Да, и мислио сам на те новце, на којима се налази све редом ова иста челенка. Иначе, није по неком правилу, али доста често челенка прати садржај са штита.
Што се тиче питања коме је припадала застава са двоглавим орлом (да ли Србији, Скопљу или Душану), ако се погелдају други познати примери, може се доћи до закључка, да је на Западу то по дефиницији увек хералдички стег (самим тим и грб) владара који столује у том граду. Тако нешто би требало бити и са градовима на Истоку, али због другачијег третмана симбола у том делу света, постоји могућност да су ти симболи у стварности имали другачију улогу од грбова на Западу.
Иначе, треба имати на уму, да се на Твртковом печату са друге стране налази и грб Котроманића (такође без плашта, кациге и челенке), па у том смислу не бих рекао да се ради о грбовима територија, већ ипак о њиховим личним грбовима.
У вези тога како је састављач Илирског грбовника разумео неке грбове, мислим да нам је још рано да о томе доносимо закључке, јер и даље не знамо конкретно на основу каквих извора је настао сам грбовник. А за грб деспота Стефана, недавно је објашњење дао Stalter&Waldorf, тако да мислим да ни ту није дошло до грешке, већ смо пре ми из погрешног угла гледали тај грб.
Него, ако се вратимо на овај грб о коме смо почели дискусију, сад видим да је постојала још једна верзија, коју је наводно ковао још Стефан I Котроманић?
Више о томе писала је Добрила Гај-Поповић,
Збирка српског средњовековног новца Музеја примењене уметности у Београду; Зборник МПУ 13, Београд, 1969. Не знам да ли је у питању грешка или је заиста тако, али дефинитивно бисмо за сва питања око ових кованица, требали консултовати праву литературу или некога ко се добро разуме у средњовековну српску нумизматику. Овако ћемо само да лутамо.
P. S.
Теби и Limi свака част за реконструкцију још једног емблазона грба Србије.