Draga Katarina drago mi je što to pitaš, jer izgleda da šlafujemo u mestu oko nebitnih stvari.
Bojim se da kad budemo o tome počeli da govorimo, nekima ima da se diže kosa na glavi.
Ovaj Forum zaista ima privilegiju da bude prvi na kome se Cincari obraćaju javnosti.
To je tako samo zato što je ovo jedini forum na kome ne postoji tema u kojoj se Cincari bezočno blate.
Dragi Dimitraki, osim što cenim tvoj trud i tvoje nastojanje da u svakom trenutku barataš činjenicama, veoma mi se dopada i cenim takođe tvoju srčanost u polemisanju.
Polemike su uvek dobro došle kroz kulturan dijalog kakav smatram da na ovom forumu, hvala bogu postoji, ali isto tako se stiče utisak i da smo u jednom trenutku svi, i vi aktivni učesnici i mi pasivni pratioci upali u ćorsokak i da se polemika pomalo pretvorila u ubeđivanje. Lepo si rekao da nećeš da se ubeđuješ, nije ovo pijaca, pa pošto svako ostaje pri svom stavu možda je bolje da se ide dalje. U smislu da se i dalje iznose argumenti, podaci, dokumenti pa ko ZAISTA traga za istinom do nje će i doći.
Uostalom, velika je stvar da počne javno i otvorenije da se govori o Cincarima i da to čine sami Cincari na prvom mestu pa nek se diže kosa kome mora. Možda se nećeš složiti sa mnom ali pomalo su krivi i sami Cincari zbog svog pasivnog stava ili zatvaranja u sopstvene krugove. Ako grešim to je onda zbog neupućenosti pa se izvinjavam. U svakom slučaju treba malo više da se izađe u javnost jer sam sigurna da masa ljudi i ne zna baš ko su Cincari jer nisu imali prilike da ih upoznaju. Na jednom Forumu su čak podvedeni pod temu Vlasi i evi jednog posta sa tog foruma :
"Cincari zapravo i jesu isto sto i Vlasi, s tim sto su svi Cincari Vlasi, ali svi Vlasi nisu Cincari. Cincarima su u nasoj sredini nazivani gradski Vlasi poreklom iz Grcke.
Ono sto je svojevrstan fenomen je to sto su Cincari vazili za neku vrstu gradske aristokratije, a Vlasi za gorstake i cobane iako su isti narod.
Vlasi i jesu tradicionalno planinski gorstaci, ali su u srednjem veku na severnim padinama planine Pind (danasnja tromedja Grcke, Makedonije i Albanije) osnovali grad koji je po velicini bio drugi na Balkanu, odmah posle Carigrada.
Moskopolje je osnovano u 13. veku, ali je najveci prosperitet dozivelo tokom 16, 17. i 18. veka kada je imao oko 60 000 stanovnika. Razvoj Moskopolja je svojevrstan fenomen jer su u to vreme balkanski gradovi bili uglavnom bedne kasabe bez skola i kulturnih ustanova i sa uglavnom turskim stanovnistvom. U vreme najveceg prosperiteta Moskopolja Atina je imala samo 10 000 stanovnika, ali grcki istoricari navode da je tokom mracnog perioda turske vladavine Moskopolje postalo kulturno sediste u kojem su Cincari negovali tekovine grcke kulture i istorije. Cincari po nacionalnom osecanju i jesu bili Grci sto govori i cinjenica da je njihovo najvece gradsko sediste bilo centar grcke kulture za vreme turske vlasti.
Grad se razvio pre svega zahvaljujuci unosnoj trgovini sa Venecijom i Turskom. Moskopolje nazivaju i gradom mermera jer su se u njemu isticale prekrasne mermerne gradjevine uz mnostvo banaka, crkava, a grad je imao i svoju akademiju i stamparije. Za Cincare je Moskopolje vlaski Jerusalim i izgubljeni raj posle cijeg su unistenja Vlasi krenuli u emigraciju.
Moskopolje su unistili albanski pljackaski odredi na celu sa Ali-pasom Janjinskim.Danas su od Moskopolja ostale samo rusevine, a na nesrecu teritorija gde je grad postojao pripala je Albaniji.
Nakon unistenja Moskopolja deo grckih Vlaha je krenuo u emigraciju. Neki su dosli u Srbiju, neki u Habsbursku monarhiju, a neki su se nastanili u grckim gradovima.Tu vlasku dijasporu su cinili uglavnom bogatiji ljudi i intelektualci, dok su siromasniji Vlasi ostali na planinama Pinda, Olimpa i dr. gde su ponovo presli na uzgajanje ovaca. Zbog toga su i danas rastrkani po ruralnim naseobinama u severnoj Grckoj. Vremenom je Vlah u Grckoj postao sinonim za gorstaka i cobana, dok je termin Cincar u balkanskim zemljama postao sinonim za prefinjenost.
U nasoj sredini Cincare su pratile iste predrasude kao i Jevreje iz prostog razloga sto su pripadali bogatijem sloju. Medjutim, Cincari su se lakse asimilovali jer su bili pravoslavci.
Novoj sredini u koju su dosli nije bilo jasno da li su Cincari Rumuni ili Grci jer im je jezik bio romanski, ali su po nacionalnom osecanju bili Grci. U pocetku su pohadjali samo svoje posebne grcke skole koje su sami osnivali. Neki kod nas su ih nastojali podvesti pod Rumune jer su im Grci bili dragi, a Cincare nisu voleli. Mnogi istaknuti intelektualci kod nas su bili potpuno ili barem delimicno poreklom Cincari, ali ako se radi o pozitivnim licnostima njihovo cincarsko poreklo srpska sredina nije rado isticala. S druge strane, osobama koje nisu voleli, Srbi su nalazili cincarske korene i po cukun cukun prababi.
Na posebnu vezu Cincara sa Grcima ukazivao je 1921. godine Jovan Cvijic koji je pisao: "Aromunske oaze Balkanskog poluostrva mogu imati izvestan nacionalno politicki znacaj samo ako ostanu u vezi sa Grcima, u cijoj su blizini i pod cijim su kulturnim uticajem. Rumunska propaganda nije napravila velikih uspeha, ali je ipak grcki uticaj njome unekoliko oslabljen. Pored nje i protiv nje Aromuni se ipak u Makedoniji pretapaju u Grke"(str. 25.)
Za grcke istoricare nema spora oko toga da su Cincari/Vlasi romanizovani Grci. Druge teorije kazu da su to romanizovani Tracani ili izmesani romanizovani Tracani i romanizovani Grci.
Anticka Makedonija je obuhvatala danasnje podrucje severne Grcke gde zive Vlasi pa neke teorije kazu da su to potomci antickih Makedonaca koji su zapravo bili mesavina Grka i Tracana, mada prema grckim istoricarima samo grcko pleme.
Jedna od teorija je da su preci grckih Vlaha postali od romanizovanog trackog plemena Besi sa Rodopa koje je migriralo u Grcku i tu se stopilo sa ostalim romanizovanim stanovnistvom.
Neki dokazuju i svoju teoriju da su grcki Vlasi zapravo helenizovano - romanizovano stanovnistvo koje je migriralo sa zapadne obale Male Azije.
A po drugim teorijama svo romansko stanovnistvo razlicitog porekla se stopilo u jedan konglomerat na osnovu slicnosti u jeziku.
U svakom slucaju najverovatnije mogucnosti je da su grcki Vlasi nastali mesanjem Tracana, Grka i Rimljana ili samo Rimljana i Grka.
Sve do nedavno se malo znalo o trackoj antickoj kulturi pre rimskih osvajanja i romanizacije Tracana. Interesovanje svetske javnosti za Tracane dobro su iskoristili Bugari kada su na njihovoj teritoriji arheolozi iskopali preko 15 000 zlatnih i srebrnih predmeta (nakita, posudja itd.) iz 5. i 6.veka pre nove ere u vreme najveceg uspona trackih kraljeva. Predmeti su izlozeni u mnogim svetskim muzejima kao zastitni znak anticke tracke kulture, a mnostvo turista koje je zahvatila "zlatna groznica" je pohrlilo u Bugarsku.
O tracanskom zlatu
O religiji Tracana-Leksikon religija i mitova drevne Evrope
Ono sto nije sporno je da su se tracka plemena u periodu rimske vlasti romanizovala u Meziji (danasnja Srbija i deo Bugarske) i Dakiji (danasnja Rumunija), dok su se u Trakiji (deo jugoistocnog Balkana izmedju Rodopa i Mramornog mora u Maloj Aziji) za vreme helenizma (4. i 3.vek pre nove ere) helenizovala putem mesanja sa Grcima. Na zapadnoj obali Male Azije Tracani su se i ranije potpuno utopili u brojnije Grke.
Posle, u vreme rimske vlasti (od 2.veka pre nove ere pa kasnije) deo tog helenizovanog stanovnistva Trakije i zapadne obale Male Azije se romanizovalo putem mesanja sa Rimljanima. Tako su vise puta u nekoliko vekova menjali sopstveni identitet i jezik. I to je nije sve. Sa slovenskim nadiranjem od 6-7.veka nove ere, a narocito kasnije deo se slovenizovao i ponovo promenio identitet i jezik.
Kakvo god poreklo imali grcki Vlasi njihov jezik se razlikuje od grckog zbog cega su bili izlozeni pristiscima da ga se odreknu.
U periodu vojne diktature sezdesetih u Grckoj mnogi Vlasi su bili pod zestokim pritiscima, a deca su u skoli kaznjavana i ponizavana zbog toga sto su govorila vlaski. Ta nasilna asimilacija medju nekim Vlasima je stvorila anti grcku frakciju i kontra efekat koji je mozda uticao na usporavanje potpune asimilacije. "
Izvinjavam se pravom autoru zbog toga što sam ga iskopirala ali mislila sam da je možda korisno da se pojavi i na ovom forumu. Inače taj forum je zamro, niko više ne diskutuje mesecima a i onako je bilo možda samo jedan ili dva ozbiljna učesnika, ostali su blago rečeno lupetali, pa predlažem da svi ipak ostanemo gde jesmo.
Dakle, dajte priliku ljudima da vas upoznaju, da otkriju ko su Cincari, da shvate da su neki ljudi kojima se diče ili im se dive zapravo Cincari koji su nesebično utkali svoj život, znanje i trud u države u kojima žive.
Probudite svest ljudi da postojite.
A inače, ne postoji nijedan razlog da bilo ko blati Cincare na bilo koji način. Osim možda iz čiste zlobe. Zapravo mislim da se stvari u tom smislu ne mogu generalizovati.
Izvinjavam se zbog opširnosti i očekujem i dalje da se piše a i da se razmenjuju informacije.
Armane, pretpostavila sam da nas testiraš sa pesmama, ovaj poslednji muški vokal i pesma mi se jako dopadaju.
LilaCona, mogu li da Vas zamolim da ako pišete na cincarskom i nas koji ne znamo jezik uputite jer se inače sužava krug učesnika koji razumeju pa samim tim i onih koji bi možda nešto rekli a to i nije cilj ovog foruma.
Pozdrav svima!
.
