Јасеновац - истине и лажи

  • Začetnik teme Začetnik teme Wrana
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
dulesrbenda:
Ево управо слушам потресну причу како је крволична усташки власт спалила све кућр Вучића у Босни! И то из уста самог Председника Републике Србије Господина Александра Вучића! Баш емотиван тренутак, али најгоре је како се све то негира и ниподаштава!
Kliknite za proširenje...

Šta, Vučić je negirao da se to desilo?
 

Planiranje proboja 1944.​

U ljeto 1944. godine logoraši iz redova narodnooslobodilačkog pokreta su detaljno isplanirali organizaciju proboja. U logoru su formirane »trojke« koje su u datom trenutku trebale da napadnu stražare. Ove trojke bile su naoružane oružjem proizvedenim ilegalno u jasenovačkoj radionici »lančari«. To su bile male puške koje su se mogle sakriti ispod košulje. Prodor je trebalo biti izveden tako da jedna partizanska jedinica napadne Bosansku Dubicu i privuče glavninu ustaške vojske iz Jasenovca. Tada bi trojkama izvršili napad na preostale ustaše, oslobodili ostale zatvorenike i preplivali Savu, da bi se spojili na bosanskoj strani s jedinicama NOVJ.

Međutim, početkom jeseni 1944. uhvaćena je veza NOP-a u Bosanskoj Dubici. Tako je nastala »provala« u logoru i oko trideset logoraša je odvedeno u jasenovačku »zvonaru«, zatvor sa samicama unutar logora, gde su strašno mučeni:

Bilo je više ćelija oko nas u kojima su bili naši drugovi, i mi smo slušale kako ih muče. Jednu čitavu noć jednome su rezali komad po komad tijela, vriska je bila nepodnošljiva, kletve užasne, mi nismo uopće spavale već drhtale, i željele samo brzu, a ne tako polaganu smrt.
– Nada Salamon
Kliknite za proširenje...
 
Nikita Kulganov:
Izvor ?
Kliknite za proširenje...
Mile Ristić je bio u bolnici u Gradišci pred smrt, a ubio se skokom sa prozora bolnice, posle vesti (4. maja 1980.) da je umro predsednik SFRJ Josip Broz Tito, ali ostaje nejasno da li je Ristić skočio kroz prozor iz straha da će doći do raspada Jugoslavije i stvaranja neke nove nezavisne hrvatske države koja će organizovati masovna pljačkanja, mučenja i ubijanja ljudi koji nisu po volji njenim vlastima ili je skočio sa prozora iz nekog drugog razloga.[5][6]

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Миле_Ристић
 
448940606_448513571298236_5845174873189425588_n.jpg
 
Brđanin:
Mile Ristić je bio u bolnici u Gradišci pred smrt, a ubio se skokom sa prozora bolnice, posle vesti (4. maja 1980.) da je umro predsednik SFRJ Josip Broz Tito, ali ostaje nejasno da li je Ristić skočio kroz prozor iz straha da će doći do raspada Jugoslavije i stvaranja neke nove nezavisne hrvatske države koja će organizovati masovna pljačkanja, mučenja i ubijanja ljudi koji nisu po volji njenim vlastima ili je skočio sa prozora iz nekog drugog razloga.[5][6]

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Миле_Ристић
Kliknite za proširenje...
Један од најбесмисленијих разлога да се изврши суицид. Миле бјеше жртвом једне индоктринаџције кроз коју је многим честитим, ваљаним људима испран мозак. Лијепо је објаснио Дракче
 
Mislim da su u oni vreme postojali samo Cigani, Rome su kasnije izmislili.
Dejan Lučić kaže da su predstavnici Romske populacije, mislim da je to bilo Svetska zajednica Roma tražili od Nemačke drzave odštetu za holokaust, ali ih Nemci glatko odbili jer " nemamo nikakvih podataka o stradanju Roma u Rajhu". Oni su imali podatak za Cigane, ali ne u Rome. Židovi su dobili otštetu.

Ja inače nemam pojma o logoru Jasenovac, ali neki pričaju da to nije bio logor smrti, već radni logor, sa svim pravima logoraša, neki cak izucili zanat tamo. To govori recimo bosanski Hrvat Vukić na YouTube Podcast Velebit. Cak sam čuo i za jednog Srba da govori slično...
Ima li imalo istine u tome?
 
На другој теми о Чедомириу Антићу повела се расправа поводом тврдњи изнешених у Антићевој књизи;
1000023652.jpg

Антић је изнио да је у логору Јасеновац убијено између 120-130.000 људи од којих 77-81.000 Срба. Како други свјетски рат није уско поље његовог изучавања Чедоимир Антић се позвао на рад Драгана Цветковића (студија овдје) кроз коју је прорачуно дошао да је у Јасеновцу страдало 122.279-130.120 жртава, од којих српске жртве 77.011-81.950.

У наведеној студији Цветковић се разумљиво ослањао на прорачун пописне комисикје из 1964.године (по којем је број жртава рата 1.106-1.156.000), међутим у великој мјери се ослањао на прорачуне Богољуба Кочовића и Владимира Жерјавића. Оба прорачуна, и Кочовићев и Жерјавићев имају низ грешака, фризирања уноса података, који су због огромног одступања у националној структури жртава у односу на попис, неодрживи, и гдје безрезервно ослањање води на погрешан колосјек.
У студији је Драган Цветковић дошао да је број жртава рата у Југославији 1.070 - 1.120.000 (нешто мање него ли је прорачуном дошла пописна комисија). Односно да је пописом обухваћено 53,3–55,8% броја жртавса.

До броја популације 1931.године на простору НДХ је лако доћи на основу пописа 1931.године. Но популацију 1941.године не знамо ни приближно. И Цветлковић а то је нагласио у студији и Антић и други историцио се ослањају поред прорачуна пописне комисије на прорачун Кочовића и Жерјавића који врве фризираним подацима уз доста грешака.
Ту су пошли да је прираштај у периоду 1931-41 био 10-12%, и овдје имамо прекомтно али и неодрживо полазиште јер је прираштакј на простору Југославикје у периоду 1921-31 био 16,26%, међу Србима 22.,06% (а међу Србима у БиХ што је важно јер су они највише страдали у НДХ бјеше и већи, 23,97%). Ово све битно мијења, јер са већом популацијом, посебно Срба, 1941.године доћи ћемо до прорачуна да су жртве неупоредиво веће.

Попис је попис, попис жртава нигдје није (до многих података о страдалим се није могло доћи јер није имао ко дати податке) коначан број жртава, није ни у овој нашој трагичној и језивој причи. Није ни близу.
Процењени проценат пописаних жртава у односу на стварне који је предложила пописна комисија и на који се у раду ослања Цветковић је превисок, уважавајући и све проблеме са којима су се сусретале пописне комисије и реалне прираштаје и реалан етнографски губитак српске популавције што води закључку да је број жртава Јасеновца и број српских жртава логора Јасеновац пуно већи од броја који су предложили Драган Цветковић и преко њега Чедомир Антић
 
Poslednja izmena:
На другој теми је изнешемна тврдња да по питању жртава Јасеновца међу историцима постоји неко општеприхваћено мишљење, што би могли назвати мејнстримом у научним круговима. То апсолутно не одговара истини.

Академици Милорад Екмечић и Милан Булајић су заступали једну интерпретацију, иако упокојени имамо и данас српске историке који су врло опрезни у тежњи олаког отклона, Драган Цветковић и упослени у музеју жртава геноцида су кроз радове изнијели своје прорачуне и наводе а гле чуда Вељко Ђурић Мишина који је био директор те установе (музеј жртава геноцида) је кроз више наступа изнио потпуно друачије тврдње, погледе и виђење у односу на радове Цветковића иако би било логично да су усаглашени.
Душан Никодијевић у књизи "Јасеновац између броја и жртве" (овдје) из 2019.године, о чијем раду Предраг Марковић позитивноо пише
tabela-ubijeni-u-jasenovcu.webp
износи битно другачије податке у односу на оне које у својој студији износи Драган Цветковић.

Драган Цветковић је својом истрајношћу и посвећеношћу стекао добру репутацију код изучавања ове теме но на радове Цветковића се често позивају у комшилику или неки аутори забраздили у србофобији уз селективно издбајање неких навода, манипулације уноса података, некад и извртања бројева, сугеришући да је то ето српска интерпретација, рецимо један текст Иве Голдштајна (овдје)
Sada je utvrđeno nešto više od 83 tisuća žrtava, ali bih ja brojku podigao za nekih 5 do 10 posto, pa bi ona bila između 90 i 100 tisuća žrtava. Dragan Cvetković iz Muzeja genocida u Beogradu govori o većoj brojci, oko 120 tisuća žrtava, ali nema popisa. No, taj muzej ima popisanih 81 tisuću ubijenih. Dakle, dolazimo u situaciju da možemo mirno na znanstven način diskutirati o broju jasenovačkih žrtava. Uostalom, možemo diskutirati i o povijesti Jasenovca, ona za nas nije sporna.
Kliknite za proširenje...
при чему они износе другачије тврдње, уз наравно весрамно умањивање броја српски жртава.

Не постоји опште прихваћена интерптретација међу историцима, не постоји нешто што би могли назвати мејнстримом у научним круговима, ни међу српским а да не говорим шире гдје имамо тежњу потирања и негације српслких страдања.
 
Khal Drogo:
На другој теми је изнешемна тврдња да по питању жртава Јасеновца међу историцима постоји неко општеприхваћено мишљење, што би могли назвати мејнстримом у научним круговима. То апсолутно не одговара истини.

Академици Милорад Екмечић и Милан Булајић су заступали једну интерпретацију, иако упокојени имамо и данас српске историке који су врло опрезни у тежњи олаког отклона, Драган Цветковић и упослени у музеју жртава геноцида су кроз радове изнијели своје прорачуне и наводе а гле чуда Вељко Ђурић Мишина који је био директор те установе (музеј жртава геноцида) је кроз више наступа изнио потпуно друачије тврдње, погледе и виђење у односу на радове Цветковића иако би било логично да су усаглашени.
Душан Никодијевић у књизи "Јасеновац између броја и жртве" (овдје) из 2019.године, о чијем раду Предраг Марковић позитивноо пише
Pogledajte prilog 1711323
износи битно другачије податке у односу на оне које у својој студији износи Драган Цветковић.

Драган Цветковић је својом истрајношћу и посвећеношћу стекао добру репутацију код изучавања ове теме но на радове Цветковића се често позивају у комшилику или неки аутори забраздили у србофобији уз селективно издбајање неких навода, манипулације уноса података, некад и извртања бројева, сугеришући да је то ето српска интерпретација, рецимо један текст Иве Голдштајна (овдје)

при чему они износе другачије тврдње, уз наравно весрамно умањивање броја српски жртава.

Не постоји опште прихваћена интерптретација међу историцима, не постоји нешто што би могли назвати мејнстримом у научним круговима, ни међу српским а да не говорим шире гдје имамо тежњу потирања и негације српслких страдања.
Kliknite za proširenje...
Цветковић сматра да је 60% српских жртава рата у НДХ убијено ван логора.
 
На другој теми се дотакло историчара Милоша Ковића који је кроз овај текст изнио и занимљиво и важно запажање
Може ли се замислити како би израелска јавност реаговала на премијера који би усред Тел Авива пружио јавну подршку институцији која се бави умањивањем броја жртава Аушвица? Да подсетим, број жртава Јасеновца се са прихваћених 500.000-700.000 своди на 80.000-120.000 зато што за сада имамо око 80.000 имена жртава, док званична (и законом заштићена) процена броја жртава Аушвица износи око 1.100.000, при чему постоји списак од само 445.163 имена, и то не убијених, него оних за које се зна да су били заточеници овог логора.
Kliknite za proširenje...
Овдје је важно поменути да постоје земље, јонккретно њих 18 (овдје) у којима је законски забрањено негирање, али у неки и умумањивање размјера или броја жртава злочина геноцида, преје бсвега холокауста, па и банализација. Конкретно, ако би неки аутор у Израелу написао текст у којем би изнио да је у логору нАушвиц убијено много мање од 1,1 милиона душа или ако би то релативизујући банализовао, био би кривоично гоињен.

Слиједећа ствар која је важна јесте да је Израел уложио огромна средства, капацитете, логистику (у Јад Вашему је 800+ упослених са задатком истраживања и прикупљања грађе), ту се не за разлику од Јасеновца (гдје смо имали гњевне реакције и на помисао да се меморијалном комплексу у Доњој Градини, највећем српском стратишту, посвети већа пажња) не штеде паре, капацитети, сваки вид подршке, ту ће нација стати увијек иза тих напора.
 
На тој теми смо опет по ко зна који имали прозивке на рачун (не)компетемнтности неких историчара да пишу или бесједе о темама које нису уско поље њиховог изучавања те да је њухово мишљење безначајно. Конкретно на тој теми оспорени су академик Василије Крестић, Милош Ковић и Чедоимир Антић. Отприлике, кога брига за њихово мишљење јер то побофу није уже поље њиховог изучавања. Занимљиво да док се прозивају родољубиво оријентисани историчари, нисмо чули да су аутопшовинистичке сподобе попут дУбравке Стоијановић или Миливокја Беплина произиване за некомпетентност (а исти су често присутние по сесијама у регији, наравно које увијек одишу стбофобијом, гдје се расправља баш о вој теми), иако ни њима није то уже поље изучавањеа, немају ни један рад по овим темама а и реално знање им је "скромније" него код просјечног форумаша на овом птф. Али ето ти се не прозивају за некомпетентност

Но да се врнемо (не)компетентности. Не одређује компетентносдт нечијег мишљења уже поље изучувања историка него ваљаност и утемељеност њихових писанија, излагања, навода, тврдњи. Које су увијек епилог посвећености, темељитости, студиозности, истрајности у раду, разумијевања проблематике а некад и мотива. На једној другој теми кроз ову објаву примијетио сам колико наводи и размишљање историчара (у питању је Вељко Ђурић Мишина) који би морао бити компетентним јер је то баш уже поље његовог рада (и који има најбољи увид у грађу) могу бити скарадни и пуни нетачности.

Елем, када су ове теме у питању, страдање нашег народа у ендехазији и тај наш Јасеновац, теме које су наша најдубља рана, нити један српски историк, које год било уже поље изучавања, и посебно академик, нема право на игнорантски однос. Сваком је дужност да се колико му то обавезе допуштају, посвети и тим темама, достуној грађи, поради на властити сазнањима. Мишљење Ковића, Чедоимира Антића, академика Крестића има тежину. ,
 
Када је у питању урадак Душана Никодијевића "Јасеновац између броја и жртве" (овдје) из 2019.године, он се на 207 страни код осврта о кретању процјењеног броја жртава у комплексу Јасеновац али и у Југославији
1744659278350.png
Кроз фусноту позива на прорачуне Богољуба Кочовића и Владимира Жерјавића те на књигу Иве Голдштајна стр 772-797-
Већ сам се на другој теми осврнуо
Khal Drogo:
Пут до пакла некад је поплочан добрим намјерама, написа једном неки Самјуел Џонсон. Код српских историка задњих деценија имамо управо то.
У тој тежњи ка отклону од интерпретације историје која је у одређеној мјери обликована бољшевичком идеологијом, олако је одбацивано што шта, олако је одбачен званичан број жртава Југославије који је приложен на конференцији у Паризу (1.706.460, од којих цивилне жртве 1.401.460) гдје се несвјесно упало у замку флертовања са неоусташком пропагандом да је тај број комуњарска пропаганда и да је апсолутно немогућ.

И у тој ревизији уноса података кроз које би се сагледале жртве рата учињен је низ грешака. Код прорачуна жртава полазна тачка бјеше прорачун пописне комисикје из 1964.године (по којем је број жртава рата 1.106-1.156.000) а у великој мјери се ослањало на прорачуне Богољуба Кочовића и Владимира Жерјавића. Оба прорачуна, и Кочовићев и Жерјавићев имају низ грешака, фризирања уноса података, који су због огромног одступања у националној структури жртава у односу на попис, неодрживи, и гдје безрезервно ослањање води на погрешан колосјек.

Апсолутно не сумњам да су Драган Цветковић и Чедомир Антић који се позива на Цветковићеве радове, истински српски родољуби (што за једну екипу историка, самопрокламованих антиукомуниста којима је тај антикомунизам параван иза којег флертују са неоусташтвом, не могу бити сигуран). но у једном свом раду (овдје) се Цветковић, а преко њега и Антић, превише ослањао на Кочовићеве и Жерјхјавићеве наводе и прорачуне што по мени води у робовање заблудама.

Још нешто, са потпуно истим прираштајем који смо имали 1921-31. (16,26%) у наредних 17 година, значи до пописа 1948.године за простор читаве Југослкавије и сходно попису 1948.године добићемо да су демографски губици за простор читаве Југослчавоије нешто преко 2,6 милиона., од којих су демографски губици по другим основама (миграције, увећани морталитет и умањени фертилитет због ратних околности) око милион а да су жртвев рата нешто преко 1,6 милиона. Врло близу броја (1.706.460) који је приложила југословенска делегација на конференцији у Паризу. Што казује да је тај број као ето "комуњарска пропаганда" (из неоусташке перцепције) олако одбачен.

Попис је попис, попис жртава нигдје није (до многих података о страдалим се није могло доћи јер није имао ко дати податке) коначан број жртава, није ни у овој нашој трагичној и језивој причи. Није ни близу.
Kliknite za proširenje...
да се у тежњи ка отклону од интерпретације историје која је у одређеној мјери обликована бољшевичком идеологијом, олако одбацивало што шта, олако је одбачен званичан број жртава Југославије који је приложен на конференцији у Паризу (1.706.460, од којих цивилне жртве 1.401.460) гдје се несвјесно упало у замку флертовања са неоусташком пропагандом да је тај број комуњарска пропаганда и да је апсолутно немогућ.

Такође сам и у тој објави као и на више тема примјетио да је и погрешно и недопустиво да се српски историчари превише ослањају на прорачуне Богољуба Кочовића и Владимира Жерјавића. Оба прорачуна, и Кочовићев и Жерјавићев имају низ грешака, фризирања уноса података, који су због огромног одступања у националној структури жртава у односу на попис (по Богољубу Кочовићу српске жртве чине 48% жртава у Југославији, по попису 60%, оваква разлика је апсолкутно немлуће и јасно казује да је Кочовић и фризирао и лажирао податке) неодрживи, и гдје безрезервно ослањање води на погрешан колосјек.

Слијећећи извор на који се Никодијевић ослања је књига Иве Голдштајна стр. 772-797. И баш на тим страницама имамо низ погрешних тврдњи и лагарија Голдштајна.
На страни 774 (значи фокусирао сам се на странице на које се Никодијевић позива);
1744660258564.png

Голдштајн тврди да је пописна комисија процијенила (одностно тачније је написати прорачиунала) да је број страдалих 1.016-1.066.000. Ово сам више пута на више тема објашњавао да је у питању подваљена лаж. Пописна комисија није дала ту процјену (прорачун) већ битно другачију.

Даље на страници 776 Голдшајн тврди
1744660579692.png

да се број жртава који је приложен на конференцији у Паризу (1,7 милион) заправо односи на демографску губитке које су израчунали Иван Лах и Долфе Вогелник. И једна апсолутна лаж, не посзоји такав прорачун Вогелника и Лаха (Вогелник је 1052.прорачуном дошао да су демографски губици у Југославији не мањи од 2.854.000 а жртве рата не мање од 1.814.000), и не постоји ни један званичан прорачун да су демографски губици у Југославбији 1,7 милиона. Понављам нити један једини, нити је прије пописа 1948-е уопште било могуће учинити прорачун демографских губитака. Овдје је Лодштајн крупно слагао.

Даље Голдштајн на основу ове пласиране лажне тврдње
1744661049965.png

наставља правити апсолутно бесмислене и неодрживе конструкције и "тумачи" мотиве тадашњих југословенских власти.

У наредних неколико страница Голдштајн се бави тврдњама опскурних и неважних ликова (те Вук Драшковић једном рекао, те Терзић једном рекао, те Туђман је написао, те Игор Вукић је написао итд, итд), све са сврхом и разводњавања материје, и у том мноштву различитих тврдњи, често и поптпуно нерелевантних аутора, протура се привид опште неусаглашености, што је ништа друго него "замагљивање" историје.

И ту на стр. 797 "поентира" тврдњом
1744662094183.png

да је забиљежено (пописано именом и презименом) 90-95% свих жртава Јасеновца, што је по свему што знамо, са каквим су се проблемима сусретале пописне комисије (што су и навели у извјештају) не само неодржива него и бесмислена претпоставка.

Зато када се српски историчари позивају у фусноти на неки рад, важно је сагледати шта пише, а овдје имамо низ и нетачних тврдњи и произвољних тумачења и лагарија, не значи да ако имамо урадак од 900 страница да је вриједан на њега се позивати. А ако се већ позива неопходан је критички осврт кроз који ће указати на нетачности или неодрживе тврдње.
 
Poslednja izmena:
Велико страдање Срема у НДХ

Пише: Владимир Димитријевић

Стево Лапчевић, политиколог и историчар, запослен је у Музеју Срема у Сремској Митровици, где се бави истраживањем међуратне политичке историје тог града и Срема, са циљем да се осветли страдање сремских Срба током Другог светског рата. Током 2022. организовао је велику изложбу „Народ жртва злочина“ поводом 80 година од акције усташа Виктора Томића у Срему, када је у августу и септембру 1942. убијено и у Јасеновац отерано готово десет хиљада људи, махом Срба. Само у Сремској Митровици је, за две недеље, на православном гробљу убијено око 7.000 Сремаца и Сремица.
https://www.in4s.net/veliko-stradanje-srema-u-ndh/
 
На данашњи дан прије 80 година, 22. априла 1945.године, посљедња група логораша из фабрике смрти Јасеновца кренуло је у очајнички пробој.
Усташе су планирале у два дана 21-22.априла ликвидиеати логор, а све зазоченике уморити, Прво су пришле ликвидацији женског логора. Последња група жена, свирепо је убијена је 21. априла 1945. године.
Знајући да их чека смрт наредног дана, посљедња група логораша у логору Јасемновац, њих 600 ид 1.073 колико се налазило у том моменту заточених у Цигглани (470 логораша бјеше услијед изгладњивања и мучења толико онемоћало да су били неспособни за бијег) кренуло је у очајнички пробој. Пробој је од 600 логораша преживјело само њих 117. Остали су покошени митраљезима. Истог дана, пробој је извршило и 147 заточеника у Кожари, од којих је преживјело 11 њих.

У највећем српском стратишту и највећем српском подземном граду, Доњој Градини, се сваке године задње недјеље априла или прве недјеља маја (изузетак бјеше прошле године када је због Васкрса помјерено за 12.мај) одаје почаст свим жртвама Јасеновца, подсјећањем, комеморацијом и парастосом. Ове године ће то бити 27.априла у недјељу, а у Српској ће, у знак сјећања на осам деценија од завршетка те наше језиве приче и никад зацијељене ране, тог дана бити и дан жалости.
 
Khal Drogo:
На данашњи дан прије 80 година, 22. априла 1945.године, посљедња група логораша из фабрике смрти Јасеновца кренуло је у очајнички пробој.
Усташе су планирале у два дана 21-22.априла ликвидиеати логор, а све зазоченике уморити, Прво су пришле ликвидацији женског логора. Последња група жена, свирепо је убијена је 21. априла 1945. године.
Знајући да их чека смрт наредног дана, посљедња група логораша у логору Јасемновац, њих 600 ид 1.073 колико се налазило у том моменту заточених у Цигглани (470 логораша бјеше услијед изгладњивања и мучења толико онемоћало да су били неспособни за бијег) кренуло је у очајнички пробој. Пробој је од 600 логораша преживјело само њих 117. Остали су покошени митраљезима. Истог дана, пробој је извршило и 147 заточеника у Кожари, од којих је преживјело 11 њих.

У највећем српском стратишту и највећем српском подземном граду, Доњој Градини, се сваке године задње недјеље априла или прве недјеља маја (изузетак бјеше прошле године када је због Васкрса помјерено за 12.мај) одаје почаст свим жртвама Јасеновца, подсјећањем, комеморацијом и парастосом. Ове године ће то бити 27.априла у недјељу, а у Српској ће, у знак сјећања на осам деценија од завршетка те наше језиве приче и никад зацијељене ране, тог дана бити и дан жалости.
Kliknite za proširenje...
Sjećanje na Hrvata, Antu Bakotića, koji je bio vođa proboja logoraša iz Jasenovca tog 22.04.1945. godine je zanemareno slučajno ili namjerno? :think:

Ante_Bakoti%C4%87.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Š
  • Zatvorena
Tito i Pavle Vuisić
Odgovora
1
Pregleda
153
đavolčić
đavolčić
M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
6
Pregleda
404
leki1
leki1
Š
Porijeklo srpskih i hrvatskih prezimena
Odgovora
7
Pregleda
313
hm337
H

Back
Top