Заслепљени сте сенкама на зиду Платонове пећине и не видите да је сав тај простор заправо у нама, иманентан, или да једино има важења као форма опажања разума. Простор је априорна форма, једна од функиција људског духа и не постоји као таква изван људске свести. Тамо, напољу, НЕМА ПРОСТОРА. Ваше одушевљење бескрајним свемиром слично је одушевљењу човека који сања, и који се у том сну окрене ка горе како би се дивио "безграничној величини" онога што у сну види.... иако је све то у његовој свести.
Тако да те своје рефлексије боље усмерите тамо где је изворише свих тих сенки, тих појава, или ка ствари по себи која је ДУХ и која је у нама.
Nije beskonacni svemir ono cemu se trebamo diviti na ovom svetu, vec ljudski duh je ono sto je velicanstveno i sto je sustinsko ovde. Ceo vidljivi univerzum ustvari je obican skup senzacija , skup oseta uredjenih u opazaje .
Onaj citat nastavlja se u ovome:
"Svet je moja predstava".
?
