Istorijat uvođenja paradigme jedinstvenog "srpskohrvatskog" kao štokavskog, čakavskog i kajkavskog - jezička podela između Srba, Hrvata i Slovenaca

[Mej bregami]

Kao i svaki drugi akademik koji piše svoj naučni rad. Izvori i građa koji su korišćeni se moraju navesti.

Akademik

 

[Frontiersman]

On je napisao iz kojih rječnika je preuzeo riječi za svoj srpski rječnik, većina hrvatski, i da je dodao još riječi kojih nema u tim rječnicima, većinom turcizmi kod Srba.
Nije on ništa prevodio.

Zašto bi se zamlaćivao prevođenjem srpskog vokabulara ako je dobar dio toga već negdje preveden na date jezike. Samo to treba objediniti i popuniti.

Akademik

Da. Njegov akademski doprinos se vrlo poštuje i njeguje i dan danas. Ne bi bio na novčanici od 10 dinara da to nije slučaj.

 

[Mej bregami]

Zašto bi se zamlaćivao prevođenjem srpskog vokabulara ako je dobar dio toga već negdje preveden na date jezike. Samo to treba objediniti i popuniti.

Da. Njegov akademski doprinos se vrlo poštuje i njeguje i dan danas. Ne bi bio na novčanici od 10 dinara da to nije slučaj.

Ok , u Srbiji je veličina.

 

[АнаиванГорд]

Ne da vjerujem nego se to zna, to je dio srpske književnosti koji se pokušava potisnuti u zaborav.
Vuk Karadžić je imao teške komplekse od Hrvata kada je uvidio da on ne stvara nešto čega još nema i da postoji obilna višestoljetna književnost kod Hrvata na narodnom jeziku i na štokavici. Njemu se onda srušio svijet da on nekoga izvodi iz mraka. O tome je i otvoreno pisao i da pošto poto treba hrvatsku književnost prevesti u srpsku, prepisivao od Hrvata i izdavao pod svojim imenom i posrbljeno.

А шта је с оним што су писали Доментијан, Теодосије, деспот Стефан Лазаревић?!

 

[Casual Observer]

On je napisao iz kojih rječnika je preuzeo riječi za svoj srpski rječnik, većina hrvatski, i da je dodao još riječi kojih nema u tim rječnicima, većinom turcizmi kod Srba.
Nije on ništa prevodio.

Dakle pre toga Srbi nisu umeli ni da govore?

 

[Mej bregami]

А шта је с оним што су писали Доментијан, Теодосије, деспот Стефан Лазаревић?!

Što s time?

 

[Mej bregami]

Dakle pre toga Srbi nisu umeli ni da govore?

Govorili su, ali nisu imali neku knjizevnost na narodnom jeziku do kasnog 19.st.
Vuk nije smio u Srbiju jer je bio izdajica za crkvu zbog jezičnog približavanja Hrvatima tj. katolicima. Oni bi najradije da su Srbi govorili ruski i nikoga u susjedstvu ne razumiju. Zato je nakon njegove smrti prihvaćena izmijenjena reforma i malo toga ima sa tkz. Istočnohercegovačkim kako se to kod vas govori.

 

[Mrkalj]

Govorili su, ali nisu imali neku knjizevnost na narodnom jeziku do kasnog 19.st.

Ne lupaj.

Poslovice pisane na narodnom srpskom jeziku, od Jovana Muškatirovića, u Beču 1787.

Zaharija Orfelin: Melodija k proleću, pesma štampana u Veneciji 1764–1765. g.

Stefan Stratimirović: Ljubosava i Radovan, Budim, Univerzitetska štamparija, 1800, Cobiss Id: 14007815

... ​

To te jedno molim od sve duše,​

Ako ti je moj blagoslov mio,​

Ti ne slušaj one divje jude,​

Koji žene držu kao roba,​

I surovstvom dotle doteraju;​

Da ostane glupa kao drvo,​

Gdje metne tamo i da stoji,​

Što joj rekne to samo da znade​

Ništo sama izmisliti ne zna,​

Kao da je u glavu bijena.​

Bože mili je l' to tebi drago!​

Da muž mómu drži kao slugu​

Radovane sve na svetu blago!​

Nitko tebe bolje od babajka​

Niti hoće nit može naučit.​

Moj ti sovet drži, mudri način. –​

Ima žena, istina, zlopaki,​

Ali svagda riba s' glave smrdi.​

Muž pametan sve može popraviti,​

Ili pokriti svoje zlo, i trpit...(str. 17–18)​

​

Up. o jeziku ove pesme rad: A. Mladenović: Narodni jezik u pesmi Ljubosava i Radovan" mitropolita Stevana Stratimirovića. – Zbornik za filolofiju u lingvistiku, Novi Sad (Matica srpska), 1971, knj. XVI/2, 65–115.​

Mihailo Maksimović: Mali bukvar za veliku decu, Беч, 1792, Izdavač: Stefan Novaković, Cobiss Id: 68871687, Jezik: srpski

Emanuel Janković: Trgovci, Lajpcig, Nemačka, 1787, Izdavač: Johan Hristian Tajbel, Cobiss Id: 67920391, Jezik: srpski

Stefan Rajić: Vrtogradić ili Prostosrpska baščica, Budim, 1800., Izdavač: Универзитетска штампарија, Cobiss Id: 75586823

Emanuil Janković: Blagodarni sin, Lajpcig, Nemačka, 1789, Cobiss Id: 68109575, Jezik: srpski

Blagorodni sin. Seoska vesela igra u jednom djeistviju stavljena na prosto srpski Emanuilom Jankovićem. U Lajpsigu 1789.​

(...)​

​

RANISAV: Na ručak? Peru mog na ručak? Međ onoliku gospodu?​

​

POP: "i sa mnom se pozadugo razgovarati, mene i djela moja pohvaliti. Naposletku me je pitao, tko je roditelj moj, i ot kud sam?"​

​

RANISAV: (smeje se tajno) Dakle sam se i ja udostojio česti, predmjetom carskago razgovora biti. Dalje, dalje, čitaj, šta mu je odgovorio.​

​

POP: "Ja sam mu imenovao naše selo. Vaše veličestvo rekao sam, Vaši podanici su svi Vaši podanici; a ako je onaj izmeđ nji' najdostojniji, koji najčistije, najiskrenije i najblagorodnije srce ima, koji svoga monarha neiskazano ljubi; tako se smem usuditi reći, da je jedan dostojinjejši Vaš podanik, moj otac. On je moja dika i moja jedina radost. Ni oni, koji su učastnikom rajske radosti bili, nisu ovaku radost i dobronravnost moji' roditelja pomislim. On je (otac moj) sama čestitost. U njemu se sojedinivaju sva dobra svojstva."​

​

RANISAV (s vozdvignutim rukama) Milostivi bože! milo detence! dragi Pero! tako mi je, kao kanda ga vidim i čujem besediti.​

​

(...)​

Jovan Rajić - Boj Zmaja sa Orlovi, Beč, 1789, Izdavač: Јосиф Курцбек, Cobiss Id: 100844295

(...)​

On otide u gustiš te šume zelene,​

gdi se više ne nose haljine svilene.​

Pak pristavši uz star panj s njim se razgovara​

a iz šume tih eho* njemu odgovara.​

Ah moj starče! da ti znaš šta ja sada stradam,​

ja se dobru nikakovu od sada ne nadam.​

Tu započe ridati i zlu sreću kleti:​

kud se maknem svuda zlo, svud za pete seti.​

Po vodi i po suhu svud me taru ljuto,​

deca ruska žestoka navališe puto​

okovaše do grla dahnuti ne dadu,​

pojagmiše gradove, i već ih imadu.​

Od zapada također tuča me potuče,​

kano Nemci bombama decu moju muče.​

Pograbiše gradove, razvališe stene,​

svuda kano i vuci razvlače i plene.​

Proklet bio onaj čas i kad sam ja počeo​

s njima ratovati se, i rušiti načeo​

mir s njima učinjeni: evo što sam dostao,​

a da sam ja ćutio, ne bi hala dopao.​

Plače, vali, dere se, i od tuge dreči,​

sva se šuma razleže i od vike ječi.​

Česte međe mute se slušajući viku,​

misle svi se zverovi čupaju za kiku.​

Drva lišće sklonivši na glas osluhuju,​

koji vrazi tišinu našu uzmućuju;​

On jednako dere se, i sa sebe čupa​

i to malo perčina, u glavu se lupa:​

Muhamede budalo! da si ti poslušao​

mudra, dobra saveta, ne bi sad okušao​

gorkog jeda koga ti sad žderati moraš,​

a jošt što je ostalo, musiš da počvoraš.​

Bijuć zilje govori: gdi su moje sile:​

i velike, i strašne, što su do sad bile.​

Propadoše strše se, i umališe se;​

od ćaurske(?) mudrosti, i sakrušiše se.​

Ah Alla moj! gdi sam sad, gdi je moje slava;​

eto vidiš kakav sam, propade mi glava.​

Od svuda me stegoše, i spletoše konce,​

jer barut i olovo, zairu, i novce​

potroših, eto sam nag i dimlija ne imam.​

Eho potih govori: a ti viči: aman.​

Meni su se klanjali donošeći dare,​

a sad i prijateli za mene ne mare.​

Kako vidim svak za se stara se, i brine​

sa od mene tko može po parče otkine.​

Što se meni to čini; velika nepravda.​

Opet eho šušuće: nije, nego pravda.​

Ja sam do sad bič bio, i strah svima davao,​

eho njemu govori: al sad tebi jao.​

Ja sam mnogim crn komad metuo u torbu,​

eho šuškav cvrkuće: sad tvoju utrobu​

(Oh! trzaju sa svih stran i creva izvlače,)​

eho pače govori: i svuda razvlače.​

Nogom vije od zemlju osećajuć muku,​

a kukavka otpeva: jer je tebi kuku.​

Sad se meni svi svete, a još k tomu vele:​

(eho mu se odziva: da je tebi lele.)​

Da ja sa svim propadnem, to svi meni žele.​

Eho opet odziva: navek tebi lele.​

Ja sam sve to poznajem, da mi tako žele:​

ah! tako će i biti: jao, kuku, lele.​

Idem dakle u pakao otkud sam i došao,​

već ga vidim što je to, ja sam sa svim prošao.​

Očerupan, nagrđen, golišav, bez brade,​

podiže se, otide bez traga odavde.​

​

Muhamede! što vidim, pišem, i pogađam,​

što ne vidim, i ne znam, želim, i nagađam.​

__________________​

* eho jest odziv glasa u poslednjih slogah po šumi i po dolinama.​

​

Ima i nostradamusovskih stihova, npr. kao predskazanje onoga što će se desiti u prvom i drugom sv. ratu:​

​

Od zapada također tuča me potuče,​

kano Nemci bombama decu moju muče.​

Pograbiše gradove, razvališe stene,​

svuda kano i vuci razvlače i plene.​

​

Proklet bio onaj čas i kad sam ja počeo​

s njima ratovati se, i rušiti načeo​

mir s njima učinjeni: evo što sam dostao,​

a da sam ja ćutio, ne bi hala dopao.​

​

Da se naježiš. ​

Emanuil Janković - Fizičeskoje sočinenije, Lajpcig, Nemačka, 1787. Izdavač: Johan Hristijan Tajbel, Cobiss Id: 68705031, Jezik: srpski

​

10. U trideset lota ladne vode, kad uspemo jedan lot čiste stipse [Mesto stipse možemo so, kojom naša jela gotovimo, šećer, galicu ili bar koju drugu so uzeti, al ne u ovoj meri.] (alumen), tada vidićemo, da će se sva ova stipsa u vodi razdeliti tj. mi je nećemo moći više viditi, a voda neće se ni malo zamutiti, nego ostati bistra kao i najpre što je bila. Sad se pita: kud se dela stipsa iz vode, mi smo je unutra usuli a sad je više ne vidimo? Evo odgovor: Stipsa se razdelila u najmanje svoje časti (zri u paragrafu 7) i stupila u meždočastija vode (zri u paragrafu 8). Da je zaisto stipsa u vodi, potreba nam teke vodu koštovati pak ćemo se uveriti. Dakle, stipsa se pomešala s' vodam.​

​

11. Da voda svoja meždočastija (8) ima kako i druga tjela, možemo se sljedujuštim načinom lako uveriti: U šest saitlika vode, može se jedan saitlik soli s' kojom naša jela gotovimo, razdeliti. Dakle, kad bismo na novo, ovo pomešanije vode i soli, začeli meriti, morali bismo, sedam saitlika dostati, al da viš sijaseta, pri merenju ne iziđe više nego šest saitlika ili šest saitlika i vrlo malo više. Dakle onoliko koliko smo vode uzeli: Al kud se so dela? So je u vodi, okusi pak ćeš se uveriti. Drugojačije nije moguće dakle, nego da voda svoja meždočastija ima.​

 

[АнаиванГорд]

Što s time?

На којем језику су они писали?

 

[Mej bregami]

Ne lupaj.

Poslovice pisane na narodnom srpskom jeziku, od Jovana Muškatirovića, u Beču 1787.

Zaharija Orfelin: Melodija k proleću, pesma štampana u Veneciji 1764–1765. g.

Stefan Stratimirović: Ljubosava i Radovan, Budim, Univerzitetska štamparija, 1800, Cobiss Id: 14007815

... ​

To te jedno molim od sve duše,​

Ako ti je moj blagoslov mio,​

Ti ne slušaj one divje jude,​

Koji žene držu kao roba,​

I surovstvom dotle doteraju;​

Da ostane glupa kao drvo,​

Gdje metne tamo i da stoji,​

Što joj rekne to samo da znade​

Ništo sama izmisliti ne zna,​

Kao da je u glavu bijena.​

Bože mili je l' to tebi drago!​

Da muž mómu drži kao slugu​

Radovane sve na svetu blago!​

Nitko tebe bolje od babajka​

Niti hoće nit može naučit.​

Moj ti sovet drži, mudri način. –​

Ima žena, istina, zlopaki,​

Ali svagda riba s' glave smrdi.​

Muž pametan sve može popraviti,​

Ili pokriti svoje zlo, i trpit...(str. 17–18)​

​

Up. o jeziku ove pesme rad: A. Mladenović: Narodni jezik u pesmi Ljubosava i Radovan" mitropolita Stevana Stratimirovića. – Zbornik za filolofiju u lingvistiku, Novi Sad (Matica srpska), 1971, knj. XVI/2, 65–115.​

Mihailo Maksimović: Mali bukvar za veliku decu, Беч, 1792, Izdavač: Stefan Novaković, Cobiss Id: 68871687, Jezik: srpski

Emanuel Janković: Trgovci, Lajpcig, Nemačka, 1787, Izdavač: Johan Hristian Tajbel, Cobiss Id: 67920391, Jezik: srpski

Stefan Rajić: Vrtogradić ili Prostosrpska baščica, Budim, 1800., Izdavač: Универзитетска штампарија, Cobiss Id: 75586823

Emanuil Janković: Blagodarni sin, Lajpcig, Nemačka, 1789, Cobiss Id: 68109575, Jezik: srpski

Blagorodni sin. Seoska vesela igra u jednom djeistviju stavljena na prosto srpski Emanuilom Jankovićem. U Lajpsigu 1789.​

(...)​

​

RANISAV: Na ručak? Peru mog na ručak? Međ onoliku gospodu?​

​

POP: "i sa mnom se pozadugo razgovarati, mene i djela moja pohvaliti. Naposletku me je pitao, tko je roditelj moj, i ot kud sam?"​

​

RANISAV: (smeje se tajno) Dakle sam se i ja udostojio česti, predmjetom carskago razgovora biti. Dalje, dalje, čitaj, šta mu je odgovorio.​

​

POP: "Ja sam mu imenovao naše selo. Vaše veličestvo rekao sam, Vaši podanici su svi Vaši podanici; a ako je onaj izmeđ nji' najdostojniji, koji najčistije, najiskrenije i najblagorodnije srce ima, koji svoga monarha neiskazano ljubi; tako se smem usuditi reći, da je jedan dostojinjejši Vaš podanik, moj otac. On je moja dika i moja jedina radost. Ni oni, koji su učastnikom rajske radosti bili, nisu ovaku radost i dobronravnost moji' roditelja pomislim. On je (otac moj) sama čestitost. U njemu se sojedinivaju sva dobra svojstva."​

​

RANISAV (s vozdvignutim rukama) Milostivi bože! milo detence! dragi Pero! tako mi je, kao kanda ga vidim i čujem besediti.​

​

(...)​

Jovan Rajić - Boj Zmaja sa Orlovi, Beč, 1789, Izdavač: Јосиф Курцбек, Cobiss Id: 100844295

(...)​

On otide u gustiš te šume zelene,​

gdi se više ne nose haljine svilene.​

Pak pristavši uz star panj s njim se razgovara​

a iz šume tih eho* njemu odgovara.​

Ah moj starče! da ti znaš šta ja sada stradam,​

ja se dobru nikakovu od sada ne nadam.​

Tu započe ridati i zlu sreću kleti:​

kud se maknem svuda zlo, svud za pete seti.​

Po vodi i po suhu svud me taru ljuto,​

deca ruska žestoka navališe puto​

okovaše do grla dahnuti ne dadu,​

pojagmiše gradove, i već ih imadu.​

Od zapada također tuča me potuče,​

kano Nemci bombama decu moju muče.​

Pograbiše gradove, razvališe stene,​

svuda kano i vuci razvlače i plene.​

Proklet bio onaj čas i kad sam ja počeo​

s njima ratovati se, i rušiti načeo​

mir s njima učinjeni: evo što sam dostao,​

a da sam ja ćutio, ne bi hala dopao.​

Plače, vali, dere se, i od tuge dreči,​

sva se šuma razleže i od vike ječi.​

Česte međe mute se slušajući viku,​

misle svi se zverovi čupaju za kiku.​

Drva lišće sklonivši na glas osluhuju,​

koji vrazi tišinu našu uzmućuju;​

On jednako dere se, i sa sebe čupa​

i to malo perčina, u glavu se lupa:​

Muhamede budalo! da si ti poslušao​

mudra, dobra saveta, ne bi sad okušao​

gorkog jeda koga ti sad žderati moraš,​

a jošt što je ostalo, musiš da počvoraš.​

Bijuć zilje govori: gdi su moje sile:​

i velike, i strašne, što su do sad bile.​

Propadoše strše se, i umališe se;​

od ćaurske(?) mudrosti, i sakrušiše se.​

Ah Alla moj! gdi sam sad, gdi je moje slava;​

eto vidiš kakav sam, propade mi glava.​

Od svuda me stegoše, i spletoše konce,​

jer barut i olovo, zairu, i novce​

potroših, eto sam nag i dimlija ne imam.​

Eho potih govori: a ti viči: aman.​

Meni su se klanjali donošeći dare,​

a sad i prijateli za mene ne mare.​

Kako vidim svak za se stara se, i brine​

sa od mene tko može po parče otkine.​

Što se meni to čini; velika nepravda.​

Opet eho šušuće: nije, nego pravda.​

Ja sam do sad bič bio, i strah svima davao,​

eho njemu govori: al sad tebi jao.​

Ja sam mnogim crn komad metuo u torbu,​

eho šuškav cvrkuće: sad tvoju utrobu​

(Oh! trzaju sa svih stran i creva izvlače,)​

eho pače govori: i svuda razvlače.​

Nogom vije od zemlju osećajuć muku,​

a kukavka otpeva: jer je tebi kuku.​

Sad se meni svi svete, a još k tomu vele:​

(eho mu se odziva: da je tebi lele.)​

Da ja sa svim propadnem, to svi meni žele.​

Eho opet odziva: navek tebi lele.​

Ja sam sve to poznajem, da mi tako žele:​

ah! tako će i biti: jao, kuku, lele.​

Idem dakle u pakao otkud sam i došao,​

već ga vidim što je to, ja sam sa svim prošao.​

Očerupan, nagrđen, golišav, bez brade,​

podiže se, otide bez traga odavde.​

​

Muhamede! što vidim, pišem, i pogađam,​

što ne vidim, i ne znam, želim, i nagađam.​

__________________​

* eho jest odziv glasa u poslednjih slogah po šumi i po dolinama.​

​

Ima i nostradamusovskih stihova, npr. kao predskazanje onoga što će se desiti u prvom i drugom sv. ratu:​

​

Od zapada također tuča me potuče,​

kano Nemci bombama decu moju muče.​

Pograbiše gradove, razvališe stene,​

svuda kano i vuci razvlače i plene.​

​

Proklet bio onaj čas i kad sam ja počeo​

s njima ratovati se, i rušiti načeo​

mir s njima učinjeni: evo što sam dostao,​

a da sam ja ćutio, ne bi hala dopao.​

​

Da se naježiš. ​

Emanuil Janković - Fizičeskoje sočinenije, Lajpcig, Nemačka, 1787. Izdavač: Johan Hristijan Tajbel, Cobiss Id: 68705031, Jezik: srpski

​

10. U trideset lota ladne vode, kad uspemo jedan lot čiste stipse [Mesto stipse možemo so, kojom naša jela gotovimo, šećer, galicu ili bar koju drugu so uzeti, al ne u ovoj meri.] (alumen), tada vidićemo, da će se sva ova stipsa u vodi razdeliti tj. mi je nećemo moći više viditi, a voda neće se ni malo zamutiti, nego ostati bistra kao i najpre što je bila. Sad se pita: kud se dela stipsa iz vode, mi smo je unutra usuli a sad je više ne vidimo? Evo odgovor: Stipsa se razdelila u najmanje svoje časti (zri u paragrafu 7) i stupila u meždočastija vode (zri u paragrafu 8). Da je zaisto stipsa u vodi, potreba nam teke vodu koštovati pak ćemo se uveriti. Dakle, stipsa se pomešala s' vodam.​

​

11. Da voda svoja meždočastija (8) ima kako i druga tjela, možemo se sljedujuštim načinom lako uveriti: U šest saitlika vode, može se jedan saitlik soli s' kojom naša jela gotovimo, razdeliti. Dakle, kad bismo na novo, ovo pomešanije vode i soli, začeli meriti, morali bismo, sedam saitlika dostati, al da viš sijaseta, pri merenju ne iziđe više nego šest saitlika ili šest saitlika i vrlo malo više. Dakle onoliko koliko smo vode uzeli: Al kud se so dela? So je u vodi, okusi pak ćeš se uveriti. Drugojačije nije moguće dakle, nego da voda svoja meždočastija ima.​

Ne smiješ to objaviti na originalu da te ne bi pitali što pišu?

 

[Mej bregami]

На којем језику су они писали?

Bugarsko ruskoj mješavini.

 

[АнаиванГорд]

Bugarsko ruskoj mješavini.

Како знаш да је бугарско-руска мешавина?

 

[Mej bregami]

Како знаш да је бугарско-руска мешавина?

Ok, pretjerao sam, ali slaveno srpski je to. Neki od spomenutih se smatraju osnivačima tog jezika.
Zašto su se toliko forsirali jezici sa malo dodirnih točaka sa narodnim govorom? Jel to sve samo zbog politike crkve?

 

[АнаиванГорд]

Ok, pretjerao sam, ali slaveno srpski je to. Neki od spomenutih se smatraju osnivačima tog jezika.
Zašto su se toliko forsirali jezici sa malo dodirnih točaka sa narodnim govorom? Jel to sve samo zbog politike crkve?

По мени, али нисам неки експерт, ми би на основу нечега морали да реконструишемо тај народни језик. Није немогуће да се тако у Србији причало. То што је нама из овог времена чудан тај правопис то је друга ствар. Нпр. нисам баш анализирао али вероватно око 90 посто тих речи ми користимо данас. Има неких израза који су застарели и не користе се више ( па у том смислу су нам непознати).
Ја , а вероватно и други, данас користим око 80 -90 посто речи које су записане у прилогу који сам поставио.
Сад да ли је тако изгледао језик обичних људи, ја мислим да мање-више јесте.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

On je napisao iz kojih rječnika je preuzeo riječi za svoj srpski rječnik, većina hrvatski, i da je dodao još riječi kojih nema u tim rječnicima, većinom turcizmi kod Srba.
Nije on ništa prevodio.

1) O svakom vremenu treba govoriti u kontekstu vremena kojem su pripadali. Ne iz današnje perspektive.
Ti šokački rečnici o kojima ti govoriš danas su hrvatski rečnici. Međutim, jesu li bili tada?

2) Koliko odrednica je prepisao odatle?

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Ok , u Srbiji je veličina.

Veličina je Vuk i u Hrvatskoj. Počasni građanin Zagreba, što mu, kako kaže Mario Grčević, do današnjeg dana nikada nije bilo uskraćeno.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Govorili su, ali nisu imali neku knjizevnost na narodnom jeziku do kasnog 19.st.

Nisi u toku. Demantovano je ovo više puta. Aleksandar Mladenović je dokazao da to nije istina, a to je, inače, pozitivno primljeno i od strane kroatističkih krugova.

 

[Mej bregami]

1) O svakom vremenu treba govoriti u kontekstu vremena kojem su pripadali. Ne iz današnje perspektive.
Ti šokački rečnici o kojima ti govoriš danas su hrvatski rečnici. Međutim, jesu li bili tada?

2) Koliko odrednica je prepisao odatle?

1) Nije tu bilo samo "šokačkih" rječnika nego i kajkavskih i dalmatinskih.
Kao što je Goethe danas njemački pisac, a rođen je kao građanin slobodnog carskog grada Frankfurta, život proveo kao građanin Kneževine Saske, gdje je služio kao tajni savjetnik kneza., tako su i ti rječnici danas hrvatski.
ŠBBKBB je druga tema.
2) Koliko je odrednica preuzeo nemam pojma. Ako se uzme u obzir da su drugi učeniji od njega svoje rječnike pisali godinama, a on svoj rječnik u djeliću tog vremena, možemo samo nagađati.

 

[Mej bregami]

Veličina je Vuk i u Hrvatskoj. Počasni građanin Zagreba, što mu, kako kaže Mario Grčević, do današnjeg dana nikada nije bilo uskraćeno.

Kao što si napisao, treba gledati u onom vremenu. Odjednom i Srbi pišu razumljivim jezikom usred početaka jugoslavenske ideje, to je zapohvalu.

 

[Mej bregami]

Nisi u toku. Demantovano je ovo više puta. Aleksandar Mladenović je dokazao da to nije istina, a to je, inače, pozitivno primljeno i od strane kroatističkih krugova.

Jel ona pisma koja su pisali samo za sebe?
Može biti da nisam u toku, pogledat ću što piše Mladenović.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Jel ona pisma koja su pisali samo za sebe?
Može biti da nisam u toku, pogledat ću što piše Mladenović.

To je bilo davno rečeno. Rasprava je još iz 1973. godine, znači od pre pola veka. Tipovi književnog jezika kod Srba u drugoj polovini XVIII i početkom XIX veka.

Rad su pohvalili Josip Vončina i Milan Moguš; i to smo citirali ovde, i to baš mislim tebi, na ukazivanju na upotrebu predvukovskog vernakulara tada.

Inače, kad god otvoriš ovu diskusiju moraš shvatiti da si otvorio can of worms, zato što ćeš automatski otvoriti i crnogorsko nacionalno pitanje.

 

[Mrkalj]

Ne smiješ to objaviti na originalu da te ne bi pitali što pišu?

Смем, него нема сврхе теби полуписменом који измишљаш фонем ОУ постављати оригинал.

За оне који желе могу наведене примере да пронађу на дигиталној библиотеци Матице српске:

Poslovice pisane na narodnom srpskom jeziku, od Jovana Muškatirovića, u Beču 1787.
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/p...type=publications&id=174&m=2#page/40/mode/2up

Evo, za uporne u neznanju, da pronađu tekst pisan od onih koji su sebe zvali Hrvatima u 19. veku do Danice ilirske 1835, a da ga, kao današnji Hrvati, bolje razumeju od ovog srpskog teksta:


Navešću predgovor Emanuila Jankovića Zlom ocu u kojem Janković pominje svoju pređašnju komediju Trgovci i svoj novi prevod, novu poučnu komediju koju, doduše, ne imenuje.

​

Čitatelju​

​

Videći s velikim udovoljstvjem, da je moj mali trud, moja komedija, Trgovci nazvana, koju sam nedavno izdao, ne samo kod bolje časti nacionalni(h) moji(h), nego i kod nižeg reda dragovoljno primljena, ot izvjesni(h) ljudi pohvaljena, koji su me baš ustmeno i pismeno vozbudili da bi naciju moju ovakim zabavnim i poučitelnim knjigama obogativati ne prestao, truda ne žalio i so tim i druge ovakomu poslu vozbudio: zato sad ljubezni čitatelju ove liste štampi predajem.​

​

Za povratiti se ot posla mog načalnog, pribegnem ovakim zabavnim knjižicama u strani(h) jezici(h), i tražim koja će ot nji(h) vredna biti, da ju Srbljem, nacionalnim mojim poznanu učinim, da ju im prevedem, pak izmeđ mlogi(h) jedva se nađe jedna, koju prevesti za dobro sudim.​

​

Ova knjižica, koja u sebi ništa drugo ne sodržava, nego: samo čisto, bogougodno i prezjelno-polezno naravoučenije, zaslužuje zaisto, da se ne samo Srbljem u nji(h)ov jezik prevede,nego i svakoj drugoj naciji u njenom jeziku, poznatom da se učini.​

​

U njoj će naći sveštenik, otac, vospitatel, učitel, učenik, trgovac, majstor i svaki, kog reda ljudi on da je, dosta nauke za sebe, svaki će viditi i poznati, da je vrlo lasno moguće, da otac dobru decu za zlu a zlu za dobru držati može; vidiće da se najveće nesreće iz nebreženija očin(j)a, roditi mogu; preizlišnje ljubovi svom detetu valja svaki otac, kao žive vatre da se čuva, vospitateli neka vide, kako dobro obučavana deca u svakoj tvari, kao napr. ovde u cveću, milost i ljubov Božiju poznaju: a bez obučenja dobrog vospitano dete takove tvari za đubre drži.​

​

Oni, koji misliti umedu, što je naravoučenije znadu i koji su naravoučenije i dosad ču(v)stvovali, naći će u ovoj knjižici ču(v)stva dosta.​

​

Jošte jednu također naravoučitelnu komediju, prevedenu imam, koja teke vreme i sredstvo ožidava (očekuje, prim. Mrkalj), da se u štampu dati može.​

​

Prvi ishod, prvog djeistvija (čina, prim. Mrkalj) sasvim sam promenuo iz uzroka, kog teke oni izviditi mogu, koji Nemecki razumedu, suditi znadu i ove liste s oriđinalom uravne. Imena sam Nemecka, polze bolje radi, sa Srpskima promenuo.​

​

Emanuel Janković, 1789.​

 

[Mrkalj]

Mihailo Maksimović: Mali bukvar za veliku decu, Беч, 1792, Izdavač: Stefan Novaković, Cobiss Id: 68871687, Jezik: srpski

 

[Mej bregami]

Смем, него нема сврхе теби полуписменом који измишљаш фонем ОУ постављати оригинал.

За оне који желе могу наведене примере да пронађу на дигиталној библиотеци Матице српске:

Poslovice pisane na narodnom srpskom jeziku, od Jovana Muškatirovića, u Beču 1787.
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/p...type=publications&id=174&m=2#page/40/mode/2up

Evo, za uporne u neznanju, da pronađu tekst pisan od onih koji su sebe zvali Hrvatima u 19. veku do Danice ilirske 1835, a da ga, kao današnji Hrvati, bolje razumeju od ovog srpskog teksta:


Navešću predgovor Emanuila Jankovića Zlom ocu u kojem Janković pominje svoju pređašnju komediju Trgovci i svoj novi prevod, novu poučnu komediju koju, doduše, ne imenuje.

​

Čitatelju​

​

Videći s velikim udovoljstvjem, da je moj mali trud, moja komedija, Trgovci nazvana, koju sam nedavno izdao, ne samo kod bolje časti nacionalni(h) moji(h), nego i kod nižeg reda dragovoljno primljena, ot izvjesni(h) ljudi pohvaljena, koji su me baš ustmeno i pismeno vozbudili da bi naciju moju ovakim zabavnim i poučitelnim knjigama obogativati ne prestao, truda ne žalio i so tim i druge ovakomu poslu vozbudio: zato sad ljubezni čitatelju ove liste štampi predajem.​

​

Za povratiti se ot posla mog načalnog, pribegnem ovakim zabavnim knjižicama u strani(h) jezici(h), i tražim koja će ot nji(h) vredna biti, da ju Srbljem, nacionalnim mojim poznanu učinim, da ju im prevedem, pak izmeđ mlogi(h) jedva se nađe jedna, koju prevesti za dobro sudim.​

​

Ova knjižica, koja u sebi ništa drugo ne sodržava, nego: samo čisto, bogougodno i prezjelno-polezno naravoučenije, zaslužuje zaisto, da se ne samo Srbljem u nji(h)ov jezik prevede,nego i svakoj drugoj naciji u njenom jeziku, poznatom da se učini.​

​

U njoj će naći sveštenik, otac, vospitatel, učitel, učenik, trgovac, majstor i svaki, kog reda ljudi on da je, dosta nauke za sebe, svaki će viditi i poznati, da je vrlo lasno moguće, da otac dobru decu za zlu a zlu za dobru držati može; vidiće da se najveće nesreće iz nebreženija očin(j)a, roditi mogu; preizlišnje ljubovi svom detetu valja svaki otac, kao žive vatre da se čuva, vospitateli neka vide, kako dobro obučavana deca u svakoj tvari, kao napr. ovde u cveću, milost i ljubov Božiju poznaju: a bez obučenja dobrog vospitano dete takove tvari za đubre drži.​

​

Oni, koji misliti umedu, što je naravoučenije znadu i koji su naravoučenije i dosad ču(v)stvovali, naći će u ovoj knjižici ču(v)stva dosta.​

​

Jošte jednu također naravoučitelnu komediju, prevedenu imam, koja teke vreme i sredstvo ožidava (očekuje, prim. Mrkalj), da se u štampu dati može.​

​

Prvi ishod, prvog djeistvija (čina, prim. Mrkalj) sasvim sam promenuo iz uzroka, kog teke oni izviditi mogu, koji Nemecki razumedu, suditi znadu i ove liste s oriđinalom uravne. Imena sam Nemecka, polze bolje radi, sa Srpskima promenuo.​

​

Emanuel Janković, 1789.​

Napola se to sve razumije jer koristi pojmove nepoznate današnjim ljudima.

A što te Danica buni

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Kao što si napisao, treba gledati u onom vremenu. Odjednom i Srbi pišu razumljivim jezikom usred početaka jugoslavenske ideje, to je zapohvalu.

Ja ne znam koja je tvoja poenta tok skretanja pažnje, da she odjednom. Isti se fenomen desio svugde u Evropi. Ni Hrvati ne govore više latinskim jezikom; evo pogledaj kako pišeš.

I Bugari su u prvoj polovini XIX i do sredine istoga stoleća prešli (pismena književnost) na narodni jezik.

Mislim da smo više puta vodili diskusiju na istu temu, ali nikada nisam razumeo šta je bila tvoja poenta. Da li je postojao neki razlog da Srbi ne primene nešto što je prilično opšti fenomen tj. da budu izolovani izuzetak i široke mase u školama počnu terati da uče crkvenoslovenski i koriste ga u svakodnevnici?

Znaš na kom nivou ti je pitanje; na nivou 'zašto HRT nije danas lepo na latinskom jeziku'?