Niste bili sposobni osloboditi Rijeku nego su vas junaci Talijani išamarali, da o Rumunjima ne pričam. Sve redom nadaleko poznati junaci i ratnici. Nije ni čudo da su vas i bečki kmetovi Slovenci, konjušari Hrvati, čmaroljupci Bošnjaci i ******i kozojebci Šiptari nalupali i otpravili petom u dupe.
Još čekam tvoje opise kako ste vodili bitke za Zagreb, Sarajevo, Ljubljanu itd., kad se Austrougarska podijelila na nove države prije nego su Francuzi i Srbi došli do Kruševca. Dok ste ušli u Beograd već je tjedan dana postojala država SHS u koju se i Srbija uklopila.
pa ti ozbiljno nemas pojma ni o istoriji tebi tako bliskih krajeva da je to bas bas bas smesno .
elem
rijeka je u prvom svetskom ratu pripadala AUSTROUGARSKOJ a ne italiji .
koji sad rumuni ???
"bečki kmetovi Slovenci, konjušari Hrvati, čmaroljupci Bošnjaci i ******i kozojebci Šiptari "
ko bi normalan uopste bitisao medju vakima , bez obzira sto su oni vecinom bivsi srbi, ali ipak su to onaj najgori deo koji je prirodnom selekcijom otpao od zdravog srpskog tkiva
"Još čekam tvoje opise kako ste vodili bitke za Zagreb, Sarajevo, Ljubljanu itd., kad se Austrougarska podijelila na nove države prije nego su Francuzi i Srbi došli do Kruševca. Dok ste ušli u Beograd već je tjedan dana postojala država SHS u koju se i Srbija uklopila."
pa koliko jos puta moram da ti napisem smernice za nova znanja, knjige za istoriju osnovne skole, tamo ti uredno i lepo pise veci deo toga sto te zanima,...ali ajd da probam jos malo da te edukujem ...
i sta kazes srbija se uklopila u shs , samo im je dala svoga kralja

pa covece to je istorija srbije ne hrvatske , ovde nama mesta za izmisljanje kad za sve postoje tone materijala

elem
1914 ...postoje
austrougarska
i
kraljevina srbija
nesretni hrvati kao i uvek pre a i kasnije svoj doprinos prvom svetskom ratu dali su pripadnoscu austrougarskoj,
srbima kao najmocnijem narodu u tom delu evrope to naravno nije smetalo i
1918 -e oslobodili smo sav prostor kraljevine jugoslavije i delove austrougarske na kojima su danas drzave slovenija, hrvatska, bosna i hercegovina , crna gora i makedonija.
dakle hrvati su bili na strani austrougarske i kao i obicno izgubili su taj rat , a srbija je teritoriju kraljevine srbije prosirila na teritorije gore pomenutih drzava .
kako je to izgledalo u slici moze da se vidi na fotkama koje je celi svet vec tada video
„Dobro nam došli nepobjedivi sokolovi naši! Dobro nam došli osloboditelji naši, ponosni naš cvijete, najljepši i najmiliji. Blagosloven bio čas kada vas vidjesmo. Blagoslovena vam svaka stopa bila!“ reči su kojima je splitski gradonačelnik dr Josip Smodlaka dočekao na Rivi 2. bataljon 13. pešadijskog puka Timočke divizije 20. novembra 1918. godine.
Једна од најтежих деценија у модерној историји Србије – она друга у XX веку – крунисана је великом победом пробијањем Солунског фронта, ослобођењем окупиране земље и припајањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба, формиране крајем 1918. године на јужном тлу распале Аустроугарске монархије, те формирањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
Симболично, круна тог уједињења био је улазак трупа Српске војске у Загреб, престоницу дотадашње Краљевине Хрватске-Славоније, конститутивног дела Аустроугарске монархије.
Али гвоздени српски армејци нису само у Загреб умарширали, већ свуда по југословенским земљама. Најсвечанији дочеци одиграли су се у Сплиту, Ријеци (Ријечане остали Хрвати чак и данас зову „Србима“), Дубровнику и Шибенику.
Тријумфални улазак победничке српске војске у Загреб 5. децембра 1918. године. Фото: Википедија, Политичка повијест Хрватске, Јосип Хорват, 1989
2. батаљон 5. пешадијског пука Дринске дивизије ушао је у Ријеку, ваљда истог дана када и 2. батаљон 13. пешадијског пука Тимочке дивизије у Сплит, 20. новембра, десетак дана пре формалног уједињења. Одиграло се то на позив Народног већа ДСХС, која нам је послала молбу.
У молби је писало: „У бившој аустроугарској војсци јесу дисциплина и ред посве уништени: Држава Словенаца, Хрвата и Срба стоји пред опасношћу да буде похарана од враћајућих се чета са бојишта (односно Хрвата из аустроугарске војске; прим. нов.). Влада српске државе се умољава да што скорије пошаље своје чете. Брзи одговор се умољања.“
Српска војска на Тргу Бана Јелачића у Загребу 1918.године
Сходно томе, наши су момци отишли да успоставе ред и мир, и да заштите имовину грађанства.
Сплит – који је био и остао све до друге половине XX столећа најјугословенскији од свих градова Југославије, који је претио загребачким политичарима да ће сам Далмацију ујединити са Краљевином Србијом ако они одлуче да створе независну Хрватску – сав се окупио на Риви том приликом.
20.000 Сплићана и навијача Хајдука (јер, Хајдук је основан седам година раније) српску је војску дочекало повицима: „Живјела Српска војска! Живјела Југославија!“.
Др Јосип Смодлака, оснивач и вођа Хрватске демократске странке и у том тренутку градоначелник Сплита (то ће постати у још једном наврату, 1943. године након слома Италије, испред АВНОЈ-а) овим их је речима поздравио:
Постројавање Четника на Перистилу у Сплиту, 19. априла 1925.; фото:
www.ratnakronikasplita.com
„Браћо срцу нашем најмилија, неумрли витезови српски! Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била! Благословене мајке које вас родише! Благословена колијевка која вас је одњихала!
Благословени опустјели домови ваши, који се у црно завише да нама узмогне синути ово златно сунце слободе, што нас сада обасјава. Колико смо чезнули за овим часом! Заједно са вама кличемо ономе који вас је припремио за побједе, врховноме вођи вашему, унуку великог вожда Карађорђа, Краљу вашему и нашему. Да живи Краљ Петар! Да живи Српска војска!“
Прокламација Државе Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу 1.XII.1918.; фото Државни архив у Загребу
Славни сплитски композитор Јаков Готовац компонује корачницу „Чика Пера“ (тридесетих година и познату оперу „Еро с онога свијета“), а паралелно са овим догађајима слични се масовни дочеци организују и у другим великим и малим местима.
Премда је у Загребу било далеко мање свечано, ако је свечано уопште прикладна реч, и премда је дошло до инцидента тог 5. децембра када је Српска војска ушла у град (војници 25. и 53. домобранске пуковније тражили су на Тргу бана Јелачића формирање самосталне Хрватске републике, било је повика „Доље српска династија! Доље краљ Петар! Доље српски милитаризам!“, а у сукобима их је убијено 13 а рањено 17), свеједно, и у Загребу је такође било много одушевљених Југословена.
Тако је у 3. броју „Пучких новина““ аутор надахнуто написао: „Браћа Срби доказала су овим чином да им је више стало до слободе и спаса хрватског и словеначког народа него до њихових властитих живота. Они зато остају међу нама као наша обрана и заштита. Својим животима хоће да нас очувају од талијанског освајања.
Благо си га ономе ко има у невољи друга – вели наша пословица. Тај друг у невољи нашој јесте брат Србин, који је још и након пет година јуначког ратовања спреман да гине за опћу, југословенску ствар. Нека се на њега угледају они наши војници, који срамотно побјегоше својим кућама, а успут пљачкају“.