Staza Daleko Svetlost Sneg Prazno
Zaborav je odavno odneo sećanje na početak puta. Nije znao ni kad ni odakle je pošao, ni šta ga je nateralo na ovo neprestano kretanje, ni gde se zaputio. Nije zapamtio predele kroz koje je prošao, nije se sećao ljudi koje je susretao. Doduše, sve to mu nije ni bilo važno, nikad se nije zapitao: “Zašto?”
Znao je samo da je pred njim dug put i da mora da nastavi da korača. Negde, tamo daleko na horizontu, gde se staza pretvarala u tačku bila je svetlost, koja ga je mamila, prizivala i ka kojoj je stalno išao.
Povremeno bi ga savladao umor, noge bi mu otežale, ali kad bi poželeo da zastane i da se odmori svetlost bi ga vukla sebi još jače.
Bio je nalik gorštaku, koji se s mukom probija kroz dubok, negažen sneg. Koračao je neprestano, pognute glave, stisnutih ramena i uvek napred ka primamnoj svetlosti.
Nije postavljao pitanje zašto oseća takvu privlačnost, nije ni pomislio da se tamo, u toj svetlosti, možda ne nalazi ništa – da je sve prazno.
Čak i da je razmišljao o tome, da se u njemu rodilo zrno sumnje, on ne bi stao – samo bi nastavio da ide napred.
prizma
strepnja
ludnica
stepenište
Zaborav je odavno odneo sećanje na početak puta. Nije znao ni kad ni odakle je pošao, ni šta ga je nateralo na ovo neprestano kretanje, ni gde se zaputio. Nije zapamtio predele kroz koje je prošao, nije se sećao ljudi koje je susretao. Doduše, sve to mu nije ni bilo važno, nikad se nije zapitao: “Zašto?”
Znao je samo da je pred njim dug put i da mora da nastavi da korača. Negde, tamo daleko na horizontu, gde se staza pretvarala u tačku bila je svetlost, koja ga je mamila, prizivala i ka kojoj je stalno išao.
Povremeno bi ga savladao umor, noge bi mu otežale, ali kad bi poželeo da zastane i da se odmori svetlost bi ga vukla sebi još jače.
Bio je nalik gorštaku, koji se s mukom probija kroz dubok, negažen sneg. Koračao je neprestano, pognute glave, stisnutih ramena i uvek napred ka primamnoj svetlosti.
Nije postavljao pitanje zašto oseća takvu privlačnost, nije ni pomislio da se tamo, u toj svetlosti, možda ne nalazi ništa – da je sve prazno.
Čak i da je razmišljao o tome, da se u njemu rodilo zrno sumnje, on ne bi stao – samo bi nastavio da ide napred.
prizma
strepnja
ludnica
stepenište
Inspiracija mi je
Šta bi?
Ha, u bardou ( tunelu, po budistima ) se još niko nije zaglavio, svi su katapultirani, gore ili dole.
