Покушавам ти указати на заблуду којом се речју "кретање" назива заправо линија у простору и која се протеже кроз мишљење многих иако је апсурд.
Ради се о заблуди. Кретањем зовеш нешто што није кретање...или линију у простору.
Док је право кретање, као што рекох, интуиција нешто што нити се може опазити, нити замислити веч само непосредно увидети у себи.
пс. Могу знати како замишљаш кретање на основу ових твојих постова. Јер да имаш увид у иделаност кретања не би своје мишљење базирао на телу које се креће у простору . Тако нешто можеш тврдити само ако кретање замишљаш као линију.. а ја ти указујем да је једно линија у простору а сасвим друго кретање које је трајање и суштински различито од простора.
Sad se već pitam da li ti razumeš ono o čemu pišeš? Probaću ponovo.
Ono što sam hteo reći je: tvrdiš da meni polazi za rukom ono što je nemoguće. Pa ako je nemoguće, onda to ni meni ne može da pođe za rukom.
Drugo
O vremenu i mome shvatanju sam već pisao i nigde ne pominjem liniju. Štaviše, za mene vreme samo za sebe i ne postoji. Pominjao sam i fiziki i koješta, ali ne čitaš.
Dalje:
Mogu i da haluciniram i moje halucinacije postoje. Kada sanjaš san, on je stvarnost u tom momentu.
Ono bitno što hoću reći je sledeće:
Intelekt ima tu sposobnost da može da nasluti i shvati nešto što može biti van njegove percepcije. Dakle, shvatanje je ono što bi trebalo da nam je svojstveno.
Da napomenem da je ovo što pišeš u
http://forum.krstarica.com/entry.php...rgson-Trajanje meni bilo jasno pre nego sam čuo za Bergsona.
Zapravo, ako hoćemo apsolutno tačno, mi percipiramo samo prošlost. Ali dobro, može se uzeti da će se sadašnjošću smatrati
momenat osvešćenja onoga što se percipira (koji je, čak i tako definisan, prilično neuhvatljiv). I to je teorijski pristup.
Jasno je da je svet van nas samo naša pretpostavka, odnosno naš doživljaj tog sveta. I taj svet van nas u stvari je naš unutrašnji svet, ali sa aspekta subjekta (kao da postoji neki drugi aspekt). Bez obzira šta je dokazivo sa aspekta filozofije, ovaj svet (čovečanstvo) funkcioniše na osnovu pretpostavki. I to prilično dobro funkcioniše. Ja sa mog stanovišta mogu reći da je postojanje vezano za moj život, svest i percepciju.
Ali terminološki (iz praktičnih razloga), mogu svet koji doživljavam imenovati kao objektivan svet van sebe. Tim pre što je to doživljaj i ostalih ljudskih jedinki za koje je sve jedno da li su samo deo moje vizije bez zasebnog funkcionisanja ili je njihovo postojanje vezano za moju svest gde sam ja bog, jer postoji doslednost za koju mogu da se uhvatim. Upravo ta doslednost je izgradila naše svesti i to tako funkcioniše bez obzira da li je istina ili ne to što nam tako izgrađena svest govori (dokle tako, ne zna se).
Vrednost filozofije jeste u tome što je tako izgrađenu svest dovela u pitanje. Ali ako se pokaže da je moguća alternativa ovako, nefilozofski shvaćenog sveta, to će biti kraj ovakvog sveta. Dotle, nije loša ova uljuljkanost u ovome svetu. Ili sam toliko nesrećan da mi filozofski pogled neće ništa pokvariti.
Takođe mogu uzeti kao pretpostavku da postoji svet i svest van mene koji će funkcionisati i kada više ne budem svestan. Ja prosto moram to da uzmem kao pretpostavku da bih mogao da se uklopim u svet koji funkcioniše bez moje volje a zapažam i kauzalitet u tom svetu. Ako već ne mogu da upravljam potpuno ovom mojom vizijom sveta, ja onda moram prihvatiti kao činjenicu da on postoji i van mene. Čak i da je u pitanju moja halucinacija na koju ne mogu da utičem. Dakle ovo moram da prihvatim iz praktičnih razloga (a ne zato što imam nešto protiv tebe i filozofije).
(Matrix postavlja dobra pitanja i ilustruje ono o čemu se ovde govori, ali mnogi ne shvataju da se i onaj svet, navodno stvaran, dovodi u pitanje, pa i on možda nije objektivan)
Da li je filozofija dala sve odgovore? Nije. Pa hoćemo li sve da stane dok ona ne da odgovore ili ćemo razmišljati na način koji daje vidljive rezultate (a sve je stvar cilja)? Čak je sve jedno je da li si pošao od pogrešne pretpostavke ako si došao do validnog ili upotrebljivog rezultata (opet zavisi od cilja).
Slično važi za kretanje. Moj doživljaj kretanja i kako moj nervni sistem funkcioniše (moja misao) je jedno, ali kao što sam i rekao, mogu pretpostaviti da svet postoji i van mene i da ne funkcioniše onako kako to ja mogu da doživim.
Na kraju, već sam napomenuo da svaka oblast ima svoju terminologiju i nije čisto filozofska terminologija jedino važeća i referenca sveta i komunikacije. Ljudska dostignića su čak otišla i dalje nego što to čovek (bilo koji čovek) može da shvati i objasni. Promene se dešavaju smišljeno i voljno bez obzira na filozofske poglede. Pa naravno, zavisi od postavljenog cilja, a to je svesna odluka koja se postavlja da bi se išlo ka njemu.
Prema tome, ne možeš nekome reći da je na pogrešnom putu ako ne znaš koji mu je cilj.
Ne može se nipodaštavati filozofija, ali ni jedna druga oblast u koje je čovek uložio svoje umne sposobnosti a terminologiju prilagodio toj oblasti da bi uopšte mogao da dođe do nekih zaključaka i iste prezentuje. I pojam postojanje u filozofiji ima jedan smisao koji ne mora da se podudara sa istim pojmom vezanim za neku drugu oblast. Prosto ne vidim šta tu nije jasno, tim pre što bi i ovo što sam izrekao o korišćenju pojmova trebalo filozofski sagledati. Mora se i za filozofiju reći da je u određenim okvirima što je i normalno.
