dimitraki
Zainteresovan član
- Poruka
- 187
Причате о слави! да ли је то црквена слава или крсна као код Срба, и да ли су Цинцари те славе славили и пре асимилације, јер сам ја увек слушао да само Србин има крсну славу, а црквене и националне славе имају скоро сви хришћани. Друго, сама асимилација је погрешна државна политика, јер на тај начин гуши национални осећај човека у корист његовог економског положаја и друштвених обавеза, али је због самих система владавине неизбежива. Као пример навешћу само три; у Немачкој се постаје Немац, кад се прими немачко држављанство, у Великој Британији се постаје Британац а у Србији Србијанац, само то државе и неке институције то тако не гледају. Ипак још увек није јасно ко је Србин а ко Србијанац. Ако се осећаш Србином, онда није логично да се осећаш и Цинцаром, Немцем или Енглезом. а ако се осећаш Србијанцем онда можеш замишљати да си уједно и било ко други, јер Србијанац је држављанство а не националност. Тај проблем Срби имају у Хрватској, и никако га не могу решити, јер Хрватска као и Немачка резонују на исти начин, ако неко постане хрватски држављанин онда Хрвати очекују да он буде Хрват, као што Немци очекују да буде Немац. А тај проблем се још више погоршао са доласком комунистичких теорија о интернационалности народних маса, где је националност гушена у корист партијске припадности, и сада имамо и Србе који нису национално Срби него нешто друго, нешто што ни они сами не знају шта су. Мислим да је добро што се о тим стварима прича, јер се на тај начин може мало боље разумети националност и држављанство, само то онда задире у државни поредак и изазива непријатности па чак и ратове.
Moj dobar prijatelj je doneo porodičnu slavu iz Albanije, Sv. Spiridona.
Cincari slave tri puta, svoj imendan, porodičnog zaštitnika i zaštitnika kuće.

