Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pogledao je konobara i narucio suši, odlucio je da se opusti, pojede nesto, pogledao je oko sebe, svetla su bila prigusena, onda je ugledao nju, delovala je carobno, nestvarno, pod ovim svetlima, hvala Nikola Tesla, pomislio je.....
Probudio se od bola
Osecao se kao da mu neko laserom przi lice, omamljen ustao je sa kreveta, na licu je ostao crveni trag, pogled u ogledalo otkrio je oblik oktopoda, nadao se da ce nestati.....
Okrenuo se oko sebe i otkrio je da ne zna gde je, sećanja su mu bila mutna, koraci teški, napustio je sobu i pomislio Bože ko bi pomislio.... takva prelepa babaroga

Jorgovan
krov
televizor
igračka
slika
 
Lezala sam u platnenoj ljuljashci, razapetoj u mom prelepom dvorishtu vikendice. Zelenil osvuda oko mene,zubori potok, koji juri kroz sopstveno korito. Prolecni vazduh je raznosio mirise po dvorishtu, a najjachi od svih mirisa je bio jorgovan. Njegovo stablo nigde u vidiku, ali se oseca, jak njegov miris.
Jorgovani, na njega mirishu..potsecaju me na njega koga zalim vec godinu dana. Osobu zbog koje cu u crnini ostati celoga zivota. Jer moja ljubav prema njemu, ni sada ne prestaje. Iako ga vishe nema.

Nema ga zbog gluposti. Zbog prokletog televizora koga vishe nikada necu ukljuchiti u zivotu. Zbog gubitka slike, na toj okrutnoj i surovoj igrachki za decu. Popeo se na krov da namesti sliku, koja se pokvarila neposredno pred pochetak vazne fudbalske utakmice, koju je morao da odgleda. U celoj toj zurbi da sliku na TV-u vrati u prvobitno stanje, pao je sa krova, i na mestu ostao mrtav. Nije mu bilo pomoci.

Sve zbog televizora i glupe utakmice.

Reka,
mirisi
zaljubljeni
davljenje
ljubav
 
Reka,mirisi, zaljubljeni, davljenje,ljubav



Reka užurbanih, oznojanih ljudi, nebitnih za priču, proticala je izmedju nas dvoje, dva sveta, Ti u svom, ja u svom. Sever- jug. Zastala sam na tren. Njihovo prisustvo, taj žamor, znoj, odvratno isparenje kišom nakvašene odeće, osećao si već kao davljenje. Umorno i nekako odsutno, podigao si glavu i očima potražio malo vazduha. Nije ga bilo, znam. Disala sam i sama na mahove kada si nežnim pokretom ruke prošao kroz kosu, otkrivajući umorno dečačko lice. Na tebi bela, znojem ulepljena majica, taj premor isticala je još više. Pogledi su nam se sreli. Na tren, oči u oči. Dva totalna stranca, meni bitna za ovu priču. Čitala sam na tvom licu želju za pakovanjem, odlaskom sa ovog mesta što dalje i što pre, iako si znao da je to nemoguće. Ti, na mom, nisi znao pročitati ništa, niti osetiti mirise zaljubljivanja. I dalje se lenja kolona nebitnih ljudi teglila ispred tebe. Kao jedna malena kap, teška i prljava od blata, priključila sam se toj reci odlazeći od tebe. Ljubav sam ponela sa sobom, a neke sretno zaljubljene ostavila za drugu priču.

- vašar,
- knjiga,
- tuga,
- jesen;
 
Bilo je to one prve jeseni kada je polazila na fakultet. Pocelo je vreme slava i seoskih vasara, a ona je osecala neku mesavinu radosnog iscekivanja i tuge.
Ceo taj novi zivot prostirao se pred njom kao devicanska bela stranica neke neispisane knjige, ali, duboko u njoj gnjezdila se tuga. Tuga, zbog napustanja roditeljske kuce, zbog detinjstva koje je sada, konacno i zvanicno bilo zavrseno i zbog jednih plavih ociju kakve, bila je sigurna, nikada vise nece sresti...

Žubor
Miris
Drhtaj
Bes
 
Poslednja izmena:
Zubor, miris, drhtaj, bes...

Shetala sam okolnjom livadom, trazeci mir i spas. Pobegla od sveta i buke, potrazila sam mir u paleti prirodnih boja. Zeleno, plavo. Pokraj livade je proticao, maleni potok. Stvarao je predivne shimove, zuborio je i lechio moj sluh. Svakodnevnom bukom, zamenio je umilnim tonovima.
Miris poljskog cveca, shirio se naokolo...opijao je, zanosio..a ja sedim na kamenu pored potoka i placem...suze se slivaju u tok bistre vode i odlaze...u nepovrat. Drhtim i jecam...u sebi pucam od besa...volela bih da si tu poredmene ali nisi. Dokle ce nas sudbina tako muchiti???Vrati mi se...i dozvol da nasha ljubav...nastavi dalje...kao da nikada i nisi otishao!!!

beba
suze
ptica
osmeh
 
Naglo je skocila i obrisala suze, plakala je kao kisa koja je dobovala po njenim prozorima, cula je u sobi svoju bebu kako urla, ponovo,pritisnula je rukama usi da ne cuje, ne zeli vise da je cuje, osetila je tezak pritisak na grudima, kao da je neko davi, otvorila je vrata od terase, beba je i dalje plakala, i ona je plakala. Mala siva ptica proletela je pokraj nje, slobodna, leprsava, sama. Pozelela je da bude poput nje, pozelela je da bude ptica. Popela se na ogradu terase, obrisala suze, osmeh joj se sirio licem,rasirila je ruke,sada ce sve biti bolje pomislila je.....

auto
parfem
vetrenjaca
gramofon
heftalica
 
gresno z@dovoljstvo:
Naglo je skocila i obrisala suze, plakala je kao kisa koja je dobovala po njenim prozorima, cula je u sobi svoju bebu kako urla, ponovo,pritisnula je rukama usi da ne cuje, ne zeli vise da je cuje, osetila je tezak pritisak na grudima, kao da je neko davi, otvorila je vrata od terase, beba je i dalje plakala, i ona je plakala. Mala siva ptica proletela je pokraj nje, slobodna, leprsava, sama. Pozelela je da bude poput nje, pozelela je da bude ptica. Popela se na ogradu terase, obrisala suze, osmeh joj se sirio licem,rasirila je ruke,sada ce sve biti bolje pomislila je.....

auto
parfem
vetrenjaca
gramofon
heftalica
Kliknite za proširenje...

Zao mi je sto sam ti kupio auto umesto parfema. Rekla si da ne volis miris benzina...Opet sam sam Don Kihot protiv tvojih vetrenjaca, a da te nikad ni dotakao nisam osim kroz zvuke gramofona koji preskace kao da skljoca heftalica kojom mi spajas srce za svoje.

Petar
dugacak hodnik
nicija prica
staklena vrata
decak
lopta
ptica u kavezu
zelene oci
 
malo parce pizze:
Zao mi je sto sam ti kupio auto umesto parfema. Rekla si da ne volis miris benzina...Opet sam sam Don Kihot protiv tvojih vetrenjaca, a da te nikad ni dotakao nisam osim kroz zvuke gramofona koji preskace kao da skljoca heftalica kojom mi spajas srce za svoje.

Petar
dugacak hodnik
nicija prica
staklena vrata
decak
lopta
ptica u kavezu
zelene oci
Kliknite za proširenje...


..Ispred nas...dugachak hodnik. Pored mene sheta Petar, moj muz, a za ruku shetamo nasheg malog dechaka...jurca za zelenom, malenom loptom...ali mi ne pushta ruku... Strah ga je...videla sam mu to...izvirao je iz njegovih zelenih ochiju.. strah ga je jer izlaza ne vidimo...u ovom prokleto dugom hodniku...pustom...hladnom i mrachnom...
...negde...na sredini hodnika...ugledah pticu u zlatnom kavezu...nije pevala...bila je uplashena...isto kao i mi...Slutila je nevolju i bila josh jedan od svedoka...ove...nichije priche... Svedok...nashoj zajednichkoj smrti...jer pored njenog zlatnog kaveza...spazismo staklena vrata..Otvorismo ih...i neshto nas povuche u beskraj...u neku provaliju...rupu...ne znam ni ja shta...ali iz nje vishe nikada nismo izashli...:???::???:

vatra
ptica
shum
staklo
voda
 
***BarbiE_GirL***:
..Ispred nas...dugachak hodnik. Pored mene sheta Petar, moj muz, a za ruku shetamo nasheg malog dechaka...jurca za zelenom, malenom loptom...ali mi ne pushta ruku... Strah ga je...videla sam mu to...izvirao je iz njegovih zelenih ochiju.. strah ga je jer izlaza ne vidimo...u ovom prokleto dugom hodniku...pustom...hladnom i mrachnom...
...negde...na sredini hodnika...ugledah pticu u zlatnom kavezu...nije pevala...bila je uplashena...isto kao i mi...Slutila je nevolju i bila josh jedan od svedoka...ove...nichije priche... Svedok...nashoj zajednichkoj smrti...jer pored njenog zlatnog kaveza...spazismo staklena vrata..Otvorismo ih...i neshto nas povuche u beskraj...u neku provaliju...rupu...ne znam ni ja shta...ali iz nje vishe nikada nismo izashli...:???::???:

vatra
ptica
shum
staklo
voda
Kliknite za proširenje...

Sve sto sam cula bila je ptica ciji je crvkut slomio staklo besumno, na isti nacin na koji voda ugasi vatru moje zelje za tobom.
 
Poklonio mi je sarenu lazu, lepo upakovanu u ubrzane otkucaje srca i pricu o pravoj ljubavi. I jednu ogrlicu od serpentina koje sam se setila posle par godina lutajuci Londonom, u trenutku kada je preda mnom iskrsla zgrada u sred Kensington parka. Tako sam se setila i tog dana, i stola u cafeu na uglu ulica Crescenzio i Massimo, italijanskog vina i razgovora koje smo vodili, price o golisavim slikama Dive Kas, iako ja nisam imala pojma ko je ona. Sustina je sagorela u sebi samoj, negde u izmedju fontane di Trevi i vile Borgeze. I mi smo skrstenih ruku gedali kako je sve vise i vise pepela. Sve dok nisam prelomila i kupila jednu avionsku kartu do Beograda, u jednom pravcu. Ujutru sam se iskrala iz stana, ponela se krajnje kukavicki, i vecu taksiju shvarila da me nagriza sumnja u ispravnost sopstvenih postupaka. Ali zeludac za varenje sarene laze vise nisam imala. I sve te misli samo zbog jedne ogrlice koja vec jako dugo lezi negde na dnu nekog ormana u nekom od iznajmljenih stanova u kojima sam kasnije zivela...Njega vise nikad nisam cula. Ne znam da li me je trazio. I ne znam zasto ja nisam potrazila njega...
 
Bilo je to davne '91 godine. Tu godinu ću pamtiti po nakaznom nasilništvu društva koje mi je u duhu siledžije otelo ružičaste naočale i pred mojim očima ih razbilo u paramparčad. Bila sam u civilizovanom društvu daleko od svoje domovine i naroda široke duše i srca. Rekla sam tim civilizovanim gadovima: "Hvala Vam lijepo na gostoprirmstvu i posebno Vam hvala na Vašoj civilizaciji, ali ja sam samo prostak kome je njegov prost narod najdraži." Nisu to bile riječi kojim sam grlato prenosila svoje nezadovoljstvo. Više su to bili ZAPISI koje sam urezala u srce. Valjda sam zato požurila u svoju domovinu koja se tresla i raspadala. Nedostajao mi je moj mali, skromni stan. Nedostajali su mi i ljudi koji su mi na našem preljepom jeziku nazdravljali Boga. Sjećala sam se baš čudnih detalja koji su mi izmicali kada su bili svakodnevnica. Nedostajala mi je BAŠTA NA KROVU, zapravo skromna bašta sa dva niža drveta se nalazila na terasi. Malo bi bilo nezgrapno da se bašta nalazi na krovu, ali mi smo je uvijek tako zvali. S nostalgijom bi mogla da se borim i da se vučem kroz taj hladno civilizovani svijet, ali nisam mogla da prihvatim njihove zle komentare o našem divljaštvu. To je valjda bila posljednja KAP u već prepunoj čaši. Moja POTREBA da osjetim ponovo da hodam svojom zemljom I POTRAGA za ljudskim u ljudima me je dovela u rat, krizu i patnju i bilo je teško, ali uvjeravam Vas tamo sam se okretala i nisam vidjela ništa. Ovdje sam vidjela dušu. LJUDI OKO NAS su jedinstveni i ne treba da se stidimo toga što jesmo. Ne sporim ima kriminalaca i posljednjeg ljudskog ološa, ima ih kao i bilo gdje na svijetu. Na zapadu ljudi sa dušom i heroji nalaze se samo na filmovima, a kod nas se sreću svakodnevno na ulici. To me čini ponosnom na ovo pripisano nam divljaštvo.

miris noći
iskra
planina
pupak
veliki medvjed
 
Uzivamo u beskrajnom mirisu noci...lezimo u vikendici na Rtanj planini...i gledamo u nebo...iz ochiju ti izbijaju iskre...sjajnije od zvezda koje su prosharale nebo...vedro i toplo letnje veche...Eno su...iznad nas..sjajni tragovi zvezdanog plashta...tamo je severnjacha, zvezda Danica...veliki i mali medved....sve su zvezde tu...osvetljavaju tvoj istureni stomak i skoro potpuno odvezani pupak...josh nekoliko dana i iz tog tvog stomaka...rodice se malo...Bozje dete...

rastanak
plach
sunce
more
starci
ekskurzija
 
Nemam pojma zašto ali tog usranog popodneva mi je nešto došlo da se prošetam još usranijom obalom tog užasno usranog mora. E yebo me onaj ko me i dovede ovde! Sunce prži a ladovine ni iz glave, a kao neko mondensko mesto. Jes al u qrcu! Kao u rerni bre! Ma znaš šta je Sutomore za ovo sranye!!? Zakon bre! Raj na Zemlji burazeru! A lepo sam teo u Herceg Novi a vidi ti sad ovo!? Em sam puko kintu em sam se proveo ko bos po trnju! Izem ti ovakvo letovanje! Oko mene sve starci bre, ko u Mataruškoj banji da sam, ko ekskurzija iz nekog staračkog doma. Ovo je bre gerontološki centar a ne mondensko letovalište, ma plač majke božije burazeru! Nigde ništa mlado! Samo ja medju matorcima! Nigde neke ribe bre, ni levo ni desno... Nigde! Čini mi se da su i one u moru žešći oldtajmeri! A ja pomislio biće nešto da se navata, neka Švabica ili nešto slično pa da se posle malo qrčim po čaršiji. Znaš ono, da se slikam pa posle kumovima i ortacima da vadim mast! Pa da bačim koju fotku i na onaj facebuk ili nešto slično pa da se posle priča do sledeće godine kako sam se proveo na odmoru, neka bruji čaršija i radno mesto! Al oćeš **** sine! Propas teška! Kako god, syebah se skroz i nastavih sa šetnjom po usranoj obali. Naletoh i na neke stenčuge usput, ma ko da sam na planinu otšo a ne na more, ***** ti i more ovako kad ti umesto kupaćih gaća i peškira treba planinarska oprema! Smorih se najstrašnije i sedoh na obližnju stenu da malo odmorim dušu svoju. Gledam ti ja tako burazeru u ono sinje more i razmišljam koji mi je moj sve ovo trebalo kad odjednom tu dole ispod stenčuge poče nešto da se praćaka. Veliko bre za ribu! Nije riba a nije ni som. Ma otkud som u moru, some jedan! E stvarno sam puko ko bas. Buljim ti ja u to čudo od morskog stvorenja a bulji i ono u mene, da nije ona sirena Sunce li ti ne *****! Sad kad se iz ribe pretvori u ribetinu! U mladu ribetinu! Gleda me nekim tupim pogledom a oči krupne bre, ko fildžani, nekako velike i tužne, čudno neko stvorenje baš. Mora da sam i ja njoj čudan čim me ovako i ovolko dugo gleda. Džabe se ja ponado, nije sirena već foka! E yebo te život prava foka! Otkud foka ovde!? Ma otkud ja ovde ***** ti život! Piče oni talasi po noj i po steni a meni pade na pamet gibanica burazeru, ona naša, seljačka, prava! Kako i zašto nemam pojma, enigma žestoka! A dao bi i njoj parče, mora da je gladna, izgladni se od tolikog praćakanja u plićaku a sigurno joj je i riba doqrčila! Nema ništa gore od jednolične ishrane, zavežu se creva pa kad odeš u wc da viš muke po Jovu burazeru! Pakao pravi! Čini ti se da se rastaješ od života a ne od gowana a rastanak ti prija do yaya! E foko moja, što nisi ta morska sirena pa da zayedno odemo negde u tri lepe materine! Vako ti nazad u dubinu usranog mora a ja nazad u onaj smrdljivi hotel, ti sa ribom a ja sa ribom i gibanicom u mislima, a lego bi i sok od zove...


Kafa
Yugo
Baunti
Hotel
Zamak
Trajekt
 
Šakal:
Nemam pojma zašto ali tog usranog popodneva mi je nešto došlo da se prošetam još usranijom obalom tog užasno usranog mora. E yebo me onaj ko me i dovede ovde! Sunce prži a ladovine ni iz glave, a kao neko mondensko mesto. Jes al u qrcu! Kao u rerni bre! Ma znaš šta je Sutomore za ovo sranye!!? Zakon bre! Raj na Zemlji burazeru! A lepo sam teo u Herceg Novi a vidi ti sad ovo!? Em sam puko kintu em sam se proveo ko bos po trnju! Izem ti ovakvo letovanje! Oko mene sve starci bre, ko u Mataruškoj banji da sam, ko ekskurzija iz nekog staračkog doma. Ovo je bre gerontološki centar a ne mondensko letovalište, ma plač majke božije burazeru! Nigde ništa mlado! Samo ja medju matorcima! Nigde neke ribe bre, ni levo ni desno... Nigde! Čini mi se da su i one u moru žešći oldtajmeri! A ja pomislio biće nešto da se navata, neka Švabica ili nešto slično pa da se posle malo qrčim po čaršiji. Znaš ono, da se slikam pa posle kumovima i ortacima da vadim mast! Pa da bačim koju fotku i na onaj facebuk ili nešto slično pa da se posle priča do sledeće godine kako sam se proveo na odmoru, neka bruji čaršija i radno mesto! Al oćeš **** sine! Propas teška! Kako god, syebah se skroz i nastavih sa šetnjom po usranoj obali. Naletoh i na neke stenčuge usput, ma ko da sam na planinu otšo a ne na more, ***** ti i more ovako kad ti umesto kupaćih gaća i peškira treba planinarska oprema! Smorih se najstrašnije i sedoh na obližnju stenu da malo odmorim dušu svoju. Gledam ti ja tako burazeru u ono sinje more i razmišljam koji mi je moj sve ovo trebalo kad odjednom tu dole ispod stenčuge poče nešto da se praćaka. Veliko bre za ribu! Nije riba a nije ni som. Ma otkud som u moru, some jedan! E stvarno sam puko ko bas. Buljim ti ja u to čudo od morskog stvorenja a bulji i ono u mene, da nije ona sirena Sunce li ti ne *****! Sad kad se iz ribe pretvori u ribetinu! U mladu ribetinu! Gleda me nekim tupim pogledom a oči krupne bre, ko fildžani, nekako velike i tužne, čudno neko stvorenje baš. Mora da sam i ja njoj čudan čim me ovako i ovolko dugo gleda. Džabe se ja ponado, nije sirena već foka! E yebo te život prava foka! Otkud foka ovde!? Ma otkud ja ovde ***** ti život! Piče oni talasi po noj i po steni a meni pade na pamet gibanica burazeru, ona naša, seljačka, prava! Kako i zašto nemam pojma, enigma žestoka! A dao bi i njoj parče, mora da je gladna, izgladni se od tolikog praćakanja u plićaku a sigurno joj je i riba doqrčila! Nema ništa gore od jednolične ishrane, zavežu se creva pa kad odeš u wc da viš muke po Jovu burazeru! Pakao pravi! Čini ti se da se rastaješ od života a ne od gowana a rastanak ti prija do yaya! E foko moja, što nisi ta morska sirena pa da zayedno odemo negde u tri lepe materine! Vako ti nazad u dubinu usranog mora a ja nazad u onaj smrdljivi hotel, ti sa ribom a ja sa ribom i gibanicom u mislima, a lego bi i sok od zove...


Kafa
Yugo
Baunti
Hotel
Zamak
Trajekt
Kliknite za proširenje...

:rotf::rotf::rotf:................:hahaha:....
Nasmejah se posle dužeg vremena...:D............ Super ti je pričica....;)...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top