, и то без три легионарске дивизије под директном командом Немаца.На крају рата у партизанима их је било око 100 000 па ти види.
Писали су комунисти после рата и да их је било 800 000 на крају рата а заправо их је било око 300 000 све укупно.
Јел то онај исти Тито који каже да се само са Србима бори такође 1944!
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.906
Ivan Jović privodi kraju film "Zaveštanje"
Reditelj Ivan Jović, publici poznat po igranom ostvarenju "Isceljenje", privodi kraju rad na obimnom dokumentarnom filmu "Zaveštanje", koji je sastavljen od svedočanstava ljudi koji su preživeli genocid u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u periodu od 1941. do 1945. godine.
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 24.04.2016.
Film će biti gotov u maju, kada se očekuje i njegova pretpremijera, saopštio je Centar za negovanje kulture sećanja "Zaveštanje".
"Ovo je bio izuzetno težak posao, naročito u fazi montaže, jer smo prikupili preko 450 sati svedočenja. Samo na klasifikaciju materijala otišli su meseci rada. Pritom, neprekidno slušate teška svedočanstva ljudi koji su zaista preživeli strašne stvari", izjavio je Jović.
On kaže da je od ljudi, čije su lične priče fokus filma, naučio da je život borba neprestana i da, o čemu svedoči i njegov igrani film "Isceljenje", čovek prašta zlo da bi mogao da nastavi da živi.
"Junaci filma 'Zaveštanje' rade to sve bez velikih reči i duboke filozofije. To su u najvećem broju ljudi iz naroda koji su oprostili da bi mogli da žive koliko-toliko normalno", primetio je reditelj.
On je dodao i da je, radeći na filmu "Zaveštanje", naučio da ceni vitalnost koja je izraz krajnjeg životnog prkosa.
"Upoznao sam ljude koji su živeli u inat - gradili puteve u inat, dizali kuće, odlazili na more i kupovali fiće u inat zlu i smrti koja im je otela najmilije, a njih obeležila za ceo život. U osnovi, ovaj film pokazuje da se svi delimo u svega dve kategorije - oni koji grade i oni koji ruše. To je ta neprekidna borba i mnogo je važno u koju ćemo se kategoriju svrstati, bez obzira na naše nacionalno poreklo, versko opredeljenje, imovinski status ili ideološku matricu", ocenio je Jović.
Jović je ispričao da mu se od svih svedočanstava najdublje urezala misao Vukosave Mrdaković koja kaže da "ne može Bog sve sam, moramo nešto i mi doprineti".
"To je taj vitalni aktivizam koji može da se navede kao moto čitave te generacije, bez obzira da li su u pitanju vernici ili ateisti. To je ono po čemu se sa njima najdublje identifikujem, jer i ja u to verujem i trudim se da po tome živim", naveo je Jović.
Film "Zaveštanje" je, prema rečima autora, deo šireg arhivsko-dokumentarnog projekta pod nazivom "Usmena istorija stradanja civila u NDH - Zaveštanje", tokom kojeg su u protekle četiri godine prikupili preko 450 sati materijala svedočenja gotovo stotinu svedoka.
Snimali su na teritoriji Beograda, Vojvodine i Bosne i Hercegovine, a voleli bi da urade i seriju, za koju su podneli projekat na konkursu Ministarstva kulture.
Jović kaže da su razmišljali i o objavljivanju publikacije transkripata i "podizanju nečega što bi bio vid spomenika na internetu".
U okviru ovog projekta zabeleženo je, kako navodi Centar za negovanje kulture sećanja, čak 94 intervjua po prilagođenim metodama fondacije "Šoa", koju je osnovao poznati reditelj Stiven Spilberg i koja je uspela da na isti način snimi veliki broj svedočanstava Jevreja koji su prošli kroz pakao holokausta.
Dokumentarac "Zaveštanje" sastoji se isključivo od svedočenja preživelih, bez korišćenja arhivskog materijala, jer autore interesuju intimne ispovesti preživelih, ekspresija i empatija, a manje iznošenje istorijskih činjenica o zbivanjima.
Reditelj Ivan Jović, publici poznat po igranom ostvarenju "Isceljenje", privodi kraju rad na obimnom dokumentarnom filmu "Zaveštanje", koji je sastavljen od svedočanstava ljudi koji su preživeli genocid u Nezavisnoj državi Hrvatskoj u periodu od 1941. do 1945. godine.
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 24.04.2016.
Film će biti gotov u maju, kada se očekuje i njegova pretpremijera, saopštio je Centar za negovanje kulture sećanja "Zaveštanje".
"Ovo je bio izuzetno težak posao, naročito u fazi montaže, jer smo prikupili preko 450 sati svedočenja. Samo na klasifikaciju materijala otišli su meseci rada. Pritom, neprekidno slušate teška svedočanstva ljudi koji su zaista preživeli strašne stvari", izjavio je Jović.
On kaže da je od ljudi, čije su lične priče fokus filma, naučio da je život borba neprestana i da, o čemu svedoči i njegov igrani film "Isceljenje", čovek prašta zlo da bi mogao da nastavi da živi.
"Junaci filma 'Zaveštanje' rade to sve bez velikih reči i duboke filozofije. To su u najvećem broju ljudi iz naroda koji su oprostili da bi mogli da žive koliko-toliko normalno", primetio je reditelj.
On je dodao i da je, radeći na filmu "Zaveštanje", naučio da ceni vitalnost koja je izraz krajnjeg životnog prkosa.
"Upoznao sam ljude koji su živeli u inat - gradili puteve u inat, dizali kuće, odlazili na more i kupovali fiće u inat zlu i smrti koja im je otela najmilije, a njih obeležila za ceo život. U osnovi, ovaj film pokazuje da se svi delimo u svega dve kategorije - oni koji grade i oni koji ruše. To je ta neprekidna borba i mnogo je važno u koju ćemo se kategoriju svrstati, bez obzira na naše nacionalno poreklo, versko opredeljenje, imovinski status ili ideološku matricu", ocenio je Jović.
Jović je ispričao da mu se od svih svedočanstava najdublje urezala misao Vukosave Mrdaković koja kaže da "ne može Bog sve sam, moramo nešto i mi doprineti".
"To je taj vitalni aktivizam koji može da se navede kao moto čitave te generacije, bez obzira da li su u pitanju vernici ili ateisti. To je ono po čemu se sa njima najdublje identifikujem, jer i ja u to verujem i trudim se da po tome živim", naveo je Jović.
Film "Zaveštanje" je, prema rečima autora, deo šireg arhivsko-dokumentarnog projekta pod nazivom "Usmena istorija stradanja civila u NDH - Zaveštanje", tokom kojeg su u protekle četiri godine prikupili preko 450 sati materijala svedočenja gotovo stotinu svedoka.
Snimali su na teritoriji Beograda, Vojvodine i Bosne i Hercegovine, a voleli bi da urade i seriju, za koju su podneli projekat na konkursu Ministarstva kulture.
Jović kaže da su razmišljali i o objavljivanju publikacije transkripata i "podizanju nečega što bi bio vid spomenika na internetu".
U okviru ovog projekta zabeleženo je, kako navodi Centar za negovanje kulture sećanja, čak 94 intervjua po prilagođenim metodama fondacije "Šoa", koju je osnovao poznati reditelj Stiven Spilberg i koja je uspela da na isti način snimi veliki broj svedočanstava Jevreja koji su prošli kroz pakao holokausta.
Dokumentarac "Zaveštanje" sastoji se isključivo od svedočenja preživelih, bez korišćenja arhivskog materijala, jer autore interesuju intimne ispovesti preživelih, ekspresija i empatija, a manje iznošenje istorijskih činjenica o zbivanjima.
Pitam se da li za teritorij kompleksa jasenovackog logora treba da se zatrazi eksteritorijalnost ili neka medjunarodna uprava koja bi zabranila ulazak neoustasama koji neosnovano tvrde da je u tom kompleksu nakon rata bio i logor za dzelate zrtava!
http://www.portalnovosti.com/video-jovii-uz-poricatelje-ustakog-genocida
http://www.portalnovosti.com/video-jovii-uz-poricatelje-ustakog-genocida
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Novi feljton Novosti
- Kako je tito septembra 1942, dodvoravajuci se Staljinu, zloupotrebio kozaracku decu, zatocenu u ustaskom logora Jastrebarsko, tvrdeci da su sva umesto "Zivio Pavelic!", kako su im naredile ustase, demonstrativno vikala "Zivio Staljin!", a ta deca tada nisu ni znala za Staljina.
- Zasto je u brosuri koju je krajem 1942. izdalo Propagandno odeljenje Titovog Vrhovnog staba opisano vise scena stradanja Jevreja, Cigana i Hrvata-komunista u Jasenovcu nego Srba
- Zbog cega je posle rata precutikivan izvesta Milovana Djilasa iz jula 1942. o najstrasnijem ustaskom pokolju u Uriji i drugim selima oko Livna i Duvna, koji je zavrsio recima: "Ne vrijedi ziveti na ovom svijetu dok ima ljudi koji rade takva necovjestva!"
- Zasto je Tito javljao u Moskvu da su njegovi borci iz Jastrebarskog oslobodili 600, pa 900 dece, a radilo se o 272 kozaracke dece?
Tito i Jasenovac
Ćutanje o logoru smrti
U prvoj depeši upućenoj u Moskvu, aprila 1942, u kojoj je govorio o Jasenovcu, Tito ne pominje Srbe, već tvrdi da se u logoru nalazi "više od 10.000 najboljih sinova Hrvatske"
TITOVI istoričari i novinari, karijeristi i zanesenjaci, koje činjenice nisu mnogo interesovale, decenijama su govorili da je on do kraja Drugog svetskog rata veoma malo znao ne samo šta se stvarno dešava u Jasenovcu, već i o masovnim pokoljima ustaša nad Srbima i o stvarnom karakteru nacističko-fašističke Nezavisne Države Hrvatske (NDH). To je samo po sebi nelogično, jer je on najveći deo Drugog svetskog rata, od kraja 1941. do kraja maja 1944, proveo na teritoriji NDH, a i od maja do kraja 1941, dok se nalazio u Srbiji, znao je kako su ustaše u NDH organizovale lov na Srbe.
Krajem tog meseca, on je u depeši svom "Dedi", kako je zvao Staljinovu Kominternu, moskovsku centralu svih komunističkih partija u svetu, prvi put pomenuo ustaše. One su, kako je rekao, samo od aprila do kraja maja 1941. streljale i poklale hiljade Srba, a "po selima NDH strijeljano je na stotine Srba, seljaka i radnika bez ikakvog razloga". Tvrdio je da su Hrvati toliko ogorčeni zbog toga što su ustaške vlasti "Srbima i Jevrejima oduzele sva prava da nije isključeno da zbog toga u Hrvatskoj dođe do sukoba između ustaša i naroda".
DO SUKOBA nije došlo ni do kraja rata, a Tito je tih dana o karakteru NDH obavestio i članstvo svoje partije. Rekao je da taj režim predstavlja samo "šačicu frankovačke gospode", pri čemu je mislio na pristalice hrvatiziranog Jevrejina, srbofoba Josipa Franka, koji je, uz hrvatskog ekstremističkog političara Antu Starčevića, bio uzor i preteča ustaša. Tvrdio je i da poglavnik NDH Ante Pavelić protiv sebe u Hrvatskoj ima "čitavu radničku klasu", čak "99 posto hrvatskog naroda". To je bilo veliko preterivanje, jer se u takvim okolnostima ne bi mogao održati na vlasti ni do kraja 1941, a kamoli sve do kapitulacije Nemačke. A pogotovo ne bi mogao, sve do nemačke kapitulacije, ostati najverniji saveznik Adolfa Hitlera izvan nacističke Nemačke.
Uostalom, ta "šačica" je krajem 1941. narasla na oružanu silu od 262.326 boraca. A strah od te "šačice" bio je toliki da u Hrvatskoj, za sve vreme rata, nije zabeležen nijedan javni protest protiv bestijalnih ustaških klanja srpske dece, žena i staraca!
Tito još sredinom aprila 1941. apelovao na svoje simpatizere da "sačuvaju svoju hladnokrvnost". I tvrdio da se baš tada, kada je Jugoslavija morala da kapitulira, i kada su hrvatski naci-fašisti već proglasili NDH, "narodi Jugoslavije, uključivši i većinu Hrvata, herojski bore za svoju nezavisnost protiv mnogobrojnih neprijatelja", a tada se protiv fašizma u Hrvatskoj nije borio niko. A ni u Jugoslaviji tada nije bilo nikakvih borbi, zemlja je već bila kapitulirala, Mihailović se sa ostacima jugoslovenske vojske potucao po Bosni i sporadično borio protiv Nemaca.
SEDMO OTKRIĆE O JOSIPU BROZU
Autor ovog feljtona objavio je 20 publicističkih i istoriografskih knjiga. Posle prve Titove kompletne političke biografije, objavljene dosad u 12 izdanja, u Zagrebu i Ljubljani promovisan je za "najvećeg svetskog titologa".
U svojim knjigama razrešio je šest najvećih nepoznanica Titove biografije. Kad i zašto ga je Staljinov režim doveo na čelo KPJ, kakvu je ulogu Tito imao u tragedijama elite KPJ likvidirane u Moskvi, šta je radio u Španskom grđanskom ratu, kako ga je Staljin 1944. doveo na vlast u Beogradu i zbog čega je Tito 1948. Staljinu rekao "istorijsko ne".
Simićeva dvotomna knjiga "Tito i Srbi" je njegovo sedmo otkriće o J. B. Titu i donosi mnoštvo nepoznatih činjenica o problematičnom Titovom odnosu prema Jasenovcu, razgraničenju Srbije i Hrvatske, karakteru Nezavisne Države Hrvatske. Na molbu "Novosti", autor je odabrao najzanimljivije delove iz prve knjige "Tito i Srbi", koji govore o odnosu Tita prema Jasenovcu. Knjiga u četvrtak izlazi iz štampe u izdanju "Lagune".
DRUGI put Tito je u svom obraćanju "Dedi" pomenuo ustaše 23. avgusta 1941. godine. Javio im je da su ustaše "samo kod Sanskog Mosta poubijale oko hiljadu žena, dece i staraca", da su "sela Omarska i Piskavica potpuno istrebili", da su stotine mrtvih i ranjenih seljaka "bacale u jame i zatrpavale", ali iz samo njemu znanih razloga nije rekao da su ustaške žrtve bili Srbi.
Zločin kod Sanskog Mosta, koji se tada, kao i gotovo cela Bosna i Hercegovina, nalazio u sastavu NDH, bio je mnogo veći od brojki koje je on pominjao.
Ustaše su samo u Sanskom Mostu 2. avgusta 1941. streljale oko 800 ljudi, a u nekoliko narednih dana u okolini ovog mesta u zapadnoj Bosni pobijeno je još 2.200 Srba. U obližnjem Prijedoru, 3. avgusta ustaše su likvidirale 700 Srba, a u selima Omarskoj i Piskavici još nekoliko stotina Srba.
SAMO dve nedelje posle slanja ove depeše, Tito je 8. septembra 1941, u "Biltenu" svog glavnog štaba koji je uglavnom distribuiran njegovim simpatizerima u Srbiji, drugačije govorio o ustaškim zločinima nad Srbima. Pisao je da je "pod nožem Pavelićeve ustaške bande poginulo stotine hiljada Srba: žena, djece i staraca".
Krajem leta 1941, i u Beogradu, u kome se Tito tada nalazio od maja 1941, uveliko se znalo o koncentracionom ustaškom logoru u Jasenovcu, koji se sa svojim stratištima i drugim logorima smrti prostirao čak na 210 kvadratnih kilometara. A znalo se o masovnim ustaškim pokoljima i bacanju hiljada živih Srba u kraške jame širom Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Znao je to i Tito, ali ni u mnogobrojnim depešama koje je tada slao svom moskovskom "Dedi", niti u obraćanju sopstvenim pristalicama u Jugoslaviji, nije pominjao ni Jasenovac ni druge ustaške logore.
TITO tek 4. aprila 1942. godine javlja Moskvi da se "najstrašniji koncentracioni logor u Hrvatskoj nalazi u Jasenovcu". Rekao je da je "dželat Pavelić", a ne NDH, "u ovaj koncentracioni logor bacio više od 10.000 najboljih sinova Hrvatske", ne pominjući da je u Jasenovcu zatočeno najviše Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a pogotovo nije spominjao da su oni oterani u ovaj logor smrti zato što su Srbi. Izvestio je i da je od tih 10.000 "najboljih sinova Hrvatske ostalo svega još hiljadu i po živih ljudi", a da su "svi ostali bili podvrgnuti užasnim mučenjima i ubijeni". A na kraju je dodao kako "same ustaše priznaju da je od početka njihovog dolaska na vlast u Hrvatskoj ubijeno pet stotina hiljada ljudi, većinom Srba"!
USTAŠKE logore Tito je drugi put pomenuo tek pet meseci kasnije, 15. septembra 1942, kada je svom "Dedi" javio da su njegovi borci iz logora Jastrebarsko kod Zagreba oslobodili "600 [srpske] djece s Kozare". Četiri dana kasnije, ispravio se, govoreći da je oslobođeno "900 kozaračke djece, a ne 600, a istina je da su partizani tada iz logora u Jastrebarskom spasili 272 kozaračka deteta".
U drugoj depeši Tito je, dodvoravajući se svojim moskovskim šefovima, napisao kako su ova kozaračka deca, koja tad verovatno nisu ni znala za Staljina, bila spremna da za Staljina, svi do jednoga, izginu:
- Ustaše su ih (u logoru) podvrgavali mučenju i htjeli da ih vaspitavaju u duhu fašizma. Kada je fašistički žandarm-vaspitač naredio da uzviknu "Živio Pavelić!", iz dječjih redova zaorilo se "Živio Staljin!". Na pitanje ko je to uzviknuo, sva djeca su podigla ruke!
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602233-Cutanje-o-logoru-smrti
- Kako je tito septembra 1942, dodvoravajuci se Staljinu, zloupotrebio kozaracku decu, zatocenu u ustaskom logora Jastrebarsko, tvrdeci da su sva umesto "Zivio Pavelic!", kako su im naredile ustase, demonstrativno vikala "Zivio Staljin!", a ta deca tada nisu ni znala za Staljina.
- Zasto je u brosuri koju je krajem 1942. izdalo Propagandno odeljenje Titovog Vrhovnog staba opisano vise scena stradanja Jevreja, Cigana i Hrvata-komunista u Jasenovcu nego Srba
- Zbog cega je posle rata precutikivan izvesta Milovana Djilasa iz jula 1942. o najstrasnijem ustaskom pokolju u Uriji i drugim selima oko Livna i Duvna, koji je zavrsio recima: "Ne vrijedi ziveti na ovom svijetu dok ima ljudi koji rade takva necovjestva!"
- Zasto je Tito javljao u Moskvu da su njegovi borci iz Jastrebarskog oslobodili 600, pa 900 dece, a radilo se o 272 kozaracke dece?
Tito i Jasenovac
Ćutanje o logoru smrti
U prvoj depeši upućenoj u Moskvu, aprila 1942, u kojoj je govorio o Jasenovcu, Tito ne pominje Srbe, već tvrdi da se u logoru nalazi "više od 10.000 najboljih sinova Hrvatske"
TITOVI istoričari i novinari, karijeristi i zanesenjaci, koje činjenice nisu mnogo interesovale, decenijama su govorili da je on do kraja Drugog svetskog rata veoma malo znao ne samo šta se stvarno dešava u Jasenovcu, već i o masovnim pokoljima ustaša nad Srbima i o stvarnom karakteru nacističko-fašističke Nezavisne Države Hrvatske (NDH). To je samo po sebi nelogično, jer je on najveći deo Drugog svetskog rata, od kraja 1941. do kraja maja 1944, proveo na teritoriji NDH, a i od maja do kraja 1941, dok se nalazio u Srbiji, znao je kako su ustaše u NDH organizovale lov na Srbe.
Krajem tog meseca, on je u depeši svom "Dedi", kako je zvao Staljinovu Kominternu, moskovsku centralu svih komunističkih partija u svetu, prvi put pomenuo ustaše. One su, kako je rekao, samo od aprila do kraja maja 1941. streljale i poklale hiljade Srba, a "po selima NDH strijeljano je na stotine Srba, seljaka i radnika bez ikakvog razloga". Tvrdio je da su Hrvati toliko ogorčeni zbog toga što su ustaške vlasti "Srbima i Jevrejima oduzele sva prava da nije isključeno da zbog toga u Hrvatskoj dođe do sukoba između ustaša i naroda".
DO SUKOBA nije došlo ni do kraja rata, a Tito je tih dana o karakteru NDH obavestio i članstvo svoje partije. Rekao je da taj režim predstavlja samo "šačicu frankovačke gospode", pri čemu je mislio na pristalice hrvatiziranog Jevrejina, srbofoba Josipa Franka, koji je, uz hrvatskog ekstremističkog političara Antu Starčevića, bio uzor i preteča ustaša. Tvrdio je i da poglavnik NDH Ante Pavelić protiv sebe u Hrvatskoj ima "čitavu radničku klasu", čak "99 posto hrvatskog naroda". To je bilo veliko preterivanje, jer se u takvim okolnostima ne bi mogao održati na vlasti ni do kraja 1941, a kamoli sve do kapitulacije Nemačke. A pogotovo ne bi mogao, sve do nemačke kapitulacije, ostati najverniji saveznik Adolfa Hitlera izvan nacističke Nemačke.
Uostalom, ta "šačica" je krajem 1941. narasla na oružanu silu od 262.326 boraca. A strah od te "šačice" bio je toliki da u Hrvatskoj, za sve vreme rata, nije zabeležen nijedan javni protest protiv bestijalnih ustaških klanja srpske dece, žena i staraca!
Tito još sredinom aprila 1941. apelovao na svoje simpatizere da "sačuvaju svoju hladnokrvnost". I tvrdio da se baš tada, kada je Jugoslavija morala da kapitulira, i kada su hrvatski naci-fašisti već proglasili NDH, "narodi Jugoslavije, uključivši i većinu Hrvata, herojski bore za svoju nezavisnost protiv mnogobrojnih neprijatelja", a tada se protiv fašizma u Hrvatskoj nije borio niko. A ni u Jugoslaviji tada nije bilo nikakvih borbi, zemlja je već bila kapitulirala, Mihailović se sa ostacima jugoslovenske vojske potucao po Bosni i sporadično borio protiv Nemaca.
SEDMO OTKRIĆE O JOSIPU BROZU
Autor ovog feljtona objavio je 20 publicističkih i istoriografskih knjiga. Posle prve Titove kompletne političke biografije, objavljene dosad u 12 izdanja, u Zagrebu i Ljubljani promovisan je za "najvećeg svetskog titologa".
U svojim knjigama razrešio je šest najvećih nepoznanica Titove biografije. Kad i zašto ga je Staljinov režim doveo na čelo KPJ, kakvu je ulogu Tito imao u tragedijama elite KPJ likvidirane u Moskvi, šta je radio u Španskom grđanskom ratu, kako ga je Staljin 1944. doveo na vlast u Beogradu i zbog čega je Tito 1948. Staljinu rekao "istorijsko ne".
Simićeva dvotomna knjiga "Tito i Srbi" je njegovo sedmo otkriće o J. B. Titu i donosi mnoštvo nepoznatih činjenica o problematičnom Titovom odnosu prema Jasenovcu, razgraničenju Srbije i Hrvatske, karakteru Nezavisne Države Hrvatske. Na molbu "Novosti", autor je odabrao najzanimljivije delove iz prve knjige "Tito i Srbi", koji govore o odnosu Tita prema Jasenovcu. Knjiga u četvrtak izlazi iz štampe u izdanju "Lagune".
DRUGI put Tito je u svom obraćanju "Dedi" pomenuo ustaše 23. avgusta 1941. godine. Javio im je da su ustaše "samo kod Sanskog Mosta poubijale oko hiljadu žena, dece i staraca", da su "sela Omarska i Piskavica potpuno istrebili", da su stotine mrtvih i ranjenih seljaka "bacale u jame i zatrpavale", ali iz samo njemu znanih razloga nije rekao da su ustaške žrtve bili Srbi.
Zločin kod Sanskog Mosta, koji se tada, kao i gotovo cela Bosna i Hercegovina, nalazio u sastavu NDH, bio je mnogo veći od brojki koje je on pominjao.
Ustaše su samo u Sanskom Mostu 2. avgusta 1941. streljale oko 800 ljudi, a u nekoliko narednih dana u okolini ovog mesta u zapadnoj Bosni pobijeno je još 2.200 Srba. U obližnjem Prijedoru, 3. avgusta ustaše su likvidirale 700 Srba, a u selima Omarskoj i Piskavici još nekoliko stotina Srba.
SAMO dve nedelje posle slanja ove depeše, Tito je 8. septembra 1941, u "Biltenu" svog glavnog štaba koji je uglavnom distribuiran njegovim simpatizerima u Srbiji, drugačije govorio o ustaškim zločinima nad Srbima. Pisao je da je "pod nožem Pavelićeve ustaške bande poginulo stotine hiljada Srba: žena, djece i staraca".
Krajem leta 1941, i u Beogradu, u kome se Tito tada nalazio od maja 1941, uveliko se znalo o koncentracionom ustaškom logoru u Jasenovcu, koji se sa svojim stratištima i drugim logorima smrti prostirao čak na 210 kvadratnih kilometara. A znalo se o masovnim ustaškim pokoljima i bacanju hiljada živih Srba u kraške jame širom Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Znao je to i Tito, ali ni u mnogobrojnim depešama koje je tada slao svom moskovskom "Dedi", niti u obraćanju sopstvenim pristalicama u Jugoslaviji, nije pominjao ni Jasenovac ni druge ustaške logore.
TITO tek 4. aprila 1942. godine javlja Moskvi da se "najstrašniji koncentracioni logor u Hrvatskoj nalazi u Jasenovcu". Rekao je da je "dželat Pavelić", a ne NDH, "u ovaj koncentracioni logor bacio više od 10.000 najboljih sinova Hrvatske", ne pominjući da je u Jasenovcu zatočeno najviše Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a pogotovo nije spominjao da su oni oterani u ovaj logor smrti zato što su Srbi. Izvestio je i da je od tih 10.000 "najboljih sinova Hrvatske ostalo svega još hiljadu i po živih ljudi", a da su "svi ostali bili podvrgnuti užasnim mučenjima i ubijeni". A na kraju je dodao kako "same ustaše priznaju da je od početka njihovog dolaska na vlast u Hrvatskoj ubijeno pet stotina hiljada ljudi, većinom Srba"!
USTAŠKE logore Tito je drugi put pomenuo tek pet meseci kasnije, 15. septembra 1942, kada je svom "Dedi" javio da su njegovi borci iz logora Jastrebarsko kod Zagreba oslobodili "600 [srpske] djece s Kozare". Četiri dana kasnije, ispravio se, govoreći da je oslobođeno "900 kozaračke djece, a ne 600, a istina je da su partizani tada iz logora u Jastrebarskom spasili 272 kozaračka deteta".
U drugoj depeši Tito je, dodvoravajući se svojim moskovskim šefovima, napisao kako su ova kozaračka deca, koja tad verovatno nisu ni znala za Staljina, bila spremna da za Staljina, svi do jednoga, izginu:
- Ustaše su ih (u logoru) podvrgavali mučenju i htjeli da ih vaspitavaju u duhu fašizma. Kada je fašistički žandarm-vaspitač naredio da uzviknu "Živio Pavelić!", iz dječjih redova zaorilo se "Živio Staljin!". Na pitanje ko je to uzviknuo, sva djeca su podigla ruke!
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602233-Cutanje-o-logoru-smrti
Poslednja izmena:
paketije
Poznat
- Poruka
- 8.028
Logor Jasenovac je osnovan tek u augustu 1941 godine, pa se u njemu nije nista desavalo krajem leta 1941......
https://sr.wikipedia.org/wiki/Логор_Јасеновац
.....................celi clanak je cetnicka reklama , i rasprodaja
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
kus ustaso....logor je radio punom parom od prvih dana osnivanja i o tome se dobro znalo
http://www.genocid.info/index.php/2013-04-28-21-05-37/2013-05-02-09-03-15/jasenovac-sistem-logora
http://www.jasenovac.org/whatwasjasenovac.php
http://www.znanje.org/i/i23/03iv07/03iv07030420/koncentracioni_logor_jasenovac.htm
A pogledaj i sam sta si citirao bedni manipulatoru i falsifikatoru, sta pise kada su pocele pripreme za osnivanje Jasenovca, nakon Jadovna i kada su dopremani prvi zatvorenici...toliko o tome da se krajem leta "nista nije desavalo"...
za sve ostalo u clanku (a u pitanju je knjiga Pere Simica, zvanicno najveceg poznavaoca Tita) ako nemas sta pametno da kazes i nemas konkretne stvari da izneses, treba da ti bude jasno da nikog ne interesuje tvoje ustasko laprdanje...
drugi deo feljtona, Tito i Jasenovac, Pero Simic
Demonski cerek dželata
Ustaše su za vreme ofanzive na Kozaru, u Jasenovac i druge logore NDH odvele desetine hiljada Srba. Do sada je popisano 33.398 pobijenih. Nema pera koje bi bilo u stanju opisati strahote i užasnu atmosferu Jasenovca
SREDINOM 1942. Titova vojska je na Kozari doživela jedan od najvećih poraza u celokupnom Drugom svetskom ratu. Potpomognute Nemcima, ustaše su samo u jednom selu na Kozari zaklale 450 civila, "uglavnom žena i djece". Jednog dana masakrirali su 500 ranjenih partizana, a partizani su likvidirali 283 zarobljenih ustaša.
Ustaše su za vreme ofanzive na Kozaru, u Jasenovac i druge logore NDH odvele desetine hiljada Kozarčana, među kojima je bilo i nekoliko hiljada dece. Do sada je poimenično popisano 33.398 pobijenih kozaračkih Srba stradalih u ovoj ustaškoj operaciji, koja je trajala 35 dana.
NA ovu tragediju uticala je i činjenica da partizanske komande Banije i Slavonije, odakle se oko 30.000 ustaša i Nemaca, sa avionima i tenkovima, ustremilo prema Kozari, o tome uopšte nisu obavestile krajiške partizane.
U kaznenoj ekspediciji na Kozaru učestvovao je i nacistički obaveštajni oficir Kurt Valdhajm, koga će Pavelić zbog zasluga u ovoj operaciji odlikovati Srebrenom kolajnom kralja Zvonimira. Titov režim će Valdhajma posle rata proglasiti ratnim zločincem, a 1968. će ga odlikovati Ordenom jugoslovenske zastave s lentom!
U LETO 1942. Tito je znao mnoge pojedinosti o masovnim ustaškim zločinima nad Srbima u NDH, jer su izbeglice iz okoline Duvna u julu te godine detaljno informisale glavnog propagandistu Vladimira Dedijera o masovnim zločinima ustaša nad Srbima. Pored ostalog, i o tome kako su ustaše u Kavurmi kod Duvna bacile u jednu duboku jamu 40 zavezanih Srba, u Pušćicu 20, Redžepovki između 300 i 400, u Prologu u Livanjskom polju 473 Srbina.
- Ni pas iz tih sela nije ostao - izveštavale su izbeglice iz okoline Duvna.
POSLE jednomesečne inspekcije u zapadnoj Bosni, Titu je o zločinima ustaša tih dana referisao i Milovan Đilas:
- Ono što sam vidio tog jutra (u selu Urija u zapadnoj Bosni), a o čemu sam i čitao i slušao, tako me je zapanjilo svojim užasom. Sve je to ipak izgledalo drugačije nego kada se čita. Najprije smo kraj puta, pod krošnjom ogromne kruške, naišli na dva seljaka. Ležali su na travi, u hladu. Ubijeni su u potiljak, kuršumi su izišli ispod desnog uha i otvorili rane, tako velike da je iz njih iscurio mozak. Tu je ubijeno još šest seljaka.
- Pošli smo dalje putem, s obje strane živice od ljeskovog žbunja i paprati, i, najednom, nasred puta, deset-dvanaest leševa. Čini mi se samo dva sredovječna čovjeka. Ostalo žene, djevojke, dječaci, djeca. Na tri-četiri koraka od ove gomile krvi i mesa - kolijevka prazna, bez pelena, bez djeteta, sa slamom uvoštanom od dječije mokraće. Činilo se da je slama još topla od dječijeg tijela. Dijete je ležalo u gomili leševa. Ali glava je bila zdrobljena, bez poklopca, bez kapi krvi u šupljoj lobanji. Mozak - da li tog djeteta? - upravo malo guste bijele kaše, ležalo je pored glave, s komadima mesa. Dijete bez lobanje.
- I ostali leševi bili su unakaženi.
- Krenuo sam dalje. Na raskršću dvadeset pet do trideset leševa, bijahu tu dvije majke s djecom, s dojenčadima.
- Jedan sedamdesetogodišnji starac luta po kući ispreturanih stvari i izlomljenog posuđa. U sobi dva mrtva sina i žena. Mlađi sin leži nasred sobe, prosuta mozga.
- I tako redom od kuće do kuće. Živih nema da sahrane mrtve.
- U cijelom biću kod mene, a sigurno i kod svih: ne vrijedi živjeti na ovom svijetu dok ima ljudi koji rade takva nečovještva.
SEPTEMBRA 1942, ako ne i ranije, Tito i njegovi najbliži saradnici znali su praktično sve i o tome šta se dešava u Jasenovcu.
O tome su ih naširoko obavestili lider hrvatskih komunista Andrija Hebrang i njegov saradnik Mladen Iveković, koje su ustaše septembra 1942, sa tridesetak drugih logoraša, pustile iz Jasenovca u zamenu za oslobađanje dvojice ustaških funkcionera.
Iveković je opisao neke od najpotresnijih scena u Jasenovcu:
- Nema pera koje bi bilo u stanju opisati strahote i užasnu atmosferu Jasenovca.
- Mjeseca juna i jula u Jasenovcu su se obavljale masovne likvidacije židovskih žena i djece. Transporti su dolazili iz logora u Đakovu i Staroj Gradiški. Vagoni sa žrtvama stajali su na pruzi pred logorom često puta više dana. Bila je strašna žega, žene i djeca umirali su u vagonima bez vode i bez hrane. Zapomaganje i plač djece "Vode, vode", "Ubijte nas!", znale su vikati očajne majke i žene. Odgovor je bila ustaška psovka.
- Gledao sam kako iz vagona unose lješnice djece; gledao sam iznemogle i izbezumljene majke i nemoćnu preživjelu djecu kako pod udarcima ustaške toljage posrću na putu za Gradinu, u smrt.
- Svako veče donosili su grobari pred magazine haljine, rublje, cipele i druge stvari žena i djece koji su ubijeni maljem po glavi.
- Kako je užasan i jezovit bio koncert koji su Cigani jedne nedjelje mjeseca juna [1942] priredili zatočenicima i sebi! Uprava logora je Cigane i druge zatočenike nagonila da priređuju koncerte...
- Koncert je održan u doba kad je klanje Cigana bilo u punom jeku. U logoru su se još kretale zaplašene i užasnute grupice Cigana, a među posljednjima i jedan ciganski zbor pjevača i svirača. Pjevali su duže, pjevali su sa suzama u očima, pjevali su svima nama i nebu u bezumnoj nadi da će ih pjesma njihova spasti od smrti.
- Kako su se demonski cerekali ustaški dželati, koji su se vjerovatno već naslađivali kako će ciganske lubanje pucati pod udarcima krvavog malja!... Drugog dana odvedeni su na klanicu.
JEDAN od najokrutnijih jasenovačkih koljača bio je fratar Katoličke crkve Miroslav Filipović, kome je Pavelićev poverenik za sve logore u NDH Vjekoslav Luburić, zbog "majstorstva" u klanju logoraša, 1942. dodelio i drugo prezime - "Majstorović".
Zagrebački Jevrejin, koji je u Jasenovcu proveo 44 meseca, svedočio je o jednom od najmonstruoznijih zločina fra Sotone, kako su u Jasenovcu zvali fra Filipovića Majstorovića:
- Svećeničko lice fra Majstorovića, obučenog u elegantno odijelo, našminkanog i napudranog, u zelenom lovačkom šeširu, sa nasladom je posmatralo žrtve. Prišao je djeci, čak ih je i pomilovao po glavi. Društvu se priključio Ljubo Miloš i Ivica Matković. Fra Majstorović reče majkama da će biti krštenje njihove djece. Oduzeli su majkama djecu, a dijete koje je nosio fra Majstorović u svojoj dječijoj nevinosti milovalo je našminkano lice svoga ubojice. Majke, izbezumljene, nude svoje živote tražeći milost za mališane.
- Dvoje djece su metnuli na zemlju, dok je treće bačeno kao lopta u zrak, a fra Majstorović, držeći u ruci bodež okrenut prema gore, tri puta je promašio, dok je četvrti put, uz šalu i smijeh, dijete ostalo nataknuto na bodež. Majke su se bacale po zemlji čupajući kose, a kad su počele strahovito vikati, ustaški stražari 14. osječke satnije odveli su ih i likvidirali. Kad je sve troje djece tako svirepo stradalo, tri dvonožne zvijeri su međusobno davale novac, jer izgleda da su se kladile tko će prije nataknuti dijete na bodež.
DOBRI OKUPATORI
Poput priče kako su nesrećna kozaračka deca u Jasenovcu, umesto "Živio Pavelić", demonstrativno vikala "Živio Staljin", Tito se posle sovjetskog diktatora na sličan način, početkom 1942, dodvoravao i šefu Kominterne Georgiju Dimitrovu: - Do sada su se bugarski [okupatorski] vojnici dobro ponašali prema stanovništvu Srbije, a Bugari su već od proleća 1941. vešali Srbe na okupiranim teritorijama, zabranili im upotrebu srpske ćirilice, denacionilizovali Srbe, terajući ih da postanu Bugari.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602375-Demonski-cerek-dzelata
http://www.genocid.info/index.php/2013-04-28-21-05-37/2013-05-02-09-03-15/jasenovac-sistem-logora
http://www.jasenovac.org/whatwasjasenovac.php
http://www.znanje.org/i/i23/03iv07/03iv07030420/koncentracioni_logor_jasenovac.htm
A pogledaj i sam sta si citirao bedni manipulatoru i falsifikatoru, sta pise kada su pocele pripreme za osnivanje Jasenovca, nakon Jadovna i kada su dopremani prvi zatvorenici...toliko o tome da se krajem leta "nista nije desavalo"...
za sve ostalo u clanku (a u pitanju je knjiga Pere Simica, zvanicno najveceg poznavaoca Tita) ako nemas sta pametno da kazes i nemas konkretne stvari da izneses, treba da ti bude jasno da nikog ne interesuje tvoje ustasko laprdanje...
drugi deo feljtona, Tito i Jasenovac, Pero Simic
Demonski cerek dželata
Ustaše su za vreme ofanzive na Kozaru, u Jasenovac i druge logore NDH odvele desetine hiljada Srba. Do sada je popisano 33.398 pobijenih. Nema pera koje bi bilo u stanju opisati strahote i užasnu atmosferu Jasenovca
SREDINOM 1942. Titova vojska je na Kozari doživela jedan od najvećih poraza u celokupnom Drugom svetskom ratu. Potpomognute Nemcima, ustaše su samo u jednom selu na Kozari zaklale 450 civila, "uglavnom žena i djece". Jednog dana masakrirali su 500 ranjenih partizana, a partizani su likvidirali 283 zarobljenih ustaša.
Ustaše su za vreme ofanzive na Kozaru, u Jasenovac i druge logore NDH odvele desetine hiljada Kozarčana, među kojima je bilo i nekoliko hiljada dece. Do sada je poimenično popisano 33.398 pobijenih kozaračkih Srba stradalih u ovoj ustaškoj operaciji, koja je trajala 35 dana.
NA ovu tragediju uticala je i činjenica da partizanske komande Banije i Slavonije, odakle se oko 30.000 ustaša i Nemaca, sa avionima i tenkovima, ustremilo prema Kozari, o tome uopšte nisu obavestile krajiške partizane.
U kaznenoj ekspediciji na Kozaru učestvovao je i nacistički obaveštajni oficir Kurt Valdhajm, koga će Pavelić zbog zasluga u ovoj operaciji odlikovati Srebrenom kolajnom kralja Zvonimira. Titov režim će Valdhajma posle rata proglasiti ratnim zločincem, a 1968. će ga odlikovati Ordenom jugoslovenske zastave s lentom!
U LETO 1942. Tito je znao mnoge pojedinosti o masovnim ustaškim zločinima nad Srbima u NDH, jer su izbeglice iz okoline Duvna u julu te godine detaljno informisale glavnog propagandistu Vladimira Dedijera o masovnim zločinima ustaša nad Srbima. Pored ostalog, i o tome kako su ustaše u Kavurmi kod Duvna bacile u jednu duboku jamu 40 zavezanih Srba, u Pušćicu 20, Redžepovki između 300 i 400, u Prologu u Livanjskom polju 473 Srbina.
- Ni pas iz tih sela nije ostao - izveštavale su izbeglice iz okoline Duvna.
POSLE jednomesečne inspekcije u zapadnoj Bosni, Titu je o zločinima ustaša tih dana referisao i Milovan Đilas:
- Ono što sam vidio tog jutra (u selu Urija u zapadnoj Bosni), a o čemu sam i čitao i slušao, tako me je zapanjilo svojim užasom. Sve je to ipak izgledalo drugačije nego kada se čita. Najprije smo kraj puta, pod krošnjom ogromne kruške, naišli na dva seljaka. Ležali su na travi, u hladu. Ubijeni su u potiljak, kuršumi su izišli ispod desnog uha i otvorili rane, tako velike da je iz njih iscurio mozak. Tu je ubijeno još šest seljaka.
- Pošli smo dalje putem, s obje strane živice od ljeskovog žbunja i paprati, i, najednom, nasred puta, deset-dvanaest leševa. Čini mi se samo dva sredovječna čovjeka. Ostalo žene, djevojke, dječaci, djeca. Na tri-četiri koraka od ove gomile krvi i mesa - kolijevka prazna, bez pelena, bez djeteta, sa slamom uvoštanom od dječije mokraće. Činilo se da je slama još topla od dječijeg tijela. Dijete je ležalo u gomili leševa. Ali glava je bila zdrobljena, bez poklopca, bez kapi krvi u šupljoj lobanji. Mozak - da li tog djeteta? - upravo malo guste bijele kaše, ležalo je pored glave, s komadima mesa. Dijete bez lobanje.
- I ostali leševi bili su unakaženi.
- Krenuo sam dalje. Na raskršću dvadeset pet do trideset leševa, bijahu tu dvije majke s djecom, s dojenčadima.
- Jedan sedamdesetogodišnji starac luta po kući ispreturanih stvari i izlomljenog posuđa. U sobi dva mrtva sina i žena. Mlađi sin leži nasred sobe, prosuta mozga.
- I tako redom od kuće do kuće. Živih nema da sahrane mrtve.
- U cijelom biću kod mene, a sigurno i kod svih: ne vrijedi živjeti na ovom svijetu dok ima ljudi koji rade takva nečovještva.
SEPTEMBRA 1942, ako ne i ranije, Tito i njegovi najbliži saradnici znali su praktično sve i o tome šta se dešava u Jasenovcu.
O tome su ih naširoko obavestili lider hrvatskih komunista Andrija Hebrang i njegov saradnik Mladen Iveković, koje su ustaše septembra 1942, sa tridesetak drugih logoraša, pustile iz Jasenovca u zamenu za oslobađanje dvojice ustaških funkcionera.
Iveković je opisao neke od najpotresnijih scena u Jasenovcu:
- Nema pera koje bi bilo u stanju opisati strahote i užasnu atmosferu Jasenovca.
- Mjeseca juna i jula u Jasenovcu su se obavljale masovne likvidacije židovskih žena i djece. Transporti su dolazili iz logora u Đakovu i Staroj Gradiški. Vagoni sa žrtvama stajali su na pruzi pred logorom često puta više dana. Bila je strašna žega, žene i djeca umirali su u vagonima bez vode i bez hrane. Zapomaganje i plač djece "Vode, vode", "Ubijte nas!", znale su vikati očajne majke i žene. Odgovor je bila ustaška psovka.
- Gledao sam kako iz vagona unose lješnice djece; gledao sam iznemogle i izbezumljene majke i nemoćnu preživjelu djecu kako pod udarcima ustaške toljage posrću na putu za Gradinu, u smrt.
- Svako veče donosili su grobari pred magazine haljine, rublje, cipele i druge stvari žena i djece koji su ubijeni maljem po glavi.
- Kako je užasan i jezovit bio koncert koji su Cigani jedne nedjelje mjeseca juna [1942] priredili zatočenicima i sebi! Uprava logora je Cigane i druge zatočenike nagonila da priređuju koncerte...
- Koncert je održan u doba kad je klanje Cigana bilo u punom jeku. U logoru su se još kretale zaplašene i užasnute grupice Cigana, a među posljednjima i jedan ciganski zbor pjevača i svirača. Pjevali su duže, pjevali su sa suzama u očima, pjevali su svima nama i nebu u bezumnoj nadi da će ih pjesma njihova spasti od smrti.
- Kako su se demonski cerekali ustaški dželati, koji su se vjerovatno već naslađivali kako će ciganske lubanje pucati pod udarcima krvavog malja!... Drugog dana odvedeni su na klanicu.
JEDAN od najokrutnijih jasenovačkih koljača bio je fratar Katoličke crkve Miroslav Filipović, kome je Pavelićev poverenik za sve logore u NDH Vjekoslav Luburić, zbog "majstorstva" u klanju logoraša, 1942. dodelio i drugo prezime - "Majstorović".
Zagrebački Jevrejin, koji je u Jasenovcu proveo 44 meseca, svedočio je o jednom od najmonstruoznijih zločina fra Sotone, kako su u Jasenovcu zvali fra Filipovića Majstorovića:
- Svećeničko lice fra Majstorovića, obučenog u elegantno odijelo, našminkanog i napudranog, u zelenom lovačkom šeširu, sa nasladom je posmatralo žrtve. Prišao je djeci, čak ih je i pomilovao po glavi. Društvu se priključio Ljubo Miloš i Ivica Matković. Fra Majstorović reče majkama da će biti krštenje njihove djece. Oduzeli su majkama djecu, a dijete koje je nosio fra Majstorović u svojoj dječijoj nevinosti milovalo je našminkano lice svoga ubojice. Majke, izbezumljene, nude svoje živote tražeći milost za mališane.
- Dvoje djece su metnuli na zemlju, dok je treće bačeno kao lopta u zrak, a fra Majstorović, držeći u ruci bodež okrenut prema gore, tri puta je promašio, dok je četvrti put, uz šalu i smijeh, dijete ostalo nataknuto na bodež. Majke su se bacale po zemlji čupajući kose, a kad su počele strahovito vikati, ustaški stražari 14. osječke satnije odveli su ih i likvidirali. Kad je sve troje djece tako svirepo stradalo, tri dvonožne zvijeri su međusobno davale novac, jer izgleda da su se kladile tko će prije nataknuti dijete na bodež.
DOBRI OKUPATORI
Poput priče kako su nesrećna kozaračka deca u Jasenovcu, umesto "Živio Pavelić", demonstrativno vikala "Živio Staljin", Tito se posle sovjetskog diktatora na sličan način, početkom 1942, dodvoravao i šefu Kominterne Georgiju Dimitrovu: - Do sada su se bugarski [okupatorski] vojnici dobro ponašali prema stanovništvu Srbije, a Bugari su već od proleća 1941. vešali Srbe na okupiranim teritorijama, zabranili im upotrebu srpske ćirilice, denacionilizovali Srbe, terajući ih da postanu Bugari.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602375-Demonski-cerek-dzelata
Poslednja izmena:
- Poruka
- 30.472
Не знам да ли су те обавестили али август месец и пада лети сваке године
, то је пандан мислим коловозу словенском називу за месеце који ви користите.Перо Симић четник друга провала у истом посту.
- - - - - - - - - -
Тако би требало и наравно урадити нову поставку у мезеју геноцида и дати отказе постојећим гамадима тамо попут ове Јовичић.
Ево још хрватског антифашизма данас:
http://sportske.jutarnji.hr/sramotn...-------vi-ste-titovi--tito-je-vas---/1566962/
paketije
Poznat
- Poruka
- 8.028
Jako ce te boleti grlo, Koco
..................U celoj ovoj podebljanoj litaniji, zaboravio si spomenuti ulogu cetnika, kao nemackih vodica, koji su aktivno terali kozarcane u logore.....
General Stahl Friedrich sa veslim cetnikom R.Radicem 1942 na Kozari
http://digitalassets.ushmm.org/photoarchives/detail.aspx?id=1140008&search=FRIEDRICH&index=4
BR. 103
ZAPISNIK O SPORAZUMU IZMEĐU PREDSTAVNIKA ČETNIČKOG ODREDA »BORJE« I NDH OD 9. JUNA 1942. O PRIZNAVANJU
SUVERENITETA NDH I O SARADNJI U BORBI PROTIV NOP-a
ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV, KNJIGA 1
http://www.znaci.net/00001/4_14_1_103.htm
Opširno o operaciji na Kozari vidi Zbornik, tom IV, knj. 5,
k. br. 78, 83, 93 i 119
http://forum.krstarica.com/attachment.php?attachmentid=250891&d=1345740014
- - - - - - - - - -
Da razmislim o jeftinoj cetnickoj propagandi? Cetnike se Jasenovac nije ticao, jer su mogli da vade svoje cetojke kada su hteli.Dovoljno da zamole Ustasu s kojom si potpisali ugovor o mirnom zivotu.Nije li veseli cetnik Radoslav Radić sa 2000 četnika u sklopu Kampfgruppe Westbosnien njemačkog generala majora Friedricha Stahla, bio vodic Nemcima i Crnoj Legiji u ofanzivi na Kozaru, 1942 godine? Upotrebili su ih kao tragače i izvrsne poznavatelje domaćeg terena. Jednako su krivi za pakiranje one dece na vlakove za logore Jastrebarsko i Auschwitz kao i ustaše.
To isto djubre je 9. juna 1942. godine, malo više od dva meseca pre klanja na Kozari, u Banja Luci sklopilo sporazum o saradnji za domobranskim generalom Ivanom Brozovićem, ustaškim stožernikom Mirkom Beljanom te velikim ustaškim županom Petrom Gvozdićem.
I ti, i tebi slicni imate obraza da pricate o Jastrebarskom i Jasenovcu? Oni isti koji su sudelovali u slanju u te logore.Obozavaoci tradicije izdaje vlastitog naroda
- Poruka
- 30.472
Видим прешао си на четнике одмах како би сакрио глупости који си написао.
А треба да размислиш да август и јесте летњи месец а Симић све само не четнички пропагандиста.
Елем наравно да четници нису учествовали у нападу на Козару и то све ово горе што си поставио и не показује, на то ти је већ указано одавно али изгледа да си мазохиста, а нису ни имали одреде близу Јасеновца.
Најважније да су Срби добили овим Радићевим уговором са домобранским властима прихватање њихових захтева, бар на папиру, а то је:
"Gore imenovani predstavnici hrvatske državne vlasti prihvaćaju gornje primjedbe navedenog predstavnika četničkih postrojba, s tim, da će hrvatska oružana snaga kao i građanske vlasti pružiti pravoslavnom življu punu zaštitu osobne slobode, sigurnosti i njihove imovine."
а то је и био циљ.
Тако је бар договорио са локалним властима, да ли је то касније одобрила влада у Загребу, вероватно није јер су се сукоби између Срба и Хрвата тамо наставили.
Да додам и податак да Радић у то време још и није био део Дражине југословенске војске клипане.
- Poruka
- 30.472
НАУЧНИ СКУП О ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ: Не смемо да заборавимо узроке геноцида
Фонет | 26. април 2016.
У САНУ почео научни скуп поводом 75 година од оснивања злогласног логора: Немамо право да се уљуљкујемо у осећање да се то не може поновити рекао академик Василије Ђ. Крестић.
БЕОГРАД - Дужни смо да свуда и на сваком месту препознамо зло у зачетку, док још није касно, а од злочина су још страшнија псеудообјашњења која зло оправдавају, рекао је данас председник Српске академије наука и уметности(САНУ) Владимир Костић, отварајући научни скуп поводом 75 година од оснивања усташког логора Јасеновац.
Не одређује страхотност Јасеновца број убијених, а огроман је, него намера са којом је то рађено, истакао је Костић, према чијим речим жртве - Срби, Јевреји и Роми - "вечни кривци сваком злу" - захтевају сећање и поштовање.
Костић је рекао да "извођачи злочина, са свим презиром који заслужују свуда и на сваком месту, ни у Јасеновцу нису били најстрашнији".
Најстрашнија је политичка мисао која храни изопаченост злочинаца, наум који је у основи реализације таквих стратишта, та псеудоидеологија, псеудообјашњење сатирања која опијене крвљу оправдава и откупљује им грехове, рекао је Костић.
Ми данас овде не упиремо ни у један народ, ни у једну вероисповест, било би то неопростиво и недостојно појединостављивање и примитивизам, недостојно овог места, рекао је Костић.
Само се, додао је, одређујемо према злочину који се догодио, препознајемо га и памтимо са увек присутном и често изневереном и неуспешном идејом да се не понови.
Надам се да ћемо као целина остати на трагу митске реченице Марка Миљанова, јер ни данас немам шта боље да понудим, да је јунаштво бранити себе од зла у другима, а чојство бранити друге од зла у себи, рекао је Костић.
Академик Василије Ђ. Крестић је рекао да многа дешавања у данашњој Хрватској показују да опака нетрпељивост и вековима усађивана мржња према Србима није нестала, не јењава и учестало се испољава на најразличитије начине.
Узроке геноцида почињеног над нашим народом ми никад не смемо да заборавимо и немамо право да се уљуљкујемо у осећање да се то не може поновити, рекао је Крестић у излагању насловљеном са "О геноцидности хрватске политике".
Он је оценио да су идеје о геноцидом уништавању Срба и стварању велике, етнички и римокатлички чисте Хрватске, наџивљавале све државне оквире, политичке и друштвене системе.
Крестић каже да су се оне као црвена нит провлачиле од Анте Старчевића, Еугена Кватерника, Јосипа Франка, Фрање Супила, Стјепана Радића, Анте Павелића, па све до Фрање Туђмана.
Према његовим речима, хрватска страна нема доказа да Срби желе да почине геноцид над Хрватима и зато "узалудно и дрско, али упорно" покушавају да инкриминишу Начертаније Илије Гарашанина и Меморандум САНУ.
Научном скупу у САНУ присуствовао је министар информисања и културе Иван Тасовац, представници јеврејске и ромске заједнице као и Српске православне цркве.
http://www.novosti.rs/вести/насловн...ENOVAC-Ne-smemo-da-zaboravimo-uzroke-genocida
Фонет | 26. април 2016.
У САНУ почео научни скуп поводом 75 година од оснивања злогласног логора: Немамо право да се уљуљкујемо у осећање да се то не може поновити рекао академик Василије Ђ. Крестић.
БЕОГРАД - Дужни смо да свуда и на сваком месту препознамо зло у зачетку, док још није касно, а од злочина су још страшнија псеудообјашњења која зло оправдавају, рекао је данас председник Српске академије наука и уметности(САНУ) Владимир Костић, отварајући научни скуп поводом 75 година од оснивања усташког логора Јасеновац.
Не одређује страхотност Јасеновца број убијених, а огроман је, него намера са којом је то рађено, истакао је Костић, према чијим речим жртве - Срби, Јевреји и Роми - "вечни кривци сваком злу" - захтевају сећање и поштовање.
Костић је рекао да "извођачи злочина, са свим презиром који заслужују свуда и на сваком месту, ни у Јасеновцу нису били најстрашнији".
Најстрашнија је политичка мисао која храни изопаченост злочинаца, наум који је у основи реализације таквих стратишта, та псеудоидеологија, псеудообјашњење сатирања која опијене крвљу оправдава и откупљује им грехове, рекао је Костић.
Ми данас овде не упиремо ни у један народ, ни у једну вероисповест, било би то неопростиво и недостојно појединостављивање и примитивизам, недостојно овог места, рекао је Костић.
Само се, додао је, одређујемо према злочину који се догодио, препознајемо га и памтимо са увек присутном и често изневереном и неуспешном идејом да се не понови.
Надам се да ћемо као целина остати на трагу митске реченице Марка Миљанова, јер ни данас немам шта боље да понудим, да је јунаштво бранити себе од зла у другима, а чојство бранити друге од зла у себи, рекао је Костић.
Академик Василије Ђ. Крестић је рекао да многа дешавања у данашњој Хрватској показују да опака нетрпељивост и вековима усађивана мржња према Србима није нестала, не јењава и учестало се испољава на најразличитије начине.
Узроке геноцида почињеног над нашим народом ми никад не смемо да заборавимо и немамо право да се уљуљкујемо у осећање да се то не може поновити, рекао је Крестић у излагању насловљеном са "О геноцидности хрватске политике".
Он је оценио да су идеје о геноцидом уништавању Срба и стварању велике, етнички и римокатлички чисте Хрватске, наџивљавале све државне оквире, политичке и друштвене системе.
Крестић каже да су се оне као црвена нит провлачиле од Анте Старчевића, Еугена Кватерника, Јосипа Франка, Фрање Супила, Стјепана Радића, Анте Павелића, па све до Фрање Туђмана.
Према његовим речима, хрватска страна нема доказа да Срби желе да почине геноцид над Хрватима и зато "узалудно и дрско, али упорно" покушавају да инкриминишу Начертаније Илије Гарашанина и Меморандум САНУ.
Научном скупу у САНУ присуствовао је министар информисања и културе Иван Тасовац, представници јеврејске и ромске заједнице као и Српске православне цркве.
http://www.novosti.rs/вести/насловн...ENOVAC-Ne-smemo-da-zaboravimo-uzroke-genocida
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 28.762
Чим ово прочитам морам у ВЦ.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Jako ce te boleti grlo, Koco
..................U celoj ovoj podebljanoj litaniji, zaboravio si spomenuti ulogu cetnika, kao nemackih vodica, koji su aktivno terali kozarcane u logore.....
General Stahl Friedrich sa veslim cetnikom R.Radicem 1942 na Kozari
http://digitalassets.ushmm.org/photoarchives/detail.aspx?id=1140008&search=FRIEDRICH&index=4
BR. 103
ZAPISNIK O SPORAZUMU IZMEĐU PREDSTAVNIKA ČETNIČKOG ODREDA »BORJE« I NDH OD 9. JUNA 1942. O PRIZNAVANJU
SUVERENITETA NDH I O SARADNJI U BORBI PROTIV NOP-a
ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV, KNJIGA 1
http://www.znaci.net/00001/4_14_1_103.htm
Opširno o operaciji na Kozari vidi Zbornik, tom IV, knj. 5,
k. br. 78, 83, 93 i 119
http://forum.krstarica.com/attachment.php?attachmentid=250891&d=1345740014
- - - - - - - - - -
Da razmislim o jeftinoj cetnickoj propagandi? Cetnike se Jasenovac nije ticao, jer su mogli da vade svoje cetojke kada su hteli.Dovoljno da zamole Ustasu s kojom si potpisali ugovor o mirnom zivotu.Nije li veseli cetnik Radoslav Radić sa 2000 četnika u sklopu Kampfgruppe Westbosnien njemačkog generala majora Friedricha Stahla, bio vodic Nemcima i Crnoj Legiji u ofanzivi na Kozaru, 1942 godine? Upotrebili su ih kao tragače i izvrsne poznavatelje domaćeg terena. Jednako su krivi za pakiranje one dece na vlakove za logore Jastrebarsko i Auschwitz kao i ustaše.
To isto djubre je 9. juna 1942. godine, malo više od dva meseca pre klanja na Kozari, u Banja Luci sklopilo sporazum o saradnji za domobranskim generalom Ivanom Brozovićem, ustaškim stožernikom Mirkom Beljanom te velikim ustaškim županom Petrom Gvozdićem.
I ti, i tebi slicni imate obraza da pricate o Jastrebarskom i Jasenovcu? Oni isti koji su sudelovali u slanju u te logore.Obozavaoci tradicije izdaje vlastitog naroda
kuš, ustašo...zagađuješ forum...
ПЕТРОВА ГОРА И КОЗАРА 1942.ГОД
ВЕЛИКИ ГУБИЦИ СРПСКОГА НАРОДА.ЗАЈЕДНИЧКО ДЕЛО УСТАША И КОМУНИСТА
ДРУГИ ДЕО-КОЗАРА
http://www.pogledi.rs/diskusije/vie...ghlight=&sid=d0872847a912a00bd41dff1afcfaa4f4
Poslednja izmena:
mjaut82
Obećava
- Poruka
- 92
Dokumentarac napravljen pre nekoliko dana, o stradanju dece u vreme NDH. Tu cete cuti za mnoga mesta poput vise od stotinu jama u hercegovackom delu gde su ljudi bacani i za koji se ne moze utvrditi tacan broj i jos raznih podataka, kao i ispovesti neki logorasa. Zato je malo smesno sto uopste spominjete stradanja samo po logorima koji je bilo takodje jako puno. Jako potresan film gde cete videti mnogo mrtve dece i ljudi. Kakvi su to monstrumi nije mi jasno.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.906
Свећеници су "опраштали грехове".
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Spokojstvo Vukašina od Klepaca
Pero Simić | 26. april 2016.
Kad su Vukašinu Mandrapi, zbog odbijanja da kaže "Živio Pavelić!", odsekli oba uha i nos, i kad su zapretili da će mu izvaditi srce, on je dželatu rekao: "Radi ti, dijete, svoj posao!"
NOVEMBRA 1942. Titova zagrebačka prijateljica Vanda Novosel, koja je nekoliko meseci 1942. provela u Jasenovcu, svedočila je Titovim bliskim saradnicima o onome što je videla svojim očima:
- U junu (1942), u logor je došla njemačka komisija za odašiljanje radnika na rad u Njemačku. Uzimali su pravoslavne muškarce i žene.
- Tada je počelo sistematsko istrebljivanje pravoslavki, "čišćenje" onih koje Njemcima nisu bile potrebne za rad. Ubijali su sve žene starije od 50 godina, zatim one koje nisu bile zdrave i one koje nisu htjele da ostave djecu u dječjem logoru u Staroj Gradišci. Sve ostale odašiljali su i dalje u Njemačku.
- Nije potrebno posebno isticati kako su sve te žene pravoslavke izgledale. Dovoljno je kad se kaže da su te žene gladovale čak i po dva mjeseca, sa po jednim obrokom na dan.
- DJECA su najvećim dijelom već poumirala. Preostala djeca su bila pregledana od liječnika i bolesna su se odvajala. Bilo je odvojeno više od 70 odsto djece... Za vrijeme svakog pregledavanja umiralo je dnevno po tridesetoro djece. Djeca koja su bila odvojena kao bolesna bila su poubijana u dva navrata.
- Prvi put su ustaše zaklale oko hiljadu djece uoči imendana Ante Pavelića (1942), a drugi put su oko 1.200 djece zagušile novopronađenim otrovnim plinom - ciklonom.
- Zdravu pravoslavnu djecu odvojenu u logoru počeli su odgajati u ustaškom duhu. Djeca su stupala, pozdravljala uzdignutom rukom i pjevala ustaške pjesme. Za najmanji prekršaj dobijala su batine remenom i gladovala su.
- U dječjem logoru pojavile su se zarazne bolesti: pjegavac, trbušni tifus, difterija, šarlah, griža. Ponovno su djeca počela masovno umirati.
- Posredstvom Crvenog križa bolesna djeca prevezena su u Zagreb u zaraznu bolnicu. Od ovog transporta djece umrla su u bolnici sva, to jest oko stotinu djece. Od drugog transporta, oko 80 djece, ostalo je živo svega dvoje.
Zašto je Vanda Novosel izbegla da pomene nacionalnu pripadnost srpske dece i srpskih žena i devojaka, ostaće bez odgovora, ali činjenica da je i u jednom i u drugom slučaju, kao komunistkinja, pominjala samo versku pripadnost, mogla bi da govori o izvesnoj distanci koju je imala prema Srbima.
AVGUSTA te 1942. u Jasenovcu je zabeležena jedna od najvećih drama. Jerko Maričić, jedan od najogrezlijih ustaških glavešina, poslao je jednog dana na klanje u Gradinu oko 4.000 ljudi. Pred početak masakra, četvorica koljača koje je posle klanja u Jasenovcu čekalo pečeno prase, a najvrednije i Pavelićeva odlikovanja, opkladili su se ko će zaklati više logoraša.
O tome svedoči jedan od najkrvoločnijih jasenovačkih koljača Žile Frković, alijas Mile Friganović, koji je za veoma kratko vreme zaklao hiljadu ljudi:
- Obuzeo me te večeri neki neobični zanos; činilo mi se kao da sam na devetom nebu - ispovedao se on posle klanja jasenovačkom psihijatru dr Nedeljku Zecu.
- Nikad u životu nisam osjetio takvo blaženstvo, i već poslije nekoliko sati zaklao sam 1.000 ljudi, dok su ostali jedva stigli da zakolju po 300 - 400.
- I TADA, dok sam bio u najvećem zanosu, slučajno sam bacio pogled u stranu i tu ugledao jednog postarijeg seljaka koji s nekim neshvatljivim mirom stoji i spokojno gleda kako ja koljem i kako se žrtve u najvećim mukama preturaju. Taj njegov pogled nekako me presjekao: učinilo mi se kao da sam se iz onog najvišeg zanosa najednom skamenio i nisam mogao da se maknem.
- Zatim sam otišao do tog seljaka i od njega saznao da je on neki Vukašin od Klepaca kod Čapljine, kome su u kući sve poubijali, a njega s nekih šumskih radova poslali u Jasenovac. On je sve to govorio s nekim nedokučivim mirom, koji je mene teže pogađao nego sva stravična kuknjava oko nas.
- Gledajući i slušajući ga, u meni se najednom razbuktala želja da mu mir i spokojstvo razbijem najsvirepijim mučenjima i da u njegovim mukama, bolu i koprcanju povratim zanos i blaženstvo uživanja. Izdvojio sam ga i stavio na jedan panj. Naredio sam mu da vikne: "Živio poglavnik Pavelić!", a ako to ne kaže da ću mu odsjeći uho. Vukašin je šutio. Otkinuo sam mu uho. Nije rekao ni riječi. Ponovo sam mu rekao da viče "Živio Pavelić!" ili ću mu otkinuti i drugo uho. On je i dalje šutio. Otkinuo sam mu i drugo uho. Viči "Živio Pavelić!" ili ću ti otkinuti nos. A kad sam mu i po četvrti put zapovjedio da uzvikne "Živio Pavelić!" i zaprijetio da ću mu nožem izvaditi srce iz grudi, on me pogledao i, uperivši pogled nekako kroz mene i preko mene, polako i razgovjetno mi je dobacio:
- Radi ti, dijete, svoj posao!
- Poslije svega, te njegove posljednje riječi potpuno su me izbezumile, skočio sam i iskopao mu oči, isjekao mu srce, preklao grlo od uha do uha i nogama ga sjurio u jamu. Ali tada je i u meni nešto prepuklo i te noći nijesam više mogao da koljem. Pero Brzić je pobijedio, jer je zaklao 1.350 logoraša, i ja sam mu bez riječi platio opkladu. Od te noći nemam više mira.
SVETI arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve proglasio je 1998. Vukašina Mandrapu Svetim mučenikom, koji se svake godine obeležava 29. maja.
Na katolički Božić 1941. ustaša Ljubo Miloš u Jasenovcu je što ubio što zaklao 27 Srba iz Pakraca. Nekoliko meseci kasnije Miloš je postao upravnik jasenovačkog logora.
Prvog januara 1942. u Jasenovcu su ustaše maljevima ubile 66 Srba, a narednog dana u jednoj jasenovačkoj baraci ubijeno je četrdesetak bolesnih i iznemoglih logoraša, a maljevima su pobili njih 136.
Jednog prolećenog jutra 1942. ustaše su 200 Srba iz jasenovačkog logora odvele u obližnje polje i tako ih zakopale da su im iz zemlje virile samo glave. Nekoliko puta su preko njih prešli drljačom i valjkom i vedra čela vratili se u logor.
- Dogodine ćemo imati lijepu žetvu Srba, jer smo ih danas posijali! - hvalili su se vinovnici ovog zločina.
JASENOVAČKI logor su i same ustaše zvale "logorom smrti". S razlogom:
- Cilj formiranja logora bio je taj da se izvrši likvidiranje Srpstva kao cjeline - svedočio je neposredno posle rata komandant koncentracionog logora Jasenovac Ljubo Miloš.
Taj cilj je ostvarivan tako sistematično da je 27. aprila 1942. iz "glavnog stana poglavnika" širom NDH poslata okružnica u kojoj je rečeno da sabirni i radni logor Jasenovac u svako doba može primiti "neograničeni broj zatočenika"!
Objašnjenje ove na prvi pogled nelogične tvrdnje da neki, ma koliko veliki, a prostorno ipak ograničeni logor, može primiti "neograničeni broj zatočenika", krije se u usmenoj direktivi da se hiljade zarobljenih Srba, Jevreja, Roma i Hrvata-antifašista ubijaju i pre nego što kroče u Jasenovac. A kad to nije izvodljivo, noć pred dolazak novih zatočenika vrše se masovne egzekucije i oslobađa prostor za prijem novih stradalnika.
ŽIVE SRBE TRPALI U KOTAO
Uprava jasenovačkog logora, u kome je u početku bilo stalno zaposleno od 70 do 80, a kasnije čak 200-300 grobara, često je žive Srbe trpala u jedan veliki kotao ispod koga su ložili vatru, pa "od njih nije ostajalo ništa, osim pepela".
Jednog dana, krajem 1942, logoraš dr Josip Riboli iz Zagreba, u crnoj rupi Jasenovca, logoru III-c, ugledao je najstrašniji prizor:
- Šest-sedam logoraša osuđenih na smrt glađu na vatri su pekli ljudsko meso! Od drugova koji su prethodne noći umrli odrezali su noge i ruke i pekli ih na vatri da se time nahrane. Malo podalje od njih ležale su odrezane glave i ostali komadi tijela, koje su odbacili.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602567-Spokojstvo-Vukasina-od-Klepaca
Pero Simić | 26. april 2016.
Kad su Vukašinu Mandrapi, zbog odbijanja da kaže "Živio Pavelić!", odsekli oba uha i nos, i kad su zapretili da će mu izvaditi srce, on je dželatu rekao: "Radi ti, dijete, svoj posao!"
NOVEMBRA 1942. Titova zagrebačka prijateljica Vanda Novosel, koja je nekoliko meseci 1942. provela u Jasenovcu, svedočila je Titovim bliskim saradnicima o onome što je videla svojim očima:
- U junu (1942), u logor je došla njemačka komisija za odašiljanje radnika na rad u Njemačku. Uzimali su pravoslavne muškarce i žene.
- Tada je počelo sistematsko istrebljivanje pravoslavki, "čišćenje" onih koje Njemcima nisu bile potrebne za rad. Ubijali su sve žene starije od 50 godina, zatim one koje nisu bile zdrave i one koje nisu htjele da ostave djecu u dječjem logoru u Staroj Gradišci. Sve ostale odašiljali su i dalje u Njemačku.
- Nije potrebno posebno isticati kako su sve te žene pravoslavke izgledale. Dovoljno je kad se kaže da su te žene gladovale čak i po dva mjeseca, sa po jednim obrokom na dan.
- DJECA su najvećim dijelom već poumirala. Preostala djeca su bila pregledana od liječnika i bolesna su se odvajala. Bilo je odvojeno više od 70 odsto djece... Za vrijeme svakog pregledavanja umiralo je dnevno po tridesetoro djece. Djeca koja su bila odvojena kao bolesna bila su poubijana u dva navrata.
- Prvi put su ustaše zaklale oko hiljadu djece uoči imendana Ante Pavelića (1942), a drugi put su oko 1.200 djece zagušile novopronađenim otrovnim plinom - ciklonom.
- Zdravu pravoslavnu djecu odvojenu u logoru počeli su odgajati u ustaškom duhu. Djeca su stupala, pozdravljala uzdignutom rukom i pjevala ustaške pjesme. Za najmanji prekršaj dobijala su batine remenom i gladovala su.
- U dječjem logoru pojavile su se zarazne bolesti: pjegavac, trbušni tifus, difterija, šarlah, griža. Ponovno su djeca počela masovno umirati.
- Posredstvom Crvenog križa bolesna djeca prevezena su u Zagreb u zaraznu bolnicu. Od ovog transporta djece umrla su u bolnici sva, to jest oko stotinu djece. Od drugog transporta, oko 80 djece, ostalo je živo svega dvoje.
Zašto je Vanda Novosel izbegla da pomene nacionalnu pripadnost srpske dece i srpskih žena i devojaka, ostaće bez odgovora, ali činjenica da je i u jednom i u drugom slučaju, kao komunistkinja, pominjala samo versku pripadnost, mogla bi da govori o izvesnoj distanci koju je imala prema Srbima.
AVGUSTA te 1942. u Jasenovcu je zabeležena jedna od najvećih drama. Jerko Maričić, jedan od najogrezlijih ustaških glavešina, poslao je jednog dana na klanje u Gradinu oko 4.000 ljudi. Pred početak masakra, četvorica koljača koje je posle klanja u Jasenovcu čekalo pečeno prase, a najvrednije i Pavelićeva odlikovanja, opkladili su se ko će zaklati više logoraša.
O tome svedoči jedan od najkrvoločnijih jasenovačkih koljača Žile Frković, alijas Mile Friganović, koji je za veoma kratko vreme zaklao hiljadu ljudi:
- Obuzeo me te večeri neki neobični zanos; činilo mi se kao da sam na devetom nebu - ispovedao se on posle klanja jasenovačkom psihijatru dr Nedeljku Zecu.
- Nikad u životu nisam osjetio takvo blaženstvo, i već poslije nekoliko sati zaklao sam 1.000 ljudi, dok su ostali jedva stigli da zakolju po 300 - 400.
- I TADA, dok sam bio u najvećem zanosu, slučajno sam bacio pogled u stranu i tu ugledao jednog postarijeg seljaka koji s nekim neshvatljivim mirom stoji i spokojno gleda kako ja koljem i kako se žrtve u najvećim mukama preturaju. Taj njegov pogled nekako me presjekao: učinilo mi se kao da sam se iz onog najvišeg zanosa najednom skamenio i nisam mogao da se maknem.
- Zatim sam otišao do tog seljaka i od njega saznao da je on neki Vukašin od Klepaca kod Čapljine, kome su u kući sve poubijali, a njega s nekih šumskih radova poslali u Jasenovac. On je sve to govorio s nekim nedokučivim mirom, koji je mene teže pogađao nego sva stravična kuknjava oko nas.
- Gledajući i slušajući ga, u meni se najednom razbuktala želja da mu mir i spokojstvo razbijem najsvirepijim mučenjima i da u njegovim mukama, bolu i koprcanju povratim zanos i blaženstvo uživanja. Izdvojio sam ga i stavio na jedan panj. Naredio sam mu da vikne: "Živio poglavnik Pavelić!", a ako to ne kaže da ću mu odsjeći uho. Vukašin je šutio. Otkinuo sam mu uho. Nije rekao ni riječi. Ponovo sam mu rekao da viče "Živio Pavelić!" ili ću mu otkinuti i drugo uho. On je i dalje šutio. Otkinuo sam mu i drugo uho. Viči "Živio Pavelić!" ili ću ti otkinuti nos. A kad sam mu i po četvrti put zapovjedio da uzvikne "Živio Pavelić!" i zaprijetio da ću mu nožem izvaditi srce iz grudi, on me pogledao i, uperivši pogled nekako kroz mene i preko mene, polako i razgovjetno mi je dobacio:
- Radi ti, dijete, svoj posao!
- Poslije svega, te njegove posljednje riječi potpuno su me izbezumile, skočio sam i iskopao mu oči, isjekao mu srce, preklao grlo od uha do uha i nogama ga sjurio u jamu. Ali tada je i u meni nešto prepuklo i te noći nijesam više mogao da koljem. Pero Brzić je pobijedio, jer je zaklao 1.350 logoraša, i ja sam mu bez riječi platio opkladu. Od te noći nemam više mira.
SVETI arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve proglasio je 1998. Vukašina Mandrapu Svetim mučenikom, koji se svake godine obeležava 29. maja.
Na katolički Božić 1941. ustaša Ljubo Miloš u Jasenovcu je što ubio što zaklao 27 Srba iz Pakraca. Nekoliko meseci kasnije Miloš je postao upravnik jasenovačkog logora.
Prvog januara 1942. u Jasenovcu su ustaše maljevima ubile 66 Srba, a narednog dana u jednoj jasenovačkoj baraci ubijeno je četrdesetak bolesnih i iznemoglih logoraša, a maljevima su pobili njih 136.
Jednog prolećenog jutra 1942. ustaše su 200 Srba iz jasenovačkog logora odvele u obližnje polje i tako ih zakopale da su im iz zemlje virile samo glave. Nekoliko puta su preko njih prešli drljačom i valjkom i vedra čela vratili se u logor.
- Dogodine ćemo imati lijepu žetvu Srba, jer smo ih danas posijali! - hvalili su se vinovnici ovog zločina.
JASENOVAČKI logor su i same ustaše zvale "logorom smrti". S razlogom:
- Cilj formiranja logora bio je taj da se izvrši likvidiranje Srpstva kao cjeline - svedočio je neposredno posle rata komandant koncentracionog logora Jasenovac Ljubo Miloš.
Taj cilj je ostvarivan tako sistematično da je 27. aprila 1942. iz "glavnog stana poglavnika" širom NDH poslata okružnica u kojoj je rečeno da sabirni i radni logor Jasenovac u svako doba može primiti "neograničeni broj zatočenika"!
Objašnjenje ove na prvi pogled nelogične tvrdnje da neki, ma koliko veliki, a prostorno ipak ograničeni logor, može primiti "neograničeni broj zatočenika", krije se u usmenoj direktivi da se hiljade zarobljenih Srba, Jevreja, Roma i Hrvata-antifašista ubijaju i pre nego što kroče u Jasenovac. A kad to nije izvodljivo, noć pred dolazak novih zatočenika vrše se masovne egzekucije i oslobađa prostor za prijem novih stradalnika.
ŽIVE SRBE TRPALI U KOTAO
Uprava jasenovačkog logora, u kome je u početku bilo stalno zaposleno od 70 do 80, a kasnije čak 200-300 grobara, često je žive Srbe trpala u jedan veliki kotao ispod koga su ložili vatru, pa "od njih nije ostajalo ništa, osim pepela".
Jednog dana, krajem 1942, logoraš dr Josip Riboli iz Zagreba, u crnoj rupi Jasenovca, logoru III-c, ugledao je najstrašniji prizor:
- Šest-sedam logoraša osuđenih na smrt glađu na vatri su pekli ljudsko meso! Od drugova koji su prethodne noći umrli odrezali su noge i ruke i pekli ih na vatri da se time nahrane. Malo podalje od njih ležale su odrezane glave i ostali komadi tijela, koje su odbacili.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602567-Spokojstvo-Vukasina-od-Klepaca
- Poruka
- 30.472
Наравно зато су Хрвати данас безгрешни!
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 30.906
TRAGEDIJA KOJA SE NE ZABORAVLJA Na današnji dan ubijeno je 487 Srba iz Grubišnog Polja
Srna | 27. 04. 2016.
Ustaše su u noći između 26. i 27. aprila 1941. godine uhapsile 504 Srba iz Grubišnog Polja, od kojih je njih 487 pobijeno u kompleksu ustaških logora Gospić-Jadovno-Pag u julu te godine, podsećaju iz Udruženja "Jadovno".
Uveče, 26. aprila 1941. godine, pod izgovorom da Srbi kotara Grubišno Polje spremaju "đurđevdanski ustanak", na inicijativ Petra Sivjanovića, iz Zagreba je u Grubišno Polje vozom stiglo oko 120 hrvatskih ustaša, na čelu sa šefom zagrebačke ustaške policije Ivicom Šarićem i Eugenom Kvaternikom.
U dogovoru sa tamošnjim ustaškim "logornikom", advokatom Lujom Stahuljakom i "predstojnikom" Zorislavom Mikićem, u noći između 26. i 27. aprila u svojim domovima pohapšena su 504 pravoslavna Srbina.
U stočnim vagonima 27. aprila prebačeni su u "Zagrebački zbor", a nakon toga u logor "Danica" kod Koprivnice, čiji su bili prvi zatvorenici.
Krajem juna 1941. godine, prevezeni su u Gospić u Lici, a odatle na ostrvo Pag, u logor Slana. Tokom jula njih 487 pobijeno je u kompleksu ustaških logora Gospić-Jadovno-Pag.
Na železničkoj stanici u Grubišnom Polju porodice pobijenih postavljale su spomen-ploče, koje su uništene 1971. i 1991. godine i do danas nisu obnovljene.
Srna | 27. 04. 2016.
Ustaše su u noći između 26. i 27. aprila 1941. godine uhapsile 504 Srba iz Grubišnog Polja, od kojih je njih 487 pobijeno u kompleksu ustaških logora Gospić-Jadovno-Pag u julu te godine, podsećaju iz Udruženja "Jadovno".
Uveče, 26. aprila 1941. godine, pod izgovorom da Srbi kotara Grubišno Polje spremaju "đurđevdanski ustanak", na inicijativ Petra Sivjanovića, iz Zagreba je u Grubišno Polje vozom stiglo oko 120 hrvatskih ustaša, na čelu sa šefom zagrebačke ustaške policije Ivicom Šarićem i Eugenom Kvaternikom.
U dogovoru sa tamošnjim ustaškim "logornikom", advokatom Lujom Stahuljakom i "predstojnikom" Zorislavom Mikićem, u noći između 26. i 27. aprila u svojim domovima pohapšena su 504 pravoslavna Srbina.
U stočnim vagonima 27. aprila prebačeni su u "Zagrebački zbor", a nakon toga u logor "Danica" kod Koprivnice, čiji su bili prvi zatvorenici.
Krajem juna 1941. godine, prevezeni su u Gospić u Lici, a odatle na ostrvo Pag, u logor Slana. Tokom jula njih 487 pobijeno je u kompleksu ustaških logora Gospić-Jadovno-Pag.
Na železničkoj stanici u Grubišnom Polju porodice pobijenih postavljale su spomen-ploče, koje su uništene 1971. i 1991. godine i do danas nisu obnovljene.
- Poruka
- 30.472
У време свеопште демократије и једнакости међу народима Хрвати су решили да и они дају свој допринос толеранцији и цивилизацијским вредностима на Европском континенту и то штампањем писама једног од највећих убица на овим просторима, познатог криминалца и разбојника још пре рата, команданта логора смрти Јасеновац у време рата, окорелог садисту и то према писањима његових савезника Немаца, Вјекосава Макса Лубурића!!!
Између осталог то раде да би:
"knjiga koja bi trebala doprinijeti ozdravljenju društva jer donosi ideje koje je Luburić počeo zagovarati u emigraciji, a to je pomirenje ustaša i hrvatskih partizana."
помирење са осведоченим убицама лепо Бога ми, па следи:
"Luburića se ne može izvaditi iz konteksta te ga samo promatrati kao emigrantskog aktivista, političara, pisca… Jer Luburić ne može biti ni na koji način odvojen od onoga što se zbivalo ratnih godina u NDH, a posebno u Jasenovcu, za koji se Luburić najviše veže."
али ипак:
"O tome ovdje nema smisla uopće početi išta pisati jer je to posebna tema, koja iziskuje puno prostora i poseban angažman."
дакле ипак се може извадити из контекста, аутор сам себе покопа већ у наредној реченици!
Па кажу даље:
"Spomenuo sam već da se Luburić u emigraciji zalagao za hrvatsko pomirenje, zbog čega se i razišao s Antom Pavelićem. Poznata je Luburićeva “Poruka izmirenja ustaša i hrvatskih partizana koja je objavljena u novinama “Istarska Drina“, u 3./4. broju 1964. godine. Također je poznato da je Luburićevo štivo o pomirenju čitao i upijao Bruno Bušić, ali i da je na tome zdušno radio fra Dominik Mandić. I također je poznato da je Franjo Tuđman još za svojih disidentskih dana u Jugoslaviji čitao o Luburiću. Također se zna da je Tuđman krajem 80-ih bio na turneji po Kanadi te da je u Torontu, u dvorani “The Ontario Institute for Studies in Education“, 19. lipnja 1987. održao predavanje pod nazivom „Politika hrvatskog nacionalnog izmirenja“.
кога брига колико је Срба клао и убијао својеручно битно је да се он нама залаже за хрватско јединство после рата а тековине НДХ треба узети као темељ свега.
http://kamenjar.com/pisma-vjekoslava-maksa-luburica-2/
С обзиром да је текст из 2014 године можда су писма већ и објављена а пучанство ће већ извући правилне поуке из њих.
Ово би могло и да се подведе и под хрватски "антифашизам" у 21. веку са освртом на предходно столеће.
Какав народ таква и повијест.
Између осталог то раде да би:
"knjiga koja bi trebala doprinijeti ozdravljenju društva jer donosi ideje koje je Luburić počeo zagovarati u emigraciji, a to je pomirenje ustaša i hrvatskih partizana."
помирење са осведоченим убицама лепо Бога ми, па следи:
"Luburića se ne može izvaditi iz konteksta te ga samo promatrati kao emigrantskog aktivista, političara, pisca… Jer Luburić ne može biti ni na koji način odvojen od onoga što se zbivalo ratnih godina u NDH, a posebno u Jasenovcu, za koji se Luburić najviše veže."
али ипак:
"O tome ovdje nema smisla uopće početi išta pisati jer je to posebna tema, koja iziskuje puno prostora i poseban angažman."
дакле ипак се може извадити из контекста, аутор сам себе покопа већ у наредној реченици!
Па кажу даље:
"Spomenuo sam već da se Luburić u emigraciji zalagao za hrvatsko pomirenje, zbog čega se i razišao s Antom Pavelićem. Poznata je Luburićeva “Poruka izmirenja ustaša i hrvatskih partizana koja je objavljena u novinama “Istarska Drina“, u 3./4. broju 1964. godine. Također je poznato da je Luburićevo štivo o pomirenju čitao i upijao Bruno Bušić, ali i da je na tome zdušno radio fra Dominik Mandić. I također je poznato da je Franjo Tuđman još za svojih disidentskih dana u Jugoslaviji čitao o Luburiću. Također se zna da je Tuđman krajem 80-ih bio na turneji po Kanadi te da je u Torontu, u dvorani “The Ontario Institute for Studies in Education“, 19. lipnja 1987. održao predavanje pod nazivom „Politika hrvatskog nacionalnog izmirenja“.
кога брига колико је Срба клао и убијао својеручно битно је да се он нама залаже за хрватско јединство после рата а тековине НДХ треба узети као темељ свега.
http://kamenjar.com/pisma-vjekoslava-maksa-luburica-2/
С обзиром да је текст из 2014 године можда су писма већ и објављена а пучанство ће већ извући правилне поуке из њих.
Ово би могло и да се подведе и под хрватски "антифашизам" у 21. веку са освртом на предходно столеће.
Какав народ таква и повијест.
Poslednja izmena:
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Dva ordena za pokrštavanje Srba
Ante Pavelić je odlikovao biskupa Antuna Akšamovića zbog zasluga za prisilno prevođenje Srba u katoličku veru, a Tito mu je 1959. dodelio Orden bratstva i jedinstva prvog stepena
U PROLEĆE 1942. Krunoslav Draganović, profesor bogoslovskog fakulteta u Zagrebu, doveo je u Jasenovac specijalnu međunarodnu komisiju, koja je trebalo da ispita da li ustaše "postupaju humano sa logorašima". Među članovima komisije najviše je bilo zvaničnika Vatikana. Posle tronedeljnih priprema uprave Jasenovca da aranžira lažnu sliku logora, čak i organizovanja jedne generalne probe, članovi komisije su dva dana razgledali logor i zaključili da je u Jasenovcu "sve u najboljem redu"!
Tri godine kasnije Draganović je, zahvaljujući svojim vezama u Vatikanu, organizovao da Pavelić živ i zdrav dođe u Rim, a odatle je uspeo da svojim "pacovskim kanalima" u Južnu Ameriku prebaci i Pavelića i Jozefa Mengelea i druge najokorelije zločince. Dvadesetak godina kasnije Draganović se vratio u Jugoslaviju i u njoj mirno proveo ostatak života, do 1983. godine.
O nevine žrtve Jasenovca Tito se još više ogrešio u slučaju Antuna Akšamovića. Zbog zasluga u prisilnom prevođenju Srba na katoličku veru i drugih usluga koje je učinio za NDH, njega je tokom Drugog svetskog rata Ante Pavelić odlikovao "ordenom reda za zasluge - velered sa zvezdom", a maja 1959. Tito ga je nagradio Ordenom bratstva i jedinstva prvog stepena!
O ZBIVANjIMA u Jasenovcu Titovi borci su zvanično nešto određenije saznali tek krajem 1942. Tada je Titova "Borba", koja je izlazila u jednom selu kod Bosanskog Petrovca, najavila štampanje svog specijalnog izdanja:
- Uskoro izlazi iz štampe brošura "Jasenovački logor", koja otkriva najstrašnije zločine ustaških zlikovaca u ovom ratu.
Brošura je bila napravljena na osnovu potresnih iskaza desetak logoraša iz Jasenovca, koji su uspeli da pobegnu iz logora. Štampana je na šezdesetak stranica omanjeg formata 12h16,5 sm, a svedočenja jasenovačkih logoraša priredio je krajiški novinar Nikola Pavlić.
Titova "Borba" je 16. decembra javila da je "izašla iz štampe brošura o nečuvenim zločinima ustaša u logoru Jasenovcu, gdje je pobijeno 300.000 duša".
Iz ratne arhive Partije saznajemo da je knjižica štampana u tiražu od 2.000 primeraka, a da je u Srbiju poslat samo jedan!
U BROŠURI je opisano kako su logoraši toliko mučeni glađu da su neki od njih "iz izmeta kupili i jeli zrna graha", kako je u Jasenovcu osnovan krematorijum u koji su ustaše "bacali žive i polužive ljude", kako su ustaše klali logoraše, ubijali ih maljevima i gvozdenim šipkama, kako su u polnom organu jedne nesrećne logorašice otresali pepeo i gasili cigarete, sekli logorašima uši, jednom detetu vadili oči pred njegovom majkom, pekli ljude, pili krv zaklanih logoraša.
Jedan zagrebački Jevrejin pominjao je i broj jasenovačkih žrtava. Rekao je da je za nepunih godinu dana, od kraja 1941. do jeseni 1942, "kroz Jasenovac otprilike prošlo od 200.000 do 300.000 ljudi", a da je od toga broja "na slobodu pušteno jedva 20-30 ljudi".
PREMA ovom izvoru, do kraja 1942. "hiljade i desetine hiljada Srba, Srpkinja i njihove djece izdahnulo je pod noževima i maljevima jasenovačkih zvijeri", a "hiljade hrvatskih i muslimanskih rodoljuba palo je od (ustaške) plaćeničke krvničke ruke".
Priređivač brošure naveo je da se "računa da su u Krapju i Ušicama (stratištima pored Jasenovca) zatrpane desetine hiljada leševa", a da je na glavnom jasenovačkom stratištu, "u Gradini, u crnoj Gradini (u severnoj Bosni, odnosno Republici Srpskoj), zatrpano i do dvjesta hiljada".
Tri meseca kasnije, kada su njegovi borci oslobodili Bihać od ustaša, Titov Operativni štab za Bosansku Krajinu izdao je saopštenje u kome je rečeno da su ustaše "za vrijeme svoje vladavine (Bihaćom) ubijali stotine hrvatskih i muslimanskih rodoljuba". Iako su ustaše u ovom gradu ubile čak 3.000 Srba, daleko više nego "hrvatskih i muslimanskih rodoljuba", Operativni štab Bosanske Krajine nije ih ni pomenuo!
PO ODLASKU ustaša iz Bihaća otkriven je podatak da su oni, pored oko 3.000 bihaćkih Srba, za nešto više od godinu dana u okolini Bihaća ubili još 9.000 Srba. Samo jedan ustaša Juso Pašagić ubio je 2.000 Srba! Neke od svojih žrtava kasapio je sekirom.
Kad su ga partizani uhvatili, Jusuf Pašagić je Titovim saradnicima priznao da je učestvovao i u najvećem pokolju u ovom kraju, na planini Garavici, na kojoj su hrvatske i muslimanske ustaše zaklale oko 8.500 Srba.
- Pokolj je - pričao je on - trajao oko 20 noći.
O Pašagićevim zločinima Titovim saradnicima svedočio je i očevidac Mehmed Mićić:
- Jusuf je dolazio kod mene u kafanu s krvavim nožem. Meho Salihodžić, zvani Strašni, dolazio je s ljudskim mozgom na ramenu i tražio rakiju uz "ovo meze"... Frankovac Nikita Vivković je na korzu pokazivao djevojkama u jednoj ruci odsječeno uvo, u drugoj odsječen nos.
- Najgoru sam stvar vidio kad je Mujo Matijević, kafedžija iz Vrhpolja, odsjekao jednom seljaku kažiprst i dao mu da ga pojede. Seljak je stavio taj svoj odsječeni prst u usta, a poslije mu je Matijević odsjekao i drugi prst.
Zbog ovih čudovišnih zločina, Titovi borci su tih dana u Bihaću osudili na smrt i streljali oko stotinu ustaša.
KRAJEM 1942, osam meseci posle prve, Tito i njegov Centralni komitet su u Moskvu poslali drugu, poslednju depešu u kojoj su pomenuli logor smrti u Jasenovcu. Podatak je utoliko važniji ako se zna da je Moskva većinu Titovih depeša objavljivala preko sovjetske radio-stanice Slobodna Jugoslavija, jedne od najjačih u Evropi, a mnoge je svojim razgranatim obaveštajnim kanalima širila po svetu.
U depeši je rečeno da "ustaški sadizam ide tako daleko da su u Jasenovcu izgradili lomaču i na njoj spalili žive ljude", a opisani su i neki od najjezivijih ustaških zločina. Recimo, kako su ustaše na jasenovačkoj lomači spalile dvojicu bezimenih komunista i jednu nepoznatu komunistkinju, a pomenuto je i kako su jasenovački dželati pred očima jedne majke njenom "djetetu iz kolijevke vadili oči". Rečeno je i kako su ustaše u Jasenovcu ubile dve "mlade Hrvatice" i kako su streljali i spalili jednu mladu radnicu, ali među opisanim slučajevima monstruoznih ustaških zločina nije se našla nijedna srpska žrtva. Niti je rečeno da Srbi čine najveći broj jasenovačkih stradalnika.
LIKVIDIRANjE SRPSTVA KAO CELINE
Od dolaska ustaša na vlast njihove glavešine nisu krile da je glavni cilj stvaranja svih logora u NDH "bilo likvidiranje srpstva kao cjeline". I da je taj "plan stvoren već za vrijeme emigracije" u Italiji, pre Hitlerove okupacije i komadanja Jugoslavije. Zato su ustaše, na kućnim pragovima, u Jasenovcu i petnaestak drugih logora smrti i oko hiljadu jama širom Hrvatske i Bosne i Hercegovine zaklale, ubile i žive bacile u jame nekoliko stotina hiljada Srba, proterali 180.000, a samo do proleća 1943. na katoličku veru nasilno preveli 240.000, odnosno 250.000 Srba. To Tito nije pominjao ni u jednoj svojoj depeši poslatoj u Moskvu. Isto kao što ni svoje moskovske patrone, a preko njih ni svetsku javnost nikad nije obavestio o odluci Ante Pavelića od 12. jula 1942. da u NDH formira tri dečja logora smrti, što je bio jedinstven slučaj u celoj Evropi.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602729-Dva-ordena-za-pokrstavanje-Srba
Ante Pavelić je odlikovao biskupa Antuna Akšamovića zbog zasluga za prisilno prevođenje Srba u katoličku veru, a Tito mu je 1959. dodelio Orden bratstva i jedinstva prvog stepena
U PROLEĆE 1942. Krunoslav Draganović, profesor bogoslovskog fakulteta u Zagrebu, doveo je u Jasenovac specijalnu međunarodnu komisiju, koja je trebalo da ispita da li ustaše "postupaju humano sa logorašima". Među članovima komisije najviše je bilo zvaničnika Vatikana. Posle tronedeljnih priprema uprave Jasenovca da aranžira lažnu sliku logora, čak i organizovanja jedne generalne probe, članovi komisije su dva dana razgledali logor i zaključili da je u Jasenovcu "sve u najboljem redu"!
Tri godine kasnije Draganović je, zahvaljujući svojim vezama u Vatikanu, organizovao da Pavelić živ i zdrav dođe u Rim, a odatle je uspeo da svojim "pacovskim kanalima" u Južnu Ameriku prebaci i Pavelića i Jozefa Mengelea i druge najokorelije zločince. Dvadesetak godina kasnije Draganović se vratio u Jugoslaviju i u njoj mirno proveo ostatak života, do 1983. godine.
O nevine žrtve Jasenovca Tito se još više ogrešio u slučaju Antuna Akšamovića. Zbog zasluga u prisilnom prevođenju Srba na katoličku veru i drugih usluga koje je učinio za NDH, njega je tokom Drugog svetskog rata Ante Pavelić odlikovao "ordenom reda za zasluge - velered sa zvezdom", a maja 1959. Tito ga je nagradio Ordenom bratstva i jedinstva prvog stepena!
O ZBIVANjIMA u Jasenovcu Titovi borci su zvanično nešto određenije saznali tek krajem 1942. Tada je Titova "Borba", koja je izlazila u jednom selu kod Bosanskog Petrovca, najavila štampanje svog specijalnog izdanja:
- Uskoro izlazi iz štampe brošura "Jasenovački logor", koja otkriva najstrašnije zločine ustaških zlikovaca u ovom ratu.
Brošura je bila napravljena na osnovu potresnih iskaza desetak logoraša iz Jasenovca, koji su uspeli da pobegnu iz logora. Štampana je na šezdesetak stranica omanjeg formata 12h16,5 sm, a svedočenja jasenovačkih logoraša priredio je krajiški novinar Nikola Pavlić.
Titova "Borba" je 16. decembra javila da je "izašla iz štampe brošura o nečuvenim zločinima ustaša u logoru Jasenovcu, gdje je pobijeno 300.000 duša".
Iz ratne arhive Partije saznajemo da je knjižica štampana u tiražu od 2.000 primeraka, a da je u Srbiju poslat samo jedan!
U BROŠURI je opisano kako su logoraši toliko mučeni glađu da su neki od njih "iz izmeta kupili i jeli zrna graha", kako je u Jasenovcu osnovan krematorijum u koji su ustaše "bacali žive i polužive ljude", kako su ustaše klali logoraše, ubijali ih maljevima i gvozdenim šipkama, kako su u polnom organu jedne nesrećne logorašice otresali pepeo i gasili cigarete, sekli logorašima uši, jednom detetu vadili oči pred njegovom majkom, pekli ljude, pili krv zaklanih logoraša.
Jedan zagrebački Jevrejin pominjao je i broj jasenovačkih žrtava. Rekao je da je za nepunih godinu dana, od kraja 1941. do jeseni 1942, "kroz Jasenovac otprilike prošlo od 200.000 do 300.000 ljudi", a da je od toga broja "na slobodu pušteno jedva 20-30 ljudi".
PREMA ovom izvoru, do kraja 1942. "hiljade i desetine hiljada Srba, Srpkinja i njihove djece izdahnulo je pod noževima i maljevima jasenovačkih zvijeri", a "hiljade hrvatskih i muslimanskih rodoljuba palo je od (ustaške) plaćeničke krvničke ruke".
Priređivač brošure naveo je da se "računa da su u Krapju i Ušicama (stratištima pored Jasenovca) zatrpane desetine hiljada leševa", a da je na glavnom jasenovačkom stratištu, "u Gradini, u crnoj Gradini (u severnoj Bosni, odnosno Republici Srpskoj), zatrpano i do dvjesta hiljada".
Tri meseca kasnije, kada su njegovi borci oslobodili Bihać od ustaša, Titov Operativni štab za Bosansku Krajinu izdao je saopštenje u kome je rečeno da su ustaše "za vrijeme svoje vladavine (Bihaćom) ubijali stotine hrvatskih i muslimanskih rodoljuba". Iako su ustaše u ovom gradu ubile čak 3.000 Srba, daleko više nego "hrvatskih i muslimanskih rodoljuba", Operativni štab Bosanske Krajine nije ih ni pomenuo!
PO ODLASKU ustaša iz Bihaća otkriven je podatak da su oni, pored oko 3.000 bihaćkih Srba, za nešto više od godinu dana u okolini Bihaća ubili još 9.000 Srba. Samo jedan ustaša Juso Pašagić ubio je 2.000 Srba! Neke od svojih žrtava kasapio je sekirom.
Kad su ga partizani uhvatili, Jusuf Pašagić je Titovim saradnicima priznao da je učestvovao i u najvećem pokolju u ovom kraju, na planini Garavici, na kojoj su hrvatske i muslimanske ustaše zaklale oko 8.500 Srba.
- Pokolj je - pričao je on - trajao oko 20 noći.
O Pašagićevim zločinima Titovim saradnicima svedočio je i očevidac Mehmed Mićić:
- Jusuf je dolazio kod mene u kafanu s krvavim nožem. Meho Salihodžić, zvani Strašni, dolazio je s ljudskim mozgom na ramenu i tražio rakiju uz "ovo meze"... Frankovac Nikita Vivković je na korzu pokazivao djevojkama u jednoj ruci odsječeno uvo, u drugoj odsječen nos.
- Najgoru sam stvar vidio kad je Mujo Matijević, kafedžija iz Vrhpolja, odsjekao jednom seljaku kažiprst i dao mu da ga pojede. Seljak je stavio taj svoj odsječeni prst u usta, a poslije mu je Matijević odsjekao i drugi prst.
Zbog ovih čudovišnih zločina, Titovi borci su tih dana u Bihaću osudili na smrt i streljali oko stotinu ustaša.
KRAJEM 1942, osam meseci posle prve, Tito i njegov Centralni komitet su u Moskvu poslali drugu, poslednju depešu u kojoj su pomenuli logor smrti u Jasenovcu. Podatak je utoliko važniji ako se zna da je Moskva većinu Titovih depeša objavljivala preko sovjetske radio-stanice Slobodna Jugoslavija, jedne od najjačih u Evropi, a mnoge je svojim razgranatim obaveštajnim kanalima širila po svetu.
U depeši je rečeno da "ustaški sadizam ide tako daleko da su u Jasenovcu izgradili lomaču i na njoj spalili žive ljude", a opisani su i neki od najjezivijih ustaških zločina. Recimo, kako su ustaše na jasenovačkoj lomači spalile dvojicu bezimenih komunista i jednu nepoznatu komunistkinju, a pomenuto je i kako su jasenovački dželati pred očima jedne majke njenom "djetetu iz kolijevke vadili oči". Rečeno je i kako su ustaše u Jasenovcu ubile dve "mlade Hrvatice" i kako su streljali i spalili jednu mladu radnicu, ali među opisanim slučajevima monstruoznih ustaških zločina nije se našla nijedna srpska žrtva. Niti je rečeno da Srbi čine najveći broj jasenovačkih stradalnika.
LIKVIDIRANjE SRPSTVA KAO CELINE
Od dolaska ustaša na vlast njihove glavešine nisu krile da je glavni cilj stvaranja svih logora u NDH "bilo likvidiranje srpstva kao cjeline". I da je taj "plan stvoren već za vrijeme emigracije" u Italiji, pre Hitlerove okupacije i komadanja Jugoslavije. Zato su ustaše, na kućnim pragovima, u Jasenovcu i petnaestak drugih logora smrti i oko hiljadu jama širom Hrvatske i Bosne i Hercegovine zaklale, ubile i žive bacile u jame nekoliko stotina hiljada Srba, proterali 180.000, a samo do proleća 1943. na katoličku veru nasilno preveli 240.000, odnosno 250.000 Srba. To Tito nije pominjao ni u jednoj svojoj depeši poslatoj u Moskvu. Isto kao što ni svoje moskovske patrone, a preko njih ni svetsku javnost nikad nije obavestio o odluci Ante Pavelića od 12. jula 1942. da u NDH formira tri dečja logora smrti, što je bio jedinstven slučaj u celoj Evropi.
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:602729-Dva-ordena-za-pokrstavanje-Srba
