Istorijat uvođenja paradigme jedinstvenog "srpskohrvatskog" kao štokavskog, čakavskog i kajkavskog - jezička podela između Srba, Hrvata i Slovenaca

[Mej bregami]

О чему ли ти причаш.

Dao sam ti natuknice, potraži.

 

[Mej bregami]

Што се тиче црквенословенског и славјаносербског, ваља разјаснити неке ствари.

Црквенословенски се почиње прихватати међу Србима тек средином 18-ога века, око 1750. Пре тога је српски књижевни и административни језик био старосрпски. Старосрпски језик су веома добро познавали и чувени дубровачки дијаци, коју су на њему и писали.

Прихватање црквенословенског је била тренутна (политичка) нужност јер се српско свештенство, племство и грађанство, у борби против унијаћења, ослањало на Русију. Дакле од средине 18-ог века почиње се у српској средини у тадашњој Аустрији прихватати црквенословенски језик, као високи духовно-црквени стил.

Аврам Мразовић објављује 1792 : "Руководство к славенскому правочтенију и правописанију" а затим 1794 књигу : "Руководство к славенстјеј граматицје", које је доживело неколико издања : http://digital.bms.rs/ebiblioteka/publications/view/5168

Славјаносербски језик је настао као мешавина црквенословенског и српског народног шумадијско-војвођанског дијалекта, који је служио као административни језик али и језик школства па и уметничке књижевности. Сам славјаносербски није имао јасно дефинисана граматичка правила и у почетку је имао израженије одлике црквенословенског да би до средине 19-ог века практично представљао чист шумадијско-војвођански дијалект, писан руском гражданицом.

Међу римокатолицима јадранског приморја, Херцеговине, Далмације, Босне, аустријске војне границе, цивилне Хрватске и Славоније, као високи црквени стил користио се латински језик. Латински се користио и као језик администрације.

У хрватском су се сабору 1825 борили да им се остави латински језик као административни, јер су Мађари покушали наметнути мађарски.
Ваљда зато што је том загребачком племству латински био матерњи језик. Ни помена о "хрватском" или "народном".

Неким усијаним главама ваљда треба посебно објашњење да је црквенословенски и славјаносербски далеко ближи српским штокавским дијалектима него латински.

Nisi ti nešto dobro shvatio. Nekad si tvrdio da ti kao govornik srpskog jezika čitaš sanskrit bez problema, tako vjerojatno i crkvenoslavenski i slavjanosrpski.

 

[Лекизан]

Što su oni znali. Samo im je jednom rečeno vi ste od sada Srbi ako ste pravoslavci i govorite srpski.

А ко им је то рекао?

 

[Пилипенда]

Što su oni znali. Samo im je jednom rečeno vi ste od sada Srbi ako ste pravoslavci i govorite srpski.

Помијешао си градиво. Мора да си мислио на вријеме након чувеног загребачког католичког концила на ком је речено да се сви штокавски католици убудуће имају сматрати Хрватима.

 

[Mej bregami]

А ко им је то рекао?

Srpska vlast i crkva u 19.st.

 

[Mej bregami]

Помијешао си градиво. Мора да си мислио на вријеме након чувеног загребачког католичког концила на ком је речено да се сви штокавски католици убудуће имају сматрати Хрватима.

Ma ne, nije to počelo famozne 1903. To je kod Srba trajalo barem 70 godina duže. Zbog toga danas možete samo kmečati za Dubrovnikom. Dubrovački Srbokatolici nisu prihvaćeni od srpske vlasti pod utjecajem crkve jer da Srbi katolici ne postoje, da ako su Srbi neka budu pravoslavci i sl.
To je ubilo taj pokret jer Dubrovčani koje god struje bili nisu podnosili pravoslavce sa kojima su često ratovali. Zadnji put tada početkom 19.st. kada su okolni pravoslavci krenuli u vjerski rat protiv katolika tj. Dubrovnika kao prvog cilja.

 

[Лекизан]

Srpska vlast i crkva u 19.st.

Српска власт у Аустрији им је то рекла?

 

[Mej bregami]

Српска власт у Аустрији им је то рекла?

Preko Drine je to išlo preko nacionalnih propagandista i crkve.

 

[Лекизан]

Preko Drine je to išlo preko nacionalnih propagandista i crkve.

Не засмејавај ме више....
Црква у Босни је чак била под јурисдикцијом Цариградског патријаха а не српског.
Хрватски мокри снови.

 

[Mej bregami]

Не засмејавај ме више....
Црква у Босни је чак била под јурисдикцијом Цариградског патријаха а не српског.
Хрватски мокри снови.

Pisalo se već o tome i dani su primjeri i citati iz pera tih srpskih nacionalnih propagandista od tada.

 

[Лекизан]

Pisalo se već o tome i dani su primjeri i citati iz pera tih srpskih nacionalnih propagandista od tada.

Како да не.

 

[Mej bregami]

Како да не.

O da, naravno. Na sličnoj temi.

 

[Лекизан]

O da, naravno. Na sličnoj temi.

Најобичнији изговори и митоманија и ништа више.
Тако нешто се тада није могло десити.

 

[Mej bregami]

Најобичнији изговори и митоманија и ништа више.
Тако нешто се тада није могло десити.

Daj molim te, jesi ti pri sebi?
Potražit ću te primjere.

 

[Лекизан]

Већ сам читао доста пута овде такве небулозе да су Срби из Србије на територији Аустрије ширили великосрпску пропаганду и поправослављавали народ тамо, и сваки пут се то завршавало на исти начин по такве теорије.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Већ сам читао доста пута овде такве небулозе да су Срби из Србије на територији Аустрије ширили великосрпску пропаганду и поправослављавали народ тамо, и сваки пут се то завршавало на исти начин по такве теорије.

To za popravoslavljivanje neko prvi put čujem, ali nacionalne agende i propadande bilo je koliko hoćeš. I to nije nešto neuobičajeno; ne vidim čemu negirati to.

 

[Лекизан]

To za popravoslavljivanje neko prvi put čujem, ali nacionalne agende i propadande bilo je koliko hoćeš. I to nije nešto neuobičajeno; ne vidim čemu negirati to.

Видиш где је довела та национална пропаганда, да Хрвати римокатолици почну да прелазе у православље па да се изјашљавају Србима!И ко зна како би се то завршило да је остала Аустроугарска, Хрватска без Хрвата!

 

[АнаиванГорд]

To za popravoslavljivanje neko prvi put čujem, ali nacionalne agende i propadande bilo je koliko hoćeš. I to nije nešto neuobičajeno; ne vidim čemu negirati to.

Што те то чуди, па Срби су очигледно свемоћни. То је једино што се може закључити.

 

[Casual Observer]

Upravo tako, odjednom im štokavski službeni jezik, a na njemu imaju nula svoje književnosti, povijest jezika prazni list papira.
Tada u Srbiji dolazi do plagiranja hrvatskih djela gdje bi pojedinci sebe stavili kao autora, promijenili naslov, posrbili gdje gdje piše slovinski, ilirski, hrvatski i eto srpske knjige.
Razlog je bio da su nadobudni pojedinci kupili tiskare, a nije bilo materijala za to pa su se pomogli kod Hrvata.

Da li stvarno veruješ u ovo?

 

[Mej bregami]

Da li stvarno veruješ u ovo?

Ne da vjerujem nego se to zna, to je dio srpske književnosti koji se pokušava potisnuti u zaborav.
Vuk Karadžić je imao teške komplekse od Hrvata kada je uvidio da on ne stvara nešto čega još nema i da postoji obilna višestoljetna književnost kod Hrvata na narodnom jeziku i na štokavici. Njemu se onda srušio svijet da on nekoga izvodi iz mraka. O tome je i otvoreno pisao i da pošto poto treba hrvatsku književnost prevesti u srpsku, prepisivao od Hrvata i izdavao pod svojim imenom i posrbljeno.

Gavrilo Kovačević 1803. izdaje djelo Kačića. Izraze kao slovinski prepisuje u srpski. On to naziva “prevođenjem”. Kačićeva djela je skraćivao i mijenjao po volji.

Georgije Mihajlović “preveo” je na isti način Došenovo djelo, kao i Stefan Rajić “Satira” od Reljkovića. Popović krade Kačićeve pjesme i izdaje ih u svojoj knjizi. Gdje stoji Ivo, on piše Jovo. Menčetićev spjev “Trublja slovinska”, također je postao žrtvom megalomanije. Stih: „… o hrvackieh da se žalih more … „ u jednoj knjizi je preveden „… o slovinskih da se žalih more …“
Jefto Popović je “posrbio” Gundulićeva Osmana pod imenom „Razna dela Jevte Popovića“. „Preveo“ ga je na neku staroslavensku-rusku mješavinu i mijenjao značajke unutar djela.

Djela Milovana Vidakovića su bile prerade njemačkih romana. On bi promijenio njemačka imena junaka u srpska, njemačke gradove i spomenike u srpske izdao “roman” pod svojim imenom. Vidakovićev roman „Kasija carica“ je obični prijevod njemačkog romana „Kaiser Octavianus“.
Jovan Popović je 1828. izdao roman pod nazivom „Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zoraida“. To je u biti prijevod francuskog djela: „Gonzalve de Cordoue ou Grenade reconquise“. Popović je samo izmijenio imena, glavne likove pretvorio u Srbe, radnju smjestio na Kosovo i tiskao kao svoj ‘roman’.

Vrhunac zasigurno predstavlja izdanje Šenoina „Zlatareva zlata“. Mita Đorić je naš divni roman unakazio. Djelo je toliko izmijenio, da ono više nije Šenoino, već Đorićevo. Neki od primjera prijevoda su: Šime – Sima; Gjuro – Đorđe; Tu ćemo reći smjerno ali hrvatski …. Tu ćemo smerno srpski reći; … i hrvatskom rieči … i srpskim jezikom; Liepa si divna, o majko naša krasna zemljo Hrvatska…….. Lepa si, divna si, o majko naša, oj zemljo Srbinova; po zemlji Hrvatskoj ……. po svoj prostranoj i lepoj zemlji Srbinovoj…
On čak Šenou naziva “književnim velikanom braće Srba katolika......

itd.

 

[DuKaraka]

 

[Frontiersman]

Da li stvarno veruješ u ovo?

Pucanje kompleksa po običaju.
A sa druge strane Gete i Grim izučavali srpski upravo zbog te bogate srpske štokavske narodne književnosti.

 

[Mej bregami]

Pucanje kompleksa po običaju.
A sa druge strane Gete i Grim izučavali srpski upravo zbog te bogate srpske štokavske narodne književnosti.

Možeš misliti, Vuk priznao od kuda je prepisivao i preuzimao.

 

[Frontiersman]

Možeš misliti, Vuk priznao od kuda je prepisivao i preuzimao.

Kao i svaki drugi akademik koji piše svoj naučni rad. Izvori i građa koji su korišćeni se moraju navesti.

 

[Mej bregami]

Kao i svaki drugi akademik koji piše svoj naučni rad. Izvori i građa koji su korišćeni se moraju navesti.

On je napisao iz kojih rječnika je preuzeo riječi za svoj srpski rječnik, većina hrvatski, i da je dodao još riječi kojih nema u tim rječnicima, većinom turcizmi kod Srba.
Nije on ništa prevodio.