Грб и застава Србије

ГУСАР:


Детаљ (грб) са повеље о додели Таковског крста, 1865. (Народни музеј, Ваљево)


​
Kliknite za proširenje...

Да ли су Срби били паметнији или су боље познавали свој грб? Овде су правилно приказали шарже.
 
Poslednja izmena od moderatora:
У белешкама Милоша Ћирића пронађох податак о још једној хиландарској застави из 1347. године, а која по свом опису одговара изгледу данашње српске народне заставе, само што је троугласта уместо правоугаона. Наравно, застава се, као и оне остале које се на Атосу чувају, приписује цару Душану, да их је он манастиру оставио... али то може и не мора да буде тачно.

Како било, једна таква застава се вероватно и данас налази на Хиландару, па није било одвише тај податак споменути и овде, али исто тако и скренути пажњу на ауторову констатацију, да то не значи да је распоред боја у српској застави тада установљен, што он са пуним правом констатује.
 
To svakako treba uzeti u obzir. Danas ljudi gledaju na prošla vremena kroz naočare današnjeg iskustva što je u osnovi pogrešno. Svi razlikovni znakovi kroz prošlost od nastanka prvih civilizacija pa do XIX vijeka su lični znakovi pojedinaca. Prije toga su bili opšti znaci plemenske pripadnosti ili totemi. Od XIX vijek se ponovo uvod eopšti znaci kao nacionalni znaci.
Politički pokreti ili grupe XVII vijeka kao razlikovni znak uvode kokarde, komadiće tkanine raznih boja u raznim kombinacijama, raznog simboličnog značenj, ali koje su označavale ljude istih političkih pogleda ili pripadnosti nekom ideološkom pokretu. Od tih kokardi i nastaju nacionalne boje odnosno zastave. To posredno i potvrđuje političku prirodu nacije. Narodi i nacije imaju svoje zastave od XIX vijeka (koja decenija prije ili kasnije nije od značaja) odnosno od kad se one kao nacionalni znak koriste, bez obzira da li su isti znaci postojali ranije ili ne. Danska zastava koja jeste najstarija zastava na Zemlji i koja je u neprekidnoj upotrebi od XII-XII vijeka, postaje nacionalna zastava nacije Danaca tek u XIX vijeku.
U odnosu na zastavu Nemanjića sve da je postojla zastava potpuno jednaka današnjoj nju svakako ne bismo mogli nazvati srpskom jer se radi o zastavi vladara a ne narod, jođš manje nacije jer se do pojave nacije trebalo čekati još pola milenijuma. Svakako to ne znači da narod ili nacija ne izaberwe svoj sibol jednak nekom prastarom simbolu čime želi istaći svoj istorijski kontinuitet ili makar tradiciju koja ih vezuje za ta davna vremena. Na isti način danska zastava Daneborg govori ne o starosti danske nacije već o kontinuitetu danske države i tradiciji stanovništva današnje Danske koja se zasniva na kulturi i njezinom neprekidnom trajanju do danas.
 
Копча за свечану официрску ешарпу Краљевине Србије:

извор: http://www.limundo.com/kupovina/Kol...ska-kopca-za-svecani-oficirski-pojas/18488433




извор: http://www.kupindo.com/Militarija/11521201_Srpski-oficirski-opasac

Копча за свечану официрску ешарпу Краљевине СХС

извор: http://www.kupindo.com/Militarija/15372957_Esarpa-Kraljevine-SHS

Копча за свечану официрску ешарпу Краљевине Југославије

извор: http://www.eu-militaria.com/?p=1659
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ројалиста:
У белешкама Милоша Ћирића пронађох податак о још једној хиландарској застави из 1347. године, а која по свом опису одговара изгледу данашње српске народне заставе, само што је троугласта уместо правоугаона. Наравно, застава се, као и оне остале које се на Атосу чувају, приписује цару Душану, да их је он манастиру оставио... али то може и не мора да буде тачно.

Како било, једна таква застава се вероватно и данас налази на Хиландару, па није било одвише тај податак споменути и овде, али исто тако и скренути пажњу на ауторову констатацију, да то не значи да је распоред боја у српској застави тада установљен, што он са пуним правом констатује.
Kliknite za proširenje...
Ne pratiš temu od početka... Nema jedna već dvije zastave, jedna je zelena sa krtom na sredini, druga šarena. NAjvjerovatnije su satnijske ili litijske zastave... Ili je to bila raspraa u drugoj temi. Otprilike ta jedna izgleda ovako (lik sa foruma odradio u PSu na osnovu detaljnog opisa):
dule2-1.jpg
 
milospv:
Ne pratiš temu od početka... Nema jedna već dvije zastave, jedna je zelena sa krtom na sredini, druga šarena. NAjvjerovatnije su satnijske ili litijske zastave... Ili je to bila raspraa u drugoj temi. Otprilike ta jedna izgleda ovako (lik sa foruma odradio u PSu na osnovu detaljnog opisa):

dule2-1.jpg
Kliknite za proširenje...

Пратим ја све хералдичке теме од њихове прве странице. ;)

Обе ове заставе су ми познате (не рекох ли да пронађој податак о још једној застави), а та о којој сад говорим није ни ова зелена, ни та шарена.
 
Ројалиста:
Поред ова два грба, у истом грбовнику налазе се још два занимљива грба, а то су грб господара Рудника у Србији (der herre von dem rudenig in servie) и грб Новог Брда у Србији(der grove vo dem nuwenberge in servie):

526638_578989825463029_930470695_n.jpg


Осим тога што оба ова грба подсећају на изглед грба Рашке, занимљиво је да се као грб Рашке у великом грбу Венеције јавља једна веома слична верзија овог првог грба, на златном три црне потковице (or three horseshoes sable).
Kliknite za proširenje...

Мислим да грб Господара Рудника има везе са породицом Војиновић, познатим великашима још из доба Стефана Дечанског

get_attachment


Породица Војиновић држала је област од Јадранског мора (Конавла) до Рудника.Последњи њихов потомак (по мајчиној линији) био је Никола Алтомановић, који се помиње 1367.године као "Господар Рудника".
Неколико година касније, преотео му га је Кнез Лазар, али Крајем 1371. или почетком 1372, он је вратио под своју контролу област Рудника. Како је био заокупљен те 1371. и 1372. враћањем Рудника под своју власт, Алтомановић није искористио пад Мрњавчевића у оној мјери у којој је намјеравао.Наредне, 1373.г.у новембру, здружене снаге су га "расуле".

Пошто се грб који је Ројалиста пронашао налази у немачкој збирци насталој између 1390. и 1410. године, највероватније се односи на Николу Алтомановића, који је био жив, иако ослепљен, и 1395. године, када Вијеће умољених спомиње извјесног жупана Николу, а сачувано је и његово писмо од 7.12.1395.
Ценим то само по томе штп је забележен по титули "господарРудника", иако је врло могуће да су реални власници Рудника, после Николиног пораза 1373, били Хребељановићи..

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Boka/23/d03/show_html?stdlang=ser_lat
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:nikola-altomanovic
http://www.rastko.rs/istorija/zfajfric-altomanovic.html
 
Poslednja izmena:
Знао сам да ће Srebrena на крају извући неког кеца из рукава. ;)

Ово је сад већ друга прича, ако узмемо у обзир податке о настанку овог рукописа, а који говоре да је највероватније реч о препису једног старијег грбовника, личност господара Рудника у Србији која се у њему спомиње, вероватно није нико други до сам жупан Никола Алтомановић.

Грб Војиновића који овде видимо не може а да не остави утисак велике сличности између полумесеца и потковица, иако на њему полумесеце јасно дели један шеврон. Такође не треба заборавити ни грб Жупановића из илирских грбовника односно његову верзију код Мавра Орбина као грб Алтомановића (кога данас можемо видети и у грбу Ужица), иако он у бити нема ни везе ни сличности са горе поменутим грбом, али има са Николом Алтомановићем.

Било како било, мислим да смо личност господара Рудника одгонетнули, али и утврдили нове претпоставке о пореклу грба Рашке.

Muchas gracias Argentina! :hvala:
 
milospv:
Dok ne nađemo novčić ili autentičan grb iz tog vremena, ovo je sve rekla - kazala i ko zna čiji grb...
Kliknite za proširenje...

Наравно, ми овде у оба случаја говоримо о фиктивним грбовима, све док се не докаже супротно. Ако се то није видело из претходно написаног, без сумње сви смо мислили тако. :)
 
Poslednja izmena od moderatora:
ГУСАР:


Грб Кнежевине Србије,
са корица фотоалбума српских официра кнезу Милану за његов 18. рођендан, 1872. године
http://www.dodaj.rs/f/1e/t/JwbGfkl/---1-----.png​
Kliknite za proširenje...

Ништа не помаже, обраћао сам се и Престолонаследнику али се све завршило код Грујића без резултата.
 
"...Ђакона Ненада М. Јовановића (Хералд Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића, Хералдичар Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма, Хералдички Консултант Aliança Internacional Monárquica Portuguesa, Придружени Члан The International Association of Amateur Heralds...),...инж. Срећка Никитовића (Хералдички уметник Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића, Хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма...) и проф. Љубодрага Љ. Грујића (Хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма, Члан The International Association of Amateur Heralds)..."

извор: http://www.czipm.org/predlog-valjevo.html
 
ГУСАР:
"...Ђакона Ненада М. Јовановића (Хералд Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића, Хералдичар Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма, Хералдички Консултант Aliança Internacional Monárquica Portuguesa, Придружени Члан The International Association of Amateur Heralds...),...инж. Срећка Никитовића (Хералдички уметник Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића, Хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма...) и проф. Љубодрага Љ. Грујића (Хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма, Члан The International Association of Amateur Heralds)..."
извор: http://www.czipm.org/predlog-valjevo.html
Kliknite za proširenje...
Ја сам био сигуран да је Ацовић хералд краљевског дома Карађорђевића уз то што је и председник крунског савета.
Видим да је господин Јовановић хералд кнежевске лозе Карађорђевића и то се и каже у овој везици горе:"Ваља истаћи да поменути Одбор делује под Високим Покровитељством Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Александра Павловога Карађорђевића....................."
Господа Грујић и Никитовић су хералдички уметници, они изображују, цртају грбове.
 
Лекизан:
Ја сам био сигуран да је Ацовић хералд краљевског дома Карађорђевића уз то што је и председник крунског савета.
Видим да је господин Јовановић хералд кнежевске лозе Карађорђевића и то се и каже у овој везици горе:"Ваља истаћи да поменути Одбор делује под Високим Покровитељством Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Александра Павловога Карађорђевића....................."
Господа Грујић и Никитовић су хералдички уметници, они изображују, цртају грбове.
Kliknite za proširenje...



Мала исправка,
хералд дома Александра Петровог Карађорђевића јесте од скора проф. Љубодраг Грујић који је преузо ту функцију од г. Драгомира Ацовића.
А као што наведено, ђакон Ненад М. Јовановић јесте хералд дома Александра Павловог Карађорђевића.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Najbahatiji sin političara u istoriji Srbije
Odgovora
11
Pregleda
569
pop80
pop80
Nina
Rimski carevi rođeni na teritoriji Srbije
Odgovora
11
Pregleda
337
qvey
qvey
Nina
Ilkin atentat: Kako je jedna žena pokušala da ubije kralja Srbije
Odgovora
5
Pregleda
220
Nina
Nina

Back
Top