Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
On sada sedi negde, ispred njega je čaša, ispod njega stolica i ni sam ne zna, jedan plastični nokat, koji se, još prekjuče,odlepio, jednoj dami, dok se od neke svoje muke, sklanjala u četvrtu čašu vinjaka.
Sam je. Uostalom, u tom kafančetu, kao po nekom nepisanom pravilu, svako sedi sam za sebe. Malo sreće, može se pronaći samo posle ispijenoj pića, još jedno pravilo, uvek jeftinog i u zavisnosti od osobe, drugog ili sedmog. To bi mogla reći konobarica, kada bi se neko setio ili poželeo da je priupita. Pri tom bi, prekinuvši je u njenom razmišljanju, da li je ili ne, najmlađem sinu, kupila možda velike muške gaće, ostao začunjen bojom njenog glasa, koja se nikako ne može uklopiti uz njenu pojavu, umornu, neurednu i najčešće neraspoloženu.
Glavni junak naše priče, s obzirom da je tek druga čaša, još neispijenog špricera, pred njim i sam prekinut u svom monologu, večito da li je ili ne, ovaj put, trebalo ostaviti siguran posao na jugu ili sam samcijat dovući se u veliki grad, pri postavljenom pitanju, da li se negde može naći jeftina soba, ostao zatečen, ne odgovorom, nego glasom konobarice. Jednostavan, ni grub, ni piskav, čist i mekan, kao pamuk.

- milina
- trava
- zvuk
- prelaz
- mrak
 
Poslednja izmena:
I jos nesto - Knjizevnost podrazumeva persone koje su citale vise od obaveznih skolskih knjiga.Vi se mozete kategorizovati kao "persona non-grata" to jest,osobe bez manira...


Stoga odlucujem da vise ne ne trosim MOJE dragoceno vreme na ove bludnicare ispranih mozgova...


Farewell,Knjizevnost...
 
Nije josh ni svanulo a zvuk 59-ke me na trenutak trze iz sna ! Pogledah kroz prozor, mrak je josh uvek !!! U polusnu pomislih, milina ima josh vremena za moje nedosanjane snove. Bash volim da sanjam ! Snovi me tako vuku u neku bezbriznu dimenziju !!! Volim ih !!! Ali YBG, shta cu kada moram na posao, opet sve isto opet sve ide svojim tokom! Posle brzog jutarnjeg, krvavog brijanja izlazim iz zgrade i trazim prelaz ne bi li preshao na drugu stranu ulice da sachekam 59-ku! Autobus 59 je blizu moracu da izgazim travu da bi ga stigao !!! Yes ushao sam u BUS !!!


opushteno
daleko
duboko
oko
slamchica
 
Katarina je još od svoje trinaeste, tačnije leta, kada je napunila trinaest godina i kada su počele da joj rastu grudi, imala taj dar-prokletstvo, da svaki muškarac u njenoj blizini, naprosto morao da udahne duboko i skrene pogled, bar na tren.Hodala je visoko uzdignute brade, sporo, opušteno, ali zategnutih mišića, na način divljih zverki, uvek spremnih na beg. Daleko od toga, da bi se za Katarinu, moglo reći da podseća na žrtvu, više je ličila na predatora iz roda mačaka, sa svojim široko postavljenim očima, od kojih se činilo, da se svako oko presijava u drugoj boji, od svetlo plave do tamno zelene, njene omiljene boje, koja se na daleko lako uočavala, ali u rastinju, koje je, zbog tropske klime i manjka radne snage, divljalo oko kuće. Tanana kao slamčica , ali posle sedamnaest godina provedenih u plivanju i jahanju (jahala je bolje od svih uobraženih bogataških sinova iz kraja) mogla je lako da se nosi sa svakim mangupom novajlijom, koji bi se usudio da joj dobaci nešto u prolazu.Bez majke, sa ocem, koji je malo mario za kćer, umoran od svakidašnjeg rmbačenja na plantažama banana, Katarina je prepuštena sama sebi, izrasla u svojeglavu i ničiju, jedinu devojku, koja nije čekala na prosca, nego na priliku da pobegne sa ostrva. Jednoga dana, doplovio je brod, veći, od svih, do tada viđenih, na čijoj je krmi, u svojoj blistavo beloj uniformi....

- neverna
- Kapetan
- sunčanica
- verovatnoća
- napukla
 
Poslednja izmena:
Kapetan je plovio svojim brodom, boreci se sa nevremenom i rumom opijenim mornarima, koje je u 50% sluchajeva udarila sunchanica ! Trazeci nove zemlje, nova kopna, nadu za pochetak novog zivota, bio je uporan iako je u podsvesti znao da je verovatnoca za tako neshto minimalna! Kapetan je ziveo - nada ga je odrzavala tokom beskrajnog putovanja ! Jednog dana, u nekoj sporednoj luci, gde su pristali po nove zalihe ruma za njihova mornarska neverna srca, dobio je pismo od njegove drage !!! U tom pismu chitava njegova zamisao o lepom i romantichnom zivotu pored "njegove jedine" je napukla ! Njegov zivot se srushio u trenutku, nije mu bio vishe bitan ni brod, ni mornari, ni nove zemlje, ni svi njegovi snovi !!! Ceo zivot mu je srushen jer su u pismu od njegove drage bile dve rechi, koje su promenile sve - "Udajem se".

kafa
sok
chaj
topla chokolada
koktel
 
Ovo je priča o nekom, ko je kao mali, obožavao da mu se u krevet, naveče, donese topla čokolada. I nikada je ne bi popio do kraja. Tek srk ili dva, ali bez nje, ništa od spavanja.
Taj neko nikada nije voleo sok, samo mamin, domaći, sirup od višnje, koji je pripremljen za zimu, uspevao da opstane samo do početka avgusta. Mama je pre četiri godine prestala da ga pravi, a recept nije zabeležen.E, a kakav je to sok bio!
Pre venčanja, dok je tog nekog, još uvek budila mama, pio je isključivo čaj od hibiskusa, sa puno, ali puuunooo šećera, nikako medom, i sa malo limuna. Čaj je pio, tek kada se ohladi, ne hladan, nego taman ispod granice mlakog i to iz velike šolje, iz koje je mogla da se jede i supa sa knedlicama ili domaćom taranom.
Sada, ujutru, pije kafu. Domaću, tursku, sa puno šećera (iako je,u početku pio samo gorku) i malo mleka, tek da se rashladi, pa može što pre da se pije. Ne voli da sam kuva kafu, voli da mu je neko drugi napravi, pa makar i zaboravio na šećer. Mnogo je lep taj miris kafe, čitala sam neko kao istraživanje, kako je to jedan od pet najlepših mirisa ljudskome njuhu i sigurno je tako, jer morate priznati, ukus i nije neki.
Koktel ne pije nikad. Pa hajde sad, skoro nikad. Ponekada naruči neki, pogotovo zbog onog plavog bića, to jest zbog njegove boje i kišobrančića, slamčica i ostalih drndamolja, od kojih se samom piću, ne može prići tako lako. Lepo se čovek napije od tih koktela, ali posle, ujutru, isto tako mnogo, boli glava od njih, ako se pretera.
Taj neko, kao što sam rekla, samo kao mali je voleo tek srk, dva, sada voli u svemu da pretera.

- nedeljni ručak
- sramota
- Tara
- maramica
- ćebence
 
nedeljni ručak, sramota, Tara, maramica, ćebence

Nedeljni ručak prošao je za mene uobičajeno..Sama sam živela, sama ručavala, sama se nadala......Sama skupljala ostatke hrane i prljavo posudje sa stola, kad me probode zvono sa vrata. Ko se to mene danas setio? Otvarajući vrata stana, videla sam tvoje drago lice. Stajao si mangupski naslonjen na zid, potpuno neočekivano, nervozno cupkajući. Protrčao si malenim hodnikom pored mene, plašeći se da me slučajno ne dodirneš. Srce mi se grčilo od bola dok sam zatvarala vrata za tobom. Bolelo je strašno.. Stajao si u dnevnoj sobi, a odlučnost koja je izbijala sa tvog lica, plašila me. Za vraga, ni tvoje ćutanje mi nije govorilo ništa dobro. Pokušala sam da prekinem neprijatnu situaciju pozivajući te da sedneš, medjutim, ne. Ti si prečuo sve. Nije te zanimalo šta ja imam da kažem. Krenuo si u rafalnu priču. Ništa te nisam razumela, osim da treba odmah da podjem sa tobom na Taru ! Taru !!! Kakvu sad, Taru? O čemu on to priča, vrištalo je u mojoj glavi? U bujici tvojih reči, razaznala sam da pominješ brzo pakovanje, kao i predlog da obavezno ponesem ćebence ....Ćebence ? Da, ćebence, rekao si. Vrisak u glavi pokušala sam da ugasim smehom, histeričnim smehom. Šta će nama ćebence u okrilju Tare? Ohrabrio te moj smeh i krenule su muške priče. Lagala bih samu sebe kad bih rekla da mi nisu prijale. O,jesu, jesu. Čak si i ti osetio brže strujanje mojih zaspalih vena. To ti je dalo povoda da produbljuješ priču o putovanju na Taru, i planiranim doživljajima na pomenutom ćebencetu. Gorela je već i moja glava, more, i uši, ipak, ne toliko da se ne bih u čudu priupitala odakle ti takva moć da me tako brzo lomiš? Gledala sam u tvoje usne koje su se brzo pomerale, i mislila kako sam skoro juče još iz njih slušala neku drugu priču i gledala neko drugo lice. Prekriveno tugom. Bile su to drugarske priče posle kojih sam imala žarku želju toj nekoj šmizlici razvezati šamarčinu posred lepog lica ! Počupati joj ofarbanu kosu ulepljenu tvojim znojem ! Toj glupači koja je imala toliko hrabrosti, i tako malo pameti, da tebe, mog druga, žestoko povredi i zacrni noći i jutra ! . Nije mi bilo jasno, kako si zaboravio da sam ti posle toga pričala o svom teškom životu, nije me bilo sramota, zbog pogrešne životne odluke ! Pa, nisam ti to džaba pričala! Bila sam potpuno iskrena i ispričala ti kako boli spoznaja da nema vraćanja, nema popravnog ispita.. Nema nazad !…. Zar nisi shvatio poruku ženske ispovesti kojom sam ti htela reči, da si toj glupači trebao pozvoniti na vrata, sretan, sa buketom cveća i bombonjerom, i zahvaliti joj se što se tako brzo odala i spasila te daljih muka i lažne sreće? Ne, očigledno nisi……....I dalje si pričao o Tari i ćebencetu, a ja sam se već osećala postidjenom. Hteo si svoj bol prevariti i utopiti u moju kosu, moje ruke……I dalje si voleo nju…….Ili, bol koji ti je ona nanela? A, ja? Na mene nisi mislio, ne….. Nisi mislio da li bi mene to povredilo? I ja sam živo biće, zar ne?
Htela sam ti još reći da si previše dobar za mene, ali nisam smela više ni reč zucnuti……Ućutala sam osećajući prženje tvog pogleda na koži…Letele su i varnice i strele, i sva moguća artiljerija iz tvog dragog oka, a ja sam samo spustila glavu znajući da će te zaboleti moje odbijanje…..Trasss……Sva sam protrnula.….Izleteo si iz mog stana, lupajući vratima lifta, ulaznim vratima zgrade…….Ne znam odakle se stvorila maramica na podu, zaprljana šarama tvojih cipela…..Podigla sam je i obrisala svoje suzno lice. Eh……eto, opet se nismo razumeli, a dišemo k’o jedno biće. .

- razumi me
- ako možeš
- nemoj me
- pljuvati
- ako ne moraš
 
Bi2:
nedeljni ručak, sramota, Tara, maramica, ćebence

Nedeljni ručak prošao je za mene uobičajeno..Sama sam živela, sama ručavala, sama se nadala......Sama skupljala ostatke hrane i prljavo posudje sa stola, kad me probode zvono sa vrata. Ko se to mene danas setio? Otvarajući vrata stana, videla sam tvoje drago lice. Stajao si mangupski naslonjen na zid, potpuno neočekivano, nervozno cupkajući. Protrčao si malenim hodnikom pored mene, plašeći se da me slučajno ne dodirneš. Srce mi se grčilo od bola dok sam zatvarala vrata za tobom. Bolelo je strašno.. Stajao si u dnevnoj sobi, a odlučnost koja je izbijala sa tvog lica, plašila me. Za vraga, ni tvoje ćutanje mi nije govorilo ništa dobro. Pokušala sam da prekinem neprijatnu situaciju pozivajući te da sedneš, medjutim, ne. Ti si prečuo sve. Nije te zanimalo šta ja imam da kažem. Krenuo si u rafalnu priču. Ništa te nisam razumela, osim da treba odmah da podjem sa tobom na Taru ! Taru !!! Kakvu sad, Taru? O čemu on to priča, vrištalo je u mojoj glavi? U bujici tvojih reči, razaznala sam da pominješ brzo pakovanje, kao i predlog da obavezno ponesem ćebence ....Ćebence ? Da, ćebence, rekao si. Vrisak u glavi pokušala sam da ugasim smehom, histeričnim smehom. Šta će nama ćebence u okrilju Tare? Ohrabrio te moj smeh i krenule su muške priče. Lagala bih samu sebe kad bih rekla da mi nisu prijale. O,jesu, jesu. Čak si i ti osetio brže strujanje mojih zaspalih vena. To ti je dalo povoda da produbljuješ priču o putovanju na Taru, i planiranim doživljajima na pomenutom ćebencetu. Gorela je već i moja glava, more, i uši, ipak, ne toliko da se ne bih u čudu priupitala odakle ti takva moć da me tako brzo lomiš? Gledala sam u tvoje usne koje su se brzo pomerale, i mislila kako sam skoro juče još iz njih slušala neku drugu priču i gledala neko drugo lice. Prekriveno tugom. Bile su to drugarske priče posle kojih sam imala žarku želju toj nekoj šmizlici razvezati šamarčinu posred lepog lica ! Počupati joj ofarbanu kosu ulepljenu tvojim znojem ! Toj glupači koja je imala toliko hrabrosti, i tako malo pameti, da tebe, mog druga, žestoko povredi i zacrni noći i jutra ! . Nije mi bilo jasno, kako si zaboravio da sam ti posle toga pričala o svom teškom životu, nije me bilo sramota, zbog pogrešne životne odluke ! Pa, nisam ti to džaba pričala! Bila sam potpuno iskrena i ispričala ti kako boli spoznaja da nema vraćanja, nema popravnog ispita.. Nema nazad !…. Zar nisi shvatio poruku ženske ispovesti kojom sam ti htela reči, da si toj glupači trebao pozvoniti na vrata, sretan, sa buketom cveća i bombonjerom, i zahvaliti joj se što se tako brzo odala i spasila te daljih muka i lažne sreće? Ne, očigledno nisi……....I dalje si pričao o Tari i ćebencetu, a ja sam se već osećala postidjenom. Hteo si svoj bol prevariti i utopiti u moju kosu, moje ruke……I dalje si voleo nju…….Ili, bol koji ti je ona nanela? A, ja? Na mene nisi mislio, ne….. Nisi mislio da li bi mene to povredilo? I ja sam živo biće, zar ne?
Htela sam ti još reći da si previše dobar za mene, ali nisam smela više ni reč zucnuti……Ućutala sam osećajući prženje tvog pogleda na koži…Letele su i varnice i strele, i sva moguća artiljerija iz tvog dragog oka, a ja sam samo spustila glavu znajući da će te zaboleti moje odbijanje…..Trasss……Sva sam protrnula.….Izleteo si iz mog stana, lupajući vratima lifta, ulaznim vratima zgrade…….Ne znam odakle se stvorila maramica na podu, zaprljana šarama tvojih cipela…..Podigla sam je i obrisala svoje suzno lice. Eh……eto, opet se nismo razumeli, a dišemo k’o jedno biće. .

- razumi me
- ako možeš
- nemoj me
- pljuvati
- ako ne moraš
Kliknite za proširenje...

Hm, auuu... bre! :lol:
Fenomenalno!
 
Zaljubljeni izvanzemaljac

Razumi me, ako mozesh. Znam da sam poprilichno nerazumljiv, znam da mnogima delujem chudno, jer sam i sam chudan, ipak sam izvanzemaljac, koji se nashao na planeti Zemlji! Nemoj me pljuvati shto ne razumem sve obichaje sa vashe planete. Daj mi malo vremena i uklopicu se, prihvaticu sva vasha pravila i obichaje! Trazim samo malo strpljenja, jer sam dosta usamljen. Daleko sam od svoje planete, gde vladaju sasvim drugachija pravila, gde je normalno neshto shto je kod vas skroz drushtveno neprihvatljivo! Prihvati me ovakvog kakav sam i necu te razocharati. Chak cu te, ako mi dopustish uchiniti najsrecnijim Zemljninom! Ne znam kakvi su vashi zakoni, da li prihvatate izvanzemaljce kao neshto obichno ili smo za vas chudo? Ako ne morash, nemoj me prijaviti vlastima, sakrij me negde dok ne dodju po mene Doratonci (moja rasa)! Eto, nisam chak ni rekao da se moja planeta nalazi 12854463 svetlosnih godina daleko odavde, nisam ti rekao ni da se zove Doraton! No imamo par dana (doratonskih) pa cemo se isprichati lepo, bitno je da smo nashli zajednichki jezik!!! Trebalo je preci tolili put zbog tvog, greshkom poslatog holograma!!!


1. identitet
2. jeftino
3. krevet
4. erupcija
5. Atlantida
 
Poslednja izmena:
Sinoć sam izgleda previše popio. Biće da je bilo neko jeftino piće u pitanju pošto me užasno boli glava i jedva da mogu da se podignem iz kreveta. Ebote opet se ničega ne sećam. Sledeći korak je da se jedno jutro probudim a da se ne setim ni sebe.. Mislim još mi samo treba gubitak indetiteta.. na ovakvo stanje.. Ajmo sada konju.. leva noga.. pa desna noga.. pa se nekako dovuci do kupatila.. Umij se stoko.. vidi na šta ličiš sebi u ogledalu.. Prvo piješ piješ pa kad se sutra probudiš shvatiš da si mesto pića zapravo ti ispijen. Madaa eto moram da priznam.. Ima nečeg u tim podočnjacima.. kao da mi se s druge strane ogledala neko ko se malo šminkao smeje ovom ofucalom alkosu zavodniku.. Neko ko je duboko sakriven iza maske. Kako bih sada zaplio cigaretu.. Uh.. al ne vredi. Muka mi je i jedva se krećem. Naravno po stoti pot obećavam sebi.. neću više nikad da pijem. Treba se odlepiti od kupatila i ući u kuhinju... ajmo sad konju.. jedna noga napred.. druga noga napred.. i sve tako dužinom hodnika do kuhinje... Hej! stani malo.. kakvim bre hodnikom? I gde sam ovo ja? Ček ček.. evo ga neko svetlo na kraju tunela.. Ajde stoko pridržavaj se za zidove i laganica do prozora odakle izbija prejeka svetlost. Izađi bre iz pećine mamurluka. Hmm evo približavam se.. Još sam malo. Tako je. Stigao sam.. Daj da bacim pogled kroz prozor.

!??!??

Ebote! Ladno vulkan u erupciji.. i to na 20 metara od mene.. Kakvo je ovo staklo? Ne osećam nikakvu toplotu i lava koja dolazi do ove zgrade.. tone duboko u neki tamni obod okolo..

Šta je bre ovo? I gde sam ovo ja..

Okrenuh se.. i ugledah natpis na zidu..

-= DOBRODOŠLI U MUZEJ ATLANTIDE =-
(ODELJAK VIRTUELNE ISTORIJE)

Radno vreme od 07:00 do 20:00h


u EBOTE...
al sam preterao sinoć...



laser, oktopod, babaroga, suši, nikola tesla.
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top