Ma da, čim Mlohava luda nešto kaže onda je to 100 % tačno......................O debila majko mila................
Koštunica: SSP je falsifikovan
Nedelja, 4. maj 2008. 13:15
Predsednik vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je Sporazum sa Evropskom unijom falsifikovan i da najmanje deset odredbi tog dokumenta nalaže Srbiji da uspostavi dobrosusedske odnose sa "lažnom državom" Kosovo.
"Mnoge odredbe Sporazuma sa EU su potpuno promenjene onog trenutka kada je 18 država EU priznalo postojanje lažne države na tlu Srbije", izjavio je Koštunica i dodao da je time "i ceo Sporazum falsifikovan".
Koštunica je, u izjavi dostavljenoj Tanjugu, istakao da "sada, u ovako falsifikovanom Solaninom sporazumu, najmanje deset odredbi nalaže uspostavljanje dobrosusedskih odnosa između Srbije i Kosova, kako je to Oli Ren već rekao".
Prema njegovim rečima, svih 18 država Evropske unije koje su priznale Kosovo u svojim parlamentima će ratifikovati Solanin sporazum koji obavezuje Srbiju da uspostavi dobrosusedske odnose sa lažnom državom Kosovo.
"Zbog toga je Solanin sporazum falsifikat i prevara i Srbija će odmah posle izbora poništiti Tadić-Đelićev potpis za nezavisnost Kosova na tom dokumentu", uveren je premijer.
"Nikada Srbija neće priznati da je u njeno ime stavljen potpis na uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom, jer Kosovo je Srbija", poručio je predsednik Vlade Srbije i lider koalicije DSS - NS.
(Tanjug)
******************************************************
И З Д А Ј АААААААААААААА - ево, знао сам и само сам чекао ШТА ЋЕ КОШТУНИЦА РЕЋИ ЈАВНО О САДРЖИНИ ССП иако су разне Тање Мишковић и други олош ЛАГАЛИ НАРОД.
Е, сад сте готови 
eto nisamimao prilike ranije da gledam...evo sad su postavili na you tube...pa ću da odgledam:::И такође се потсети КАКВА ЈЕ ЗАКЛЕТВА И КАКО СТЕ СЕ ВИ ЖУТИ ЗАКЛЕЛИ ПРЕД НАРОДОМ!!!!!!!!!!!!!!
Топино од човека - ТЕКСТ ПРАВОГ СПОРАЗУМА ОДАВНО ПОСТОЈИ. Ти као и још неки се или правите или сте стварно тупави па не разумете ШТА ЈЕ ФАЛСИФИКОВАНО у целој овој игри за мајмуне који се примају. ФАЛСИФИКОВАНА ЈЕ СИТУАЦИЈА НА ТЕРЕНУ И ОДНОС ЕУ ПРЕМА СРБИЈИ. Када је сачињаван тај текст НИКО није ни у сну помињао НИ НЕЗАВИСНУ ДРЖАВУ КОСОВе НИ ЕУЛЕКС - па не може ЕУ и да се *ЕБЕ и ДА ИМ НЕ УЂЕ - морају да се изјасне НА ШТА СЕ САДА ОДНОСИ ТАЈ СПОРАЗУМ. То ти је као да склапаш неки Уговор - ти си склопио уговор о једном, а сада испада нешто сасвим друго - тј. превара и фалсификат.
http://www.srbija.sr.gov.yu/
Али пре него што такви као што си ти заједно са жутима не будете довели до неке несреће у Србији, забоди нос и у ове две Резолуције као и у Устав ДА ЗНАШ ШТА ЈЕ СВЕ КОНСЕНЗУСОМ ТАКОРЕЋИ ЈЕДНОГЛАСНО ПРИХВАЋЕНО. Све ван овога треба казнити ТЕШКОМ РОБИЈОМ.
И такође се потсети КАКВА ЈЕ ЗАКЛЕТВА И КАКО СТЕ СЕ ВИ ЖУТИ ЗАКЛЕЛИ ПРЕД НАРОДОМ!!!!!!!!!!!!!!
Ево вам ваша ЕУ и ваше РАДНЕ и друге визе:
Nevolje nekadašnjeg najvećeg uvoznika radne snage
Nemačka izvozi nezaposlene
Berlin - Nemačka je dugo bila među liderima po izvozu automobila ili tehničkih aparata. Danas, nakon više decenija "uvoza" radne snage, ova ekonomska super sila ima novu izvoznu stavku: nezaposlene Nemce. U nevolji zbog visoke nezaposlenosti usled previranja nakon ponovnog ujedinjenja i krutih zakona o radu, Nemačka je počela da pomaže svojim nezaposlenim građanima kako bi bili ravnopravni s drugim radnicima na stranim tržištima rada.
Jedan od programa predviđa finansijsku pomoć za pokrivanje troškova preseljenja nezaposlenima koji traže posao širom Evropske unije, ali i Australije, Kanade ili Kanarskih ostrva. Potencijalnim emigrantima se, takođe, nudi obuka za različite poslove u inostranstvu, uključujući i kurseve jezika.
Uvećani troškovi zdravstva
Godišnji zdravstveni troškovi su u Nemačkoj porasli na čak 245 milijardi evra, saopštio je juče Savezni zavod za statistiku. Time su troškovi u 2006. godini, na koju se podaci odnose, porasli za 2,4 odsto u odnosnu na 2005. U proseku, svaki građanin Nemačke godišnje troši 2.970 evra za zdravstvenu zaštitu: za osiguranje, troškove boravka u bolnici, doplate za medicinske usluge, lekove ili medicinska pomagala. Ovo znači da troškovi zdravstvene zaštite iznose 10,6 odsto od društvenog bruto proizvoda.
Od 245 milijardi evra, 57 odsto (139,8 milijardi) otpada ne troškove takozvanog zakonskog, redovnog zdravstvenog osiguranja. Privatna zdravstvena osiguranja koštala su 22,5 milijardi, a dalji privatni troškovi za zdravstvenu zaštitu 33,4 milijarde. Skoro polovina sume (118,6 milijardi) otišla je u ambulantnu zdravstvenu zaštitu, u lekarske i stomatološke ordinacije i apoteke.
Oko 90 milijardi evra otišlo je bolnicama, rehabilitacionim centrima i ustanovama za posebnu negu. Nemačka ima jedan od najopsežnijih i najpouzdanijih, ali i najskupljih zdravstvenih sistema na svetu. Usvojena reforma čiji je cilj pojeftinjenje zdravstvenog sistema, koja treba da stupi na snagu naredne godine, slovi kao jedan od ključnih projekata vlade Angele Merkel.
Nemačka je u februaru imala stopu nezaposlenosti od osam odsto, za jedan odsto više od proseka Evrozone: 3,6 miliona Nemaca je bez posla, a više od 155.000 njih emigrira svake godine. Više od hiljadu nemačkih emigranata je dobilo pomoć iz posebnog fonda Kancelarije za zapošljavanje (ZAV) u Bonu.
Suprotni smer ekonomskog čuda
Niko Grevert (25) našao je posao kao kuvar u Švajcarskoj, pošto to nije mogao u rodnom gradu Hojersverdeu, istočno od Berlina. Imao je 24 sata da se spakuje, pokupi putne troškove iz lokalne kancelarije za zapošljavanje i uputi se na jug. Katarina Jerka (24) napustila je rodni Drezden 2006. godine i sada radi u jednom hotelu u Austriji kao recepcionarka. Mnogo Nemaca zidara, tesara i građevinara radi u Holandiji. Bez imigranata iz Turske, Italije i bivše Jugoslavije, zapadnonemačko "ekonomsko čudo" 1950-ih i 1960-ih ne bi bilo moguće. Mnogi Nemci sada idu "suprotnim smerom".
Pomoć fonda je prvenstveno namenjena za preseljenje onima koji imaju izglede da dobiju posao u inostranstvu, mada je dostupna i za preseljenje unutar Nemačke. U Nemačkoj je, međutim, ta vrsta pomoći izazvala kontroverze. Ekonomisti i biznismeni smatraju da plaćanje ljudima da napuste zemlju koja ima sve manje stanovnika i koja ima jednu od najnižih stopa rađanja na svetu, predstavlja "recept za katastrofu". Oskudica kvalifikovanih radnika sada je akutna u građevinskoj i automobilskoj industriji, ali se pojavljuje i u sektorima kao što su maloprodaja, zdravstvo i finansije, dok "depopulacija" postaje zapaljivo pitanje u nekim regionima, posebno na bivšem komunističkom istoku.
- Očigledno je da je bolje ako bi ti ljudi našli posao u Nemačkoj, plaćali porez i tako doprinosili državnom socijalnom sistemu, kaže zamenik direktora Instituta za proučavanje rada u Bonu Verner Ajhorst.
Kratkoročno, emigracijom ljudi više nisu nezaposleni, ali dugoročno, Nemačka gubi obučene radnike, kaže Ajhors. On navodi da se na emigraciju odlučuju uglavnom najbolji i najfleksibilniji. Oni su takođe u godinama kada imaju decu. Oni su gubitak za Nemačku, smatra Ajhorst.
Ekonomista Dojče banke Norbert Valter, koji je često upozoravao na dugorčne posledice nemačke demografije, obazrivo brani državnu pomoć.
- Sklon sam liberalnim odgovorima na teške probleme. Ne vidim ništa pogrešno da se nekom u teškoj situaciji u Nemačkoj pomogne da nađe posao drugde. To je samo malo poguravanje da se pomogne ljudima da se vrate na posao, smatra Valter. Beta
ja se pitam koliko su zreli ljudi koji podrzavaju lazi borisa tadića i ekipe kako se čak i pregovori oko kosova nastavljaju,kako postoji i dalje rezolucija 1244 i da je sve isto sa sporazumom iako je 18 drzava eu priznalo kosovo
Ево вам ваша ЕУ и ваше РАДНЕ и друге визе:
Nevolje nekadašnjeg najvećeg uvoznika radne snage
Nemačka izvozi nezaposlene
Berlin - Nemačka je dugo bila među liderima po izvozu automobila ili tehničkih aparata. Danas, nakon više decenija "uvoza" radne snage, ova ekonomska super sila ima novu izvoznu stavku: nezaposlene Nemce. U nevolji zbog visoke nezaposlenosti usled previranja nakon ponovnog ujedinjenja i krutih zakona o radu, Nemačka je počela da pomaže svojim nezaposlenim građanima kako bi bili ravnopravni s drugim radnicima na stranim tržištima rada.
Jedan od programa predviđa finansijsku pomoć za pokrivanje troškova preseljenja nezaposlenima koji traže posao širom Evropske unije, ali i Australije, Kanade ili Kanarskih ostrva. Potencijalnim emigrantima se, takođe, nudi obuka za različite poslove u inostranstvu, uključujući i kurseve jezika.
Uvećani troškovi zdravstva
Godišnji zdravstveni troškovi su u Nemačkoj porasli na čak 245 milijardi evra, saopštio je juče Savezni zavod za statistiku. Time su troškovi u 2006. godini, na koju se podaci odnose, porasli za 2,4 odsto u odnosnu na 2005. U proseku, svaki građanin Nemačke godišnje troši 2.970 evra za zdravstvenu zaštitu: za osiguranje, troškove boravka u bolnici, doplate za medicinske usluge, lekove ili medicinska pomagala. Ovo znači da troškovi zdravstvene zaštite iznose 10,6 odsto od društvenog bruto proizvoda.
Od 245 milijardi evra, 57 odsto (139,8 milijardi) otpada ne troškove takozvanog zakonskog, redovnog zdravstvenog osiguranja. Privatna zdravstvena osiguranja koštala su 22,5 milijardi, a dalji privatni troškovi za zdravstvenu zaštitu 33,4 milijarde. Skoro polovina sume (118,6 milijardi) otišla je u ambulantnu zdravstvenu zaštitu, u lekarske i stomatološke ordinacije i apoteke.
Oko 90 milijardi evra otišlo je bolnicama, rehabilitacionim centrima i ustanovama za posebnu negu. Nemačka ima jedan od najopsežnijih i najpouzdanijih, ali i najskupljih zdravstvenih sistema na svetu. Usvojena reforma čiji je cilj pojeftinjenje zdravstvenog sistema, koja treba da stupi na snagu naredne godine, slovi kao jedan od ključnih projekata vlade Angele Merkel.
Nemačka je u februaru imala stopu nezaposlenosti od osam odsto, za jedan odsto više od proseka Evrozone: 3,6 miliona Nemaca je bez posla, a više od 155.000 njih emigrira svake godine. Više od hiljadu nemačkih emigranata je dobilo pomoć iz posebnog fonda Kancelarije za zapošljavanje (ZAV) u Bonu.
Suprotni smer ekonomskog čuda
Niko Grevert (25) našao je posao kao kuvar u Švajcarskoj, pošto to nije mogao u rodnom gradu Hojersverdeu, istočno od Berlina. Imao je 24 sata da se spakuje, pokupi putne troškove iz lokalne kancelarije za zapošljavanje i uputi se na jug. Katarina Jerka (24) napustila je rodni Drezden 2006. godine i sada radi u jednom hotelu u Austriji kao recepcionarka. Mnogo Nemaca zidara, tesara i građevinara radi u Holandiji. Bez imigranata iz Turske, Italije i bivše Jugoslavije, zapadnonemačko "ekonomsko čudo" 1950-ih i 1960-ih ne bi bilo moguće. Mnogi Nemci sada idu "suprotnim smerom".
Pomoć fonda je prvenstveno namenjena za preseljenje onima koji imaju izglede da dobiju posao u inostranstvu, mada je dostupna i za preseljenje unutar Nemačke. U Nemačkoj je, međutim, ta vrsta pomoći izazvala kontroverze. Ekonomisti i biznismeni smatraju da plaćanje ljudima da napuste zemlju koja ima sve manje stanovnika i koja ima jednu od najnižih stopa rađanja na svetu, predstavlja "recept za katastrofu". Oskudica kvalifikovanih radnika sada je akutna u građevinskoj i automobilskoj industriji, ali se pojavljuje i u sektorima kao što su maloprodaja, zdravstvo i finansije, dok "depopulacija" postaje zapaljivo pitanje u nekim regionima, posebno na bivšem komunističkom istoku.
- Očigledno je da je bolje ako bi ti ljudi našli posao u Nemačkoj, plaćali porez i tako doprinosili državnom socijalnom sistemu, kaže zamenik direktora Instituta za proučavanje rada u Bonu Verner Ajhorst.
Kratkoročno, emigracijom ljudi više nisu nezaposleni, ali dugoročno, Nemačka gubi obučene radnike, kaže Ajhors. On navodi da se na emigraciju odlučuju uglavnom najbolji i najfleksibilniji. Oni su takođe u godinama kada imaju decu. Oni su gubitak za Nemačku, smatra Ajhorst.
Ekonomista Dojče banke Norbert Valter, koji je često upozoravao na dugorčne posledice nemačke demografije, obazrivo brani državnu pomoć.
- Sklon sam liberalnim odgovorima na teške probleme. Ne vidim ništa pogrešno da se nekom u teškoj situaciji u Nemačkoj pomogne da nađe posao drugde. To je samo malo poguravanje da se pomogne ljudima da se vrate na posao, smatra Valter. Beta
Ево вам ваша ЕУ и ваше РАДНЕ и друге визе:
Nevolje nekadašnjeg najvećeg uvoznika radne snage
Nemačka izvozi nezaposlene
Berlin - Nemačka je dugo bila među liderima po izvozu automobila ili tehničkih aparata. Danas, nakon više decenija "uvoza" radne snage, ova ekonomska super sila ima novu izvoznu stavku: nezaposlene Nemce. U nevolji zbog visoke nezaposlenosti usled previranja nakon ponovnog ujedinjenja i krutih zakona o radu, Nemačka je počela da pomaže svojim nezaposlenim građanima kako bi bili ravnopravni s drugim radnicima na stranim tržištima rada.
Jedan od programa predviđa finansijsku pomoć za pokrivanje troškova preseljenja nezaposlenima koji traže posao širom Evropske unije, ali i Australije, Kanade ili Kanarskih ostrva. Potencijalnim emigrantima se, takođe, nudi obuka za različite poslove u inostranstvu, uključujući i kurseve jezika.
Uvećani troškovi zdravstva
Godišnji zdravstveni troškovi su u Nemačkoj porasli na čak 245 milijardi evra, saopštio je juče Savezni zavod za statistiku. Time su troškovi u 2006. godini, na koju se podaci odnose, porasli za 2,4 odsto u odnosnu na 2005. U proseku, svaki građanin Nemačke godišnje troši 2.970 evra za zdravstvenu zaštitu: za osiguranje, troškove boravka u bolnici, doplate za medicinske usluge, lekove ili medicinska pomagala. Ovo znači da troškovi zdravstvene zaštite iznose 10,6 odsto od društvenog bruto proizvoda.
Od 245 milijardi evra, 57 odsto (139,8 milijardi) otpada ne troškove takozvanog zakonskog, redovnog zdravstvenog osiguranja. Privatna zdravstvena osiguranja koštala su 22,5 milijardi, a dalji privatni troškovi za zdravstvenu zaštitu 33,4 milijarde. Skoro polovina sume (118,6 milijardi) otišla je u ambulantnu zdravstvenu zaštitu, u lekarske i stomatološke ordinacije i apoteke.
Oko 90 milijardi evra otišlo je bolnicama, rehabilitacionim centrima i ustanovama za posebnu negu. Nemačka ima jedan od najopsežnijih i najpouzdanijih, ali i najskupljih zdravstvenih sistema na svetu. Usvojena reforma čiji je cilj pojeftinjenje zdravstvenog sistema, koja treba da stupi na snagu naredne godine, slovi kao jedan od ključnih projekata vlade Angele Merkel.
Nemačka je u februaru imala stopu nezaposlenosti od osam odsto, za jedan odsto više od proseka Evrozone: 3,6 miliona Nemaca je bez posla, a više od 155.000 njih emigrira svake godine. Više od hiljadu nemačkih emigranata je dobilo pomoć iz posebnog fonda Kancelarije za zapošljavanje (ZAV) u Bonu.
Suprotni smer ekonomskog čuda
Niko Grevert (25) našao je posao kao kuvar u Švajcarskoj, pošto to nije mogao u rodnom gradu Hojersverdeu, istočno od Berlina. Imao je 24 sata da se spakuje, pokupi putne troškove iz lokalne kancelarije za zapošljavanje i uputi se na jug. Katarina Jerka (24) napustila je rodni Drezden 2006. godine i sada radi u jednom hotelu u Austriji kao recepcionarka. Mnogo Nemaca zidara, tesara i građevinara radi u Holandiji. Bez imigranata iz Turske, Italije i bivše Jugoslavije, zapadnonemačko "ekonomsko čudo" 1950-ih i 1960-ih ne bi bilo moguće. Mnogi Nemci sada idu "suprotnim smerom".
Pomoć fonda je prvenstveno namenjena za preseljenje onima koji imaju izglede da dobiju posao u inostranstvu, mada je dostupna i za preseljenje unutar Nemačke. U Nemačkoj je, međutim, ta vrsta pomoći izazvala kontroverze. Ekonomisti i biznismeni smatraju da plaćanje ljudima da napuste zemlju koja ima sve manje stanovnika i koja ima jednu od najnižih stopa rađanja na svetu, predstavlja "recept za katastrofu". Oskudica kvalifikovanih radnika sada je akutna u građevinskoj i automobilskoj industriji, ali se pojavljuje i u sektorima kao što su maloprodaja, zdravstvo i finansije, dok "depopulacija" postaje zapaljivo pitanje u nekim regionima, posebno na bivšem komunističkom istoku.
- Očigledno je da je bolje ako bi ti ljudi našli posao u Nemačkoj, plaćali porez i tako doprinosili državnom socijalnom sistemu, kaže zamenik direktora Instituta za proučavanje rada u Bonu Verner Ajhorst.
Kratkoročno, emigracijom ljudi više nisu nezaposleni, ali dugoročno, Nemačka gubi obučene radnike, kaže Ajhors. On navodi da se na emigraciju odlučuju uglavnom najbolji i najfleksibilniji. Oni su takođe u godinama kada imaju decu. Oni su gubitak za Nemačku, smatra Ajhorst.
Ekonomista Dojče banke Norbert Valter, koji je često upozoravao na dugorčne posledice nemačke demografije, obazrivo brani državnu pomoć.
- Sklon sam liberalnim odgovorima na teške probleme. Ne vidim ništa pogrešno da se nekom u teškoj situaciji u Nemačkoj pomogne da nađe posao drugde. To je samo malo poguravanje da se pomogne ljudima da se vrate na posao, smatra Valter. Beta
