Ima li Cincara na Internetu???

  • Začetnik teme Začetnik teme praksis
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
ljubo-muzicar:
Svim Cincarima i onima koji se tako osecaju zelim SRETNU NOVU 2008.GODINU i da se vise druzimo u njoj i naucimo cincarski jezik ! Pozdrav svima Martinoski
Kliknite za proširenje...
Hvala brate, nadam se da cu do sledece godine vec govoriti i misliti na Cincarskom i da cu biti srecan kad budem upoznao vise Cincara , jedva cekam da upoznam svoju bracu.Mi Srbi slavimo Bozic po starom kalendaru, da li je to slucaj i kod nas Cincara:D, posto znam da Grci slave 25.januara?
Pozdrav svim Cincarima, Srbima Cincarskog porekla a posebno Srpkinjama i Cincarkama:D:wink::wink::wink:
 
Brate Dimitraki, veruj mi da iz petnih zila zelim da upoznam bilo kog iz svoje cincarske familije ali na nesrecu nisam u kontaktu ni sa kim iz nekih objektivnih okolnosti o kojima ne zelim da raspravljam na forumu. Znam jedino da je bakina sestra zivela u Beogradu ali daj Boze da je jos uvek ziva (imala bi oko 100 godina sada).No sigurno je da cu preko ''Lunjine'' upoznati i Dabije i mnoge druge Cincare sto mi je velika zelja.
Brane Stefanoski al Dabiža? Znam za Brane Stefanoskog sa Rumunske akademije ako se ne varam ali nisam siguran da li je to onaj na kog mislis. A znam i za tog kog si pomenuo ali ga ne poznajem,mogu da ti kažem njegovu profesiju ali u privatnoj poruci, ne ovako javno pošto ne volim da iznosim bilo kakve lične podatke na forumima i uopšte na net-u. .Interesantno, izgleda da je Dabiža vrlo često prezime i u Litvaniji.
E, hajde da se malo više pozabavimo istorijom i kulturom Armanja. Vidim da je puno vas iznelo sjajne podatke u predhodnim postovima.
 
vujadin:
Нормална је, Цар Душан Силни је био Цар и Албаније!
Kliknite za proširenje...
Територија данашње Албаније(осим Драча који је држала Венеција) јесте улазила у састав Српског царства, али Стефан Душан је након заузимања града Сера 1345. на Божић, акламацијом сарадника, властеле и војске проглашен за ``цара Срба и Грка`` те се са том титулом и крунисао у Скопљу 16. априла 1346.године на Ускрс. У српским повељама најчешће себе назива ``цар Србљем и Грком`` а у грчким његова титула је ``цар Србије и Романије``. Потпуно је јасно чији је цар био Душан, и потпуно је јасно да је Албанија припадала ``грчким`` земљама насупрот ``српским`` у оквиру самог Царства. Албанија као држава није постојала све до 1913. г.
Уосталом, не бих да расправљам о овом питању на теми која је посвећена Цинцарима.
Поздрав мојим Цинцарима!!
 
Ти наводи су добри али нису потпуни Цар Душан се увек потписивао " Цар Срба Грка Западне стране звана Албанија и Поморских српских Земаља" Ти не требаш о томе дискутовати ако напишеш правилно.
 
A@dabiza:
........... и потпуно је јасно да је Албанија припадала ``грчким`` земљама насупрот ``српским`` у оквиру самог Царства......
Kliknite za proširenje...

Zašto je pripadala "grčkim zemljama"?! A gde je stolovao Sv. Jovan Vladimir kralj dioklejski? Ako ne na teritoriji današnje Albanije! U Elbasanu se nalazi njegov grob. I zašto su onda Ivan Kastrioti, otac Đorđa Kastriotija, i njegov sin Repoš Kastrioti (Đorđev brat), sahranjeni u Hilandaru. I ostali zabeleženi kao jedni od većih priložnika manastira, ako nisu bili vezani za cara Dušana.

Izvinjavam se na digresiji, jer zaista nije to tema.....
 
Наравно, али кад се примети нешто неправилно на било којој теми то би требало бити пожељно исправити, и то иде у корист саме теме, наравно са аргументима и без полемике.
 
Pozdrav svima na ovom forumu.
Poslednji put sam posetio ovaj forum u leto 2007 i nakon vise meseci neaktivnosti u njemu prestao sam da ga posecujem. Sada sam ga posetio ( bas da vidim imali sta novo) i iskreno sam se obradovao. FORUM JE ZIV.
Ja sam Srbin cincarskog porekla po ocevoj liniji. Moje prezime je Groza i pronasao sam ga u spisku cincarskih prezimena u reprintu knjige" O cincarima" u neizmenjenom obliku. Zna se da su Cincari svoja prezimena korigovali u zavisnosti od okolnosti.Zahvalan sam Vam na ovim za mene novim informacijama o nasem poreklu. Dosta korisnih istorijskih informacija mozete naci upravo u toj knjizi.
Pozdrav svim Cincarima i onima koji vode cincarsko poreklo,nadam se da cemo se jos dugo druziti na ovom forumu.
 
dimitraki:
Zašto je pripadala "grčkim zemljama"?! A gde je stolovao Sv. Jovan Vladimir kralj dioklejski? Ako ne na teritoriji današnje Albanije! U Elbasanu se nalazi njegov grob. I zašto su onda Ivan Kastrioti, otac Đorđa Kastriotija, i njegov sin Repoš Kastrioti (Đorđev brat), sahranjeni u Hilandaru. I ostali zabeleženi kao jedni od većih priložnika manastira, ako nisu bili vezani za cara Dušana.

Izvinjavam se na digresiji, jer zaista nije to tema.....
Kliknite za proširenje...

Димитраки, извињавам се и теби и брату Вујадину због неспоразума и опет и ја чиним малу дигресију.Можда је мој пост погрешно протумачен, односно сама намера. Наиме ја сам само желео да укажем на чињеницу да Албанија као држава није постојала у средњем веку(ако изузмемо творевину Анжујаца) јер би се из Вујадиновог поста тако некима можда дало закључити.Наравно да, пошто ово није тема нисам се упуштао у навођење чињенице да је добар део, једне од најстаријих Српских држава а касније наследне српске земље, Дукље(Зете), обухватао добар део данашње Албаније и да је Српска популација на тим просторима била аутохтона. Што се ``грчких земаља`` тиче мислио сам на оне области које је цар Стефан Душан освојио а које су пре тога припадале Византији.Због династичких веза потпуно је јасан твој навод везан за Кастриоте.
Брате Вујадине, мислим да нисам написао ништа неправилно јер у десет реченица не можеш изнети срж проблема а ето добро је што си навео пуну титулатуру која је стојала у Душановим повељама.Живели!
Поздрав свим Србима и Цинцарима
 
Groza ghini vinish la parea armâneascâ!

Što se tiče teritorije današnje Albanije, u čijoj je konstituciji aktivno učestvovala i Srbija, kao prva zemlja koja ju je međunarodno priznala (www.moraca-rozafa.org), a i sami Srbi i Cincari sa tih prostora hteo sam da ukažem na sledeće.
Grci se guraju tamo i gde im nije mesto.
1.Današnja Albanije jeste bila teritorija Vizantije, a ne Grčke.
2. Na njoj su bile kako srpske tako i druge vazalne "države" (cincarska? Mizukeja?)
3.Car Dušan je bio imperatora Srba, Romeja (a ne Grka, jer je Romania bila imperija, a Grci su možda bili dominantni etnos ali ne i jedini) i ostalih.

Zato bih voleo da mi neko objasni zašto se reč Romeji prevodi na srpski kao Grci, kao da je Romania bila neka nacionalna država Grka. Da je bila valjda bi se zvala Elada, a ne Romania.

I za kraj, ja koliko znam Dušan je "ušetao" (otvarana su mu vrata gradova) samo u Makedoniju, odnosno samo među cincarske zemlje. Do čistih Grka zbog prerane smrti nije ni stigao.
 
Imao bih jednu molbu za pomoc.
Kako je moje prezime jako retko na ovim prostorima prilicno mi je tesko da saznam bilo sta o svom daljem poreklu.Koliko sam do sad saznao prezime " Groza" se pojavljuje u Rumuniji u nesto vecem broju a iz knjige " O Cincarima " sam saznao daje izvesni Groza Gavril jos 1846. evidentiran u popisu stanovnistva kao cincar i stanovnik Velikog Semiklusa. Da li iko ima predstavu iz kog kraja Cincarske postojbine potice moje prezime a samim tim i moje poreklo. Znam da ce neki posetioci ovog foruma ovo smatrati kao jalov i besmislen potez ali ja ipak mislim da bi bilo lepo saznati nesto vise o svom daljem poreklu.
Uzgred da pomenem nesto o knjizi koja je par puta spomenuta. Posto je literatura o Cincarima vise nego skromna ovu knjigu smatram kao korisno stivo.Knjiga " O Cincarima" profesora dr D.J.Popovica je stampana1927. god. a prosireno izdanje 1937.god. Izdavac je " Prometej " Beograd , Prve pruge 43 Tel/ fax 311 931 13.Stampa se u malom broju primeraka pa se teze dolazi do nje ( mozda kod izdavaca) ali mislim da je vredi imati.
Pozdrav svima.
 
groza p.:
............. Da li iko ima predstavu iz kog kraja Cincarske postojbine potice moje prezime a samim tim i moje poreklo. Znam da ce neki posetioci ovog foruma ovo smatrati kao jalov i besmislen potez ali ja ipak mislim da bi bilo lepo saznati nesto vise o svom daljem poreklu.
........................ Posto je literatura o Cincarima vise nego skromna ovu knjigu smatram kao korisno stivo.............
Kliknite za proširenje...

Groza, uopšte nije ni jalovo ni besmisleno želeti znati nešto više o sebi tragajući za precima!

Literatura o Cincarima uopšte nije skromna, već je više kako bih rekao nedostupna.
Postoje hiljade knjiga, na engleskom, nemačkom, francuskom, rumunskom, grčkom i naravno cincarskom.
Problem je što ne postoji na srpskom. A i kad postoji, gotovo po pravilu su to neke prepisivačke i neznalačke varijante. Pa čak i u samom Popoviću se konstatuje kako Cincara skoro pa da nema više, a evo sad ih pa ima na stotine hiljada po celom Balkanu.
Čak i u nekim selima u Grčkoj za koja po knjigama piše da su grcizovana već više od 200 godina, sada ispada iznenada da svi govore cincarski.
 
Evo mene opet...
I u ovoj novoj godini cemo istrazivati ko su i zasto su cincari.
Moje pitanje je zasto sve balkanske drzave iz sve sile asimilavaju ovaj narod?
ako smo jedan obican mali narod zasto nas unistavaju?
Od cega se plase?
mi koji smo usli u ovu temu osecamo da postoji nesto vise od obicne asimiliacije.
ako je to sto mislimo onda je danasnja civizacija stvorila veliku zabunu.

Danas samo znamo da polako nestajemo.
Zasto nije moguce da barem u jednoj opstini postoji oficijalni cincarski jezik?
Vreme prolazi a nasa deca neznaju jezik.

I sve uz demokratiju i sva prava coveka.
Raduje me sto se mnogu vracaju na svoje poreklo i da hoce da nauce svoj jezik predaka.

Anclinàciunj

Shi s-pistipsim cà ultsà di voi va u anveatsà limba shi va s-màreascà cu sàndzul armànescu cari lu u tu eljì...

Armanescu Arman

Vinturli di Ovce Poli


Primuveara nã adutsi anvirdzari
Gioc di cafi an di ampuljari
Atumtsea vinturli di Ovce Poli
Poartã un hir di ciuciurari
Zboarã hrisusiti armãneshtsã
Bots buni niavdzãti zãmãneshtsã.

Veara cu cirche nã aputurseashti
Cãroari stri yiptul s-arãeashti
Suflã vinturli caldi di Ovce Poli
Cãnjina pi Bogoslovets u alinã
Di iu s-avdi nã boatsi tãrhioasã
Amplinã cu pon, dor shi jiloasã.

Toamna birchetea nã u da tu mãnj
Ploiori pisti dzenuri shi schinj
Aurlã vinturli arãts di Ovce Poli
Nji poartã bots di hor di-ncali
Bots di la harei, numtã, hãrseari
Bots di la murmintu, di chirearei.

Iarna tu albi stranji s-alãxeasti
Arcoarea psof nu nã pistipseashti
Cã vinturli anoastri di Ovce Poli
Vintureadzã pisti cãsãbats shi hori
Shi poartã nã boatsi di cãldurã,
Dishtiptari cãntitsi shi hlamburã.

Vinturli di Ovce Poli
Trag shi aurlã
Fãrtunj s-adarã.
Li cãnoscu vinturli di Ovce Poli
Cã nji cãntã zàmàneshtsà
Cãntitsi hrisusiti armãneshtsã.
 
kiria:
Cincari se tesko mogu da porede sa Hazarima jer nisam cuo da se javio danas neki Hazar da trazi svoje saplemenike. Cincari jos uvek (jos malo) postoje, ali neumitno idu ka izumiranju. "Zlatno runo" Pekica je saga o Cincarima. Predlazem da se svi koji imaju poreklo Cincara da se okupe na nekom forumu i da vidimo sta cemo i kako cemo ne bi li opstali. Ostali da se ne sekiraju, ne trazimo republiku jer je nikada nismo ni imali, samo malo secanja da smo postojali i da nas jos ima. Hvala na linku.
Praksis
Kliknite za proširenje...

http://pirgosds.mojblog.co.yu/
 
Anclinàciunj

Shi s-pistipsim cà ultsà di voi va u anveatsà limba shi va s-màreascà cu sàndzul armànescu cari lu u tu eljì...

Armanescu Arman

Vinturli di Ovce Poli


Primuveara nã adutsi anvirdzari
Gioc di cafi an di ampuljari
Atumtsea vinturli di Ovce Poli
Poartã un hir di ciuciurari
Zboarã hrisusiti armãneshtsã
Bots buni niavdzãti zãmãneshtsã.

Veara cu cirche nã aputurseashti
Cãroari stri yiptul s-arãeashti
Suflã vinturli caldi di Ovce Poli
Cãnjina pi Bogoslovets u alinã
Di iu s-avdi nã boatsi tãrhioasã
Amplinã cu pon, dor shi jiloasã.

Toamna birchetea nã u da tu mãnj
Ploiori pisti dzenuri shi schinj
Aurlã vinturli arãts di Ovce Poli
Nji poartã bots di hor di-ncali
Bots di la harei, numtã, hãrseari
Bots di la murmintu, di chirearei.

Iarna tu albi stranji s-alãxeasti
Arcoarea psof nu nã pistipseashti
Cã vinturli anoastri di Ovce Poli
Vintureadzã pisti cãsãbats shi hori
Shi poartã nã boatsi di cãldurã,
Dishtiptari cãntitsi shi hlamburã.

Vinturli di Ovce Poli
Trag shi aurlã
Fãrtunj s-adarã.
Li cãnoscu vinturli di Ovce Poli
Cã nji cãntã zàmàneshtsà
Cãntitsi hrisusiti armãneshtsã.[/QUOTE]




Kad napišete nešto na cincarskom, zašto ne date i prevod istog. Bilo bi dobro, ovako...nama koji ne znamo jezik, ovo ništa ne znači. :(
 
Izvinite.. Ja nisam merodavan da prevedem
Necu drugi put da postavljam pesme na cincarskom..
Pozdrav svima

Armanescu arman


Vinturli di Ovce Poli


Primuveara nã adutsi anvirdzari
Gioc di cafi an di ampuljari
Atumtsea vinturli di Ovce Poli
Poartã un hir di ciuciurari
Zboarã hrisusiti armãneshtsã
Bots buni niavdzãti zãmãneshtsã.

Veara cu cirche nã aputurseashti
Cãroari stri yiptul s-arãeashti
Suflã vinturli caldi di Ovce Poli
Cãnjina pi Bogoslovets u alinã
Di iu s-avdi nã boatsi tãrhioasã
Amplinã cu pon, dor shi jiloasã.

Toamna birchetea nã u da tu mãnj
Ploiori pisti dzenuri shi schinj
Aurlã vinturli arãts di Ovce Poli
Nji poartã bots di hor di-ncali
Bots di la harei, numtã, hãrseari
Bots di la murmintu, di chirearei.

Iarna tu albi stranji s-alãxeasti
Arcoarea psof nu nã pistipseashti
Cã vinturli anoastri di Ovce Poli
Vintureadzã pisti cãsãbats shi hori
Shi poartã nã boatsi di cãldurã,
Dishtiptari cãntitsi shi hlamburã.

Vinturli di Ovce Poli
Trag shi aurlã
Fãrtunj s-adarã.
Li cãnoscu vinturli di Ovce Poli
Cã nji cãntã zàmàneshtsà
Cãntitsi hrisusiti armãneshtsã.[/QUOTE]




Kad napišete nešto na cincarskom, zašto ne date i prevod istog. Bilo bi dobro, ovako...nama koji ne znamo jezik, ovo ništa ne znači. :([/QUOTE]
 
Причате о слави! да ли је то црквена слава или крсна као код Срба, и да ли су Цинцари те славе славили и пре асимилације, јер сам ја увек слушао да само Србин има крсну славу, а црквене и националне славе имају скоро сви хришћани. Друго, сама асимилација је погрешна државна политика, јер на тај начин гуши национални осећај човека у корист његовог економског положаја и друштвених обавеза, али је због самих система владавине неизбежива. Као пример навешћу само три; у Немачкој се постаје Немац, кад се прими немачко држављанство, у Великој Британији се постаје Британац а у Србији Србијанац, само то државе и неке институције то тако не гледају. Ипак још увек није јасно ко је Србин а ко Србијанац. Ако се осећаш Србином, онда није логично да се осећаш и Цинцаром, Немцем или Енглезом. а ако се осећаш Србијанцем онда можеш замишљати да си уједно и било ко други, јер Србијанац је држављанство а не националност. Тај проблем Срби имају у Хрватској, и никако га не могу решити, јер Хрватска као и Немачка резонују на исти начин, ако неко постане хрватски држављанин онда Хрвати очекују да он буде Хрват, као што Немци очекују да буде Немац. А тај проблем се још више погоршао са доласком комунистичких теорија о интернационалности народних маса, где је националност гушена у корист партијске припадности, и сада имамо и Србе који нису национално Срби него нешто друго, нешто што ни они сами не знају шта су. Мислим да је добро што се о тим стварима прича, јер се на тај начин може мало боље разумети националност и држављанство, само то онда задире у државни поредак и изазива непријатности па чак и ратове.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

M
Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?
103 104 105
Odgovora
2.606
Pregleda
15.319
АнаиванГорд
А
Nina
Da li je samo zima pokosila Napoleonovu vojsku ?
Odgovora
9
Pregleda
458
Mrkalj
Mrkalj
M
Da li je Tito najbolji državnik u modernoj istoriji srpskog naroda?
7 8 9
Odgovora
200
Pregleda
2.510
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top