Заобли елементе тетраграма, као на слици изнад, да видимо, како ће испасти... Леп рад Lima.
Није изглед проблем него значење, А ево како је дошло до тог проблема, Орбини није дао опис грбова него ДиКанж а сви други прихватили и пренели Обреновићима. И сада ови ново одгојени Срби код комуниста, атеиста и унијата више би волели и паганско него Светосавско.
……..У том чланку, писаном за хрватску јавност, др. Шишић показује да порекло српског грба ( крст са четири оцила ) треба тражити код Марва Орбинија, који је године 1601 први објавио тај грб као " Arma del Re Vukasin ", да је из Орбинова дела тај грб пренет г. 1701 у Стематографију Павла Ритера-Витезовића као грб Србије и да се од тог времена Карловачка српска метрополија служила тим грбом као саставним делом свога грба, већ од времена митрополите Мојсије Петровића ( год. 1726 ). Пример Карловачке митрополије и велики утицај Стематографије Жефаровића, који је године 1741 Ритерово дело превео с латинског на словеносрпски, - проширили су употребу тог грба код Срба у Аустроугарској монархији, и уопште код свих Срба. Год. 1838 био је овај примљен од Милоша Обреновића за званични грб Кнежевине Србије. Дакле, по мишљењу писца " Knezevina Srbijа iz XIX: vijekа uzela je svoj grb po uzoru Srbа sto zive na teritoriji kraljevine Ugarske i Hrvatske, naime Karlovacke metropolije, a ne obratno "……
……... У Млетачком Museo Civico налази се интересантна карта Средоземног мора, сликана од Франческа де Чезанис год. 1421. Ту су над појединим државама насликане и њихове заставе у бојама. Између Солуна и Цариграда вије се застава Византијског царства - златан крст на црвеном пољу са четири златна слова В између кракова крста. Сличност је између ове заставе и српског грба фрапантна. Ова слика је најбољи доказ да се Византијско царство служило крсташ барјаком. Можемо приметити да је Фр де Чезанис вероватно пресликао своју карту са једне старије из XIV века, јер приказује заставе Јерменске краљевине и заставе кипарских краљева Лузињана на киликијској обали, - ово фактично стање пре год. 1375. И заиста имамо доста других доказа да је Византијском царству у XIV веку био познат крст са четири В, као знак ( embleme ), царске куће Палеолога………
…….. У чувеном делу " De officiis " Псевдо-Кодина јасно се говори о томе да се на византијским бродовима вила царска застава ; крст са оцилима, Али један француски хералдичар XVII века, Marc Vulton de Colombiere протумачио је г. 1644 ове фигуре у грбу Палеолога као четири В, као реченицу: Βασιλεύς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλεύουσι. Под утицајем Вилсоновим унео је Гоар ово тумачење год. 1648 у своје коментаре Кодинова дела. Затим Диканж, увек добро обавештен, доноси у своме делу: Familiae Byzantiniae грб Палеолога - опет златан крст са четири златна оцила на црвеном штиту. У XIX веку доста су писали о томе грбу хералдичари и нумизматичари Kohne; Gille; Friedlaender………..
………. ;Видели смо да се овај амблем већ од XV века тумачи као крст са четири оцила. Диканж у своме великом делу год. 1680 наводи и грб Палеолога са оба тумачења, и грб Србије и Вукашина ( по Орбину ) и протумачио га због велике сличности са византијским, на исти начин, треба напоменути да Орбини није нигде тумачио своје грбове. Диканж је из Орбинова дела узео слике грбова Душанова, Вукашинова, Србије и др; и први их је истумачио у вези са познатом му византијском грађом. Врло је вероватно да је Ритер-Витезовић своје тумачење српског грба као крста са четири оцила ( chalybes ) узео из Диканжова дела ( Du Cange )…………..
………Ипак једно је несумњиво. Славни српски грб: часни крст са четири оцила ( или четири симболичких слова ) води своје порекло из Византије епохе Палелолога, исто као и други основни део садашњег грба Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца- бели двоглави орао.
