Збуњена, чин први..
Свачега сам се наслушала у предизборним кампањама, али да неко својевољно распише изборе пре времена, а онда каже како га сви мрзе, скупљају паре да га макну и да је спреман да изгуби и баш га брига ако се то деси..е, то ми је нешто ново..
Прво, зашто би их расписао ако ниси сигуран у победу (није да немаш упозоравајућих примера у новијој историји)..
Друго, одакле можеш знати да скупљају паре да те макну (наравно да скупљају паре за своје кампање, али, то је ваљда уобичајено..мање ми звучи логично да су ти се ти тајкуни који те мрзе, јавили и изреферисали колико пара ће да уплате на рачуне твојих противника)..
И коначно, ако знаш да те сви мрзе, зашто повезујеш свој будући пораз на изборима са крахом Србије (има их подоста задњих деценија који су мислили да Србија без њих не може, па, ето, преживесмо)..
Збуњена, чин други..
Отцепиш се од странке на чијем челу си био годинама и преко чије листе си био председник Србије..
Оснујеш нову странку и то у Нишу за који кажеш да је неправедно запостављен (а продао си га да би се умилио Ивици, кога она маћеха из бајке никако да поједе, на општи јад деце из краја)..
И онда објавиш како ти осниваш странку само онако, али немаш амбиције да победиш на изборима..
А зашто се расписују избори када нико не жели на њима да победи, никако да разумем..
И нисам заборавила да би људима требало да се персира..
Али, ето..