Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
aleksa ndar:
zlocin
gadno
mrak
planeta
Kliknite za proširenje...

Vrtela se u krug nestašna, majušna i bosonoga, zamislila da je vetar,
lepršala je njena plava ukovrdžana kosa, smejalice se smejale,
sunce je nekako šertetski namigivalo i štipkalo je za obraze.
Moja je planeta u sve na njoj dovikivala je nekome u nekim daljinama
koje su tutnjale njom, moje je sve, odjekivala su brda, a ona se
i dalje vrtela radosna i razdragana.
Pod njenim nožicama travke i cvetovi su se savijali prosipajući jutrom
mirise njene malene dušice.
Odjednom fijuk nekakav čudan, prodoran, zaustavio je, a onda je
planeta stala, mrak je progutao svu svetlost njenih plavih okica.
Stajala je kao ukopana, držeći ruke na grudima, nešto gadno, lepljivo,
slivalo se niz njih, stajala je i dalje nasmejana kao da je neko prikovao
uz neko drvo, a sve oko nje je letelo i sagorevalo vatrenim munjama...
Samo sto to ona više nije videla...
Njeno maleno srce imalo je samo jedan majušni zločin u svojoj duši,
htelo je da bude vetar na livadi svog detinjstva...

Mira Jovanović
(meseceva rosa)

plava
istinu
zgreje
lažu

 
Gubio sam je, mada nisam mario. Mislim se, šta nam znači ta destruktivnost u očima kada su zenice nevine i pripitomljene.
Nas je vezala jedna plava traka nebeskog prostranstva, nju smo vezali u čvor i bacili je u vodu.
Naše tri flaše( skoro potpuno prazne) su otvorile krvava srca, otvorile ranu i pustile istinu da teče u vidu krvave reke.
Sve što je ona rekla ja sam prihvatio. Sve što sam ja bacio u prljavu vodu, ona je gutala.
Nema sunca iznad nas koje bi da nas zgreje, samo mesec koji nas veže svojom belinom, čistim prkosnim sjajem i nezamislivom udaljenošću.
Onih dana ga nije bilo na nebu a kada sam se našao u selu primetio sam tanani srp, poput osmeha (beše oko sedam uveče i praznio sam svoje tri flaše).
Dok je ona primila moje reči u mislima, mesec je ispario, udavio se u crnilu neba i okruženju bezbroj zvezda. Ona mi nije verovala, ali moje misli ne lažu.
Moje misli su podle emocije, a ona ima pristup njima i nekad se jednostavno uplaši izobličenjima koje nude. Prebira po sećanjima, kopa po mojoj prošlosti dok ne primeti da ta jama nema dna.
Zato i beži, zato ja sam praznim moje tri flaše dok ona izbacuje iz zenice pogled na moje ispijanje koje joj ispuni srce tužnom ljubavlju, baš takvom. Tužnom, kakve su sve naše ljubavi uokvirene uništenju u očima.

plan
prijatelj
predstava
puž
 
Direkt:
plan
prijatelj
predstava
puž
Kliknite za proširenje...



Plan ti je neuspeo...
Prijatelj otišao...
Predstava završena...
Sad se kao puž pred kišu izvlačis iz svoje kućice,misliš
da si slobodan...
A ustvari čezneš da naiđe neka gruba čizma da nestaneš pod
njom, a da uopšte ne budeš svestan toga, kao što nisi svestan
da je izdaja zlo koje nagriza dušu, a laž izgovorena ili
učinjena namerno ili navodno slučajno, učinila te slabićem.
Da, možda je nečiji brzi i nesmotreni korak, ili korak
neke nežne i ranjene duše koja ne gleda kuda hoda, ili pak
neke bezobzirne koja visoko drzi glavu dok korača, kao ti nekad,
jedini spas za tebe...

Mira Jovanovic
(meseceva rosa)



ravnice
prhnucemo
umro
istakni
 
Poslednja izmena:
umro je pravednik ! eno ga sada zagusenog pogleda i neljudske face. jel ima taj srce ?! a ipak se krece, i sve su mu ravnice, i povija kolena i laktove i izrice dobar dan, i sve razume i jednako odgovara. ziva je vatra ! a kao mrtav ipak, neku snagu nosi, nekim mazgama zapoveda.....bezdusnice ! ne istakni nam svoj zlocin jer prhnucemo... ni sad se pored tebe sedeti ne moze

sprovodjenje
djavo
susret
dvoboj
ljubav
 
Stradalna Srnetina:
sprovodjenje
djavo
susret
dvoboj
ljubav
Kliknite za proširenje...


A ne nije to đavo u tebe ušetao, to samo ti djavolastim
okama vršljaš okolo tražeći žrtve.
A nailazis samo na samog sebe.
Jesi li se možda nekad pitao da li je taj susret u tebi
sa samim sobom bio neminovan, ili su te možda
odale reči ovlaš izgovorene, ili te možda odao onaj dvoboj
u tebi koji se ne može sakriti jer ti zrcali okom.
Boreći se sa onim nežnim u tebi koji ljubav priznaje,
i onim grubijanom sto ljubav gazi, glumis svoju uloge na
pozornici života odlicno.
Radiš ono što se od tebe očekuje.
Naslonjen na vrata noći vragolastim pogledima proničes u
slučajne prolaznike drskošću prodornih pogleda skidaš im
osmehe sa lica, teraš ih u beg, teraš ih da se vec na sledećem
uglu ogledaju u izloge tražeći šta je to što si na njima
video, a kad se okrenu vide samo tvoj lukavi pogled.
Da li ti to možda u njima tražiš sebe, ili je to tvoje
sprovođenje istrage ima li i u nepoznatim ljudima malo tebe,
samo hir tvoje ranjene duše...

Mira Jovanović
(meseceva rosa)

ništavan
kapiju
celivanje
voštanu
sneg
 
Poslednja izmena:
prozvao se nistavan ali jedini je znao sta znaci celivanje. postavio je kapiju okolo bitke dana i noci i srucio studen sneg i vetrove da gone od svih puteva ikada. to je bilo namenjeno njoj... voleo ju je, tu vostanu sirenu, koja se gibajuci medju valove ratnicki vajala...

jecaj
vatromet
vrata
odar
mesecev
 
jecaj
vatromet
vrata
odar
mesecev

Naše životne priče, situacije...život u krajnjem...imaju svoju geometriju. Iako ta geometrija ne odredjuje njihov sadrzaj ipak se u velikoj mjeri pokazuje kao bitna. Tesko je ako je neki lavirint u pitanju...cak iako je lijepo. Razmjere su stvar licnog doživljaja svoje sudbine...čime se mjere nečiji sati na primjer...ili koliko "koštaju" to mi ne znamo....Nekad je sreca tako blizu ili osjecaj za nju (neko kaze da je to sreca)....a nekad...osjecaja nema.
O tome razmisljam danima...happiness measured by your steps....ti si daleko, tamo u drugom kraku izlomljenog mnogougla...nikad neces biti blizu...Kad sam to shvatila bilo je strasno...ne znam kako da opisem...ali skicirala bih ovako (pri cemu naglasavam u ovoj skici nisam ja...ja sam ta skica...cijela):
" Nad odrom stare ljubavi, u mracnoj sobi, djevojka stoji i gorko jeca. Vrata druge prostorije su odskrinuta, cuje se muzika i veseli zamor ljudi...slavi se život. U mracnoj sobi jedina svjetlost su povremeni odbljesci vatrometa."
Ja hoću da moja priča bude kao mjesečeva svjetlost, bez oštrih oblika, neodređena i laka. Ja hoću.

170.jpg


bliskost
miris tijela
htjeti
biti
 
Poslednja izmena:
bliskost
miris tijela
htjeti
biti
Kliknite za proširenje...

Oboje smo osjetili nevjerovatnu bliskost iako se do tada nismo vidjeli. Njen miris tijela me je tako uzbudjivao, njeni pokreti, graciozni vrat, osmjeh...jednostavno o na je bila ta - dragost topla. Ne sjecam se ko je tad prvi progovorio, samo znam da sam tada slusao najumilnije rijeci. Probudila je u meni nesto to, sto sam godinama potiskivao, napravila me ranjivim. Poslije mi je cesto palo na pamet da je to bila greska, da je u ovom svijetu bolje biti okoreo...mracan, ali kada kada sam god pogledao nju, odagno sam te misli i zahvalio se Bogu sto mi je vratio srce. Ali eto, zivot je pogan, ja sam opet mracan, nje nema, moja proslost ju je otjerala, a mene sustigla. Da li ce opet sa mnom nesto htjeti...da li ce opet sa mnom biti...hahahhaahah ma koga ja zavaravam cetrdeset godina je dug period.


stvarnost
misli
snovi
neuravnotezen
 
"staaa?!?! ja sam neuravnotezen ?!!? "
"ho ho", smejulji se patuljak, "misli ti sta hoces, al dzaba ti sve to kad eto,- pricas sa patuljkom ! XD "
"pa nisam valjda tolika budala, pa da kantarim- stvarnost !! kakva glupa rec ! ..... a bre, sta ti hoces ?!"
"pusti snovi dragi moj, pusti snovi....svi biste vi da ste ostavljeni na miru. nista. eto dosao sam da ti kazem nece tako moci XD"

vatrostalan
obruc
krestanje
nedogled
zmija
ostavi
 
Stradalna Srnetina:
"staaa?!?! ja sam neuravnotezen ?!!? "
"ho ho", smejulji se patuljak, "misli ti sta hoces, al dzaba ti sve to kad eto,- pricas sa patuljkom ! XD "
"pa nisam valjda tolika budala, pa da kantarim- stvarnost !! kakva glupa rec ! ..... a bre, sta ti hoces ?!"
"pusti snovi dragi moj, pusti snovi....svi biste vi da ste ostavljeni na miru. nista. eto dosao sam da ti kazem nece tako moci XD"

vatrostalan
obruc
krestanje
nedogled
zmija
ostavi
Kliknite za proširenje...

Dzaba mi sto sam postao vatrostalan, sto mi cak i vatra ne moze nista, ona koja je progutala milion zivota, nece da me dirne, kada se obruc tuge oko mene sve jace i jace steze. Svaki dan u glavi se cuje novo krestanje, dusa za zivotom vapi, galame glasovi razuma, jaucu osjecaji....''vrati se na put ljubavi, srece, dobrote'' Ali u meni se nesto podsmjeva i nadvisuje jauke, gromoglasan smijeh nad svojom nevoljom, sve je jaci i jaci, sladi se, tjera me dalje u pakao... I tako u nedogled, bol je postao toliko jak da se pretvorio u bolesnu zelju samopovredjivanja, i samo tada sam zadovoljan....Kada se ne unistavam i kada se sjetim nekih dobrih stvari , kada znam da postoji i mala zelja da se unormalim, odmah mi se ucini nemoguca i bude mi lose, depresivno...Nije mene zmija prevarila, ja sam to sam... i neka sam, volim sto sam na dnu, sto me niko ne cijeni, ne postuje, ne voli, volim to zato sto nikom nisam duzan, volim sto ne govorim ''Dobar dan'', volim sto sam se otudjio, povukao u sebe, sto me niko ne moze povrijediti, volim sto me izbjegavaju...volim sto sam zao...Kazem volim sto me izbjegavaju, to mi je bio i cilj, ne zelim vise da zivim sa glupim ljudima, ne zelim da se smijem njihovim glupim salama, ne zelim da se radujem sa njima sitnicama kojim nas zadovoljavaju nakon sto su nam sve oduzeli...Gori ste vi od mene, samo se tjesite...Eh kada se sjetim kada ste me savjetovali, hahahhaha, pa ste mi vi novo mogli reci, bednici, sta!!! Sta vi znate sto ja ne znam, mislite da bolje znate o mom bednom stanju...ah...koliko sam bio glup sto sam se objasnjavao sa vama, spustao se na niske grane...''Ostavi me na miru!!!'' : je bio pun pogodak

jauk
imanje
zivotarenje
nesloga
 
kad niko nece da pise, malo da ja :mrgreen:

Iz kuce se cuo jauk...jauk najveci do sada, jauk, kakav se moze desiti kada se izgubi sin jedinac...njihovo imanje sada je pusto...sada vec starac i starica, nisu onako veseli dicni i ponositi, sada je to obicno jadno zivotarenje...Stalno ih proganja i budi iz sna osjecaj krivice, da su oni krivi za samoubistvo najmilijeg...Mozda i jesu, ko to da zna...Protivili su mu se cesto, a on to nije podnosio, a usto je smatrao da covjek ne treba podnositi patnju i da nije vrijedno zivjeti s njom, a on je patio...nesloga i odbojnost prema ljudima oko sebe, moguce ja su ga odvukle na taj potez...

pepeljara
kuca
trava
oblaci
 
Pepeljara se napunila pikavcima. Kuca je mirisala na pusnicu.Sedeo je do prozora i gledao u bastu koju je prekrivala gusta trava.Ostao je sam. Ona je otisla i pretvorila se u oblak, barem je on tako mislio.Sve je stalo, zaustavilo se u trenutku kada je prestala da dise.Komsije i rodjaci su ga cesto obilazili podsecajuci ga da je ziv, da hteo on to ili ne zivot ide dalje. Nista nije pomoglo.Danima bi sedeo zavaljen u stolicu sa pogledom uprtim u nebo.Tugovao bi kada mrak pocne da tera oblake."Skrenuo je" saputali bi ljudi prolazeci pored njega.Jednog dana je nestao. Niko nije znao gde je otisao. Seljani su organizovali potragu. Nikada ga nisu pronasli.Jedino su oblaci znali gde je i kakav mu je bio put.

pesma
logor
ovce
vatra
poljana
 
Poslednja izmena od moderatora:
kasvataja:
pesma
logor
ovce
vatra
poljana
Kliknite za proširenje...

Jevandjelje po Rezolutiju, 12:44

I u logor stupise ovce i njihova pesma pred dzelatima bese:
“Nek’ vatra i poljana budu jedno,
nek’ duh i priroda poprime pepela boju,
jer Bog je duh i oni koji u njega veruju,
moraju to ciniti i u duhu i u stvarnosti.”
I dzelati im odrubise glave.

[...]
Osecaj
Lepota
Intimno
Knjige
Slova
sunce
 
Heretic:
Osecaj
Lepota
Intimno
Knjige
Slova
sunce
Kliknite za proširenje...


Kakav je to osecaj kada intimno pretvoris u slova? To se zove nudizam duse. Izasla da malo proleskari na suncu i pokaze lepotu svoje golotinje iako svesna nesavrsenosti obzorja. Ostali bulje i merkaju. Ili bacaju skrivene poglede ispod oka. Repetiraju i reputiraju potezom prsta. Ili uvaljaju u smolu i perje. I misle kako bi sami sigurno napisali neke neuporedivo lepse price. I veruju da ce nekada doci i njihov dan da ih tako rastrkane, osmisljene, savrseno napisane pretoce u knjige. Ali moraju znati da moraju najpre postati nudisti. U dusi i slovima.


kraj
rupa u srcu
nelogicno
glad
nezaborav
 
niski coveculjak sa probusenim sesirom isto ima i otprilike 15ak rupa u srcu a svaki put kaze "sad je stvaaarno stvarno kraj" i logicno - nelogicno, muci ga nezaborav... kazem mu ja,al ne vredi,! on nece ni da cuje ! posle ga mori glad, i zedj, nije ni cudo sto je alkoholicar i mastan i podbuo

daj mi
eksperiment
nespokoj
razgovarali u snu
vidovnjak
 
daj mi
eksperiment
nespokoj
razgovarali u snu
vidovnjak


mmmm sam, saam, ja sam... Ja jesam.
Da li cu vidjeti Boga? Da li cemo se sresti? Ko postavlja pitanja? Ko? Gdje? Kad? Nista mi nije jasno...Mozda sam dio nekog eksperimenta...Cula sam Boga..mislim, osjetila sam njegove rijeci, razgovarali smo u snu. Rekao je svi ovdje imamo svoju svrhu, samo to je rekao. Obicna recenica, ne cujem je prvi put...zapravo prvi put je cujem na ovaj nacin. Je li to utjeha ili teska kap na ovu tesku muku!?
Nespokoj: Daj mi dovoljno dobar razlog
Vidovnjak: Njega nikad neces dobiti...pomiri se s tim....to kvari pravila igre...prvo nauci ... jednostavno budi

Cini mi se, jednom sam od nekog cula prafrazirane Hristove rijeci, jedno obecanje. Jednog dana, tamo iza granice, u beskonacnosti, licem u lice cemo se sresti...i to ne kao duse vec kao licnosti. To je spasonosno obecanje..narocito sad..kad..."ne umiremo to mi..."

kao kakao
kokos
kubizam
rastemo kroz pokret
 
Poslednja izmena:
kao kakao
kokos
kubizam
rastemo kroz pokre

Koza joj je bila bojekao kakao...mala moja melezkinja...graciozan vrat, kao kod balerine i na njemu mala okrugla glavica, kao plod kokosa...Uz sve to bila je i umjetnik, uzivao sam je gledajuci kako crte one kocke i krugove, sa takvom paznjom da mi je bilo i cudno i smijesno...Cesto sam je zezao u vezi toga...It is cubism dear, you don't understand that...Hm bila je divna...Ali rat je rat, sada sam na prvoj liniji i vjerovatno cu se boriti protiv njenog brata, oca...nije vise uz mene, a i ne treba mi...Life 's go on...mi rastemo kroz pokret za oslobodjenje od tiranije...

drustvo
priroda
gitara
kafa
 
drustvo
priroda
gitara
kafa

U cetvrtom razredu osnovne imala sam predmet "Prirod i društvo". Sadržaj tog predmeta - udzbenika bio je sve osim bilo cega sto je u vezi sa prirodom i društvom, ali ok...učitelj je bio dovitljiv, gluposti iz knjige zamjenjivao bi svojim pricama...mudrim ali za nas tada jako dosadnim i nejasnim sasvim. Nekad bi donio gitaru i pjevao nam neke stare slagere...i to je bilo ok.
Ucite iz svojih iskustava, govorio je, samo glupi ljudi ponavljaju stare greske. Puno je govorio....
" Budite opredjeljeni, jasni..oportunizam je za beskicmenjake, ne sjedite na dvije stolice. Kad odaberete stranu i put idite do kraja, i zapamtite nikad ne idite retrogradno budućnost je uvijek ljepša od prošlosti i sadašnjosti...vjerujte u to."
Ponekad ga vidim sjedi u staroj gradskoj kafani pije svoju jutarnju kafu i drži govor...ljudi oko njega zamišljeno slušaju i klimaju glavom..uglavnom stariji ljudi.

dukat
dunja
jogurt
prirodno
marelica
 
smilingSun:
dukat
dunja
jogurt
prirodno
marelica
Kliknite za proširenje...

Jos mi je samo ostao dukat...Ma i njega cu zaloziti, sta ce mi realno gledano, nje nema, nista me ne veze za nju, mada mozda i veze, e bas zato cu ga zaloziti, ustvari necu ga zaloziti... Prodacu ga! Evo samo popijem ovaj svoj kompot od dunja i da popijem ovaj jogurt...ustvari i nema ga vise, mora da sam ga sinoc popio...i odoh...prirodno na poker. Mozda ce biti i Marelica, volim da gledam njene prefinjene prsitce kako drze karte, iako mi je zao opeljesiti je, ali sta je tu je, danas ja nju, sutra ona mene, prekosutra mene i nju neko drugi...Zanimljiv je zivot kockara, koliko god na nas drugi bacali drvlje i kamenje, ima to svojih cari, nekada se osjecas jadno, ali zato kada si na vrhuncu, na vrhuncu si.....Uostalom tu pare ne igraju nikakvu ulogu, i koliko god da ih imam potrosim ih za jedan dan...Ali fino je obrtati stotine hiljada i imati ih u ruci, nevazno sto ih za sledeci casak tu nece biti...Ah ti jadnici sto me nazivaju rasipnikom zalim ih, njihovo stekanje, sirotanstvo...oni, oni upravo oni su ti koji se klanjaju parama, ja ih cak prezirem zato tako i postupam s njima, lose i bezobrazno...odoh zurim, jedva cekam zelenilo ispred sebe.

slom
zov
odjek
maskara
 
Dozivecu nervni slom.Kosa mi deluje nekako ofucano.Prolece je, a ja nemam sta da obucem.Ugojila sam se i licim na dvonogog slona, postala sam novo mitsko bice.
Uvek u prolece osetim taj nemir u stomaku…verovatno nesto kao ljubavni zov.Ostacu usedelica. Ne mogu ovako sama.Medju zidovima prostrane kuce cuje se odjek svake moje reci. Prazna je, prosto vapi da je neko ispuni. Mrzim samu sebe sto sam se ovako zapustila. Uplasim se kada se ugledam u ogledalu. Naborala sam se kao pita guzvara.Mozda ce maskara malo popraviti stanje. Ma sada cu da se “skockam” i idem u prvu novinsku redakciju da dam oglas. Zena sredovecna, zanimljiva , pametna...necu da pominjem izgled…trazi muskarca ….
Neka dodje , makar i zbog kuce. Neka kreci tu….farba stolariju. Samo neka se nadje neko musko.

Fenjer
Ulice
Koraci
Kolaci
Stolice
 
Fenjer
Ulice
Koraci
Kolaci
Stolice

Fenjeri su osvjetljivali kamene ulice kojima su odzvanjali nasi koraci. ''Kolaci su veoma ukusni u mojoj kuci, hoces da svratimo'', rekla je. Imam i udobne stolice, dodala je. ''A krevet, kakav ti je krevet?'', upitao sam, hladno i na izgled zamisljeno. ''Krevet je samo za jednu osobu'', vragolasto ce ona. ''Onda, cao'' rekoh odlazeci. ''Cao'', zbunjeno ce ona i dodade: ''sacekaj, krevet je na razvlacenje i udoban je''. Nisam sacekao, nekako mi je bila jadna u tom trenutku.

makaze
kais
sveska
olovka
 
aleksa ndar:
makaze
kais
sveska
olovka
Kliknite za proširenje...


Čekaj, polako, pazi da nas neko ne čuje, eto tu je stolica pazi...
A da mi upalimo svetlo...
Ma kakvi, odmah bi deduška dojurio..
Ajde pipaj sad rukama sa desne strane naićićeš na fioku, otvori je
i dodaj mi makaze...
Pa ne vidim ništa, a i ne snalazim se u deduškinoj radionici...
Ih, ne vidiš, pa valjda ti se oči vec navikle na mrak....
Evo, evo našla sam ih...
E sad ću da iseckam ovaj kaiš da više niko od njega ne dobija
po turu...
Serjožka je to tako stručno radio, u mraku se samo čulo brzo
rezanje i njegovo prigušeno kikotanje...
Šta li ce reći deduška kad vidi da nema kaiša to nije smela
ni da pomisli...
Odjednom je soba zasijala, Serjožka se sručio sa stolice koliko
je dug u težak, a devojčica je stavila ruku na oči da se zaštiti
od bljeska...
Otkud ti ovde Nađenjka pitao je deduška uplašenu devojčicu....
Trebale su mi sveska i olovka, da nešto zapišem, pa sam krenula
da ih uzmem kad sam čula nekakvo šuškanje, nisam znala deduška
da si to ti, baš si me uplašio...
Pa i nisam to ja namignuo joj je deduška šeretski, ti si to nešto
sanjala, praveći se da ne vidi isečen kaiš i prostrtog Serjožku
na podu...
Ugasio je svetlo, i kazao...
...kad budeš videla onog tvog drugara Serjožku kaži mu da
od sutra nema više batina, postao je hrabar:)

Mira Jovanović
(meseceva rosa)



naopako
unazad
planina
odlučnošću
rečima
 
Poslednja izmena:
naopako
unazad
planina
odlučnošću
rečima

Zlo i naopako! Unazad tri godine nisam uradio nista da se moj zivot poboljsa. Mora postojati neka planina na koju se moram popeti sagledati sebe i sve oke mene i sjuriti se s nje sa odlucnoscu i cvrstinom. Mora! Rijecima nista postigao nisam, moje rijeci iako plemenite, pametne i poucne niko cijenio nije. Moracu da prijedjem na djela.

dusmani
izjelice
meksiko
palma
 
u savetu AI - anonimne izjelice, tema dana bila je personalni dusmani koji progone i naseljavaju tela sa sve posastima koje s njima idu. bivsi izjelica, izjasnjen kao R.A., vec pet godina smeran, prepricava kako je iz Sapca morao da bezi od svog Tiranina cak u Meksiko siti gde je potpuno promenio identitet, ofarbao je i kosu, ali Tiranin je normalno inteligentan i usao mu u trag, pa je morao da bezi odatle cak u Palma de Majorku, gde je opet farbao kosu. tamo je naucio jezik i vratio se u Sabac, poceo da radi kao prevodilac, malo cesce izlazi, upoznaje se sa damama, ide i na bazene...

grehota
Davide sine!
kondukterska palica
marinada u pet
a-ha !
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top