Грб и застава Србије

Humska zemlja je imala grb - tri kose grede u crvenome.Taj grb se danas smatra grbom roda Kosača, iako se zaboravlja da je taj grb sačuvan i na pečatima Vlatkovića kao humskih vojvoda.Razlika između Kosačinog i Vlatkovića je u šljemu (tu je svaka obitelj dodala kacigu iz vlastitog grba).Znači, kruna u štitu predstavlja Bosnu, tri kose grede u crvenome Hum:

http://img851.imageshack.us/img851/3290/kosaca.png
 
Од Бранка Младеновића, који се сматра родоначелником Бранковића, сачувана је челенка. Налази се као приказ на свиленом појасу, који се данас чува у Британском музеју у Лондону, а за који се верује да је припадао управо њему.

Tako je, a ako se ne varam, na čelenci se nalazi lav rampant, koji iz kacige izvire od pojasa.
 
И ја сам био за премештање приче о печатима, а сада размишљам да нимало није била вантематска. Заправо, то је била расправа, која је за циљ имала да докаже да ли је двоглави орао на штиту на печату, а и уопште, био симбол немањића или грб Србије. Скоро да нема везе са твртком и темом на којој је, а директно је везана за грб Србије.
 
Па ово није озбиљно? Значи да је Лазару неко ставио рогове у кацигу због оне песме о Милици и огњеном Вуку? И историчари то прихватили?..

Ништа ја тебе не разумем. Лазар је имао рогове на челенци, и то је чињеница. То се чак може видети и на његовој припрати у Хиландару. Његов син Стефан имао је рогове на челенци, што се може видети и на новцу који је он ковао. Бранко Младеновић, отац Вука Бранковића, имао је лава рампант на челенци, и то се може видети на појасу који се чува у Лондону. Након деспота Ђурђа, сви Бранковићи имали су рогове на челенкама (а неки и на штиту), што се може видети на њиховим печатима, који су углавном очувани. Не знам како бих могао пластичније да објасним.
 
Ништа ја тебе не разумем. Лазар је имао рогове на челенци, и то је чињеница. То се чак може видети и на његовој припрати у Хиландару. Његов син Стефан имао је рогове на челенци, што се може видети и на новцу који је он ковао. Бранко Младеновић, отац Вука Бранковића, имао је лава рампант на челенци, и то се може видети на појасу који се чува у Лондону. Након деспота Ђурђа, сви Бранковићи имали су рогове на челенкама (а неки и на штиту), што се може видети на њиховим печатима, који су углавном очувани. Не знам како бих могао пластичније да објасним.
Па ниси ми објаснио најбитније, како је Лазар добио рогове на челенци и зашто? И то само Лазар од све српске властеле?.
 
Па ниси ми објаснио најбитније, како је Лазар добио рогове на челенци и зашто? И то само Лазар од све српске властеле?.

Nije ih on dobio ni od koga. Stavio ih je na grb, jer ih je nosio na šlemu i u stvarnom životu. Ne mora niko da mu ih dodeli. Nisu rogovi znak bilo kakvog dostojanstva. Stvarno mi nije jasno šta ti ovde nije jasno. To je verovatno jedina stvar u vezi sa srpskom heraldikom koja je svima jasna. Nema tu nikakve teorije zavere.
 
Nije ih on dobio ni od koga. Stavio ih je na grb, jer ih je nosio na šlemu i u stvarnom životu. Ne mora niko da mu ih dodeli. Nisu rogovi znak bilo kakvog dostojanstva. Stvarno mi nije jasno šta ti ovde nije jasno. To je verovatno jedina stvar u vezi sa srpskom heraldikom koja je svima jasna. Nema tu nikakve teorije zavere.

Па није ми јасно да ли је имао рогове на челенци на Боју на Косову. То је нормално хералдички знак за јунаштво и налази се чешће код келтских, норманских и германских племена а не Словена. Ипак је мало чудно ако је он сам изабрао тај шарж за свој штит јер је то био већ 14-и век. Незнам, и мислим да би се требали мало више забавити о тим роговима.
 
Nažalost, mislim da je samo ovaj dostupan preko interneta.

Taj podatak o kojem si ti pisao je iz nekog drugog, pretpostavljam?

Имаш и овде на 143 страни, Cornes de тaureau само овде наводи фамилије Бретање Анжуја и Бургундије, што је исто. Него онда је Лазар са роговима везан вероватно за Анжујевиће. Можда му презиме зато и изгледа страно или је нека кованица од Храбар? Храбљеновић. ово може бити велико откриће.
 
Имаш и овде на 143 страни, Cornes de тaureau само овде наводи фамилије Бретање Анжуја и Бургундије, што је исто. Него онда је Лазар са роговима везан вероватно за Анжујевиће. Можда му презиме зато и изгледа страно или је нека кованица од Храбар? Храбљеновић. ово може бити велико откриће.

Презиме Хребељановић је једна од највећих грешака наше историографије. Оригинално презиме био му је Грбљановић. То се види чак и на илирским грбовницима. Иначе, за место Грбље у Црној Гори везује се легенда о пореклу кнеза Лазара (једна од многих).
 
Презиме Хребељановић је једна од највећих грешака наше историографије. Оригинално презиме био му је Грбљановић. То се види чак и на илирским грбовницима. Иначе, за место Грбље у Црној Гори везује се легенда о пореклу кнеза Лазара (једна од многих).

Ако је он добио презиме по месту онда се поставља питање како је то место добило име? Можда није грешка, може бити слаб превод неког страног имена., јер шта значи Грбаљ или Грбље?
 
Poslednja izmena:
Ако је он добио презиме по месту онда се поставља питање како је то место добило име? Можда није греќа може бити слаб превод неког страног имена., јер шта значи Грбаљ или Грбље?

Grbalj su pleme u Crnoj Gori, a plemenici su Grbljani.
 
Презиме Хребељановић је једна од највећих грешака наше историографије. Оригинално презиме био му је Грбљановић. То се види чак и на илирским грбовницима. Иначе, за место Грбље у Црној Гори везује се легенда о пореклу кнеза Лазара (једна од многих).

Ja mislim da je to samo povezivanje sa Grbljanima...konstrukcija narodnog prezimena.

Prema kojemu je izvoru da je Grbljanović? Zar nije obratno; ilirski grbovnici bi na to trebalo i da ukazuju, a ne da budu kredibilni izvor.
 
Grbljanović se pojavljuje pre Hrebeljanović. Do sad nisam video izvor u kom je njegovo prezime Hrebeljanović, a da taj izvor nije novijeg datuma. Mada, možda i ja grešim, ali uveren sam da je tako.

"Овом предодређеном кнезу Лазару би родитељ велики слуга царев Прибац, који великом цару Стефану приблизибиваше усрдношћу и љубављу, телесним узрастом и врлим навикама, тако да су обојица као један изгледали, или, такорећи везани беху љубављу као да су једна душа у два тела" (Повесно слово о кнезу Лазару од патријарха Данила). Иако се биограф труди да Прибца приближи цару Душану толико да "везани беху љубављу као да су једна душа у два тела", то никако не може бити тачно јер је Прибац тек један од многобројних који се налазе на двору и има неку титулу која изван дворске околине можда може и да изазове завист, али на самом двору она не значи много.

Познато је то да је цар Душан радо уздизао потпуно непознату и незнатну властелу на веома високе положаје у држави руководећи се искључиво тиме да ли су они способни и употребљиви за разне државне послове. Међу ту ситну и непознату властелу спадао је свакако и Прибац, али изгледа да се радило о старој Српској породици па то "Летопис Пећки" посебно напомиње када говори о Лазаревим родитељима, односно Прибцу "ни син, нити унук пређеречених царева, али од прародитеља из те земље српске би рођен и васпитан, не од простих". У даљњем тексту летописац помало претерује уздижући Хребељановиће: "Родитељи његови бејаху велможе и први у палати пређеречених царева, и чином часни, и владаху у домовима царским. По сродству бејаху неки ближњи самодршцима". То наравно није тачно јер је Прибац себи успео да прибави титулу логотета тиме што је подржавао Душана у сукобу са Стефаном Дечанским, али по свему судећи није имао већих способности да напредује даље или у конкуренцији са осталим далеко насртљивијим и бучнијим није успео у довољној мери да привуче цареву пажњу. Чини се да је "Повесно слово о кнезу Лазару" ту много реалније када наводи: "Овај свети и увек помињани Лазар отачаством и рођењем и васпитањем од српскога колена беше, рода славна и светла и одлична, и од благочестивих родитеља."

Колико ја знам, грбаљ је био у приморској, а не у српској земљи.
 
"Овом предодређеном кнезу Лазару би родитељ велики слуга царев Прибац, који великом цару Стефану приблизибиваше усрдношћу и љубављу, телесним узрастом и врлим навикама, тако да су обојица као један изгледали, или, такорећи везани беху љубављу као да су једна душа у два тела" (Повесно слово о кнезу Лазару од патријарха Данила). Иако се биограф труди да Прибца приближи цару Душану толико да "везани беху љубављу као да су једна душа у два тела", то никако не може бити тачно јер је Прибац тек један од многобројних који се налазе на двору и има неку титулу која изван дворске околине можда може и да изазове завист, али на самом двору она не значи много.

Познато је то да је цар Душан радо уздизао потпуно непознату и незнатну властелу на веома високе положаје у држави руководећи се искључиво тиме да ли су они способни и употребљиви за разне државне послове. Међу ту ситну и непознату властелу спадао је свакако и Прибац, али изгледа да се радило о старој Српској породици па то "Летопис Пећки" посебно напомиње када говори о Лазаревим родитељима, односно Прибцу "ни син, нити унук пређеречених царева, али од прародитеља из те земље српске би рођен и васпитан, не од простих". У даљњем тексту летописац помало претерује уздижући Хребељановиће: "Родитељи његови бејаху велможе и први у палати пређеречених царева, и чином часни, и владаху у домовима царским. По сродству бејаху неки ближњи самодршцима". То наравно није тачно јер је Прибац себи успео да прибави титулу логотета тиме што је подржавао Душана у сукобу са Стефаном Дечанским, али по свему судећи није имао већих способности да напредује даље или у конкуренцији са осталим далеко насртљивијим и бучнијим није успео у довољној мери да привуче цареву пажњу. Чини се да је "Повесно слово о кнезу Лазару" ту много реалније када наводи: "Овај свети и увек помињани Лазар отачаством и рођењем и васпитањем од српскога колена беше, рода славна и светла и одлична, и од благочестивих родитеља."
Колико ја знам, грбаљ је био у приморској, а не у српској земљи.

И места су као и људи добивала имена по неком значењу. Ово је интересантно због Рогова, то је једини племић са тим знаком код нас. Да ли их је имао и Прибац и зашто га је Душан узео себи на двор мора бити неки посебан разлог?. Код Лазара имамо и друга знамења и шарже и то је загонетка. Требало би све боље преиспитати.
 

Back
Top