- Poruka
- 7.829
Што би Срби рекли "рве".onaj koji se hrva
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Што би Срби рекли "рве".onaj koji se hrva
Zašto su ugarski kraljevi ostavili privilegije hrvatskom plemstvu? Prestrašili su se Hrvata? Zašto Bavarci nisu ostavili baš nikakve privilegije Karantancima?А зашто би је комадали када је још угарски краљ Ладислав у чије време је Хрватска и припојена Угарској оставио одређеном делу племства привилегије, земљу и титуле, наравно онима који су га подржали.Славонија је још раније у Угарској и нема везе са Хрватима у то време.
Наравно да Угарска никада није била јединствена држава, као и све феудалне државе средњег века, па ми толико смешније изгледа инсистирање на некој посебности Хрвата у феудалној Угарској.
А шта треба да стоји да је чији краљ "туђ"!
Коломанова крунидба, ако се то заиста десило јер постоје спорења, је била формални и правни чин и то припајања Далмације Угарској која се непостредно пре тога десила, и тада се Задар први пут нашао у Угарским рукама, до тада је био Млетачки и Византијски.
Какве везе има са Хрватима то што је Емерик крунисан за млађег краља, то је титула коју је носио наследник престола, будући краљ, пошто је и крунисан док му је отац још био жив.
Да би Хрватска као територија имала неку посебност у Угарској потребно је било да угарски краљ дође у Хрватску и крунише се за хрватског краља, хрватском круном и регалијама, и где не би сам угарски краљ постављао банове за управу него би они владали самостално, свега тога није било.
Хрватски случај са чешким није упоредив, ем што се ради о касном средњем веку, ем што су се Хабзбуршки владари крунисали за чешке краљеве што овде није случај.
Nisam to bio pronašao. To je bio sukob između autonomne komune i velikaša, a ne između Splićana i Hrvata per se. Još stoljeća ranije u Split su ušli brojni Hrvati koji su čak visoko participirali u razinama i službama gradskih vlasti.Ипак код Томе Архиђакона постоји оно што сам написао за напад Хрвата и позив Сплићана хумској кнезу Петру да их брани.
А откад то териториј који јесте држава и има право на бирање владара и династије, слободном и сувереном вољом бира себи туђина за владара поред, наводно, неколико својих династија?Kako hrvatski i češki slučaj nije usporediv kada su ugarski kraljevi bili krunjeni za hrvatske, a Hrvatski sabor je svojom voljom izabrao austrijskog nadvojvodu Ferdinanda Habsburškog, ne za kralja Ugarske, već izričito za kralja Hrvatske. Otkad to teritorij koji nije država ima pravo na posebnu krunidbu i pravo na biranje vladara i dinastije?
Preslikavaš feudalne odnose na nacionalne. U vrijeme uprave humskog kneza Petra nad Splitom, splitski nadbiskup i metropolit nosio je naslov primasa Dalmacije i čitave Hrvatske.Da, ali on im nije samo vojno pomogao već su ga izabrali za svog kneza. I zašto bi im Petar pomagao ako nije imao neke koristi?
I kasnije je jedna struja u Splitu htela Toljena za svog kneza.
Petar se nakon završetka sukoba vratio u Hum, ali zašto je on imao bilo kakvu obavezu da im pomogne. Motivi samih Splićana bi bili jasni ali koji je Petrov motiv?
А откад то териториј који јесте држава и има право на бирање владара и династије, слободном и сувереном вољом бира себи туђина за владара поред, наводно, неколико својих династија?
Hum poslije pripada Šubićima Bribirskim koji nose naslov gosodara Huma.Zašto Petra srce vuče Hrvatskoj, to pitaš...?
Hum se kasnije sam pripaja Bosni/Hrvatima, a onda Hrvatskoj, dakle Humljani su tada bili dominantno Hrvati, ili slaveni koji su htjeli biti Hrvati. Takvo stanje potječe od ranog srednjeg vijeka, kada se ove državice nazivaju Crvena Hrvatska, kada je Hrvatska imala overlord nad njima. Srbi često žele reći da su to bile njihove srpske državice, ali kako si mogle biti srpske, kada Srbija tada ne postoji...? A i sam naziv Srbi/Serbule tada je još uvijek u fazi socijalne kategorije, a ne narodnosti. Da ne bude zabune, i Hrvat je, koje stoljeće prije, naziv socijalne ratničke kaste slavenskoga svijeta, koja vlada slavenskim svijetom. Hrvat znači "onaj koji se hrva/bori", a postaje istoznačnica i za "onaj koji ima puno zemlje". Dakle Hrvat je "onaj koji se bori i ima puno zemlje", a Serbula je "onaj koji, odjeven u siromašnu odjeću, služeći zabavlja na dvorovima plemstva..."
Zato Petar hita Splitu...
.
Fale ti još samo gusle.Реци то Марину па да Гулисава Хрвата преименује у Гулисава Србина.![]()
Сасвим је могуће да нисам упућен, али нешто ми се чини да се у осталим примјерима није радило о ИСТОМ владару.Pa jbte, kao da su Hrvati bili jedini koji su birali stranca za svog vladara? Jesi smiješan!
Pa čak su Britanci početkom 18. stoljeća izabrali njemačku dinastiju i vladara, a takvih primjera ima kroz čitavu povijest feudalne zapadne Europe.
Не фале, наравно да имам гусле.Fale ti još samo gusle.![]()
Ниси ме схватио на шта сам циљао. Нема везе с националним . Тома чак пише за нешто каснији период поново напад на Сплит, тада помиње и Угаре и Хрвате. После мог поста на који су одговорио написао сам шта сам конкретно мислио.Nisam to bio pronašao. To je bio sukob između autonomne komune i velikaša, a ne između Splićana i Hrvata per se. Još stoljeća ranije u Split su ušli brojni Hrvati koji su čak visoko participirali u razinama i službama gradskih vlasti.
Пази, за Британце постоји конкретан разлог који је познат .Pa jbte, kao da su Hrvati bili jedini koji su birali stranca za svog vladara? Jesi smiješan!
Pa čak su Britanci početkom 18. stoljeća izabrali njemačku dinastiju i vladara, a takvih primjera ima kroz čitavu povijest feudalne zapadne Europe.
Додуше и за Хрвате постоји разлог а био би то пораз од Угара, а како се чини за последицу је имао и губитак права Хрвата на избор краља из свог народа.Пази, за Британце постоји конкретан разлог који је познат .
Ово за примаса Далмације и Хрватске није ништа спорно, то стоји. Али тада постоји и хрватски бискуп.Preslikavaš feudalne odnose na nacionalne. U vrijeme uprave humskog kneza Petra nad Splitom, splitski nadbiskup i metropolit nosio je naslov primasa Dalmacije i čitave Hrvatske.
Па зато што се тако радило у средњем веку, наравно да ни Ладислав није изузетак.Племићима који га подржавају оставио је титуле.Zašto su ugarski kraljevi ostavili privilegije hrvatskom plemstvu? Prestrašili su se Hrvata? Zašto Bavarci nisu ostavili baš nikakve privilegije Karantancima?
Slavonija ima veze s Hrvatima. Prvi mađarski kralj Stjepan I. predao je Hrvatima Slavoniju koju je ranije bio zauzeo od Hrvata. Slavonija je bila pod upravom Hrvata, uz prekide, sve do kraja 11. stoljeća.
Hrvati jesu bili posebni. Zadržali su svoje župe, plemstvo, sudstvo, vojsku, običajno pravo, u prvo vrijeme zasebno krunjenje ugarskih kraljeva za hrvatske itd. Koloman je bio okrunjen za kralja Dalmacije i Hrvatske, a ne samo za kralja Dalmacije. Istovremeno, Kolomanov sin Stjepan je bio u istoj ceremoniji isključivo okrunjen za kralja Dalmacije i Hrvatske, zbog želje Kolomana da potvrdi pravo Arpadovića na Hrvatsku.
Što se tiče Emerika, nisi pročitao što sam napisao. Emerik je bio prvo okrunjen za mlađeg kralja, potom za kralja Ugarske, a potom još jednom i to od strane splitskog nadbiskupa. Zašto?
Hrvatski kraljevi se jesu krunili za kraljeve Hrvatske sve do početka kraja 12. stoljeća, a onda je kralj Bela IV. reformirao krunidbenu ceremoniju i odbacio posebno krunjenje za kralja Hrvatske.
Kako hrvatski i češki slučaj nije usporediv kada su ugarski kraljevi bili krunjeni za hrvatske, a Hrvatski sabor je svojom voljom izabrao austrijskog nadvojvodu Ferdinanda Habsburškog, ne za kralja Ugarske, već izričito za kralja Hrvatske. Otkad to teritorij koji nije država ima pravo na posebnu krunidbu i pravo na biranje vladara i dinastije?
Zašto se raspravljaš ako ne barataš informacijama? Slavonija i Hrvatska jesu imale svoje posebnosti i različite privilegije i status, ali su stajale pod istim hercegom i često su bile upravljane od istog bana. Također, pod imenom "cijela Slavonija" (tota Sclavonia) bilo je obuhvaćeno i područje Hrvatske i Dalmacije i područje (uže) Slavonije.Па зато што се тако радило у средњем веку, наравно да ни Ладислав није изузетак.Племићима који га подржавају оставио је титуле.
Ко ти то каже да нису.
Када је то Стефан алијас Иштван предао Хрватима Славонију и зашто?
Славонија нема везе са Хрватима све до 16. века.
Коломан је наводно крунисан за краља Далмације, византијске теме коју је управо освојио, Хрватску му је оставио још краљ Ладислав и није се крунисао било када за краља Хрватске.У својој титули је имао и Далмацију и Хрватску јер је њима и владао.Сину Стјепану је доделио да буде управитељ Хрватске и све нам то говори да неке посебности Хрвата није било, тамо је чврстом руком владала угарска династија.
Емерик је крунисан за младог краља у време док му је отац још био жив, нису ни могли да га крунишу за краља, титула младог краља значила је будућег наследника круне, касније је по смрти оца крунисан за краља али је морао за то право да се бори са братом Андријом.Не знам о каквом сплитском надбискупу причаш, и какве везе он има са Хрватима.Сплит тада и није био у Хрватској.
Хрватски краљеви се крунисали за краљеве Хрватске!!!Како је то Бела могао да уради када се ни пре њега угарски владари нису посебно крунисали за краљеве Хрватске!Одакле ти извор за то?
Хрватски сабор није изабрао Фердинанда за краља, који је у Пожуну већ изабран и крунисан за краља Угарске, самим тим и Хрватске која је део Угарске, већ су неки племићи у Цетинграду изјавили верност новом краљу како је био на помолу грађански рат између два кандидата за угарски престо, поменутог Фердинанда и Јована Запоље кога су протежирали Турци.Сабор у Славонији је урадио исто.Фердинанд се никада није крунисао за хрватског краља, за чешког јесте.Нешто си ипак гадно помешао.
Проблем је овде што ти слабо стојиш са изворима, информација има разноразних.Zašto se raspravljaš ako ne barataš informacijama?
Славонија је једно а Хрватска друго, никакве везе нема једна са другом све до доласка Турака.Под каквим истим херцегом!!??Имали су засебан сабор и банове.Славонија је још пре Хрватске потпала под Угарску, рецимо славонски бан је био и Свинимир алијас Звонимир каснији хрватски краљ.Ту титулу му је дао угарски краљ.Славонија се тада обухватала данашње Загорје, западну данашњу Славонију и Карантанију одприлике, никада није обухватала подручје Хрватске, о Далмацији да не говоримо, мислим на византијску тему Далмацију а не римску провинцију која је шири појам.Slavonija i Hrvatska jesu imale svoje posebnosti i različite privilegije i status, ali su stajale pod istim hercegom i često su bile upravljane od istog bana. Također, pod imenom "cijela Slavonija" (tota Sclavonia) bilo je obuhvaćeno i područje Hrvatske i Dalmacije i područje (uže) Slavonije.
Славонија је као што рекох припојена Угарској још раније, краљ Ладислав је припојио Хрватску после смрти краља Звонимира, тако што је његова сестра Јелена била удата за Звонимира и како нису имали потомке она је предала власт Ладиславу, а он је тамо за управитеља поставио свог нећака Алмоша, брата будућег краља Коломана.Коломан је касније угушио једну побуну против његове власти и то је све.Па и није га измислио, Далмацију је убацио у титулу када је њоме и завладао, а то је још касније него Хрватском, 1205 године.Pogrešno. Kralj Ladislav jeste pokušao vojno upasti u Hrvatsku, ali nije uspio u tome. Uspio je zauzeti samo Slavoniju, a zbog upada Kumana morao je odustati od pokušaja osvajanja Hrvatske. Prema tome, tvoja tvrdnja da je Ladislav osvojio Hrvatsku je posve promašena. Hrvatsku je osvojio kralj Koloman. Poseban naslov kralja Dalmacije nije postojao i on ga nije mogao tek tako izmisliti ni okačiti se njime. Postojao je samo naslov kralja Hrvatske i Dalmacije i on se okrunio pod tim naslovom.
Па ко каже да је Стјепана крунисао за краља Хрватске, где си то нашао?Никаквог таквог споразума није ни било.Ко то каже да Коломан није имао јаке војне снаге, па угушио је побуну против њега војно, заузео је далматинске градове.....шта ћеш више.Био је и заузет борбом за престо са братом Алмошом једно време али је и то решио војно у своју корист.Што би насељавао угарске племиће када је оставио земљу хрватским племићима који су га подржавали, уосталом сам бан Хрватске јесте увек био са угарског двора, чак и један Србин Белош Вукановић, док су сами угарски краљеви имали земљу у Хрватској.Приморски градови немају везе са Хрватима, припајањем византијске теме Далмације Угарској Коломан је оставио одређене привилегије приморским градовима, знаш ли ти о којем времену пишеш уопште.Upravo suprotno. Činjenica da je sina Stjepana okrunio kraljem Hrvatske govorio o uspješnom sporazumu s hrvatskim plemstvom koje ga je prihvatilo za svog kralja. Mađari nisu imali vojne snage trajno držati Hrvatsku u pokornosti i manjak vojnog prisutva bi u jednom trenutku počeo stvarati probleme. Kolomanu je trebala legitimizacija njegove vlasti u Hrvatskoj i formalno priznanje za kralja Hrvatske, a za što je trebao imati suradnju i voljnost hrvatskog plemstva. Također, činjenica da nijedan zajednički kralj nikada nije naseljavao mađarske plemiće u Hrvatsku jasno govori o statusu Hrvatske. Također, obavezao se i da u primorskim gradovima neće dozvoljavati useljavanje Mađara, što je najvećim dijelom ispoštovano.
Угарски краљеви су владали Хрватском као бановином где је бана постављао угарски краљ, као што је банове постављао у Славонији, Ердељу или Босни једно време, никада се нису крунисали за краљеве Хрватске.Pa ja uopće ne sporim da je mađarska dinastija (većim dijelom) čvrsto vladala, samo tvrdim da je vladala nad dvije kraljevine, Ugarskom i Hrvatskom, što nije bilo nimalo neuobičajeno u srednjem vijeku.
Видим, ево упетљао си се па никако да изађеш из мрака, покупио си неку устаљену хрватску митоманију и сада мислиш да поседујеш неко знање.Vidim ja da ti mnogo toga ne znaš. E pa da te podučim. Emerik je trostruko krunjen. Split je (bio) crkveno središte Hrvata i splitski nadbiskup je nosio naslov primasa Dalmacije i čitave Hrvatske i kao takav bio je ovlašten kruniti kraljeve Hrvatske, jer je to po pravilima Rimokatoličke crkve bilo u ovlasti primasa. Budući da je ugarski primas, koji po istim pravilima ima ovlasti kruniti članove dinastije za kraljeve Ugarske DVAPUT okrunio Emerika za kralja, prvo mlađeg, potom Ugarske, što se pouzdano zna iz izvora, ostaje pitanje kojom titulom je hrvatski primas okrunio Emerika. Ustvari, to uopće i nije pitanje. Odgovor se nameće sam od sebe. Tko tebi kaže da se ni prije Bele ugarski kraljevi nisu krunili za hrvatske? To je samo tvoje mišljenje.
Угарски великаши су већ били изабрали Фердинанда за угарског краља у Пожуну децембра 1526 године, јер је он био ожењен сестром предходног краља Угарске Лајоша који је погинуо у битки на Мохачу, па је самим тим био најближи кандидат за угарски престо.Цетинградска повеља није ништа друго до изјава верности, и то се у самој повељи и каже, јер је постојао још један кандидат Јован Запоља, кога су гурали Турци, и који је био краљ Угарске, оног дела који је пао под Турке.Исто то су изјавили и племићи у Славонији.Sad si već počeo i lagati.U trenutku kada je Hrvatski sabor izabrao Ferdinanda za kralja Hrvatske, mađarski velikaši su najvećim dijelom čvrsto stajali uz Ivana Zapolju i ugarski zakon koji je priječio strancu dolazak na ugarsko prijestolje, kojeg su donijeli upravo zbog loših iskustava sa stranim vladarima tijekom 15. stoljeća. Hrvatski sabor je obavio izvor Ferdinanda za kralja Hrvatske 1. siječnja 1527. godine, a za kralja je okrunjen tek 3. studenog te godine. Ništa ja nisam pomiješao. Ferdinand je izabran za kralja Hrvatske, a krunidba nije održana, jer je u međuvremenu postao i kralj Ugarske te su se dvije krune opet spojile i on je posljedično jednom krunidbenom ceremonijom okrunjen i za kralja Hrvatske i za kralja Ugarske, kako se radilo još od vremena kralja Bele IV.
Jel Žubrinić živ?
Naravno da nisi upućen. Bilo je više takvih primjera u europskoj povijesti, a ovo su samo neki o tih.Сасвим је могуће да нисам упућен, али нешто ми се чини да се у осталим примјерима није радило о ИСТОМ владару.
Nisam ni sumnjao.Не фале, наравно да имам гусле.![]()
Tko je zabranio Mađarima da nakon 1301. godine biraju kralja iz svog naroda?Додуше и за Хрвате постоји разлог а био би то пораз од Угара, а како се чини за последицу је имао и губитак права Хрвата на избор краља из свог народа.
Netočno. Naslov biskupa Hrvata (episcopus chroatensis) ukinut je 1185. godine na crkvenoj sinodi u Splitu i on je postao rezidencijalni kninski biskup.Ово за примаса Далмације и Хрватске није ништа спорно, то стоји. Али тада постоји и хрватски бискуп.
Ја мислим да им није забранио нико. Мислим да је важно како до промене долази, било у првом или другом случају .Tko je zabranio Mađarima da nakon 1301. godine biraju kralja iz svog naroda?![]()
То за укидање нисам знао , мада , искрено сад сам мало и испао из приче. У ком контексту смо то помињали , знам да је било око владавине Петрове Сплитом?Netočno. Naslov biskupa Hrvata (episcopus chroatensis) ukinut je 1185. godine na crkvenoj sinodi u Splitu i on je postao rezidencijalni kninski biskup.
Да, сад сам се сетио. Око Петра , да ли је био угарски поданик, самосталан или српски.Nemoguće je da je ugarski kralj dopustio tuđem velikašu upravu nad njegovim gradom. Ako je tako kao što ti kažeš, to može značiti samo jedno. Da je kralj Andrija I. Arpadović smatrao Hum svojom zemljom, a da je Hum ujedno priznavao i neku drugu vlast. To ne bi bio rijedak slučaj u srednjem vijeku. Virtualno je čitava Bosna bila u sastavu Ugarske sve do njena pada pod Osmanlije 1463. godine.
У попису уз сваког стоји и „хрватски краљ”. Је л то било неко неписано правило да се хрвстаки краљ бира само међу онима који су већ нечији краљеви па да му се придода „и хрватски” или су Хрвати могли у сваком тренутку изабрати за свог краља и неког другог који би био само хрватски краљ и ничији више?Naravno da nisi upućen. Bilo je više takvih primjera u europskoj povijesti, a ovo su samo neki o tih.
Ludovik I. Anžuvinac (1326. - 1382.) - ugarski, hrvatski i poljski kralj
Žigmund Luksemburški (1368. - 1437.) - rimsko-njemački car, njemački, ugarski, češki i hrvatski kralj
Albert II. Habsburški (1397. - 1439.) - njemački, češki, ugarski i hrvatski kralj te austrijski vojvoda
Vladislav I. Jagelović (1424. - 1444.) - poljski, ugarski i hrvatski kralj te litavski veliki vojvoda
Vladislav II. Jagelović (1456. - 1516.) - poljski kraljević, ugarski, češki i hrvatski kralj
Ferdinand I. Habsburški (1503. - 1564.) - rimsko-njemački car, ugarski, češki i hrvatski kralj te austrijski nadvojvoda
Nisam ni sumnjao.![]()