Ima li smisla živeti, ako ćemo umreti?

[Tuzni_patak]

Za prvog koji spozna , imalo je smisla ziveti, za ostale sve je to bila rekreacija i uzivanje u terminima izmedju trenutka rodjenja i trenutka smrti....
Ovo nije duhovna izjava i nema veze sa duhovnoscu , vec sa tehnologijom, znaci totalno izjava znanja , a ne vizija , zelja, nada , ljubavi i duhovnosti.....pu, pu, pu......

Za duhovnost ima mesta , za zelju, nadu i ljubav naravno , ali to trenutno odvajam od izjave....
Duhovnost da umiri strah, a ove tri zlatne recepture za srecu.....

 

[Modruna]

Po toj izreci - čovek je, dakle, slobodno ili neslobodno biće?

Чини ми се да не постоји једнозначан одговор на ово. Ја сам се већ на другим местима изјаснила ЗА постојање судбине, али та "судбина" захвата само неке сегменте нашег живота. У другим сегментима смо слободни. Значи постоји нешто као проценат слободе односно неслободе. Астролози би, на пример, рекли да је слободнији онај човек који има више планета на источној страни неба, тачније -- проценат слободе једнак је проценту источних планета. Не знам да ли је тако, нисам проверавала, само наводим шта астролози мисле.

А и тамо где је судбина одређена има нешто што зависи од нас, а то је: какав ћемо став заузети према тим догађајима. Опет дон Хуан: беспрекоран ратник доживљава све шта му се догађа као ИЗАЗОВ, а обичан човек "или као благослов или као проклетство". Другим речима, беспрекоран ратник је активан чак и у односу на предодређену судбину, а обичан човек је пасиван чак и онда кад има слободу делања.

А зашто је пасиван? Зато што у дну душе зна да свако делање повлачи за собом ОДГОВОРНОСТ, а већина људи не жели да буде одговорна, више воле да кажу: тако ми је бог одредио.

Већ сам негде рекла да је изгледа истина по овом питању парадоксална: кад се родимо, нађемо се у неким одређеним, датим условима на које не можемо да утичемо, па и касније у животу дешавају нам се ствари које ни на који начин нисмо изазвали, ПА ИПАК смо одговорни за свој живот. У овом контексту "одговорност" значи да заузмемо активан став према животу, ма какав он био, да схватимо дату нам животну ситуацију као изазов, и видимо шта највише можемо да извучемо из ње. И да преузмемо одговорност за последице својих одлука.

Ово горе је врло тешко, тим пре што људима делује неправично (нисмо сами одабрали ни свој карактер ни догађаје који су нам суђени, а ипак смо за све то одговорни), али изгледа да треба да прогутамо кнедлу и ипак заузмемо активан и одговоран став према животу.

 

[Tuzni_patak]

Ovo otkriva prikrivenog control freak-a

 

[psoglav]

zivim za smisao besmisla u smislu koji ne razumem

 

[ristob]

Чини ми се да не постоји једнозначан одговор на ово. Ја сам се већ на другим местима изјаснила ЗА постојање судбине, али та "судбина" захвата само неке сегменте нашег живота. У другим сегментима смо слободни. Значи постоји нешто као проценат слободе односно неслободе. Астролози би, на пример, рекли да је слободнији онај човек који има више планета на источној страни неба, тачније -- проценат слободе једнак је проценту источних планета. Не знам да ли је тако, нисам проверавала, само наводим шта астролози мисле.

А и тамо где је судбина одређена има нешто што зависи од нас, а то је: какав ћемо став заузети према тим догађајима. Опет дон Хуан: беспрекоран ратник доживљава све шта му се догађа као ИЗАЗОВ, а обичан човек "или као благослов или као проклетство". Другим речима, беспрекоран ратник је активан чак и у односу на предодређену судбину, а обичан човек је пасиван чак и онда кад има слободу делања.

А зашто је пасиван? Зато што у дну душе зна да свако делање повлачи за собом ОДГОВОРНОСТ, а већина људи не жели да буде одговорна, више воле да кажу: тако ми је бог одредио.

Већ сам негде рекла да је изгледа истина по овом питању парадоксална: кад се родимо, нађемо се у неким одређеним, датим условима на које не можемо да утичемо, па и касније у животу дешавају нам се ствари које ни на који начин нисмо изазвали, ПА ИПАК смо одговорни за свој живот. У овом контексту "одговорност" значи да заузмемо активан став према животу, ма какав он био, да схватимо дату нам животну ситуацију као изазов, и видимо шта највише можемо да извучемо из ње. И да преузмемо одговорност за последице својих одлука.

Ово горе је врло тешко, тим пре што људима делује неправично (нисмо сами одабрали ни свој карактер ни догађаје који су нам суђени, а ипак смо за све то одговорни), али изгледа да треба да прогутамо кнедлу и ипак заузмемо активан и одговоран став према животу.

Uz napomenu da iako ne vučemo sve konce, sami smo odgovorni za svoju sudbinu i da karakter sami izgrađujemo.

 

[Modruna]

Ovo otkriva prikrivenog control freak-a

Ја о активном односу према животу и о одговорности, Патак о контрол-фриковима. Ко у клин ко у плочу.

Патак, ти и ја ћемо морати да разменимо речнике (да се мало упознамо с речником оног другог). Можда ћемо се онда боље разумети.

Али примећујем да смо сасвим скренули с теме. Ја се у своје име извињавам и гледаћу да се вратим на тему првом приликом.

 

[Bogart]

zivim za smisao besmisla u smislu koji ne razumem

Ја ово не разумем.

 

[Modruna]

Ја ово не разумем.

Немој ни да покушаваш. Човек је само хтео да буде духовит. Духовитост није забрањена ни на филозофији.

 

[ristob]

Ја ово не разумем.

Dakle - znaš smisao!

 

[Tuzni_patak]

Ја о активном односу према животу и о одговорности, Патак о контрол-фриковима. Ко у клин ко у плочу.

Патак, ти и ја ћемо морати да разменимо речнике (да се мало упознамо с речником оног другог). Можда ћемо се онда боље разумети.

Али примећујем да смо сасвим скренули с теме. Ја се у своје име извињавам и гледаћу да се вратим на тему првом приликом.

Nema potrebe, tvoje reci stoje, moje su deo nekog mog sistema koji zabranjuje upotrebu istog znacenja za dve reci , vec ih odma razdvaja bar po nekom kvalitetu....
Mislim da je svima jasno ono sto ti izjavis, pa i meni....to sto tebi nije jasno zasto ja nesto izjavim je obicno problem u recima koje upotrebim ,e a i u nepotpuno izrecenim sistemima argumenata koji dovode do necega....

 

[znatizeljni mislilac]

A može li ovako: ima li života pre smrti?
(Šala, naravno.)

Nema, samo posle smrti

 

[gost 198065]

Da li se osećate kao unutar tela, ili ste to telo vi?

Oboje. Uneredim se kad to ljudi krenu razgraničavat, ili jedno nad drugim izdizat. Ili, ne dali bogovi, telo negirat. Zanimljivo, niko ne negira svest, zar ne? A i šta je tu zapravo zanimljivo ako je očekivajuće, mulci nijedni.

šta bi onda uistinu bila svrha našeg života ovde?

Život je svrha sam po sebi.

 

[oziman]

Oboje. Uneredim se kad to ljudi krenu razgraničavat, ili jedno nad drugim izdizat. Ili, ne dali bogovi, telo negirat.

Па наравно да требаш разграничавати. Али не како то људи обично чине , и не знајући да тако прате превазиђену картезијанску филозофију поделе на дух и тело. Не, него је исправана подела на вољу и представу. Где је на страни воље твоје ја а на страни представе слика твог тела око кога се ешалонирају све остале слике спољашњег света, мењајући се обликом и величином како се та једна слика "твоје тело" помери. Ти тај скуп слика око твог тела зовеш "реалност" иако се ради о твојој представи.

Видиш да је ствар мало сложенија.

Nema, samo posle smrti

И пре рођења или пре буђења свести и са њом настанка субјекта и обејекта , или света као представе, постоји живот, и то онај прави. Егзистенција ствари по себи што смо ми изван појаве.

 

[yokai]

dobicu proliv od ovog ozimana majke mi

 

[gost 198065]

Видиш да је ствар мало сложенија.

Ne, ti si složen.

 

[znatizeljni mislilac]

И пре рођења или пре буђења свести и са њом настанка субјекта и обејекта , или света као представе, постоји живот, и то онај прави. Егзистенција ствари по себи што смо ми изван појаве.

Pa valjda je borac za prava zivotinja mislila pod "zivota pre smrti" na predstavu gde su objektivacije a ne na stanje pre budjenja svesti..

 

[snouden]

Logički sam došla do zaključka da svakako umiremo, te da zaista imamo ovih 70-ak, neko manje, neko više..... godina na raspolaganju da nam bude lepo..... to je pomalo tužna, ali opet oslobađajuća ideja, jer smiruje.

pa gde ti je dokaz?

1. Šta je svest i kako je osećate? Da li se osećate kao unutar tela, ili ste to telo vi?

kada bi ljudska svest bila samo u ljudskom telu onda bi teoretski bilo moguce savrsenim replikovanjem-kopiranjem tela nekom buducom tehnologijom kopirati i svest.

savrseno isto telo klona = ista svest klona = original

ali nije tako.

klon i original će imati isto telo, ali različite svesti. različito ja,

Spojler

medju njima i dalje postoji razlika. koja?

Spojler

pre nego što otvoriš pokušaj sam naći odgovor...

Spojler

razlika izmedju originala i klona je u povesti. razlicitoj istoriji postanja-'rodjenja.

različitoj trajektoriji u prostoru i vremenu.

prostor i vreme su osim materije faktori svesti. -misaonosti.

Spojler

tako, na zamisljenom primeru originala i savrsenog klona, imamo logicko pokazivanje da je svest delom izvan granica tela.

i po prostoru i po vremenu. dakle pre rodjenja.

Spojler

srecna vam nova godina.

 

[Dragoljub69]

Zamislite da je vaša duša jedno polje (kvantno ili zatravljeno...) i u tom
polju se pojavi jedno telo koje počne da postoji po pravilima tog polja,da jede,
da diše,da se kreće...

 

[bau]

Ima.
Sticanje iskustava,razumevanje i primena istih.

 

[YHYK]

Zamislite da je vaša duša jedno polje (kvantno ili zatravljeno...) i u tom
polju se pojavi jedno telo koje počne da postoji po pravilima tog polja,da jede,
da diše,da se kreće...

то је мени незамисливо.

 

[minutus]

pa šta ako ima ili nema smisla? odigraš svoju predstavu

i ideš opet od kud si došao - u nepostojanje.
pa je na tebi šta izvedeš, ako misliš da je na tebi.

 

[YHYK]

Podelila bih pitanje na dva dela:
1. Šta je svest i kako je osećate? Da li se osećate kao unutar tela, ili ste to telo vi?
2. Pošto ćemo svakako umreti, i pošto svaki trag koji ostavimo za sobom u vremenu, večnosti (nazovite to kako hoćete) nije trenutak vredan pomena, ma bili N. Tesla, šta bi onda uistinu bila svrha našeg života ovde? Zatim, vezano za prethodnu rečenicu, ako baš i postoji neka velika, nejasna, neshvatljiva svrha, ima li svrha svrhe, ako joj mi sami ne možemo posvedočiti?

Logički sam došla do zaključka da svakako umiremo, te da zaista imamo ovih 70-ak, neko manje, neko više..... godina na raspolaganju da nam bude lepo..... to je pomalo tužna, ali opet oslobađajuća ideja, jer smiruje.

P. S. Meni ne smetaju ni religijski obojeni odgovori, ali nisam sigurna za modove.....

1. Осећам се као унутар тела. Понекад.
2. Сврха постојања живота уопште, је репродукција. Све служи томе, и све је подређено тој сврси. Та сврха нема сврхе. Никакве.

Живот нема смисла. Једина ствар која даје смисао живљењу јесте чинити друге људе срећним. "Твоје је само оно што си дао другоме", рече ми један чоек.

 

[minutus]

unutar? - izvan tijela? opet kršćansko buncanje.
od toga boli glava, a ne glava tijela.

 

[MathPhysics]

Život je za čoveka suštinski besmislen, bez obzira da li umire ili ne.
Ali, živeti se može i bez višeg smisla (a verovatno i jedino tako).

 

[oziman]

Život je za čoveka suštinski besmislen, bez obzira da li umire ili ne.
Ali, živeti se može i bez višeg smisla (a verovatno i jedino tako).

Да, ако пођемо од реализма или става да постоји обејктиван свет изван свести. И да ето људи настају и нестају а тај свет остаје. Егзистра сам по себи, такав какав га опажамо, Без иједног свесног бића у близини.

Али ако једном дођеш до апсурдности тога видећеш да је живот човека итекако смислен, јер он је оно што остаје, а твој спољашњи реалан свет оно што нестаје са гашењем човекове свести.