Igra - sastavi priču

[Grunf1942]

Sunce sija. Može biti predivan dan, zraci prolaze kroz krošnje i cuje se pesma ptica. Topli povetarac njiše travu a dečija noga je gazi, leptiri proleću, park je oslikan dečijim osmehom....ali, to... čeka u mraku...ispod kamena viri mala metalna pločica. Kap rose sa pločice odbija sunčeve zrake, prosto moleći - vidi me, vidi me, uoči me! Lopta pada u blizini, mališa u cvetnoj košulji bez jednog dugmeta dotrčava po nju i malom nogom nehajno nagazi kamen. Zapazio je da mu je odvezana pertla. Kleknuo je da je veže, i kamen još jače pritisnuo u zemlju. Stopalo je tako pritisnulo metalnu pločicu. Majušna iskra nestade u zemlji, nežan klik na dugme i začu se potmuo zvuk. Iz zemlje počinje da izleće nepovratno, i vihornim pokretima da prolazi kolena, ruke i grudi, sve dok ne dođe do glave. Ubrzo...još jedan klik. Pojavljuje se vatrena lopta. Poput smrtonosnih insekata predvodjenih svojom kraljicom, roj vrelih svetlećih šiljaka izbija iz užarenog središta, leteće oštrice ljušte i poslednji osmeh sa lica umazanog krvlju, dok vatrena stihija prži delove mesa na crvenoj travi.
Prestanite tražiti. Pakao je već ovde!

vlaga
turpija
otac
crni luk
baterija
simbol
vecnost

Moj otac obožavao je crni luk, i za to čudnovato povrće smatrao je da je simbol večnosti. Bog zna zašto, uvek kada bi smo ja i moja braća došli, ma da li da zamenimo baterije za naš propali daljinski ili uzmemo još jednu turpiju, pošto ju je komšija Marko opet izgubio, on bio proždrljivo gurao crni luk u svoja debela i suva usta, bez i trunke vlage. Zato sam i posvetio ovaj tekst tom niskom i duhovitom čoveku, mom ocu.


---

Zvezda
Arhangel
Freska
Smrt
Poštovanje
Lupa
Jecaj

 

[Poti-Poti 98]

Moj otac obožavao je crni luk, i za to čudnovato povrće smatrao je da je simbol večnosti. Bog zna zašto, uvek kada bi smo ja i moja braća došli, ma da li da zamenimo baterije za naš propali daljinski ili uzmemo još jednu turpiju, pošto ju je komšija Marko opet izgubio, on bio proždrljivo gurao crni luk u svoja debela i suva usta, bez i trunke vlage. Zato sam i posvetio ovaj tekst tom niskom i duhovitom čoveku, mom ocu.


---

Zvezda
Arhangel
Freska
Smrt
Poštovanje
Lupa
Jecaj

To je bio dan u kome je jedna zvezda padalica proletela iznad Markove crkve. U Petrovoj ku visila je freska Arhangela Mihajla. Njegov stari deda je čitao novine očekivajući svoju ubrzu smrt. Morao je koristiti lupu. Tada se čuo njegov jecaj: preminuo je!

Pege
Životarenje
Sova
Grana
Zvezda do zvezde
Svemir
Grčka

 

[gost 39034]

Pege
Životarenje
Sova
Grana
Zvezda do zvezde
Svemir
Grčka

Tog leta u Grckoj su mi obraze poljubile suncane pege. Koza mi je dobila onu nijansu koju obozavam na sebi, a koja je terala muskarce da se ponude da mi ponesu kofere. Oci su mi bile zelene, poput nedozrelih maslina na ostrvskim granama. Bila sam nasmejana, bila sam probudjena. Osecaj da je zivotarenje prestalo, a zivot poceo je huktao u meni poput usamljene sove u mracnoj, dubokoj sumi. Plutala sam satima na ledjima u avgustovskoj, a potom u septembarskoj kritskoj vodi, ali su mi u ocima vec sijale januarske zvezde. Zvezdu do zvezde u beskrajnom svemiru mog treperenja je upalio, a potom ugasio. Ali, na mrak se covek navikne lakse no sto misli.


kostica kajsije
sjaj
bitka
zalost
novine
kasno za bilo sta pametno

 

[Ivy88]

kostica kajsije
sjaj
bitka
zalost
novine
kasno za bilo sta pametno

Sedela je na obali i bacala koštice kajsija u reku čiji je sjaj budio u njoj novu želju za životom. Bitka za opstanak, obavijena u žalost i suze, ispisana na poslednjim stranama novina podsecjala je samo da je kasno za bilo šta pametno.
Rešila je da ostane tu gde jeste, na obali reke i sjedini se sa tišinom.
Priroda je, uvek, razumela sve.


Hrast
Trava
Dodir
Oblaci
Želja
Pripadanje

 

[1976!]

S


Hrast
Trava
Dodir
Oblaci
Želja
Pripadanje

Pripadanje je,izgleda,jedna od glavnih ljudskih želja i potreba....Pripadati nekome,ili nečemu,biti potreban i koristan deo nečega...kluba umetnika,navijačke grupe ,M-Ž zajednice...nečega,bilo čega.
Sigurno da je osećaj pripadnosti veoma povezan sa dodirom.
Dodirnuti i biti dodirnut.
Ne očešan,ne ogreban,ne odgurnut,ne,ne,nego biti dodirnut....po ruci-kao nemi znak nežnosti,po ramenu-kao nemi znak podrške,po usnama -kao nemi znak želje....ili,što je najlepše-biti dodirnut u duši,i dodirnuti nekoga ....
Tako je razmišljao dok je gledao u golu krošnju usamljenog hrasta,samoniklog kraj puta ,na obronku golog brda,koji se prkosno uzdizao ka nebu, uprkos tome što su sa njega pretile munje čitavo prošlo leto.Ispod njega je uginula trava ,a mekani tepih mahovine je zagrlio njegovo korenje.
"Odseci ga,odseci ga!"-govorili su neki dobronamerni savetnici.
On se samo zagonetno smeškao i odmahivao glavom.
Nije bio siguran da će pronaći reči kojima bi objasnio koliko voli da posmatra tu krošnju kada je zarivena u tamni oblak letnje oluje,ili,koliko voli da posmatra Mesec kada izroni iza planine i odozgo,kroz krošlju,kao skrivajući se ,sa bezbedne razdaljine zaviri u njegovo dvorište.
leto
muzika
maštanje
kafa
vodopad
nežnosti
park

 

[petrana]

Leto je dušu dalo za moj plan. Jedini problem je što je malo daleko, ko će iščekati toliko. Ali vredi. Leti rade bašte, muzika se na otvorenom lakše prima. Jedno je kada sediš u kafiću, zagušljivo, prigušeno svetlo. Al' prigušeno prostorom. Tako se i muzika ponaša u kafićima, stešnjeno, stisnuto za gušu. Nema tu prave romentike. Da Mocart kojim čudom obiđe današnje kafiće, odmah bi sam zabranio da se na takvim mestima sluša. Malte ne, njegova se volja i sprovodi. Ali zato, da vidi letnje bašte, puko bi od jeda što tu ne može i njegovo dupe da seda. Sve je tu spremno za maštanje, samo treba dobro namestiti termin. Naveče ne ide, možda popije pa me se i ne seti, ili , još gore, pomisli da je to samo provod. Još vam ne rekoh, plan mi je da nadjem muža.

Prvo, definitivno je da mora biti leto. Vremenska uža odrednica, dan. Raspitam se kada je u njegovoj firmi pauza. Zovem ga na kafu. Već sam odabrala letnju baštu jednog kafića u gradu, savršeno doteranu. Imaju čak i veštački vodopad u više boja. Muzika je odgovorna da istakne nežnosti mog srca. Lagano ću da vraćam šoljicu na tacnu, tiho da pričam. Odatle se lepo vidi gradski park. Istaći ću kako volim prirodu, životinje, a decu naročito.

Bilo bi pametno da proverim i horoskop za tu sedmicu. Takav plan mogu samo zvezde da poremete.

misterija
Bolivija
Kafana
suvenir

 

[Poti-Poti 98]

Leto je dušu dalo za moj plan. Jedini problem je što je malo daleko, ko će iščekati toliko. Ali vredi. Leti rade bašte, muzika se na otvorenom lakše prima. Jedno je kada sediš u kafiću, zagušljivo, prigušeno svetlo. Al' prigušeno prostorom. Tako se i muzika ponaša u kafićima, stešnjeno, stisnuto za gušu. Nema tu prave romentike. Da Mocart kojim čudom obiđe današnje kafiće, odmah bi sam zabranio da se na takvim mestima sluša. Malte ne, njegova se volja i sprovodi. Ali zato, da vidi letnje bašte, puko bi od jeda što tu ne može i njegovo dupe da seda. Sve je tu spremno za maštanje, samo treba dobro namestiti termin. Naveče ne ide, možda popije pa me se i ne seti, ili , još gore, pomisli da je to samo provod. Još vam ne rekoh, plan mi je da nadjem muža.

Prvo, definitivno je da mora biti leto. Vremenska uža odrednica, dan. Raspitam se kada je u njegovoj firmi pauza. Zovem ga na kafu. Već sam odabrala letnju baštu jednog kafića u gradu, savršeno doteranu. Imaju čak i veštački vodopad u više boja. Muzika je odgovorna da istakne nežnosti mog srca. Lagano ću da vraćam šoljicu na tacnu, tiho da pričam. Odatle se lepo vidi gradski park. Istaći ću kako volim prirodu, životinje, a decu naročito.

Bilo bi pametno da proverim i horoskop za tu sedmicu. Takav plan mogu samo zvezde da poremete.

misterija
Bolivija
Kafana
suvenir

Isao sam u boliviju u neku kafanu i tada sam resio svoju misteriju: nasao sam neki suvenir!

KADA
Zivotna kupka
kao mali sam bio dete
i samo mi je ostala ova kada i ova soba i jos 5 000 000 $
Navukao sam cega
bas udobno
luk
dorukckacak

 

[petrana]

KADA
Zivotna kupka
kao mali sam bio dete
i samo mi je ostala ova kada i ova soba i jos 5 000 000 $
Navukao sam cega
bas udobno
luk
dorukckacak
Bio je to težak životni zadatak. Svi zadaci koje mi je država stavljala na pleća, nisu bili ni prineti ovom. Bilo mi je svega sedamdeset tri godine a senat je zahtevao, svi senatori do jednoga, zahtevao da se povučem. "KADA" pitao sam, "Koliko godina mi dajete?". A oni, te proklete derikože, oni su se zacerekali i jedan se drznuo da nešto izfilozofira. "Vama samo životna kupka može pomoći." . Meni da filozofira! Ne mogu reci ni: "kao mail sam bio dete", i tada sam imao u glavi pola državnih poslova, tačnije, samo me vojska još zbunjivala, i to više zbog loše kuhinje nego što mi je neka aktivnost tih šupogljoglavaca bila nepoznata.
I šta mi je bilo činiti, pozvao sam u pomoć stare spise, čuvao sam ih za neku takvu priliku, priliku u kojoj se sa ljudskom glupošću ne može izaći na kraj. Par puta abraka dabra, par dabra abraka i bio sam u USA, oktobar 2009. Nije da je bilo lako, bilo je naporno privići se na sasvim nepoznate uslove života. Na samom ulasku u vremensko prostornu zonu sam bio poprilično imućan. Ali, to je bio poprilično težak period, ekonomska kriza, i samo mi je ostala ova kada i ova soba i jos 5 000 000 $.
Navukao sam cega sam stigo u kadu, lišća, trave, sitne zemlje. To je ovde teško naći, brane da se čupa trava, možeš i kaznu za takvu akciju da platiš. Uglavnom, sada je u kadi bas udobno. Tu odmaram i maštam o tom da uskoro napravim još jedan luk u vremenu. Senatori bi popadali od srčanog udara kada bih se pojavio u, na primer trideset sedmoj godini života. Da to bude jutro, kucnem onog drskog glavonju po ramenu i kažem: " Da li je vreme da mi servirate dorukckacak ?".
Maštam o tome mada znam da su mi šanse za to skoro nikakve. Abraka dabra zahteve da prodje još najmanje dvadeset godina, a do tada, ko zna šta će biti sa glavonjom.

paprikaš
ljuto
gorko
slano
slatko
medovina

 

[fitolend]

Paprikaš
ljuto
gorko
slano
slatko
medovina

Raskoljnikov nije bio ljubitelj lova ali se ponekad odizavao pozivu svojih prijatelja. Upravo, ovih dana do
njega stiže poziv za lov . Raskoljnikov, zavaljen u svojoj razvaljenoj fotelji, razmišljao je
o pozivu. Nije imao prikladnu odeću, o oružiju da i ne govorimo. Prijatelji su ga zvali zbog njegove umešnosti da skuva paprikaš, . Raskoljnikov je imao tajni recept, malu tajnu malog kuvara.
Jer uz obilje paprike, krompira, pečuraka dodavao je tajnu tečnost. Zato je jelo bilo ljuto, gorko, slatko ali nikad slano.Naravno, Raskoljnikov prihvati poziv. Kroz gustu šumu mogao se videti suvi, koščati čovek u ofucanom zelenom mantilu kao nešto traži po opalom lišću. Da, bio je to Raskoljnikov, tražio je pečurke za svoj čuveni paprikaš. Dok je u ključalu tečnost dodavao
sveže pečurke i ljutu gruvanu crvenu papriku, Raskoljikov krišom izvuče polulitarsku bocu i sipa iz
nje zlatastu tečnost, a potom i sam otpi koji gutalj. Bila je to medovina, njegova tajna.

kornfleks
kisela voda
smokva
roletna
čekovna knjižica
saksija

 

[Prisoner]

kornfleks
kisela voda
smokva
roletna
čekovna knjižica
saksija

Uopšte nije bitno čija je i kakva je… Ona raste, širi se i deblja, stari s godinama zajedno sa nama. Nekako čudno ide od prve do sto prve...Često smešno, kao da je juče prohodala...Sapliće se, još trapavije pada, stenje i jeca, pa ošamućena ustane i hrabro bez stida nastavi dalje... Kao lenja reka ili mazna žena tegli se pred našim očima, razvlači i mami, ili se sva raspada kao kornfleks u kiseloj vodi, bez ukusa i mirisa, vrlo bljutava, ali se nekim čudom opet sastavi sama od sebe, i ide, ide dalje.... Kroz gladne dane, naročito kišne i dosadne, ali i one tmurne, suzne i maglovite kao da raste, kao da joj naša besparica i tuga prijaju. Tada zna biti slatka,medna, kao prezrela smokva na vrelim usnama. Ona je već toliko velika da se ne može kupiti ničijom čekovnom knjižicom. Preskupa je. Niti se može sakriti bilo kakvom saksijom. Ogromna je. To je naša Priča.
Kao majka koja pokriva svoje čedo pred spavanje, ugasiću svetlo i spustiti roletnu ove noći.

'ladna kafa,
utisak,
meda,
zvučnik,
torba;

 

[gost 39034]

'ladna kafa,
utisak,
meda,
zvučnik,
torba;

'ladna kafa stoji vec satima preda mnom, skuvana u jalovoj nadi da ce pomoci da ce mi se glava i ono malo misli u njoj razbistriti..pokusavam da saberem utiske, da se setim svih stvari koje smo rekli i koje smo potom uradili, ali ne ide, ne mogu i ne smem...secam se da smo sedeli pored zvucnika i da sam reci koje je izgovarao "slusala" samo posmatranjem njegovih usana..ne bih ni umela drugacije, jer da sam ih stvarno cula izgovorene, znam da ne bih smela da poverujem u njih, ovako sam pustila da me pokreti usana zavedu, tada, i kasnije, kada je poceo da me ljubi, i kada sam se ja osetila poput plisanog mede u rukama obesnog jednogodisnjeg deteta...posegnula sam za torbom bacenom na pod, jos jutros kada sam usla u stan, u potrazi za cigaretama, verujuci da ce ukus duvana da izbrise njegov ukus...znala sam da cu tu sedeti jos satima, ali da cu do kraja dana ipak morati da kazem sta sam odlucila...

dete
misao
kasnjenje
zeleno
alkohol
manijak
priguseno svetlo
buka aerodroma

 

[1976!]

'ladna kafa stoji vec satima preda mnom, skuvana u jalovoj nadi da ce pomoci da ce mi se glava i ono malo misli u njoj razbistriti..pokusavam da saberem utiske, da se setim svih stvari koje smo rekli i koje smo potom uradili, ali ne ide, ne mogu i ne smem...secam se da smo sedeli pored zvucnika i da sam reci koje je izgovarao "slusala" samo posmatranjem njegovih usana..ne bih ni umela drugacije, jer da sam ih stvarno cula izgovorene, znam da ne bih smela da poverujem u njih, ovako sam pustila da me pokreti usana zavedu, tada, i kasnije, kada je poceo da me ljubi, i kada sam se ja osetila poput plisanog mede u rukama obesnog jednogodisnjeg deteta...posegnula sam za torbom bacenom na pod, jos jutros kada sam usla u stan, u potrazi za cigaretama, verujuci da ce ukus duvana da izbrise njegov ukus...znala sam da cu tu sedeti jos satima, ali da cu do kraja dana ipak morati da kazem sta sam odlucila...

dete
misao
kasnjenje
zeleno
alkohol
manijak
priguseno svetlo
buka aerodroma

Buka aerodroma mi nije smetala.Tu sam cesto,ali samo na kratko,zbog posla.Kasnjenje je,na neki nacin,obavezan deo mog posla.Kasnjenje sa rokovima,kasnjenje sa prevozom,raskopane ulice koje usporavaju nervozne vozace.Neki manijak,negde ispred mene,agresivno vozi,onako kako se ,zasigurno zaradjuje 15 kaznenih poena.Dete u njemu,ili alkohol,pretnja su za druge ljude.Prolazi kroz zuto.Dok cekam na zeleno,u mojoj svesti,poput prigusenog svetla pocinje da ckilji jedna misao.Jos je daleko,nema jasne obrise,maglovita je.Zeleno svetlo semafora je udaljava jos vise.
"Kreci,zeleno je!"govori mi telo,i vracam se voznji jureci tu misao kao da mi je ,zaista , izmakla niz maglovitu ulicu...
magla
reka
vece
jeza
osmeh
praznina

 

[petrana]

magla
reka
vece
jeza
osmeh
praznina
Nikako mi ne ide da pišem priče o magli. Čim čujem reč magla, odmah je tu i priča o dedi i unuku u magli, dečaku koji je nestao u magli. I o čemu onda da pišem.
Magla koje ja mogu da se setim, to je u vrh glave ona izmaglica nad rekom, u jutro ili veče. Blaga jeza ili osmeh su krajnji dometi tog beličastog ukrasa prigradskih pejzaža.
Praznina je sve što ostaje iza reči magla.
poraz
polje
krevet
bajka
miris

 

[1976!]

poraz
polje
krevet
bajka
miris

PORAZ je njeno drugo ime,a ,što je još gore-i njegovo.
Gubitnici.
Oni mogu da patetišu drugima o svojoj nesreći,ili da se samosažaljevaju.Prvo je beskorisno,drugo je destruktivno.
Niko ne voli gubitnike,čak ni gubitnici ne vole druge gubitnike.Ne treba tu puno toga da bi gubitnici postali dobitnici.Dovoljno bi bilo da ,najpre,zavole sebe,pa onda i nekog gubitnika...Ali,avaj!
Ljudi najžešće mrze one ljude u kojima prepoznaju svoje slabosti i mane.
BAJKA,izgleda,nikada nije bila njeno štivo...ili,možda,jeste.
Ko zna....
Možda je i ona verovala u bajke,ali ljudi su surovi i nemaju strpljenja.Ko ne zna gde mu je mesto-drugi mu grubo pokažu.
Zamišljam je među drugom decom:sigurno je bila nepopularna bubalica,popularna samo kada treba da dobaci rešeni zadatak na pismenom iz ....matiša,recimo,mada je bila dobra i iz drugih predmeta.Znam,deca znaju biti surova,ne zbog zlobe,već zbog nestrpljenja,neznanja i gladi za životom.
Nije bila više prihvaćena ni kada je KREVET postao POLJE na kojem je pokušala odneti pobedu.I tu je njena popularnost bila kratkog daha,samo tren posle kojeg je dolazila praznina,pa gorčina,pa rezigniranost.
Ona je naslućivala da život nudi cvetna polja,ali ona nije osetila njihov MIRIS.
Sklupčana u polažaju fetusa ,da bi zaštitila osetljive delove tela koje grubi udarci nisu ojačali,(već,naprotiv!)ona pluta rekom života samo trpeći udarce koje joj zadaju neočekivane prepreke u koritu toka.
zima
sneg
vetar
kamin
nepoznato

 

[Whispers]

zima
sneg
vetar
kamin
nepoznato

ZIMA je vec uveliko odmicala svojim tromim koracima.Zaustavljena pored puta gledala je coveka kojeg je sibao hladan zimski VETAR. Promrzli stranac je pitao za pomoc.Auto mu se pokvario,tu,na putu.Samo da ga preveze par kilometara dalje,do prve pumpe,a za nazad ce se snaci.Opet ce zaustaviti nekoga.Nekoga koga nece mrzeti da stane.
Pricao je kako satima stoji tu nemocan i razocaran.Pricao je i neke druge stvari,kao da je bio zeljan razgovora,kao da je godinama stajao na putu,sam,pored pokvarenog automobila.
Mogla je da predpostavi kako se osecao.Ni njoj takvo osecanje nije bilo NEPOZNATO.
Gospodin se zahvalio i izasao.Ona je nastavila da vozi svojim putem.SNEG je poceo da pada.
"Sta li je uradio onaj covek na kraju?" pitala se ulazeci u svoj hladan,prazan stan...
A tamo negde,na njega je cekao postavljen sto i topao KAMIN.

analiticar
katastrofa
autoritet
manipulacija
divljenje
sertifikat
vapaj

 

[lanavi]

Zovu me analiticar. Imam cak i deduktivni sertifikat izdat od strane ovlascenih prijatelja koji ne cine nijedan vazan korak u zivotu a da mi se ne obrate. Autoritet s pokricem. Mozda je to zato sto nisam u stanju da ijednu obicnu situaciju, razgovor ili pricu ne protresem do najsitnijih detalja kako bi se izbegla eventualna katastrofa. Manipulacija drugih , najvise ona nevidljiva, izaziva nelagodu i nervozu a vapaj onih koji ne vide ni odozdo, ni odozgo, ni unutra ni spolja je gorivo za moj nemirni um. Kazu mi da prosto za divljenje kako imam strpljenja da rashcerechim, raspolutim, izseciram zive lesine od ljudi i dogadjaja. Zato ne mogu nocu da spavam.


blokada
stanje
sklonost
ne razume
tama

 

[Whispers]

blokada
stanje
sklonost
ne razume
tama

Moju SKLONOST da se tebi uporno vracam,niko NE RAZUME,pa ni ja.Kada nas obavije TAMA,nastupa BLOKADA i onog poslednjeg zrna razuma koje sam sacuvala za te trenutke,ne bih li ti odolela.A onda svane...i opet se vracam u ono moje STANJE...letargija.Da,moglo bi se tako reci.

strah
pista
opusak
neutesnost
ispracaj
neverica
radost

 

[1976!]

strah
pista
opusak
neutesnost
ispracaj
neverica
radost

U mom kraju,u to vreme,ljudi su još uvek slavili odlazak u vojsku.
ISPRAĆAJ,tako se to zove.
Nikada ih nisam voleo.Nisam voleo ni druge ispraćaje,na primer kad moji rođaci iz Beograda ,posle provedena tri meseca u selu,krenu krajem avgusta u Beograd.Mi stojimo I gledamo u zelenog “Keca” koji odmiče prašnjavim drumom,I mašemo kao otpozdrav na prodornu sirenu kojom moj deda daje poslednji pozdrav,do idućeg leta.NEUTEŠNOST je ono što mi ostaje,jer sa njima odlazi onaj prijatni I prohladni ambijent njihove kuće,miris palačinki,pohabane domine složene u malu kuticu,I jedno od četvoro dece sa kojim sam se mogao igrati
.U pepeljari na malom trenu neće biti OPUŠAK “Lorda”.Mene će obuzimati NEVERICA dok budem obilazio oko te kuće,hladne,zaključane,negostoljubive. Vireću kroz providne zavese u pokušaju da opet osetim onu toplinu doma.Ona polutama u unutrašnjosti neće biti prijatna.Izazivaće STRAH. Izgledaće kao crna jama onaj tepih u dnevnoj sobi koji je bio PISTA na kojoj radimo vežbe,igramo domine,ili karte…..
Željno ću čekati sledeće leto koje će ,opet,doneti RADOST.
bagrem
travnjak
devojka
ljubavni roman
cigareta
kupine

 

[Whispers]

Reci?

 

[kojote]

Reci

Za mnoge muškarce savršena žena je slična bolničarki. Menja čaršave, donosi "gusku" i presvlači, nudi okrepljujuću supicu, čeka pacijenta da se kasno vrati iz kafane. Na njenoj uštirkanoj kapici izvezene su reči "strpljenje doveka". Robinja trpi gospodara, ali to nije pitoma potčinjenost, jer robovi uvek lukavo smišljaju načine kako da doskoče gospodaru i preuzmu stvar u svoje ruke.
Žensko bolničarenje potpuno je razumljivo, pošto je čovečanstvo ozbiljno obolelo. U njemu se pokazuje žensko svojstvo da leči i zaceljuje rane, ali nažalost, bolničarka nikad ne postaje lekarka, jer joj to pacijent ne dozvoljava. Zato se bolničarke obično udaju za lekare.

Umesto robovanja, ličnost zahteva da ne bude potčinjena. Kad smo slobodni, istovremeno smo i sluge i gospodari.
Spajanje muškarca i žene vidi se u borbi sa bikovima, koja je slična vođenju ljubavi. Obostrana želja izbija iz nekog tajnog izvora koji je negde van njih, u suncu, blistavoj zvezdi tauromahije bez koje ne sija zlato na čiketiljama toreadora ni oči žena u publici, čijim se zalaskom nadvijaju teške senke nad arenom, mračne zavese poslednjih banderiljerosa.
Spajanje u smrti je blistavi trenutak istine. Poigravati se, priljubiti se uz bika znači vladati nad njim, uz stalnu opasnost da bik probode toradora, čak i u oko, kao što je bik Kojatkin... pardon, kao što je bik Pokapena ranio toreadora Marsijala Lalandu, navodeći Žorža Bataja da ispisuje maštovita zapažanja o erotici oka.

Toreador pokazuje da je pravi muškarac ispoljavajući pred bikom ženska svojstva: kićenje, šepurenje, strah, zavođenje. Za Špance je pravi muškarac onaj koji pred svima može da pokaže ženu u sebi.
Boginja arene, toreadorka Anita Kruz, od milošte prozvana Mala Droca, je sa trideset šest... pardon, sa šesnaest godina zapanjila gledaoce sigurnošću s kojom je koristila plašt, kako se probijala uz muletu precizno ubadajući bika mačem. U Almodovarovom filmu "Pričaj s njom", toreadorka koja se bori s dva bika umire od povreda, jer ženska korida nije ubijanje već pripitomljavanje životinja.

ljubavnik
prosjak
pacer
"Kakva mala!"
Ja sam se zaljubila do ušiju
najromantičnije popodne
obrnuto

 

[petrana]

ljubavnik
prosjak
pacer
"Kakva mala!"
Ja sam se zaljubila do ušiju
najromantičnije popodne
obrnuto
Mora da je sjajan život onih žena što im uspeva da imaju ljubavnika. To uopšte nije lako. Da li se radi o talentu ili su imale sreću da ih neko poduči u pravo vreme ili, ili su posmatrale prave stvari, ili se bave vradzbinama, stvarno ne znam. Imala sam jednom priliku da posmatram malo duže prosjaka, a pacera nikad. Možda vam se čini da to veze nema sa onim o čemu sam počela da pričam, ali nije tako. Stvar se podudara. Na sasvim isti način nisam imala priliku da poznajem ženu koja ima ljubavnika, a samo nazirem nešto, baš tako kako sam isprekidano gledala u tog prosjaka. On je sedeo na trotuaru, pravi prosjak u ritama, oko šezdeset godina, stala sam spremna da se oplemenim sažaljenjem i tako spalim loše u srcu. Ne znam kako mi je uspevalo da tako sporo spuštam metalnu marku i pokušavam da ne znam šta mi radi desnica, moguće da sam je spuštala levicom. Tu je bilo dovoljno vremena da me pita "Da li imate cigaretu?". I počeo je da priča, nisam umela da se pomerim. Izvadio je praznu kutiju cigareta, neki omot koji nikada ni pre ni posle nisam videla, skupocen. "Kakva mala!", držao je kutiju u levoj šaci a pokazivao na nju kažiprstom, "ognjena". "To je zlo! To vlada čovekom." Pričao je o tom da je proputovao pola sveta, oči mu sevaju, a ona neverovatna kutija u njegovoj šaci kao dokaz da sve što priča najverovatnije je istina. Jedva sam se setila na koju stranu da krenem odatle.
I, šta znam ja o ženama koje imaju ljubavnika. Znam samo da kada god sam rekla "Ja sam se zaljubila do ušiju" tu nije bilo ničeg, to sam rečima pokušavala da dodam bar malo vatre tamo gde je nema. I dok god se čeka najromantičnije popodne ne čuje se ono obrnuto slovo, kada se u hladnom greje.

pomrčina
nerazum
poniženje
sigurnost
brak

 

[Butterfly effect]

ljubavnik
prosjak
pacer
"Kakva mala!"
Ja sam se zaljubila do ušiju
najromantičnije popodne
obrnuto
Mora da je sjajan život onih žena što im uspeva da imaju ljubavnika. To uopšte nije lako. Da li se radi o talentu ili su imale sreću da ih neko poduči u pravo vreme ili, ili su posmatrale prave stvari, ili se bave vradzbinama, stvarno ne znam. Imala sam jednom priliku da posmatram malo duže prosjaka, a pacera nikad. Možda vam se čini da to veze nema sa onim o čemu sam počela da pričam, ali nije tako. Stvar se podudara. Na sasvim isti način nisam imala priliku da poznajem ženu koja ima ljubavnika, a samo nazirem nešto, baš tako kako sam isprekidano gledala u tog prosjaka. On je sedeo na trotuaru, pravi prosjak u ritama, oko šezdeset godina, stala sam spremna da se oplemenim sažaljenjem i tako spalim loše u srcu. Ne znam kako mi je uspevalo da tako sporo spuštam metalnu marku i pokušavam da ne znam šta mi radi desnica, moguće da sam je spuštala levicom. Tu je bilo dovoljno vremena da me pita "Da li imate cigaretu?". I počeo je da priča, nisam umela da se pomerim. Izvadio je praznu kutiju cigareta, neki omot koji nikada ni pre ni posle nisam videla, skupocen. "Kakva mala!", držao je kutiju u levoj šaci a pokazivao na nju kažiprstom, "ognjena". "To je zlo! To vlada čovekom." Pričao je o tom da je proputovao pola sveta, oči mu sevaju, a ona neverovatna kutija u njegovoj šaci kao dokaz da sve što priča najverovatnije je istina. Jedva sam se setila na koju stranu da krenem odatle.
I, šta znam ja o ženama koje imaju ljubavnika. Znam samo da kada god sam rekla "Ja sam se zaljubila do ušiju" tu nije bilo ničeg, to sam rečima pokušavala da dodam bar malo vatre tamo gde je nema. I dok god se čeka najromantičnije popodne ne čuje se ono obrnuto slovo, kada se u hladnom greje.

pomrčina
nerazum
poniženje
sigurnost
brak

To je bio njen dan. Cetvrtak . Dan koji je provodila sa njim, lazuci svog malog sina i svog supruga da ide na aerobik. "Mama, kupi mi cokojadu", rece David stavljajuci svoje ruke na mamin novcanik koji joj dodaje i vidi da mama negde strasno zuri.
"Vazi , mili" , rece i poljubi ga u obraz.
Izadje u pomracinu svoje ulice i zivota. Hladan decembarski vetar osinu joj lice. Ponizenje koja je dopustila sebi je ubija. Ali nije tek tako lako napustiti sigurnost doma jedne profesorke i jednog lekara. I njihovog malog sina. Nerazum je obuzima danima i neki tupi bol u stomaku. Nocima ne spava i dok se okrece kao u ludilu, u njihovoj spavacoj sobi, u njihovom braku , u njihovom stanu i Kucici Ljubav kako ga je nekad zvala , ispusta neme krike . U sebi .
A Marko je i ovog ko i svakog drugog cetvrtka u 19h ceka u Kucici Greha ... Gde mu pripada dusom i telom. Do kada ne zna ni sama..

Mandarine
Ogledalo
Tolerancija
Misao
Sex

 

[1976!]

Mandarine
Ogledalo
Tolerancija
Misao
Sex

Mandarine me podsećaju na bolnicu,a ta sećanja nisu lepa....osim jednog.
Ogledalo ,i to ono u liftu,me podseća na jednu medicinsku sestru,na jednu treću smenu,dvoje ljudi u liftu,namerno zaglavljen lift....i nekoliko minuta strasti u kojoj je on bio potpuno samouveren,a ona i ljuta i srećna u isto vreme...i, i,...i onaj tren kada je bio na ulazu u nju,a ona naslonjena na hladni metal lifta, i kada se nevoljno otrgla naporom poslednjeg delića razuma,promuklim glasom govoreći o ljudima koji će ih ugledati,ako nastave.
"Ovo će se nastaviti,kad -tad"rekao je gutajući je očima.To je bila jedina jasna misao i njegovoj glavi,u tom trenu.
Ona je znala da tolerancija neće biti to što će iskusitti od svoje šefice, ako je zateknu sa njim.Grozničavo je poravljala svoju odeću i kosu ,da bi sakrila tragove strasti,a želela je sex ,ništa manje nego on.
bagrem
travnjak
devojka
ljubavni roman
cigareta
kupine

 

[Lolipop22]

bagrem
travnjak
devojka
ljubavni roman
cigareta
kupine[/QUOTE]

Parce plavog neba bilo je jedino sto je mogla videti kroz gustu krosnju bagrema ispod kojeg je udobno zavaljena listala svoj ljubavni roman.Vlaznim prstima nestrpljivo je okretala stranice,duboko uvlaceci dim poslednje cigarete.Iz daljine se zaculo zvono koje je oznacilo dolazak gospodara imanja,devojka je zurno ugasila cigaretu i bacila na travnjak,jedini trag koji je mogao odati da nije bila na svom radnom mestu bila je fleka od kupine na njenoj satenskoj haljini.


dekolte
misterija
duboko
vizantijsko plavo
rukav
masline
krepko
vatren
dotrajao
vizljast
paperje
prah
dukat

 

[fitolend]

Misterija se nastavljala, raširila se , uzurpirala i noć, mogla se čuti iza svakog ugla ulice, na strmim stepenicama, po parkovskim klupama, između ribarskih čamaca.
Raskoljnikov beše čudna sva ta halabuka, udobno smešten u stolicu malog, simpatičnog i jeftinog restorana kraj Bosforskog zaliva. Jeo je sir i masline. Konobar, krepko, za svoje godine, donese još jednu čašicu domaće rakije. Raskoljikov zagledan u vizantijsko
plavi, duboki, dekolte Bosforskog zaliva, u tu uljastu, talasastu tečnost, otpi gutljaj rakije i strese se, te mu nekoliko kapi ljute tečnosti kanuše u rukav izlizanog, zelenog mantila.

Nakon poslednje masline Raskoljnikov se gipkim koracima kao vižljasti, pomalo vatreni mladić uputi ka Aja Sofiji. Nešto unutar tela, unutar uma i misli pogurivalo je Raskoljnikova ka tom monumentalnom spomeniku. Na ulazu skinu svoje višeputa zakrpljene cipele i bosim nogama uroni u mek tepih kao da je glavu spustio u paperje.
Zagledan u šarenilo tavanice uzbuđeno je disao. Razmišljao je o tajni plave boje. O tom čudnovatom prahu koji je najzad pronađen.Raskoljnikov krenu ka izlazu. Bio je opijen uzvišenoj atmosveri, istorijom, prohujalim godinama. Jedva pronađe cipele. Obu ih i pođe ni sam neznajući kuda. Nakon nekog vremena leva cipala poče da ga žulja. Raskoljnikov stade i naslonjen na zid, nepoznate građevine, skinu cipelu. Iz nje ispade žuti, sjajni dukat.

sneg
olovka
točak
šolja
krov
levi prst
biser