Igra - sastavi priču

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
cange:
"zasto me to pitas?" ... rekao je glasom iz koga je izbijala mržnja...
što mi obara pogled i trepavice vlaži suzama a onda jedva čujni šapat -
''Zato što smo stigli do kraja...'' jer zlatna olovka koju ti je ona poklonila
za rodjendan za mene je bila karika koja nedostaje... karika koja prekida
to nesnosno licemerje ...


saten, intenzivna, verujem, lakoća, interes, viza, naličje

.
Kliknite za proširenje...

Kakva saten intenzivna, veruje i lakoća za interes. "E to je prava viza!", reče Anđela Anakonda uz njeno nlaičje! :hahaha:

hop
zeka je ispustio gasove
šapa
trava
krv
blood
sve i svašta
smrad muva!
 
cange:
"zasto me to pitas?" ... rekao je glasom iz koga je izbijala mržnja...
što mi obara pogled i trepavice vlaži suzama a onda jedva čujni šapat -
''Zato što smo stigli do kraja...'' jer zlatna olovka koju ti je ona poklonila
za rodjendan za mene je bila karika koja nedostaje... karika koja prekida
to nesnosno licemerje ...


saten, intenzivna, verujem, lakoća, interes, viza, naličje

.
Kliknite za proširenje...
mislim da ove reci zasluzuju malo lepsu pricu od gore ispricane, te evo jos jedne...

Naravno da svaka prica ima svoje nalicje, dovoljno sam pametan da verujem u to. Znam da zavodljiva mekoca njene haljine od satena ima malo manje podantnu, sinteticku postavu, znam da lakoca sa kojom ce je skinuti preda mnom, uskoro, ima svoju mnogo tezu podlogu, u onom njenom drugom, za mene nevidljivom, zivotu. Takodje, duboko verujem da i ona, poput mene, ima neki svoj interes kojim opravdava ovo intenzivno odstupanje od sopstvenih pravila sopstvene igre. Meni, licno, viza za prelazak tih smesnih granica koje zene cesto postavljaju, nikada nije ni trebala-volim da koristim neobelezene, ilegalne, predstvnicima zakona nebranjene, sumske granicne prelaze. Obicno cak i na trenutak perverzno zastanem na korak od ivice, nekada zato sto mi je bilo interesantno samo to, da do ivice dodjem, a nekada je pustim da veruje da mi nije toliko stalo da granicu zaista i predjem, pustim je da pomisli kako ona to zeli cak vise od mene. O, svaka se bas upeca na to, ma koliko pametna bila. Uostalom, kolicina pameti cesto odredjuje dubinu pada, nasuprot uvrezenom misljenju da inteligentni ljudi nisu sposobni za strast. Naravno da ce sad neko zlobno da primeti da i ova moja prica ima svoje nalicje, i to je istina, ali moje nalicje je mnogo jednostavnije od onoga sto mnoge misle i cime vole da se bave u besanim nocima - naime, ja samo ne znam sta hocu, ja sam samo malo vise zasicen, no radoznao i malo vise svoj, no sto mogu biti neciji. Samo to.

Kolaps
Zeleznicki kolosek
Brzina
Nepojmiljivo
Svetlost
mucnina
 
Kolaps
Zeleznicki kolosek
Brzina
Nepojmiljivo
Svetlost
mucnina

Planeta Zemlja još je bila zelena, sunce nije tako često zalazilo, teritorija današnjeg Beograda nije bila premrežena štrokavim železničkim kolesecima, nije se ni izdaleka naslućivao saobraćajni, telefonski i emotivni kolaps u dalekoj budućnosti. Ljudi, ako ih je uopšte bilo, sedeli su po pećinama i crtali ono što bi voleli da im se desi. Nije bilo fabrika, vazduh je bio bez izduvnih gasova.

Mala pterodaktilka uobičajenom brzinom nadletala je korito Nišave u velikim krugovima. Upravo se vraćala od frizera, kad joj se u letu pridružio pterodaktil. "Slobodan sam kao ptica na grani, mogli bismo kod mene da slušamo kompakt diskove." Slobodoumna pterodaktilka odmah je pristala, jer nije imala šta da izgubi. U ta davna kenozoička vremena nevinost se nije nešto naročito cenila.
U njegovoj raspušteničkoj sobi rusvaj od prljavih novina razbacanih po podu, sudopera puna skorenjenih tanjira, na prozorima umesto zavesa zalepljeno lišće eukaliptusa.
"Da li si gladna, da ispržim jaja?"
"Nemoj, boleće te. Bolje skuvaj čaj od kamilice. I malo provetri, spopada me mučnina, ovde užasno dismr."

Sigurno vas interesuje kako pterodaktili vode ljubav, pa ću vam to odmah ispričati. Ona se isteže lenjo i utrnulo, zavodi ga tako što namešta lastiš na gaćicama. Priroda ženke bilo koje vrste nije se mnogo izmenila do dana današnjeg, sudeći po trenutku kada je sunčev disk za trenutak zamračio dignuto mužjačko spolovilo. Začuđena ili postiđena, mala pterodaktilka se kao nećka, namešta mu svoju praistorijsku mišolovku koja će ga otad pa do večnosti zbunjivati tesnim hodnicima i krivudavim jajovodima. Sva pristojnost je nestala u zagrljaju koji nije bio samo čin parenja (ne zaboravite, pterodaktili su izumrli!) već izvor sveopšteg zadovoljstva.
Pripomažu bića manjeg gabarita, gmazovi i bumbari. Oni letuckaju okolo milujući joj usmine, dodirujući joj bilo stidnice. Pterodaktilka napušta uzdržanost device, počinje da cvili i ispušta neartikulisane krike koji potresaju paprat, počinje da govori gadosti i da psuje.

Ljubavno stenjanje dolazi do lovca kome se diže kao da gleda neki nepojmljivo dobar porno-film. Njegova žena na obali pere kosu. Napaljeni muškarac ne može da sačeka, uzima stvar u svoje ruke. (Dobro, možda i nije bilo ljudi, ali ja sam pesnik, imam pravo da izmišljam.) Ni žena ne odoleva tom kriku, zgrabila je morsku zvezdu koja joj zariva pipke kao bodeže. Što se više zavlače u nju, izazivaju orgazme od kojih se njen plavi kupaći kostim natapa vodom svetlijom i lekovitijom od kiparske.
 
Kolaps
Železnički kolosek
Brzina
Nepojmljivo
Svetlost
Mučnina


Raskoljnikov, zagledan u sivo-bele kamenčiće ide željezničkim kolosekom, prag po prag, nošen nekim jesenjim povetarcem u podne. Raskoljnikov oseća toplinu sunca na svom telu, sitne kapljice znoja i u sebi nepojmljivu količinu, iznenada nadošle, melanhonije. Pomalo zadihan, uspori korak, nije mu više prijala ova brzina koraka, skoro da zastade, možda stade, duboko uzdahnuvši izbacujući mučninu tela iz sebe. Uzdahnuvši duboko, nekoliko puta, Raskoljnikov, krenu istim koracima, od praga do praga. Osećao je da je korak lak i da svetlost u očima poprima pravi sjaj. Vetar ojača podižući prašini. Raskoljnikov obrisa rukavom nakupljene kapljice znoja, uzdahnu punim plućima i osvrnu se oko sebe. Gužva u obližnjoj željezničkoj postaji dostigla je vrhunac, nastao je kolaps pred vratima vagona. Raskoljnikov se nasmeši. Voza još dugo neće biti.

magla
mokra drveta
život
ćuprija
kućice
jastuk
 
magla
mokra drveta
život
ćuprija
kućice
jastuk

Tri neveste, Lanavi Alisa, Cange Lolita i Malavelika Crvenkapa razgovaraju o svojim muževima.

Lolita se udala za postarijeg gospodina, što i nije tako loše za savremen život, jer Hjumbert Hjumbert radi sve po kući: fajta i pegla veš, melje paprike za ajvar i šeta pekinezera daleko od kućice. .
Vuk ili lovac, bila je Crvenkapina predbračna dilema. Vuk je dobar ljubavnik, ali je dalje od jastuka nesiguran i nepouzdan. Nikad se ne zna odakle će da iskrsne. Baka je navijala za lovca, jer pravi muškarci nose uniforme. Lovac se smuca po šumi pored mokrog drveća kao guska po magli, dok ne ogladni, što sa vukom nije slučaj. Vuk je veran kao pas, lovac gospodstven kao deka. Crvenkapa se odlučila za lovca, jer s njim može otvoreno da razgovara o svojim seksualnim frustracijama.

"Slatke moje drugarice, blago vama!" progovori Alisa iz zemlje čuda. "Ja sam morala da se udam za zeca!"
"Ju, zar toliko voliš životinje?"
"Ma ne, nego sam zatrudnela. U nastupu strasti šetali smo ispod ćuprije, nismo mislili na kontracepciju."
"Pa šta ćeš sad, jadnice? Ko zna šta ćeš da rodiš, sigurno nekog superinteligentnog monstruma sa zečijom usnom i ružičastim očima, koji će se proslaviti u astrofizici!"

Alisa počne da plače, njenim drugaricama ni na pamet nije padalo da je teše. Plakala je sve jače, neutešno, dok ne progovori glas Kojatkina naratora iz bajke:
"Pusti ih da ke'njaju kvake, bajka zato i postoji da se u njoj dešavaju čuda."


13. Decembar
pozna jesen
promrzli
nasmejani
ostrašćeni
nedelja
habitus
 
13. Decembar
pozna jesen
promrzli
nasmejani
ostrašćeni
nedelja
habitus


“Nemam vise sta da te pitam”-rekao sam joj u nedelju, i u tom trenutku sam malkice zaista tako i mislio. A, mozda i nisam bas tako mislio, mozda sam malo ostrasceno reagovao na njeno odbijanje da neke tajne podeli sa mnom. Iskreno, ja nekada nisam bas siguran da nesto mislim, ili ne. A, Bog mi je svedok da i ono sto mislim ima rok trajanja kao krofna sa eurokremom u rukama adolescentkinje koja pati od obesity sindroma. Sve u svemu, rekao sam to. Cak sam bio i nasmejan u tom trenutku. Medjutim, nakon nekog vremena sam poceo da se osecam pomalo tuznjikavo, kao da je upravo zavrseno nesto sto nije ni zapoceto kako treba. Sigurno ste nekada iskusili taj osecaj, ume da bude prilicno gadan, priznajem.
Pogledao sam kroz kuhinjski prozor, tamo je, kao i svih prethodnih nedelja, na repertoaru bila pozna jesen. Odlucio sam da razmrdam svoj ruznjikavi habitus i malo prosetam svoje promrzle prste na guzama devojaka stisnutih u gradskom prevozu. Obicno mi to pomogne da se osetim bolje, to njihovo toboze uvredjeno meskoljenje, a u stvari se bolje namestaju pod moju ruku.
Strcao sam niz stepeniste na ulicu i na obliznjoj trafici kupio svoj omiljeni casopis “Zona sumraka”. Za 13. decembar je najavljen, ko zna koji po redu, smak sveta. Smatram da to i ne bi bilo tako lose, mozda je i vreme da sa ove jadne planete nestanu svi kreteni poput mene, i sve one zene koje se na te kretene loze.
Elem, nastavio sam da svojim nezgrapnim korakom skakucem po ulici, kada je pored mene prosla jedna, bas onako ful zgodna, cica. Iskezio sam se, svojim uobicajnim osmehom za te prilike, kada me je jedna misao pogodila pravo u srce. U stvari, vise je to bio osecaj, a ne misao, a radilo se o tome da sam doticnu gospodjicu primetio vise iz navike mojih ocnih jabucica da automatski skrenu pogled ka bilo kome ko ima obim grudnog kosa veci od 90 cm, a manje iz cistog uzivanja. “Sta li se sa mnom to desava?”-pomislio sam, i to mi je vratilo onaj mucni osecaj od jutros, koji sam imao dok sam razmisljao o onome sto sam joj rekao i dok sam preracunavao da li sam trebao da kazem to sto sam kazao.

kako kome
zaoka
neznanje
centrifuga
satni mehanizam
kamenje
slova mog imena
 
malavelika:
13. Decembar
pozna jesen
promrzli
nasmejani
ostrašćeni
nedelja
habitus


“Nemam vise sta da te pitam”-rekao sam joj u nedelju, i u tom trenutku sam malkice zaista tako i mislio. A, mozda i nisam bas tako mislio, mozda sam malo ostrasceno reagovao na njeno odbijanje da neke tajne podeli sa mnom. Iskreno, ja nekada nisam bas siguran da nesto mislim, ili ne. A, Bog mi je svedok da i ono sto mislim ima rok trajanja kao krofna sa eurokremom u rukama adolescentkinje koja pati od obesity sindroma. Sve u svemu, rekao sam to. Cak sam bio i nasmejan u tom trenutku. Medjutim, nakon nekog vremena sam poceo da se osecam pomalo tuznjikavo, kao da je upravo zavrseno nesto sto nije ni zapoceto kako treba. Sigurno ste nekada iskusili taj osecaj, ume da bude prilicno gadan, priznajem.
Pogledao sam kroz kuhinjski prozor, tamo je, kao i svih prethodnih nedelja, na repertoaru bila pozna jesen. Odlucio sam da razmrdam svoj ruznjikavi habitus i malo prosetam svoje promrzle prste na guzama devojaka stisnutih u gradskom prevozu. Obicno mi to pomogne da se osetim bolje, to njihovo toboze uvredjeno meskoljenje, a u stvari se bolje namestaju pod moju ruku.
Strcao sam niz stepeniste na ulicu i na obliznjoj trafici kupio svoj omiljeni casopis “Zona sumraka”. Za 13. decembar je najavljen, ko zna koji po redu, smak sveta. Smatram da to i ne bi bilo tako lose, mozda je i vreme da sa ove jadne planete nestanu svi kreteni poput mene, i sve one zene koje se na te kretene loze.
Elem, nastavio sam da svojim nezgrapnim korakom skakucem po ulici, kada je pored mene prosla jedna, bas onako ful zgodna, cica. Iskezio sam se, svojim uobicajnim osmehom za te prilike, kada me je jedna misao pogodila pravo u srce. U stvari, vise je to bio osecaj, a ne misao, a radilo se o tome da sam doticnu gospodjicu primetio vise iz navike mojih ocnih jabucica da automatski skrenu pogled ka bilo kome ko ima obim grudnog kosa veci od 90 cm, a manje iz cistog uzivanja. “Sta li se sa mnom to desava?”-pomislio sam, i to mi je vratilo onaj mucni osecaj od jutros, koji sam imao dok sam razmisljao o onome sto sam joj rekao i dok sam preracunavao da li sam trebao da kazem to sto sam kazao.

kako kome
zaoka
neznanje
centrifuga
satni mehanizam
kamenje
slova mog imena
Kliknite za proširenje...

Video sam neku ženu koju su zvali malavelika. Njena jedina stvar u životu je bilo neznanje. To nisu tako lepa slova kao mog imena. To je nešto drugo. malavelika. Ima kamen u srcu i njen mozak je kao zarđala centifuga. Kao usporeni satni mehanizam. Krvoločna žaoka! Svakome je čudna na zarličite načine. Kako kome!

Jova
Mi
Svi mi smo dobri
Poti-Poti je kralj!
Njega obožavaju!
 
kako kome
zaoka
neznanje
centrifuga
satni mehanizam
kamenje
slova mog imena

Ponekad me malčice obuzme piće i onda vidim svet kako su ga slikali Flamanci, sa mehurićem šampanjca na nekoj mrtvoj prirodi sa uzengijama i đemom. U čudesnom magnovenju koje samo alkohol može da pruži, u duševnoj uznesenosti kojom razumem sve ljude i sva slova mog imena, hitam da, dok se ne otreznim i vratim u njegovu i moju Centrifugu, još nekog zavolim. One što sam kao čitateljka početnica zdušno mrzela.

Kako kome, ali meni je Odisej prilično išao na nerve. Lanzara Sredozemnim morem, nabacuje se čarobnicama i njihovim sluškinjama, laže i maže, dok ja, njegova žena, Velika Penelopa (uvek su junakinje bile deo mog ličnog stasavanja), sedim u kući i čekam ga, tkam i param kao luda Nasta, pritiskajući prstima kvrgavim od gihta na već otromboljene male grudi neku uspomenu na odbeglog muža. Spopadaju me prosci, ne zbog mojih od plakanja izbledelih očiju i biološkog satnog mehanizma koji lagano otkucava kraj moje mladosti, već zbog skromnog bogatstva, moje samoće, neznanja i smernosti na koju se muškarci uvek hvataju kao na Trojanskog konja.

Moj muž Odisej Kojatkin zazjava i ku'rči se pred Kirkom, čita misli lukavošću na kojoj bi mu pozavideli i bogovi. Na trenutak zaboravim da uživam u Penelopinoj vernosti te se preobrazim u Atinu Paladu. Spopadne me takav bes da bih ga najradije zgromosala onim boginjinim štitom i prekrila kamenjem.
Nad razbojem tkam i param, samu sebe varam.

Pijanstvo čekanja sve me više obuzima. Što se više bliži dan našeg susreta, sve sam mirnija i strpljivija, bez žaoka, puna razumevanja za muške avanture i nesmotreno prosipanje semena. Preživela sam jedan rat, dočekala sam jedan mir. Odjednom, na moru ugledam njegovu barku prepunu poklona koje meni nosi. Sirene, čarobnice, šmizle, lepotice desile su se tek onako, bezveze. Znam da je sve to vreme samo na mene mislio.

Molijer
devica
rasna lepotica
pamuk
bela svetlost
kišni dani
muzika
 
Molijer
devica
rasna lepotica
pamuk
bela svetlost
kišni dani
muzika
U srednjoj skoli vise nikog nije bilo stid da kaze da ne voli da cita, to se bas cesto moglo cuti. Ali, cim na red dodje da se za lektiru cita neka knjiga sa malim brojem stranica, svi polete da je uzmu, da je i oni procitaju. Kao da je problem bio u kondiciji. Mozda su bas svi srednjoskolci i srednjoskolke potajno mastali o tom da imaju dara za pisanje, sto je podrazumevalo i dar za citanje, ali nisu imali kondicije za to, kao sto je bilo i malo fudbalera, a svi su pokusavali tako nesto.

I kada je na rad dosao Molijerov "Tvrdica", knjigu nisam mogla naci ni u jednoj biblioteci, knjizari i slicno. A bilo mi je negde na uglu secanja kako je stajao citav red uzanih knjizica sa tom recju tvrdica, u nasoj, skolskoj biblioteci. I krene se u potragu preko majkinih prijateljica kad :eek: Jedna, i to prva kojoj sam se obratila, vec je uzela da na poslu fotokopira "Tvrdicu" i kaze da ce je kopirati u tri primerka. To su bili zaceci fotokopir masine, tada jos nije postojala ni jedna fotokopirnica u gradu, kopiralo se na poslu za dzabe, ali si mogao da odgovaras za to sefu. ALi, kada se radi o citanju, koja majka ne bi pozelela tada svojoj cerki da bude obrazovana i nacitana. Stigao mi je glanc nov primerak. Listovi su bili priljubljeni jedan uz drugi trebalo ih je pazljivo prevrtati. Po prvi put sam drzala kopiranu knjigu u rukama, poprilicno me to bacilo u neki osecaj cudan; ono sto sam drzala da je cudo drustva, ono sto je bilo moguce tamo nekim ogromnim velikim ljudima, onimm cija su se imena stampala na koricama, sad radi majkina prijateljica.

I u ovom momentu mogu da se setim tehnoloske nevinosti tog vremena. Jedan poveci broj devica je te sedmice lezalo u svojim krevetima i citalo Molijerovog "Tvrdicu", svaka se nadajuci da ce bas ona na tom pismenom zadatku zablistati kao rasna leptica na kao pamuk belom papiru vezbanke. Pisaci stolovi u beloj svetlosti najobicnijih elektricnih lampi iz proslog stoleca, bez tastatura i ekrana. Kisni dani ostavljaju srednjoskolce nasamo sa knjigom i muzikom sa radija ili u najboljem slucaju sa neke mini linije.

red
nered
stolar
moreuz
hladno
linija
 
red
nered
stolar
moreuz
hladno
linija

Kameni zidovi štite unutrašnjost prostorije od dosadne vrućine. Pod prozorom maslina ćuti. Negde u daljini more peva, udarajući vodene ćuške ribarima. U kutu mračne sobe, zgrčena prilika mrmlja: "Moje ime je Medeja. Hladno srce, britak um, osvetoljubivi prsti. Zgazi me i linija života na tvom dlanu skratiće se. Uvredi me i stolari će ti ponovo graditi krov kuće. Podsmehni mi se i bićeš hrana ribicama u moreuzu. Red u glavi, nered u duši. Krv mi miriše u snovima. Jasonova ili one drolje Glauke što se raduje predstojećem venčanju? Eci, peci, pec, ko će umreti? On, ona ili ja? Eci, peci, pec, ko će vrištati? Bogovi ili ljudi? Eci, peci, pec, kad ovu bajalicu završim, tražite crne marame korintske žene i spremite se da urlate do neba....moj nož je spreman.....neko je večeras pozvan na Hadovu večeru..."

Krin
Želja
Persefona
kutija za pisanje
dečak koji ne ume da vozi biciklu
 
Raskoljnikov, stoji, sa rukama u džepovima svog otrcanog zelenog mantila, lomi prste od nervoze prouzrokovane neizvesnošću, u dugom redu pred feribrotom. To je poslednji polazak za kopno. Sledeći stiže za sedam dana. Zato je u početku bilo nereda pred ogradom pristaništa dok nije stigla policija. Raskoljnikov se smešta na stolicu na palubi.Sumrak je i povetarac sa mora donese hladni vazduh. Raskoljnikov se skupi još više i u toj kretnji ugleda ruke čoveka do sebe. Bile su snažne, izborane nekim teškim poslom. ali su imale i neku vrstu finoće u sebi. Raskoljikov se zapita u sebi šta taj čovek radi. Stolar sam reče mu. Kako ste znali šta hoću da vas pitam. Videlo se u vašem pogledu. Ferobot krenu ka kopnu. Moreuz između ostrva i kopna širok je 18 km. Put će trajati 2 sata čuo se zvonak glas člana posade. Nakon izvesnog vremena Raskoljnikov pogleda ka moru i u krvavoj liniji neba i mora ugleda njene oči. Stolar je već spavao


juče
stena
pehar
balon
knjiga
haljina
 
Krin
Želja
Persefona
kutija za pisanje
dečak koji ne ume da vozi biciklu

Udarac zvona sa Hrama Saborne crkve oznacava podne.I jos jedan..i jos jedan i tako zaredom dvanaest puta .Sedim u polumraku i primam te udarce..jedan ..dva..jos ga nema..tri..cetiri..sad vec moje srce udara jace od zvona..I tisina.Teska i nesnosna.I zelja..jaca od straha i stida. Kad ce da dodje?

Cuje se neko kloparanje po kaldrmi..To je samo decak koji ne ume da vozi bicikl i njegova majka.

Gde je do sad? Nervozno pomeram stvari na stolu,namestam kosu..da li je ovo onaj miris koji on voli? Ta prokleta kutija za pisanje.Mozda sam opet nesto pogresila.Mozda sam samo htela nesto da mu napisem,a ostalo je u mojim mislima..neizreceno.

Senka na vratima.Zakriljuje ili unosi svetlost? Karakteristican brzi hod,ruka u jednom dzepu i preskakanje stepenika .. Ponovo sam ziva.Kao krin koji prolecem podari Persefona,ponovo disem,a vreme dobija novu dimenziju. Pocinje sad.. od njegovog dolaska.

Ponovicu reci sto je napisao Fitolend
juče
stena
pehar
balon
knjiga
haljina
 
ikel2:
Krin
Želja
Persefona
kutija za pisanje
dečak koji ne ume da vozi biciklu

Udarac zvona sa Hrama Saborne crkve oznacava podne.I jos jedan..i jos jedan i tako zaredom dvanaest puta .Sedim u polumraku i primam te udarce..jedan ..dva..jos ga nema..tri..cetiri..sad vec moje srce udara jace od zvona..I tisina.Teska i nesnosna.I zelja..jaca od straha i stida. Kad ce da dodje?

Cuje se neko kloparanje po kaldrmi..To je samo decak koji ne ume da vozi bicikl i njegova majka.

Gde je do sad? Nervozno pomeram stvari na stolu,namestam kosu..da li je ovo onaj miris koji on voli? Ta prokleta kutija za pisanje.Mozda sam opet nesto pogresila.Mozda sam samo htela nesto da mu napisem,a ostalo je u mojim mislima..neizreceno.

Senka na vratima.Zakriljuje ili unosi svetlost? Karakteristican brzi hod,ruka u jednom dzepu i preskakanje stepenika .. Ponovo sam ziva.Kao krin koji prolecem podari Persefona,ponovo disem,a vreme dobija novu dimenziju. Pocinje sad.. od njegovog dolaska.

Ponovicu reci sto je napisao Fitolend
juče
stena
pehar
balon
knjiga
haljina
Kliknite za proširenje...
Juče sam izašao sa njom.Prvi put.Tobože spontani susret.Čista nameštaljka.
Dobro je što je moj brat harizmatičan lepotan ,i što radi sa njenom prijateljicom.Dobra prijateljica će da vam sredi susret tako da ne znate za nameštaljku.Voli vas,ne želi da se osetite neprijatno.
Loše je ako se držite stava"Ja sam neosvojiva stena"Nema takvih,čak ni na Mont Everestu.Za to nećete dobiti pehar,samo čašu žuči.
Volim stene i planine,ali ne i praznine.
Potrajalo bi da vam objašnjavam zašto je priroda moja prva ljubav.
Nije mi bilo teško,ni mrsko,ni skupo da rečima uvećavam balon sujete koji nadima njene grudi i tera je da se nekontrolisano smeje.Ne sluti da je za mene otvorena knjiga.Volim knjige posle kojih ostajem zamišljen,i u kojima vidim deo sebe.Ona nije ta knjiga.
Ona je "ljubavni vikend roman"Sećate se?
Moram priznati da mi se svidela njena kratka haljina.Bar to.
Dobro je da su večeri neuobičajeno tople za ovo doba godine.
Usamljenost
noć
april
sms chat
medicinska sestra
nemir
 
1976!:
Usamljenost
noć
april
sms chat
medicinska sestra
nemir
Kliknite za proširenje...

Vec dugo je osecala nesto sto bi vecina nazvala USAMLJENOST.I sama je to tako nazivala.Kad nisi sam,ali nemas nikoga.

APRIL nikada nije volela.Posebno onaj sto donosi kise.Ulice budu mokre i blatnjave da se nikome ne mili da izadje napolje.A ona je morala na posao,da odradi jos jednu smenu u nizu dugih i uzaludnih,proklinjuci dan kada je odlucila da postane MEDICINSKA SESTRA na tom odelenju gde je zaposlenima SMS CHAT bio jedan od nacina da ostanu savesno budni u svojim pokusajima da nadju sebi nekoga sa kim nece biti sami u punoj prostoriji.
Niko nije razumeo NEMIR u njenim ocima i tugu sto je sve to tako kako jeste dok gleda kako se svi zadovoljno smeskaju tipkajuci po svojim telefonima.Svi su bili tamo,zajedno,iz noci u NOC.Svi su ostali stranci.

zvezda
nostalgija
sreca
pogled
odlazak
miris
 
zvezda
nostalgija
sreca
pogled
odlazak
miris

Za nostalgiju mi je uvek trebalo tako malo, za srecu uvek tako puno.
Nemam pojma zbog cega je to tako, ali svakako znam da tvoj odlazak onoga jutra nije bio bas najbolja podloga za dobro raspolozenje. Lisabon jeste lep, sve te kaldrmisane, uske ulice, miris okena u junsko popodne, fado koji dopire sa visokih prozora, nebo, koje sam tako plavo vidjala jos jedino u tvojoj zemlji, ali nisam imala gde da spustim i zadrzim pogled, nakon onog trenutka u kome smo nas dvoje prestali da postojimo. Neko kaze da je citava nasa sudbina zapisana u zvezdama u trenutku kada dodjemo na ovaj ******* svet, ali to je cista glupost. Samo nas je tvoja i moja resenost da ne prepoznamo ljubav dovela dovde, samo cisto, obesno uverenje da uvek moze ponovo i da ce uvek biti drugih, gura ljude preko ivice nakon koje nema nastavaka.


pecurka
bes
kravata
svadja
poljupci iz kurtoazije
kartonska kutija
puter
 
pecurka
bes
kravata
svadja
poljupci iz kurtoazije
kartonska kutija
puter

Kao pecurka posle kise rastao je bes u meni, dok sam pokusavao nervoznim prstima da vezem ****** kravatu. Ta svadja me je potpuno izbacila iz ravnoteze. Izasao sam iz stana snazno zalupivsi vratima, a zidovi su se zatresli kao da su od kartonske kutije. Nije pomogao ni taj poljubac iz kutoazije tek, kojim si ovlas okrznula moje lice...I onda sam se zapitao , otkud taj miris putera na tvojim usnama? Zar nisam trebao da osetim pelin? Cudno je sve to...

mislim
noc
zujanje
nedoreceno
glad
 
pecurka
bes
kravata
svadja
poljupci iz kurtoazije
kartonska kutija
puter


"Ne voliš me dovoljno, čak su i tvoji poljupci iz kurtoazije!"

Kad je nezadovoljna i besna, žena svađu započinju ovom rečenicom, mada nju može da kaže svako svakome. Poštena žena muškarcu sa "puterom na glavi", ku'rva muškarcu i poštenoj ženi, lisabonski pe'der poštenoj ženi i ku'rvi, tranvestit ku'rvi, poštenoj ženi, muškarcu i pe'deru. A u njenoj suštini nalaze se genitalije. Tako se problem mišljenja prevashodno vezan za moždane vijuge, spušta ispod pupka.

Nepravedno i površno zvuči tvrdnja da je neko "glup kao ku'rac". Da li je ku'rac stvarno glup kao kartonska kutija? Na ovu prilično brzopletu opasku navodi nas možda to što je gologlav ili što tako samouvereno gleda prema nebesima. On je često pametniji od svog gospodara. A i kako da se usavršava? Nije ku'rac ptica pa da odleti u Francusku na Sorbonu, ili Hamlet pa da improvizuje, veže kravatu i iz trule i smrdljive Danske otplovi u Vitenberg na filosofske studije.

Ljutim se što se za pi'čku vezuju moralno problematični stavovi. Reći za nevaljalca da je pi'čka u duši stvarno vređa žensku suštinu. Uostalom, ku'rac pre može moralno da posrne i padne nego pi'čka, koja je postojana, mračna i ćutljiva, ni fizički ne može da povredi čoveka. Ali će se ta nepravda sigurno razrešiti na dan Strašnog Suda kada će Gospod, koji ne samo da voli našu dušu već voli i naše telo, vaskrsnuti bez razlike sve naše genitalije kao pečurke posle kiše, čak i anuse kako bi se naša braća lisabonski ****** radovali.


mislim
noc
zujanje
nedoreceno
glad
 
Whispers:
Vec dugo je osecala nesto sto bi vecina nazvala USAMLJENOST.I sama je to tako nazivala.Kad nisi sam,ali nemas nikoga.

APRIL nikada nije volela.Posebno onaj sto donosi kise.Ulice budu mokre i blatnjave da se nikome ne mili da izadje napolje.A ona je morala na posao,da odradi jos jednu smenu u nizu dugih i uzaludnih,proklinjuci dan kada je odlucila da postane MEDICINSKA SESTRA na tom odelenju gde je zaposlenima SMS CHAT bio jedan od nacina da ostanu savesno budni u svojim pokusajima da nadju sebi nekoga sa kim nece biti sami u punoj prostoriji.
Niko nije razumeo NEMIR u njenim ocima i tugu sto je sve to tako kako jeste dok gleda kako se svi zadovoljno smeskaju tipkajuci po svojim telefonima.Svi su bili tamo,zajedno,iz noci u NOC.Svi su ostali stranci.

zvezda
nostalgija
sreca
pogled
odlazak
miris
Kliknite za proširenje...
Mesec je srebrom prekrio pola neba ,i na toj polovini nije se video sjaj zvezda.Stajao je na asfaltnom putu,na obronku neke planine,sam u toploj noći.Bilo je rano proleće,topao vetar je pojeo sneg,hučao je gore,u golim krošnjama šume koja je pokrivala vrh planine.Dole,u kotlini je hučala naglo nabujala reka.Obuze ga nostalgija....ili je to bilo samosažaljenje.Pogled mu je lutao u pokušaju da ulovi lepotu ,kad već nije sreća bila u njegovom srcu.Još jedan odlazak ga je učinio najpre rezigniranim,pa nesrećnimPoželeo je da jugo donese miris mora,onaj miris koji je žudno udisao u majskim večerima na primoriju.Nastavio je umornim i bezvoljnim korakom,zastajkujući svaki čas i uživajući u lepoti neba .Želeo je da zaboravi to što ga mučilo,i želeo je da zapamti lepotu te noći.
 
petrana:
Molijer
devica
rasna lepotica
pamuk
bela svetlost
kišni dani
muzika
Kliknite za proširenje...

S naporom otvaram oči, to me budi bučna muzika što dopire iz susednog stana ...
Oh, Bože... da li će i ovo biti samo još jedan kišni dan ? Ustajem i na prstima trčim
do francuskog balkona, razgrćem plišane zavese i bela svetlost grune u sivilo moje
sobe a onda je ozari toplim sjajem sa puno velikih i malih senki...

Posle brze jutarnje toalete odlučujem se za ružičasti džemper od pamuka koji dugo
nisam oblačila i stajem pred ogledalo. Dopada mi se to što vidim - ovo tu nije samo
rasna lepotica već i devica kakvu mnogi sanjaju ... Ali, to je samo moja mala tajna!

Požuriću da ne zakasnim na prvo čitanje Molijera jer i On će biti danas sa nama,
a zatim odlazi na dvomesećno gostovanje u London... tako da ćemo se videti tek
posle Božića ...
 
mislim
noc
zujanje
nedoreceno
glad


Nema mi tuplje, gluplje, napornije, dosadnije reci od reci mislim. A tesko je se otresti ko da je krpelj, to je jedna krpeljasta rec. Branim se od nje jos od pelena :lol:. Pocne sa onim kada ti govore stariji, secanja kao iz crtanog filma, oni sto im vidis noge ti govore: "I ti mi mislis." ili "I ono mi misli.". U ono vreme su se jos uvek prosvetni radnici borili protiv te nemani i redovno nam, barem po tri puta na dan, isporucivali lek u obliku teksta: "Ti mislis! Sta ti ima da mislis. ". Secam se tih pokusaja da ukapiram sta su nam hteli reci sa te dve recenice. I ko zna koliko puta sam bila na pragu predivnog oslobadjanja od tog nestvarnog glagola, i opet. Ko opaka bolest, stetocina, odnekud se pojavi i natovrlja, ne mozes je se otresti. I :think:, verovatno je prosto treba prihvatiti. Pa nije ni ona kriva sto je rec. Rodila se i ona medju morem drugih lepih, podgojenih, stipkavih, vrckavih, lepuskastih reci. Bori se za opstanak, namece, trudi da zazivi. Reci je bez predrasuda, nonsalantno, kao sto Parizanka zabacuje esarpu oko vrata, zaista radeci sasvim prakticno nevaznu stvar na ovoj zemlji, ali sa uzivanjem kao da popravlja suncev sjaj.

Pokusavam da dopustim sebi sliku jedne takve dame, kako seta u noci kroz privatni park, nekog markiza ili sta vec, mada je to krajnji trud, i zaista je pretesko u masti jedne zene dozvati potpun lik neke druge zene, drugacije zene. To je pre zujanje od slike, a ne slika. Pojavljuju se njeni delici i nestaju, menjaju ih drugi, nedoreceno. Ali ipak, da se naslutiti, ne misao, vec glad.

vedro
sneg
podrobno
otkriveno
setno
neko
 
petrana:
mislim
noc
zujanje
nedoreceno
glad


vedro
sneg
podrobno
otkriveno
setno
neko
Kliknite za proširenje...
Vedro nebo je ukazivalo kakav mraz će biti te noći.Sneg je škripao pod njegovim nogama i svetlucao pod mesečinom.Prišao je odavno načetom senu koje je otkiveno stajalo danima.Uspeo se tako što se zatrčao i rukama se uhvatio za njegov obod.Trnje, koje je bilo zalutalo u senu,zarilo se kroz rukavice u njegove prste.Podrobno je zagledao svoje šake,tražeći to sitno trnje koje ga je iritiralo isto koliko i jedno bolno saznanje koje je odbacivao.Ležao je na senu ,koje je posle izvesnog vremena počelo da ga greje.Posmatrao je predivni noćni pejzaž,prekriven snegom i obasjan mesečinom.Nije mu se vraćalo kući.Setno je razmišljao o nekoj osobi,i nadao se da neko razmišlja o njemu.Znao je da je to čista iluzija.Već dugo je sam.
soba
veliki krevet
praznina
lutanje
zabluda
emocionalna
mobilni telefon
skriveni poziv
 
Prozor gleda na prazni, betonom poplocani zadnji deo dvorista i od starosti okrnjenu fasadu stambene zgrade koja skriva tudjine. Umrljano od kisnih kapi, sa otiskom karmina sa necijih usana na unutrasnjoj strani, staklo sputava svez spoljni vazduh da prodre u nutrinu teskobnog, mracnog prostora.
Naslonjen na najduzu stranu zida, stoji veliki krevet prekriven posivelim jastucima i istanjenim od upotrebe, vunenim prekrivacem neodredjene crvene boje s upijenim mirisima prostrtih tela. Iznad njega, losa reprodukcija mrtve prirode sa polupraznom casom vina, jabukama i belim grozdjem, uramljena izrezbarenim, drvenim ramom. Na suprotnoj strani toaletni stocic sa klimavom stolicom ogledanom u ogledalu koje upija prazninu sobe pretrpane namestajem i vec zaboravljenim uspomenama njenih slucajnih gostiju. Soba. Broj 211. Soba zabluda. Losih pocetaka. Obecanja. Iscekivanja. Podavanja. Razocarenja. Suza. Zudnje. Iluzija. Ostvarenja. Kraja. Tacka preseka potrage i dobiti. Pitanja i odgovora. Lutanja i nalazenja. Odzvanja neizgovorenim, preklinjucim, prekornim, strastvenim, ubedjivackim, ucenjivackim, zaglusujucim, emocionalnim, ispraznim, obecavajucim sto se utopilo u cvetne share starinskog tapeta ciji se krajevi izvijaju i kriju shushketave porodice bubasvaba i paukova koji razapinju mreze u koje se hvataju ljudske misli, reci i pokoja zalutala muva.
Prislanja svoje lice uza zid zmureci i gladeci prstima njegovu neravnu povrsinu, uz pokusaj da nosnicama uhvati miris nezaboravljenog od pre dve decenije.
Vrhom usana dotice njegove dugacke trepavice. Kapci mu trepere ispod vlaznog mesa kojim ga upija. Uvlaci je u svoje kestenje. Zauvek.
Mobilni telefon sa skrivenim pozivom, koji se ritualno ponavlja iz dana u dan, vibrira u dzepu. Ne odaziva se. Ni na prispele poruke sa otkucanim 211. Mozda on ne razume da broj 4 uvek znaci kraj.


Zuto
Crveno
Prazno
Senka
Cudnovato
Ja
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top