Хералдика и њени принципи

CTEMA:
Искрено, Грáтхасе, мени се то чини превише натрпано. Један ''escutheon'' још и некако, али овако... Пре би пасовало рускоме Цару, него за један грађански грб, али то је само моје мишљење...

Ја бих изоставио сва три мања штита и орлу бих у десницу ставио кривошију, а у левицу одрубљену турску главу. Златна (или сребрна) харфа би перфектно слободно ''легла'' на прси орлу...

Све више од овога би било превише по мојему скромноме суду.
Kliknite za proširenje...

Alas! Не бих ни за тренутак да изгледа да пуцам на радно место руског цара, иако је (нажалост) упражњено, а Путин је само в.д. Ма не бих да пуцам ни на шта, грађански грб, потпуно сте у праву. Цару царево, богу божије, мени грпче. Чак ме мало и срамота, сад кад сте споменули. Јер дођох и до моје највеће кавге са хералдиком: ставим предмет-два, или животињицу-две на штит и то је сад обележје породице... а шта са овим, а шта са оним? Синтеза је тешка, претешка ствар. Питам се како ли сте ви, поштовани, успели да се одлучите за изглед вашег грба, који ми се дојми врло елегантним. Питање је заправо за све на овом "треду" (како то да кажем на нормалном српском, дискусија?).

Можда их ставим на заставу, мада не сумњам да ће ме и ту дочекати оцена о претераности.

А, добро онда, само жути лав на црвеној позадини на грбу на прсима. Е, туго грађанска... :)
 
Искрено, Грáтхас, бојим се да ни то неће обезбедити да грб буде несумњиво ''оригиналан'', тј да није ''виђен'', како би рекли хералдичари.

Верујем да би опција са харфом (без ''escutheon''-a) била далеко сигурнији и, како Ви рекосте, ''елегантнији'' избор. Но, то је на Вама...

Што се тиче самога осмишљавања грба, човек мора да буде на чисто да он не прави грб само за себе, већ и за своје потомке, ако Бог да.

Такође, мора да се помири и са тиме да не може да символички представи баш све компоненте идентитета својега рода или сопствене личности (вероисповест, народност, држављанство, родослов, повест, породична и локална предања, животна философија, идеолошка определења, професиинални ангажман, научна звања...), већ да се мора определити за саму есенцију и свести штит на максимално три (евентуално - четири) хералдичке фигуре.

У томе смислу, када ја осмишљавам неки грб, прве информације које тражим од будућега Армигера јесу: име и презиме (у сличају да се може осмислити грб, који асоцира на име Титулара, тзв. ''allusive'' или ''canting arms''), Крсна Слава и породична историја (значајнији појединци из прошлости породице, преовлађујуће занимање предака, сеобе, генеалошки подаци...)...

Тако је настао и мој грб, који упућује на некога ко слави Светога Георгија и коме је због нечега важан број 21 (број мојих предака, који су били Свештеници). Челенка има исту символику... Уосталом, Вама енглески никако не представља проблем, па можете да видите ''позадину'' из које је ''изронио'' мој породични грб: http://www.czipm.org/bio-01.html

Дакле, определио са се за оно што се мени чини најбитнијим, а осталога сам се одрекао.

То и Вама предлажем.


PS. Опаска са руским Царем није требала да звучи увредљиво. Опростите!
 
CTEMA:
Вујадине, видим да наводиш и грбове Стојановића, па ме занима на који грб мислиш?

Да то није овај?

stojanowichzv4.jpg
Kliknite za proširenje...

Није, него су ова два од Бојничића, први је од Краља Фрање Првог 26-7-1792, а други од истог краља 2-6-1797.

Вујадин
 
Gráthas:
Alas! Не бих ни за тренутак да изгледа да пуцам на радно место руског цара, иако је (нажалост) упражњено, а Путин је само в.д. Ма не бих да пуцам ни на шта, грађански грб, потпуно сте у праву. Цару царево, богу божије, мени грпче. Чак ме мало и срамота, сад кад сте споменули. Јер дођох и до моје највеће кавге са хералдиком: ставим предмет-два, или животињицу-две на штит и то је сад обележје породице... а шта са овим, а шта са оним? Синтеза је тешка, претешка ствар. Питам се како ли сте ви, поштовани, успели да се одлучите за изглед вашег грба, који ми се дојми врло елегантним. Питање је заправо за све на овом "треду" (како то да кажем на нормалном српском, дискусија?).

Можда их ставим на заставу, мада не сумњам да ће ме и ту дочекати оцена о претераности.

А, добро онда, само жути лав на црвеној позадини на грбу на прсима. Е, туго грађанска... :)
Kliknite za proširenje...

Зато и не треба журити већ добро промислити пре сваке одлуке.
Грб никада не може да покаже баш све о своме носиоцу тако да предлажем да на грб ставиш само оно што мислиш да је најбитније за тебе или твоју породицу.
Да ли ће то бити неки симболи који асоцирају на ваше/твоје порекло,или можда нека животиња са чијим карактеристикама се поистовећујеш.Можда неки од грбова који могу да,као ребус,да укажу на твоје име и презиме,такозвани allusive arms .Могућности су бескрајне,наравно,док су у складу са хералдичким правилима.
 
CTEMA:
Искрено, Грáтхасе, мени се то чини превише натрпано. Један ''escutheon'' још и некако, али овако... Пре би пасовало рускоме Цару, него за један грађански грб, али то је само моје мишљење...

Ја бих изоставио сва три мања штита и орлу бих у десницу ставио кривошију, а у левицу одрубљену турску главу. Златна (или сребрна) харфа би перфектно слободно ''легла'' на прси орлу...

Све више од овога би било превише по мојему скромноме суду.
Kliknite za proširenje...

Мени се ово допада.На челенку би могао да се стави можда орао или оклпљена рука са сабљом?
 
CTEMA:
Искрено, Грáтхас, бојим се да ни то неће обезбедити да грб буде несумњиво ''оригиналан'', тј да није ''виђен'', како би рекли хералдичари.

Верујем да би опција са харфом (без ''escutheon''-a) била далеко сигурнији и, како Ви рекосте, ''елегантнији'' избор. Но, то је на Вама...

Што се тиче самога осмишљавања грба, човек мора да буде на чисто да он не прави грб само за себе, већ и за своје потомке, ако Бог да.

Такође, мора да се помири и са тиме да не може да символички представи баш све компоненте идентитета својега рода или сопствене личности (вероисповест, народност, држављанство, родослов, повест, породична и локална предања, животна философија, идеолошка определења, професиинални ангажман, научна звања...), већ да се мора определити за саму есенцију и свести штит на максимално три (евентуално - четири) хералдичке фигуре.

У томе смислу, када ја осмишљавам неки грб, прве информације које тражим од будућега Армигера јесу: име и презиме (у сличају да се може осмислити грб, који асоцира на име Титулара, тзв. ''allusive'' или ''canting arms''), Крсна Слава и породична историја (значајнији појединци из прошлости породице, преовлађујуће занимање предака, сеобе, генеалошки подаци...)...

Тако је настао и мој грб, који упућује на некога ко слави Светога Георгија и коме је због нечега важан број 21 (број мојих предака, који су били Свештеници). Челенка има исту символику... Уосталом, Вама енглески никако не представља проблем, па можете да видите ''позадину'' из које је ''изронио'' мој породични грб: http://www.czipm.org/bio-01.html

Дакле, определио са се за оно што се мени чини најбитнијим, а осталога сам се одрекао.

То и Вама предлажем.


PS. Опаска са руским Царем није требала да звучи увредљиво. Опростите!
Kliknite za proširenje...

Управо то.
 
Gráthas
Dobrodošao. I ja sam do heraldike došao preko pisma. Prvo me, kao dijete, zapanjilo da slova ostaju uvijek ista bez obzira na vrijeme koje prolazi. Ista riječ je danima i danima ostajala ista sa nepromjenjenim značenjem. Fantastični možda i najveći ljudski izum. Nijesu samo slova korišćena za bilježenje misli. postoji bezbroj načina bilježenja riječi. Drugi grandiozni izum su grbovi. Oni su kao ime i prema njima se treba odnositi upravo sa istim obzirom. Lažno predstavljanje je kažnjivo jednako kao i prisvajanje tuđeg grba.
Ja lično mislim da grb treba biti što jednostavniji uz poštovanje osnovnih pravila heraldike.
Ja lično bih za svoj grb izabrao zlatnog mrava na crnom štitu. Ne vjerujem da je ovaj izgled do sad iđe zauzet ;)
 
@ Стема: не видим зашто бих се љутио, молим вас нема потребе да се извињавате. можда бих ја требало што вас гњавим... а јел могу ја да престанем да персирам, чисто да не звучим уштогљено. Незгодно питање, знам. Текст о теби, вама је много интересантан.
@ Радгост. Искрено, није ми та харфа толико битна као неке друге ствари. А и мислим да кад би се Ирцу споменуло да неко хоће да стави крила на њу, уф, летело би перје. (било и таквих харфи пре, није да није). Замисли да неко хоће да стави орловска крила на оцила... Али, о укусима се не расправља и фала на дељењу идеје
@ Formica Hvala na dobrodoslici, stvarno slova su neverovatna. Mada jesu menjala i znacenja i izgovor i sto cuda. Mrav je mnogo lepa ideja. Pozdrav i Boki kotorskoj, ako ste blizu, nekada sam imao vikendicu tamo.

Не могу да се откачим неких елемената, без тога ми једноставно није мој грб и не би преносио поруку потомству какву бих хтео, ако Бог да да га имам. Имам две идеје, пустићу да преноће. Упростио сам колико год сам могао, избацио све што баш није битно. Видећу сутра да пошаљем, а богме можда и у понедељак да кренем поново у офанзиву.

Знате онај осећај, све је уредно, лепо, фино, а у глави "ово нисам ја, ама баш ништа".

Aut Caesar, aut nihil! Nihil, ergo...


Јел видите неку слику? Ирску харфу, нпр.
 

Prilozi

  • 05222025-02.jpg
    05222025-02.jpg
    25,6 KB · Pregleda: 9
FORMICA:
Gráthas
Dobrodošao. I ja sam do heraldike došao preko pisma. Prvo me, kao dijete, zapanjilo da slova ostaju uvijek ista bez obzira na vrijeme koje prolazi. Ista riječ je danima i danima ostajala ista sa nepromjenjenim značenjem. Fantastični možda i najveći ljudski izum. Nijesu samo slova korišćena za bilježenje misli. postoji bezbroj načina bilježenja riječi. Drugi grandiozni izum su grbovi. Oni su kao ime i prema njima se treba odnositi upravo sa istim obzirom. Lažno predstavljanje je kažnjivo jednako kao i prisvajanje tuđeg grba.
Ja lično mislim da grb treba biti što jednostavniji uz poštovanje osnovnih pravila heraldike.
Ja lično bih za svoj grb izabrao zlatnog mrava na crnom štitu. Ne vjerujem da je ovaj izgled do sad iđe zauzet ;)
Kliknite za proširenje...

Извини,сада ћу те разочарати:



Грб града Мултиа у Финској.
Нема везе додај још који детаљ и добићеш леп грб,а и различит од Финског. :)
 
Gráthas:
@ Стема: не видим зашто бих се љутио, молим вас нема потребе да се извињавате. можда бих ја требало што вас гњавим... а јел могу ја да престанем да персирам, чисто да не звучим уштогљено. Незгодно питање, знам. Текст о теби, вама је много интересантан.
@ Радгост. Искрено, није ми та харфа толико битна као неке друге ствари. А и мислим да кад би се Ирцу споменуло да неко хоће да стави крила на њу, уф, летело би перје. (било и таквих харфи пре, није да није). Замисли да неко хоће да стави орловска крила на оцила... Али, о укусима се не расправља и фала на дељењу идеје
@ Formica Hvala na dobrodoslici, stvarno slova su neverovatna. Mada jesu menjala i znacenja i izgovor i sto cuda. Mrav je mnogo lepa ideja. Pozdrav i Boki kotorskoj, ako ste blizu, nekada sam imao vikendicu tamo.

Не могу да се откачим неких елемената, без тога ми једноставно није мој грб и не би преносио поруку потомству какву бих хтео, ако Бог да да га имам. Имам две идеје, пустићу да преноће. Упростио сам колико год сам могао, избацио све што баш није битно. Видећу сутра да пошаљем, а богме можда и у понедељак да кренем поново у офанзиву.

Знате онај осећај, све је уредно, лепо, фино, а у глави "ово нисам ја, ама баш ништа".

Aut Caesar, aut nihil! Nihil, ergo...


Јел видите неку слику? Ирску харфу, нпр.
Kliknite za proširenje...

Да,види се харфа.
Није ништа необично да се разни симболи који се појављују (или не) на штиту комбинују са орловским или другим крилима па се та комбинација "ставља" на челенку.
Ево једног примера:



Али ако харфа није битна има и других решења.
 
Хтео бих вас питати како видите хералдику у Србији за пар деценија?
Како би то било идеално,а како релно?
********************
Моје неко мишљење је да свако место, организација, предузеће, политичка странка
и тако даље, би требало да имају своје грбове. И да их истичу и користе онако како то већ треба радити.
А што се личних и породичних грбова тиче ту сам некако подељен, не сматрам да сви морају да га имају, али опет ће се доћи у ситуацију да се то сматра некаквом обавезом. И имати грб сматраће се некаквим престижем и ако нема разлога за тим.
Све у свему може доћи и до нежељених појава.
 
vujadin:
Није, него су ова два од Бојничића, први је од Краља Фрање Првог 26-7-1792, а други од истог краља 2-6-1797.

Вујадин
Kliknite za proširenje...

Хвала, Вујадине.

Благо Теби кад су Ти доступни тако богати извори!

Ето, у чувеноме Зибермахеровоме зборнику ова два грба Стојановића нема...
 
dakica:
Хтео бих вас питати како видите хералдику у Србији за пар деценија?
Како би то било идеално,а како релно?
********************
Моје неко мишљење је да свако место, организација, предузеће, политичка странка
и тако даље, би требало да имају своје грбове. И да их истичу и користе онако како то већ треба радити.
А што се личних и породичних грбова тиче ту сам некако подељен, не сматрам да сви морају да га имају, али опет ће се доћи у ситуацију да се то сматра некаквом обавезом. И имати грб сматраће се некаквим престижем и ако нема разлога за тим.
Све у свему може доћи и до нежељених појава.
Kliknite za proširenje...

Моје мишљење је да прво треба основати званичну хералдичку институцију која ће радити,зашто да не и при неком државном органу или министраству.Таква институција би онда требала да у складу са србском хералдичком традицијом постави неке стандарде у изради,регистрацији,употре би...итд грбова,како личних,тако и градских,корпоративних и осталих.
СХД "Бели Орао" је поставило неке стандарде али пошто су они само незванична институција ти стандарди нису ни за кога обавезујући тако да имамо ситуацију да разни градови или општине усвајају грбове који нису хералдички исправни и немају везе са србском хералдиком.Чак сам и виђао неке грбове који тако и не могу да се назову.

Значи,званични хералдички ауторитет па стандарди и онда могу да се избегну нежељене појаве.
 
Kha:
U poslednjem broju nedeljnika Evropa je tekst o promeni grba kneza Aleksandra Pavla Karađorđevića. Objašnjenje je preuzeto sa sajta CZIPM.
Kliknite za proširenje...

Хвала на информацији, Кха.

Свака им част. Ето, има помало хералдике и у нашим медијима. Само треба радити и хералдички ''описмењавати'' Србе и упознавати их са сопственим пребогатим наслеђем.

Ипак, мало ме чуди да нам то нису предходно јавили. Поготово што је г. Матевски поштоваоц хералдике, добар новинар и добронамеран човек...
 
Радгост:
Моје мишљење је да прво треба основати званичну хералдичку институцију која ће радити,зашто да не и при неком државном органу или министраству.Таква институција би онда требала да у складу са србском хералдичком традицијом постави неке стандарде у изради,регистрацији,употре би...итд грбова,како личних,тако и градских,корпоративних и осталих.
СХД "Бели Орао" је поставило неке стандарде али пошто су они само незванична институција ти стандарди нису ни за кога обавезујући тако да имамо ситуацију да разни градови или општине усвајају грбове који нису хералдички исправни и немају везе са србском хералдиком.Чак сам и виђао неке грбове који тако и не могу да се назову.

Значи,званични хералдички ауторитет па стандарди и онда могу да се избегну нежељене појаве.
Kliknite za proširenje...

Радгосте, понекад се у тој мери слажем са Тобом да се и сам запитам да нисмо ми, случајно, једна те иста особа...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Istoričar uz pomoć AI identifikovao nacistu sa fotografije iz Drugog svetskog rata
Odgovora
2
Pregleda
249
Nina
Nina
H
Antisemitizam i uzroci
Odgovora
16
Pregleda
408
Harvat
H
Nina
Alimpije Vasiljević i Rusija
Odgovora
3
Pregleda
191
Nina
Nina

Back
Top