Грб и застава Србије

Јесте, али ипак мораш узети у обзир да је то био такозвани хладни рат којега је Черчил покренуо 1948 на који је СССР одговорио гвозденом завесом Тито се окренуо западу и добио огромну помоћ сваке врсте. Ипак то је било време у коме се почело красти и подмићивати и богатити на разне начине а власт је затварала очи због притиска са запада. Тад се са комунизма прелази на Титоизам, појачава се култ Титине личности и са пионирима долази до обавезног описмавања целог становништва са курсевима за старије генерације. Али то није заслуга комуниста него запада који је давао велике помоћи у те сврхе да би Југославију задржали неутралну и ван источног блока. Па ипак није ни то било лако спроводити морало се послужити Голим отоком и разним ликвидацијама и бекствима. Колика улога је била запада а колика Титоиста није важно, али су Титоисти ипак све приписали њима и њиховом вођи који их је водио својим путем. А сада може причати и тумачити како год ко хоће и сви ће бити у праву али истине неће много бити, јер је нико не жели признати.

Vujadine sve je tačno što veliš. Komunistička vlast je dio naše prošlosti, nje se ne možemo odreći, moramo precizno odrediti sve prednosti i sve nedostatke i krenuti dalje. istorija je učiteljica života, a nesavladane lekcije se ponavljaju.
 
Vujadine sve je tačno što veliš. Komunistička vlast je dio naše prošlosti, nje se ne možemo odreći, moramo precizno odrediti sve prednosti i sve nedostatke i krenuti dalje. istorija je učiteljica života, a nesavladane lekcije se ponavljaju.


Не можемо даље док се не ослободимо тешког бремена историје. Сада нам је то на реду.
 
Вратимо се сад на причу о грбу Србије. :)

У прилогу је страница из Грбовника
Јохана фон Франколина (нем. Johann
von Francolin), насталог у Аугзбургу
око 1565. године:



На слици је приказан грб Србије: на сребрном штиту, црна вучија глава рањена црвеном стрелом у чељусти.

Разлика од уобичајене представе овог грба Србије, као што нам је познато, јесте у томе што је аутор устрељену животињску главу видео пре као вучију, него као вепрову, а што иде у прилог претпоставци да је овај грб настао на основу челенке са грба Балшића која се у критично време могла наћи на њиховом новцу. Биће таквих примера и доцније у историји, таквих са вучијом уместо вепровом главом, али они ће се највероватније заснивати на оним старијим хералдичким изворима, а у које можемо урачунати и овај грбовник, за чију је израду аутор или имао пред собом оригинални извор на основу кога је сам наново осмислио такав грб (ако он већ није био хералдички осмишљен) или је имао неки старији рукопис настао на такав начин.

У сваком случају, ово је један од ретких ликовних приказа грба Србије, где је основни мотив препознат као глава вука, а не као глава вепра.
 
Вратимо се сад на причу о грбу Србије. :)

У прилогу је страница из Грбовника
Јохана фон Франколина (нем. Johann
von Francolin), насталог у Аугзбургу
око 1565. године:



На слици је приказан грб Србије: на сребрном штиту, црна вучија глава рањена црвеном стрелом у чељусти.

Разлика од уобичајене представе овог грба Србије, као што нам је познато, јесте у томе што је аутор устрељену животињску главу видео пре као вучију, него као вепрову, а што иде у прилог претпоставци да је овај грб настао на основу челенке са грба Балшића која се у критично време могла наћи на њиховом новцу. Биће таквих примера и доцније у историји, таквих са вучијом уместо вепровом главом, али они ће се највероватније заснивати на оним старијим хералдичким изворима, а у које можемо урачунати и овај грбовник, за чију је израду аутор или имао пред собом оригинални извор на основу кога је сам наново осмислио такав грб (ако он већ није био хералдички осмишљен) или је имао неки старији рукопис настао на такав начин.

У сваком случају, ово је један од ретких ликовних приказа грба Србије, где је основни мотив препознат као глава вука, а не као глава вепра.

Ne vjerujem da je grb Balšića mogao uticatui na bilo koji način na grb Srbije, najprije jer su oni kneževi Zete a Srbija je bila despotovina,a postojali su vladari drugih oblasti višeg ranga. Radi se o glavi vepra prikazana na manje ili više vjeran način. veprova glava se prepoznaje po istaknutim kljovama. Vučja glava se prepoznaje po nizu oštrih trouglastih zuba često savijenih u jednu stranu.Dalje grb Balšića je šestokraka (manje/više) zvijezda a u krijesti jeset vučja glava. Ipak bih rekao da se radi o zabuni jer je Srbiji pripisan grb pripisan Herkulu po njegovim poduhvatima. Kako je došlo do te zamjene možda nikad nećemo znati. Zapravo bi valjalo definisati koja se zemlja tada nazivala Srbija, centralne vlasti nema svaki oblasni gospodar vlada svojom zemljom svojeglavo i nije se svaka od njih nazivala Srbija.
 
Ne vjerujem da je grb Balšića mogao uticatui na bilo koji način na grb Srbije, najprije jer su oni kneževi Zete a Srbija je bila despotovina,a postojali su vladari drugih oblasti višeg ranga. Radi se o glavi vepra prikazana na manje ili više vjeran način. veprova glava se prepoznaje po istaknutim kljovama. Vučja glava se prepoznaje po nizu oštrih trouglastih zuba često savijenih u jednu stranu.Dalje grb Balšića je šestokraka (manje/više) zvijezda a u krijesti jeset vučja glava. Ipak bih rekao da se radi o zabuni jer je Srbiji pripisan grb pripisan Herkulu po njegovim poduhvatima. Kako je došlo do te zamjene možda nikad nećemo znati. Zapravo bi valjalo definisati koja se zemlja tada nazivala Srbija, centralne vlasti nema svaki oblasni gospodar vlada svojom zemljom svojeglavo i nije se svaka od njih nazivala Srbija.

О истом смо већ једном расправљали, па да се сад не понављамо. :)

По мом мишљењу, хипотеза о челенци из грба Балшића није мање вероватна од оне о апокрифном грбу Херкула. Делим исто мишљење да је највероватније у питању нека забуна, али која, што ви кажете, можда никада са сигурношћу нећемо сазнати.

Што се тиче простора који је Србија могла захватати у време настанка овог симбола, а ако претпоставимо да је то почетак XV века, из кога је и најстарији познати примерак овог грба приписаног Србији, ми говоримо о Српској деспотовини. Међутим, како то још увек није грб Србије, већ грб цара Србије, врло вероватно је да можемо говорити и о Србији из времена царства, а то свакако није била Србија у најужем њеном смислу, на чије ће се границе иначе на крају овај грб ипак свести.
 
grb-srbije-edit-by-koska-1.jpg
 
О истом смо већ једном расправљали, па да се сад не понављамо. :)

По мом мишљењу, хипотеза о челенци из грба Балшића није мање вероватна од оне о апокрифном грбу Херкула. Делим исто мишљење да је највероватније у питању нека забуна, али која, што ви кажете, можда никада са сигурношћу нећемо сазнати.

Што се тиче простора који је Србија могла захватати у време настанка овог симбола, а ако претпоставимо да је то почетак XV века, из кога је и најстарији познати примерак овог грба приписаног Србији, ми говоримо о Српској деспотовини. Међутим, како то још увек није грб Србије, већ грб цара Србије, врло вероватно је да можемо говорити и о Србији из времена царства, а то свакако није била Србија у најужем њеном смислу, на чије ће се границе иначе на крају овај грб ипак свести.

Tačno. Mi znamo grb cara Srbije, srebrni dvoglavi orao na crvenom. Izgleda da je u pitanju velika zabuna koju je unio jednako zbunjeni evidentičar. Moguće da je u neznanju posegnuo za apokrifnim grbom Herkula kao spasonosnim rješenjem zbog nedefinisanog političkog stanja na Balkanu, nadiranja nove svjetske sile, propasti Istočnog Rima, neoznavanja geografije.


Vrlo lijepo odrađeno, kao i gornji amblemi Republike Srpske.
 
Orlova i ljiljana smo imali na svakom čošku, ponegdje četiri ocila ali rijetko... Dakle simboli vlasti su su dobro ukomponovani u novi grb. MAda se meni ne sviđa što su stavili grb na zastavu....

Grb je na državnoj zastavi, a kako je grb znak vlasti prirodno je da se nalazi na državnoj zastavi. Narodna, civilna, nacionalna (to je ona za svakdnevnu upotrebu) zastava je bez grba
 
На слици је приказан грб Србије: на сребрном штиту, црна вучија глава рањена црвеном стрелом у чељусти.

Разлика од уобичајене представе овог грба Србије, као што нам је познато, јесте у томе што је аутор устрељену животињску главу видео пре као вучију, него као вепрову, а што иде у прилог претпоставци да је овај грб настао на основу челенке са грба Балшића која се у критично време могла наћи на њиховом новцу. Биће таквих примера и доцније у историји, таквих са вучијом уместо вепровом главом, али они ће се највероватније заснивати на оним старијим хералдичким изворима, а у које можемо урачунати и овај грбовник, за чију је израду аутор или имао пред собом оригинални извор на основу кога је сам наново осмислио такав грб (ако он већ није био хералдички осмишљен) или је имао неки старији рукопис настао на такав начин.

У сваком случају, ово је један од ретких ликовних приказа грба Србије, где је основни мотив препознат као глава вука, а не као глава вепра.

на основу цртежа горе не можемо бити сасвим сигурни да ли је Јохан фон Франколин грб у свом извору разумео као главу вука или дивљег вепра. ипак, стрела нам указује да је за предложак имао Рихенталову хронику или неко касније дело, а не неки аутентичан предмет. међутим, сличност је очигледна- а она је могла бити и узрок забуни и каснијој грешци.. што нас наводи на помисао да се то десило и Рихенталу, који је грб Балшића погрешно протумачио и приписао ''цару Србије'', тим пре што су рељефне представе на печатима и кованом новцу често тешке за читање.

Ne vjerujem da je grb Balšića mogao uticatui na bilo koji način na grb Srbije, najprije jer su oni kneževi Zete a Srbija je bila despotovina,a postojali su vladari drugih oblasti višeg ranga. Radi se o glavi vepra prikazana na manje ili više vjeran način. veprova glava se prepoznaje po istaknutim kljovama. Vučja glava se prepoznaje po nizu oštrih trouglastih zuba često savijenih u jednu stranu. Dalje grb Balšića je šestokraka (manje/više) zvijezda a u krijesti jeset vučja glava. Ipak bih rekao da se radi o zabuni jer je Srbiji pripisan grb pripisan Herkulu po njegovim poduhvatima. Kako je došlo do te zamjene možda nikad nećemo znati. Zapravo bi valjalo definisati koja se zemlja tada nazivala Srbija, centralne vlasti nema svaki oblasni gospodar vlada svojom zemljom svojeglavo i nije se svaka od njih nazivala Srbija.

тако сам и ја раније сматрао. међутим, у питању је забуна настала због грешке у илирској хералдици. изворни грб Балшића је вучја глава, која се налази и на штиту и у крести. о томе нам сведоче сачувани примерци кованог новца и печати - на којима се никад не јавља звезда (шестокрака или било каква), него радовно глава вука. звезду је Балшићима приписао аутор илирских грбовника, крајем 16. века, кад је Балшиће помешао са напуљским племићима Balzo (који су пореклом из Провансе и са зетском владарском породицом немају никакве везе) па је тако помешао и грбове.

и није Рихенталов грб ''цара Србије'' сасвим без основа- Балшићи су једно време од Дубровчана убирали светодмитарски доходак (који је по старим уговорима припадао српским владарима), чиме су се у односу на Дубровник јасно легитимисали као наследници Немањића (што ће касније од њих праузети Твртко I Котроманић кад се 1378. крунише за краља Србљем). могуће је да се податак о томе преко дубровачких и млетачких трговаца пренео и у немачке земље и добио свој неочекиван израз у Рихенталовом делу, које је и настало недуго после.

По мом мишљењу, хипотеза о челенци из грба Балшића није мање вероватна од оне о апокрифном грбу Херкула. Делим исто мишљење да је највероватније у питању нека забуна, али која, што ви кажете, можда никада са сигурношћу нећемо сазнати.

Што се тиче простора који је Србија могла захватати у време настанка овог симбола, а ако претпоставимо да је то почетак XV века, из кога је и најстарији познати примерак овог грба приписаног Србији, ми говоримо о Српској деспотовини. Међутим, како то још увек није грб Србије, већ грб цара Србије, врло вероватно је да можемо говорити и о Србији из времена царства, а то свакако није била Србија у најужем њеном смислу, на чије ће се границе иначе на крају овај грб ипак свести.

ово си добро запазио.
 
међутим, у питању је забуна настала због грешке у илирској хералдици. изворни грб Балшића је вучја глава, која се налази и на штиту и у крести. о томе нам сведоче сачувани примерци кованог новца и печати - на којима се никад не јавља звезда (шестокрака или било каква), него радовно глава вука. звезду је Балшићима приписао аутор илирских грбовника, крајем 16. века, кад је Балшиће помешао са напуљским племићима Balzo (који су пореклом из Провансе и са зетском владарском породицом немају никакве везе) па је тако помешао и грбове.

Apsolutno tačno. :ok:
 
тако сам и ја раније сматрао. међутим, у питању је забуна настала због грешке у илирској хералдици. изворни грб Балшића је вучја глава, која се налази и на штиту и у крести. о томе нам сведоче сачувани примерци кованог новца и печати - на којима се никад не јавља звезда (шестокрака или било каква), него радовно глава вука. звезду је Балшићима приписао аутор илирских грбовника, крајем 16. века, кад је Балшиће помешао са напуљским племићима Balzo (који су пореклом из Провансе и са зетском владарском породицом немају никакве везе) па је тако помешао и грбове.

OK u to se trebam uvjeriti.
I dalje ne mogu zamislitio da se car Srbije miješa sa ikakvim kneževima Zete. Najprije jer je Zeta nešto posebno, kao što je vazda i bila, i zapravio ne znam da su Balšići pretendovali na prijesto Nemanjića, već na prijesto Zete ili Duklje. A u prvom redu jer postoje mnogo moćniji pomjesni vladari, mnogo moćniji od nekih tamo Balšića, osim ako se ne želi prikazati kontinuitetom vlasti i kontinuitet srpskog etničko porijeklo stanovnoštvao Zete. Naravno to je besmisleno jer niti znamo niti možemo zanti koji sje narod đe živio na Balkanu u to doba i u kom perovalađujućem broju.

Apsolutno tačno. :ok:

Zaista mi to nebi izgledalo nemoguće, budući su Ilirski grbovnici lažavina od početka do kraja, zapravo nezam ima li išto u njima što je tačno.
 
Poslednja izmena:
I dalje ne mogu zamislitio da se car Srbije miješa sa ikakvim kneževima Zete. Najprije jer je Zeta nešto posebno, kao što je vazda i bila, i zapravio ne znam da su Balšići pretendovali na prijesto Nemanjića, već na prijesto Zete ili Duklje. A u prvom redu jer postoje mnogo moćniji pomjesni vladari, mnogo moćniji od nekih tamo Balšića, osim ako se ne želi prikazati kontinuitetom vlasti i kontinuitet srpskog etničko porijeklo stanovnoštvao Zete. Naravno to je besmisleno jer niti znamo niti možemo zanti koji sje narod đe živio na Balkanu u to doba i u kom perovalađujućem broju.

Nisu Balšići pretendovali na prijesto Nemanjića, a pitanje je da li su za Duklju uopšte i znali da bi pretendovali na njen prijesto. Nije ovdje uopšte riječ o tome.
Jednostavno je neki sastavljač grbova u nekoj stranoj zemlji (recimo Veneciji) vidio novac Balšića gdje je bila oslikana glava vuka sa isplaženim jezikom (koji je on pogrešno protumačio kao glavu vepra sa probijenom strelicom), i na pitanje čiji je to novac, trgovac koji ga je posjedovao mu je mogao odgovoriti da on potiče iz "regnuma Serviae/Rasciae/Sclauonaiae". Stranci su čak u XVIII vijeku prostor Crne Gore smatrali dijelom Kraljevstava Srbije, Albanije ili rjeđe Dalmacije (zavisno od izvora do izvora). A u srednjem vijeku država Balšića je smatrana dijelom Kraljevstva Srbije što je u početku nesporno i bila, mada je kasnije smatrana još češće dijelom Kraljevstva Albanije. Sama Zeta bez obtira na njenu samostalnost nije bila "regnum" - zato nikad nećeš ni naći grb Zete (niti ga je imala) među grbovima srednjovjekovnih "regnuma".
Naravno, ovo je ipak samo jedna logična hipoteza o pojavi probodene glave vepra kao grba Srbije. To ne znači i da je istinita.
 
Poslednja izmena:
Nisu Balšići pretendovali na prijesto Nemanjića, a pitanje je da li su za Duklju uopšte i znali da bi pretendovali na njen prijesto. Nije ovdje uopšte riječ o tome.
Jednostavno je neki sastavljač grbova u nekoj stranoj zemlji (recimo Veneciji) vidio novac Balšića gdje je bila oslikana glava vuka sa isplaženim jezikom (koji je on pogrešno protumačio kao glavu vepra sa probijenom strelicom), i na pitanje čiji je to novac, trgovac koji ga je posjedovao mu je mogao odgovoriti da on potiče iz "regnuma Serviae/Rasciae/Sclauonaiae". Stranci su čak u XVIII vijeku prostor Crne Gore smatrali dijelom Kraljevstava Srbije, Albanije ili rjeđe Dalmacije (zavisno od izvora do izvora). A u srednjem vijeku država Balšića je smatrana dijelom Kraljevstva Srbije što je u početku nesporno i bila, mada je kasnije smatrana još češće dijelom Kraljevstva Albanije. Sama Zeta bez obtira na njenu samostalnost nije bila "regnum" - zato nikad nećeš ni naći grb Zete (niti ga je imala) među grbovima srednjovjekovnih "regnuma".
Naravno, ovo je ipak samo jedna logična hipoteza o pojavi probodene glave vepra kao grba Srbije. To ne znači i da je istinita.

Casino svakako da je taj scenario ne samo logičan več i vlo moguć. Ali s druge strane imamo herkulov pripisan grb koji je apsolutno jednak grbu Srbije sa veprovom glavom, pa je meni još vjerovatnije da je Srbiji pripisan taj grb na jednak način kao i Herkulu, kao nekoj zemlji na Balkanu sa maglovitim znanjem o njenom geografskom položaju. Naročito jer su vremena smutna i ne zna se đe je što i ko je đe. Što se tiče Duklje, to sam siguran da se znalo za prvo kraljevstvo, da se znalo za plemstvo od prvog kraljevstva, i ubijeđen sam da su tu plemenitost od prve svi isticali s naročitim ponosom.
 
Nisu Balšići pretendovali na prijesto Nemanjića, a pitanje je da li su za Duklju uopšte i znali da bi pretendovali na njen prijesto. Nije ovdje uopšte riječ o tome.
Jednostavno je neki sastavljač grbova u nekoj stranoj zemlji (recimo Veneciji) vidio novac Balšića gdje je bila oslikana glava vuka sa isplaženim jezikom (koji je on pogrešno protumačio kao glavu vepra sa probijenom strelicom), i na pitanje čiji je to novac, trgovac koji ga je posjedovao mu je mogao odgovoriti da on potiče iz "regnuma Serviae/Rasciae/Sclauonaiae". Stranci su čak u XVIII vijeku prostor Crne Gore smatrali dijelom Kraljevstava Srbije, Albanije ili rjeđe Dalmacije (zavisno od izvora do izvora). A u srednjem vijeku država Balšića je smatrana dijelom Kraljevstva Srbije što je u početku nesporno i bila, mada je kasnije smatrana još češće dijelom Kraljevstva Albanije. Sama Zeta bez obtira na njenu samostalnost nije bila "regnum" - zato nikad nećeš ni naći grb Zete (niti ga je imala) među grbovima srednjovjekovnih "regnuma".
Naravno, ovo je ipak samo jedna logična hipoteza o pojavi probodene glave vepra kao grba Srbije. To ne znači i da je istinita.

тачно тако.

додао бих само да Балшићи нису били потпуно равнодушни према наслеђу Немањића. и они су (ништа мање од осталих удеоних господара) настојали да (уз територије) приграбе и, ако не престо, онда свакако неки облик владарског престижа. апетити су им порасли после Маричке битке, кад су се проширили и на некадашње поседе Мрњавчевића у Метохији- а пре свега Призрен, где су ковали и свој први новац (1372-1378), са свим препознатљивим одликама немањићких динара (какав су ковали и краљеви Вукашин и Марко):

Došavši u posjed prizrenske kovnice novca i južnih obronaka i kopaoničkog revira sposobni i ambiciozni gospodar zete Đurađ Prvi pristupio je kovanju svog novca sredinom 1372. godine. Novce je kovao po punoj raškoj tradiciji poput novaca kralja Vukašina. Iskovao je pet vrsta novca i svaka vrsta ima ćiriličke natpise što upućuje na zaključak da su sve kovane u Prizrenu.

a) prva vrsta - dinari, na prednjoj strani (aversu) ima natpis u četiri reda koji sadrži invokaciju Hrista i vladarevo ime bez titule a na drugoj strani (reversu) je Hristos na visokom prestolu sa nejasnim slovnim znakom ulijevo;
b) druga vrsta-dinari sa sličnim natpisom u 4 reda kao prva vrsta, i neznatnom razlikom u sadržaju sa stilizovanim i razmještenim slovima a na drugoj strani (umjesto Hrista sa prve vrste) "raški grb" - kaciga sa vitlom i perjanicom, a sa strane grba Đurđevo ime;
c) treća vrsta počinje da se diferencira od raške tradicije i razvija u posebnom smjeru, pojavom dinastičkog amblema. Na prednjoj strani ćirilički natpis kao u prvoj i drugoj vrsti sa neznatnom razlikom, a na drugoj strani po prvi put vučja glava zaokrenuta udesno, sa podbratkom na kacigi a sa desne strane veliko i stilizovano slovo "G".
d) četvrta vrsta, kovana poslije 1374. godine sa natpisom u pet redova na prvoj strani (aversu) a na drugoj strani (reversu) vučja glava zaokrenuta ulijevo vratom nasađena na kaciju a sa strane natpis: Đurđe, i
e) peta vrsta, kovana vjerovatno pred njegovo povlačenje 1378. godine sa ćiriličkim natpisom na prvoj strani u 4 ili 5 reda koji nije jasan, a na drugoj strani vuk na kacigi i sa natpisom: Đurđe, i kraljevski natpis pored natpisa "blagovjerni" i "veliki".
Milovan Šćepanović: NOVAC NA TLU CRNE GORE

посебну пажњу завређује новац Константина Балшића:

Konstantin Balšić (1391-1396), sin Đurđa Prvog Balšića, kovao je jedinu vrstu dinara, na čijoj je prednjoj strani lik vladara pod krunom na niskom prestolu, u desnoj ruci krst a u lijevoj globus sa krstom. Okolo natpis: "D. REX CONSTANTINUS" a na drugoj strani sv. Stefan sa kadionicom u desnoj i jevanđeljem u lijevoj ruci a okolo natpis: "S. STEFANU: SCUTARI". Vjerovatno je kovana 1395. godine. Bio je od Đurđa Drugog preoteo Skadar 1391. godine i držao ga do 1395. godine kada ga je Đurađ povratio sebi.
------------
Novčarstvo zetskih Balšića predstavlja nastavak nemanjićke tradicije što dokazuje i činjenica da Balša Treći aktom prodaje sva svoja legitimna prava svome ujaku despotu Stefanu Lazareviću. Novac sa kraljevskim natpisom Đurađa Prvog i Konstantina takođe ukazuje na njihove neostvarene političke planove i ideje o restauraciju Dušanovog carstva. Slične ambicije imali su i Lazarevići, Kotromanić i Brankovići i još neki drugi.
http://www.montenegrina.net/pages/p...ola1/novac_na_tlu_crne_gore_m_scepanovic.html
http://www.portalanalitika.me/ekonomija/vijesti/21713-balii-su-kovali-sopstvenu-monetu.html

Константин свакако није био краљ (нити му је ко такву титулу признавао), али новац који је ковао јасно говори какве је амбиције имао.
 
Poslednja izmena:
ево још једна занимљивост везана за ковани новац на тлу Црне Горе:

U Ulcinju je za vladavine Nemanjića osnovana kovnice u kojoj je kovan novac od bronze. Na prvom novcu je natpis: Agnus Dei, sa zastavom i natpisom m(oneta) de Dulcino, a na drugoj strani Bogorodica sa Hristom. Na drugoj vrsti iz doba kralja Uroša - na licu slika kralja na prijestolu, s natpisom: „UROSIUS” ili „REХ UROSIUS” a na drugoj strani slika Bogorodice sa Hristom.
Milovan Šćepanović: NOVAC NA TLU CRNE GORE

Ulcinjski folar, iz perioda cara Uroša, ima na aversu figuru cara sa krunom na glavi, žezlom i zemljanim šarom u rukama, dok je sa njegove lijeve strane lav u hodu. Tu je i natpis “VRO(S)IUS”. Na reversu je Bogorodica, zaštitnika grada i natpis: “SC (MA) RIA”.
Pavle V. Novaković: PERPER, CRNOGORSKI NOVAC

негде сам прочитао да се лав налази и на једном од сачуваних печата цара Уроша. ако неко поседује фотографију или цртеж, било би згодно да то постави овде.
 
ево још једна занимљивост везана за ковани новац на тлу Црне Горе:



негде сам прочитао да се лав налази и на једном од сачуваних печата цара Уроша. ако неко поседује фотографију или цртеж, било би згодно да то постави овде.
Ima negdje na netu, ali je u užasnom stanju, ništa se ne vidi :/
 

Back
Top