Грб и застава Србије

то је остатак некада громогласне и амбициозне бољшевичке синтагме - ''народноослободилачки рат и социјалистичка револуција''. револуција пропала, остао још само рат кога се држе због пензија, бања и лечења на ВМА ;)
Да је ово држава та права би остваривали сви учесници ратова и отпора агресијама које је водила наша земља у 20. веку.
Чини се као да су једино бољшевици знали да поштују своје борце.
 
gal_her-vlakc02.jpg


Прелеп грб месне заједнице Влакча.

Шљиве су феноменалне. :D

У сладу са реченим, овај грб села Влакче се састоји из штита, хербалнога полувенца и ленте за гесло. Боје и символи употребљени у њему пажљио су одмерени, како би грб ваљано репрезентовао Титулара и како би на хералдички исправан и визуелно пријемчив начин представио његово повесно наслеђе, привредне и гео-морфолошке особености, као и његове карактеристике и статус, као територијалне јединице.
Речени грб је израђен у степену основнога или малога (само штит) и великога грба (штит, венац и лента за гесло). На овоме месту није згорега нагласити да се велики грб користи у нарочитим приликама и на местима од посебнога церемонијалнога значаја за Месну Заједницу, као што су просторије Савета Месне Заједнице, службене просторије Председника Месне Заједнице и слично. Велики грб може да има нешто ширу намену и користи се и за потребе пригоднога означавања зграда у власништву Месне Заједнице, на таблама које означавају сеоске границе, у просторијама осталих сеоских званичника, као и на службеноме штампаноме материјалу Месне Заједнице (посетнице, меморандуми, саопштења, канцеларијски материјал и сл.), док се основни грб употребљава у још ширем и мање формалноме виду (нпр. на рекламноме материјалу, туристичким брошурама, службеним возилима, билбордима, у домовима грађана и сл.).
+ + +
Елем, основна боја штита је црна, што у хералдици символично може да представља богатство тла и обрадиву земљу, као извор благодети овога краја и као основну привредну узданицу села. Осим тога црна боја, може дискретно да подсећа и на мученичку повест села, препуну горких страдања.
Осим поменуте боје, одлучили смо се и за употребу само једнога хералдичкога метала, тј. злата (у хералдици жута боја одговара злату). На овај начин смо остварили идеал да штит садржи само једну хералдичку тинктуру (боју) и један метал, како би олакшали репродукцију, употребу и препознавање грба у мноштву других месних хералдичких ознака.
Иначе, златна боја символички представља Благослов Божији, материјално и духовно богатство, непропадивост или вечност, као и боју зрелог жита, тј. богатство поднебља. Ипак, посебно је важно истаћи да златна боја представља боју Вечнога Живота и његове непролазне Славе. Иначе, златна боја подсећа на Свештено предање Православнога Иконописа, према којему је златна боја преображене природе у Господу нашему Исусу Христу, као и преображујуће таворске Светлости Христове. Златна је, према томе, боја Царства Небеснога, ''које није од овога света'' и којему имају да стреме сви житељи Влакче, као и сви други путници на пропутовању кроз ову ''долини суза''. Зато је, дакле, златна боја у срцу овога грба, као и сваке наше наде.
Приликом одабира основних боја и елемената грба, сусрели смо се са недостатком сачуване локалне херадичке традиције, али и са богатством повесних и других података, довољно инспиративних за ваљано обликовање грба и одабир кључних елемената на штиту.
С' тиме у вези, није без значаја ни чињеница да је златно-црна комбинација део нашега наслеђа, којега баштинимо и као земља из источноромејскога (тзв. византијскога) цивилизацијскога круга, јер су управо те боје кориштене у символици самих Василеваса, а доцније су се одатле, у истој улози, прошириле и на Царску Русију, Аустрију и др...
Елем, главни елеменат, упошљен у овоме грбу, јесте карактеристична фронтална макета ваздухоплова типа Фарман ХФ-20 на проширеној златној греди, каквим је пилотирао и најзнаменитији житељ овога села, наредник пилот Михаило Петровић. Иначе, он је у оваквоме авиону положио и живот на олтар Отачаства приликом опсаде Скадра 1913. године Господње, као прва жртва ратнога ваздухопловства у свету. Употребу баш овога елемента у штиту и то на самоме почасноме месту, оправдава чињеница да је наредник пилот Михаило Петровић извео први борбени лет у историји светске авијације управо у ваздухоплову овога типа.
Како било, за нас је, са хералдичкога становишта посматрано, посебно битно да тај особени хералдички елеменат овај грб чини заиста јединственим и препознатљивим, истовремено остајући у домену хералдички исправнога и прихватљивога.

Више поменуте греде са авионом (у кантонима у глави штита) се налазе два златна трнова венца, који символички подсећају на два ужасна страдања села у Првоме и Другоме светскоме рату. Довољно је подсетити да је ово, релативно мало, село само у Другоме светскоме рату изгубило око 150 мушкараца! Управо зато и употребљени венци сугеришу двоструко страдање и невину жртву сељана за слободу, налик невиној и свеспасавајућој Голотској Жртви Господа нашега Исуса Христа.
То је повест, која опомиње али и даје подстрека за нови живот и успехе села. То је жртва из чијега се пепела рађа Вечни Живот и будућност Влакче, о чему сведоче и стихови највећега песника српскога језика, Владике Петра II (Петровића-Његоша): ''Васкрсења не бива без смрти''.
Даље, у стопи (дну) штита је смештена хералдичка представа рака, која символички упућује на врло значајан топоним у вези са селом, али и нешто шире. Наиме, кроз село протиче поток звани Раковица, по којему назив носи и сеоска Црква. Још значајније је да је у давнини то била и локација истоименога Манастира, чији су монаси, после спаљивања и страдања Манастира од стране Турака, побегли и основали нову монашку Обитељ у близини Београда. Своме новоме Манастиру дадоше име по староме и тако је дошло до тога да и једна од београдских Општина данас носи име по маломе потоку у шумадијскоме селу Влакчи.
Описани штит је са обе стране обухваћен полувенцем сачињеним од две гране шљиве у роду, што јасно и недвосмислено упућује на Шумадију и Србију уопште, али и на само село Влакчу, које је у воћарскоме крају познатоме и по шљиви.
Као што је то случај са свим новијим месним грбовима у Србији, укључујући и прву непосредно надређену територијалну јединицу – Град Крагујевац, лента за мото, девизу или гесло грба садржи име Титулара. Дакле, испод штита је развијен свитак за гесло грба, на којему стоји исписано: ВЛАКЧА.

БЛАЗОН ГРБА:

На црноме, греда проширена златна са авионом типа Фарман ХФ-20 спреда црним, између два трнова венца и рака све златно, све окружено полувенцем од шљивових грана у роду природних, а испод свега је свитак са именом Титулара.
http://www.czipm.org/vlakca-analiza.html
 
Влајкец, питао си за Косовски божур (Syn. - Paeonia byzantina Glus. / Paeonia peregrina Miller / Paeonia decora Anderson)

paeperegrherb1.jpg


Kosovian Peony - The most distributed of all peony species in Serbia; its habitats are forest slopes, bright sunny oak forests and clearings.

то је врста дивљег божура- биљка расте од 30-60 cm висине, са листовима који су при врху троделни, цвет је пречника 7-13 cm, сличан цвету мака, са изразито црвеним латицама скоро скерлетне боје и мноштвом жутих прашника у средини. по изгледу личе на ружу, али се никад не отварају потпуно, него задржавају лоптаст облик.
 
Јесам ли ја нешто пропустио или се овакав грб цара Константинопоља не среће често?

jbjb.jpg


Извор: Sammlung von Wappen aus verschiedenen, besonders deutschen Ländern

не могу да верујем :D апсолутно сам фасциниран! већ око 1.600 године имамо спојена два византијска грба у једну целину на начин који представља вероватно најстарији приказ грба који је данас грб Србије. браво Ројалиста! ако ме ико на овој теми сваки пут изнова изненади и одушеви, то си онда ти :)
 
A evo ga

Otud mi i ideja da su Njemci htjeli proširiti svoj uticaj na Baklkan preko Srbije kojoj su namjenili ulogu nove Vizantije naravno pod njihovom kontrolom. Pa otud i Srbiji ovakav grb koji je izgleda smišljen u Svetom rimskom carstvu. Mada mi nije daleko ni ideja da je Srbija namjerno uzela taj grb kako bi izrazila svoje pretenzije na prijesto Vizantije. Netreba se zaboraviti da su postojale vrlo intezivne veze između Srbije i SRC, sve dok se Rusko carstvo nije dosjetilo da na Balkanu mogu više učiniti preko Srbije nego preko Bugarske. istina i ono je tu bilo prevtljivo pa se priklanjalo čas jednim čas drugim, a Crnu Goru su izigrali na samom početku.
I još jednom ipak se radi o ognjilima kako se lijepo vidi i na slici. Opisi o slovima B ili C su naknadne priče kojima se objašnjava gotova slika.
 
Poslednja izmena:
не могу да верујем :D апсолутно сам фасциниран! већ око 1.600 године имамо спојена два византијска грба у једну целину на начин који представља вероватно најстарији приказ грба који је данас грб Србије. браво Ројалиста! ако ме ико на овој теми сваки пут изнова изненади и одушеви, то си онда ти :)

Ни ја нисам могао да верујем. Кад сам угледао у дну странице тај грб био сам толико изненађен да још само недостајало да изнад пише нешто у вези Србије, па да паднем у стање екстазе. Мада то би већ било превише, ионако више од узбуђења нисам могао да испратим грбовник до краја. :D

Још једном, задовољство ми је што увек могу с нечим новим да вас обрадујем. :)

Stvarno neverovatno!

Samo da krila nisu podignuta i da ima krinova (boje se podrazumevaju, ovo svakako nije ispravan odabir...) = mali grb Srbije! :D

Управо тако, невероватно. :D

Разлике су у томе што недостају љиљани, што су овде од вишка ореоли око глава орла, као и крила која су подигнута. Што се тиче боја, требало би још проверити на оригиналној страници, али рекао бих да је грб недовршен, а на основу кратких упутстава типа "r." могло би се закључити да је штит требао да буде црвен (нем. Rot), док би све остало, наравно, било златно.
 
A evo ga

Otud mi i ideja da su Njemci htjeli proširiti svoj uticaj na Baklkan preko Srbije kojoj su namjenili ulogu nove Vizantije naravno pod njihovom kontrolom. Pa otud i Srbiji ovakav grb koji je izgleda smišljen u Svetom rimskom carstvu. Mada mi nije daleko ni ideja da je Srbija namjerno uzela taj grb kako bi izrazila svoje pretenzije na prijesto Vizantije. Netreba se zaboraviti da su postojale vrlo intezivne veze između Srbije i SRC, sve dok se Rusko carstvo nije dosjetilo da na Balkanu mogu više učiniti preko Srbije nego preko Bugarske. istina i ono je tu bilo prevtljivo pa se priklanjalo čas jednim čas drugim, a Crnu Goru su izigrali na samom početku.
I još jednom ipak se radi o ognjilima kako se lijepo vidi i na slici. Opisi o slovima B ili C su naknadne priče kojima se objašnjava gotova slika.

Eh?

KNP.jpg


Na ovoj slici lijepo vidiš ognjila, a ne grčka slova beta??? :confused:
Da nisi možda mislio na neku drugu sliku, zato što je ovdje posebno očigledno, da su u pitanju slova b?

Kao je ta grb stigao do Srba, poznato nam je danas - uveo ga je mitropolit beogradski i poglavar Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji Mojsije Petrović 1725. godine, tako što je vidio grb Srbije u djelu Pavla Ritera Vitezovića štampanom u carskoj prestonici, Beču, početkom tog stoljeća (1701. godine ako se ne varam).
To su bila vrlo važna vremena, a mitropolit Mojsije je obilježio period Kraljevstva Srbije iz prve polovine XVIII stoljeća.

Što se tiče nekakvih mogućnosti da je mitropolit Mojsije to preuzeo iz ilirskih grbovnika kako bi nekako opravdao nekakve tobožnje pretenzije Srbije nad Vizantijom, FORMICe, to zaista ne zvuči baš realno...

Ne mogu da pronađem na internetu Vitezvićev grb Srbije, ako neko zna, bilo bi lijepo da ga ovdje postavi.
 
Poslednja izmena:
Eh?

KNP.jpg


Na ovoj slici lijepo vidiš ognjila, a ne grčka slova beta??? :confused:
Da nisi možda mislio na neku drugu sliku, zato što je ovdje posebno očigledno, da su u pitanju slova b?

Kao je ta grb stigao do Srba, poznato nam je danas - uveo ga je mitropolit beogradski i poglavar Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji Mojsije Petrović 1725. godine, tako što je vidio grb Srbije u djelu Pavla Ritera Vitezovića štampanom u carskoj prestonici, Beču, početkom tog stoljeća (1701. godine ako se ne varam).
To su bila vrlo važna vremena, a mitropolit Mojsije je obilježio period Kraljevstva Srbije iz prve polovine XVIII stoljeća.

Što se tiče nekakvih mogućnosti da je mitropolit Mojsije to preuzeo iz ilirskih grbovnika kako bi nekako opravdao nekakve tobožnje pretenzije Srbije nad Vizantijom, FORMICe, to zaista ne zvuči baš realno...

Ne mogu da pronađem na internetu Vitezvićev grb Srbije, ako neko zna, bilo bi lijepo da ga ovdje postavi.

Pobratime nema ni malo b od B klikni na sliku i iđećeš, jasna prestava ognjila u heraldici jednako ka o na grbu bretanje ili u prestavama ordena zlatnog runa.
Zašto nebi zvučalo realno?
Ako su kao što jesu na carskom dvoru razmatrali ideju odbacanja Turskog carstva sa Balkana i ako su koa što jesu kao udrane jedinici zamišljali Srbe koji su i onako bili pod vojnom komandom carstva u Krajinama, zašto nije moguće da su Njemci kao protivtežu Mađarima htjeli uvesti u slovenski državu (Srbiju) kojoj bi obećali i Carigrad naravno u bratskoj vezi sa Njemcima. Meni to izgleda vrlo moguće.



Žao mi Grka :roll: Mi im otesmo grb, a južna braća Makedoniju. Šta ostade njima, dugovi ?
Zaista je odavno izreka dužan kao Grčka. Mada se ne rdi o otimanju grba. Grbovi nijesu isti jer su boje različite, ali je opšti izgled jasna pretenzija. Pa čak je i ideja bila da Grcima ostane Peloponez, Srbima Solun i Sveta Gora a ostatak Bugarskoj. Poslijesu neke druge sile upetljale prste, pa Turci još drže Carigrad i parče Evrope. A zapravo neznam ni koliko su oni Turci, jer pravi turci iamju kose oči a ovi su zapravo islamizirani Grci, nešto kao Bosanci kod nas.
 
Poslednja izmena:
Eh?

jbjb.jpg


Na ovoj slici lijepo vidiš ognjila, a ne grčka slova beta??? :confused:
Da nisi možda mislio na neku drugu sliku, zato što je ovdje posebno očigledno, da su u pitanju slova b?

нема никакве сумње да се на овој слици ради о огњилима, а не о словима. већ од 15./16. века у западним грбовницима крст се редовно представља између четири огњила, а не четири бете. међутим, на овој теми нашу пажњу је заокупило и то шта се као шаржа појављује у старијим изворима, посебно оним који су аутентично византијски; и како се она током времена мењала да би попримила облик какав данас има. Стојан Новаковић, идејни творац грба Краљевине Србије, мудро се досетио да преко штита са двоглавим орлом стави уметнути штит са крстом и огњилима (грб Кнежевине) и тако их споји у једну целину. међутим, и пре њега исту хералдичку композицију срећемо на оном познатом рељефу са Куле Ненадовића у Ваљеву. све док Ројалиста није поставио ову илустрацију из немачког грбовника из око 1600. године, ја сам био убеђен да се та два грба спојена на такав начин нису појављивали у ранијим изворима. тиме је ово откриће значајније и драгоценије, јер сад можемо јасније пратити развојни пут и порекло ових знамења.

Kao je ta grb stigao do Srba, poznato nam je danas - uveo ga je mitropolit beogradski i poglavar Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji Mojsije Petrović 1725. godine, tako što je vidio grb Srbije u djelu Pavla Ritera Vitezovića štampanom u carskoj prestonici, Beču, početkom tog stoljeća (1701. godine ako se ne varam). To su bila vrlo važna vremena, a mitropolit Mojsije je obilježio period Kraljevstva Srbije iz prve polovine XVIII stoljeća.
Što se tiče nekakvih mogućnosti da je mitropolit Mojsije to preuzeo iz ilirskih grbovnika kako bi nekako opravdao nekakve tobožnje pretenzije Srbije nad Vizantijom, FORMICe, to zaista ne zvuči baš realno... Ne mogu da pronađem na internetu Vitezvićev grb Srbije, ako neko zna, bilo bi lijepo da ga ovdje postavi.

можда су се митрополити повели за оним што је Витезовић у свом делу представио као грб Србије, међутим, цео један век пре Витезовића у илирским грбовницима се сребрни крст између четири огњила на црвеном штиту приказује као грб Србије. одатле га је и Витезовић преузео. нашу радозналост побуђује то како и одакле је тај грб доспео у илирску хералдику.
 


Žao mi Grka :roll: Mi im otesmo grb, a južna braća Makedoniju. Šta ostade njima, dugovi ?

Да кажемо прецизније преузели, а не отели.После нестанка Византије тај грб нико више није ни имао да баштини јер је армигер нестао.
Уз то у Византији се нигде не јавља представа крста са четири огњила на грудима двоглавог орла или грешим!!!!
 
Да кажемо прецизније преузели, а не отели.После нестанка Византије тај грб нико више није ни имао да баштини јер је армигер нестао.
Уз то у Византији се нигде не јавља представа крста са четири огњила на грудима двоглавог орла или грешим!!!!

све земље које су део византијског цивилизацијског круга могу се с пуним легитимитетом позивати на њено културно (па и хералдичко) наслеђе и симболе, јер Византија је била царство, а национална држава једног народа. с тога се не може раћи да је Србија ''отела'' знамења, јер је и она припадала тој заједници, која је битан део нашег идентитета.
 
све земље које су део византијског цивилизацијског круга могу се с пуним легитимитетом позивати на њено културно (па и хералдичко) наслеђе и симболе, јер Византија је била царство, а национална држава једног народа. с тога се не може раћи да је Србија ''отела'' знамења, јер је и она припадала тој заједници, која је битан део нашег идентитета.

Srbija: 77.500 km2 = Srbija vizantijskog carstva: 56.000 km2 (2/3) + Srbija nemačkog carstva (Vojvodina): 21.500 km2 (1/3) :)

1.jpg
 
Poslednja izmena:
Srbija: 77.500 km2 = Srbija vizantijskog carstva: 56.000 km2 (2/3) + Srbija nemačkog carstva (Vojvodina): 21.500 km2 (1/3) :)

Pogledajte prilog 260823

немачко и угарско хералдичко наслеђе је и сачувано међу пречанским Србима- данас многи градови имају грбове које су добили за време аустријских царева. читав низ векова ми смо одатле примали културне утицаје, политичке идеје и правне институције. међутим, као нација/држава не знам с колико права се можемо позивати на хабзбуршко наслеђе, тим пре што је Србија своју политичку судбину везала за идеју уништења Аустро-Угарске.
 
немачко и угарско хералдичко наслеђе је и сачувано међу пречанским Србима- данас многи градови имају грбове које су добили за време аустријских царева. читав низ векова ми смо одатле примали културне утицаје, политичке идеје и правне институције. међутим, као нација/држава не знам с колико права се можемо позивати на хабзбуршко наслеђе, тим пре што је Србија своју политичку судбину везала за идеју уништења Аустро-Угарске.

Sve države koje su nastale raspadom Austro-Ugarske su težile tome? Nismo ih mi pobedili, nego svi zajedno (Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Hrvatska...)
Ja bi pre rekao da je samo pobedila vizantijska struja u odnosu na austro-ugarsku struju. Srbi su ionako skloni podelama. Nego, šta je sa turskim nasleđem, oni su nekako najduže vladali? Nekako ja mislim da smo jedina država u evropi koja nema npr. arhitektonsko nasledje od oko 1500 do oko 1800 godine. Rušeći tursko nasledje, rušili smo i svoje.
 
Poslednja izmena:
Sve države koje su nastale raspadom Austro-Ugarske su težile tome? Nismo ih mi pobedili, nego svi zajedno (Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Hrvatska...)
Ja bi pre rekao da je samo pobedila vizantijska struja u odnosu na austro-ugarsku struju. Srbi su ionako skloni podelama. Nego, šta je sa turskim nasleđem, oni su nekako najduže vladali? Nekako ja mislim da smo jedina država u evropi koja nema npr. arhitektonsko nasledje od oko 1500 do oko 1800 godine. Rušeći tursko nasledje, rušili smo i svoje.

проблем османске архитектуре је што су грађевина махом прављене од трошног материјала (дрвета и ћерпича), што је градњу чинило јефтином и брзом, али зато и непостојаном.
 
Srbija: 77.500 km2 = Srbija vizantijskog carstva: 56.000 km2 (2/3) + Srbija nemačkog carstva (Vojvodina): 21.500 km2 (1/3) :)

Pogledajte prilog 260823

Нема везе површина земље са њеним наслеђем, поготово што се то често мењало.
Срби долазећи на Балкан скоро потпуно припадају византијском кругу утицаја, касније се ситуација мења, да би са појавом хералдике било негде пола-пола.

Sve države koje su nastale raspadom Austro-Ugarske su težile tome? Nismo ih mi pobedili, nego svi zajedno (Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Hrvatska...)
Ja bi pre rekao da je samo pobedila vizantijska struja u odnosu na austro-ugarsku struju. Srbi su ionako skloni podelama. Nego, šta je sa turskim nasleđem, oni su nekako najduže vladali? Nekako ja mislim da smo jedina država u evropi koja nema npr. arhitektonsko nasledje od oko 1500 do oko 1800 godine. Rušeći tursko nasledje, rušili smo i svoje.

Није баш да нема, остале су и неке џамије, али ислам није познат по хералдици, управо у време њега она и замире на овим просторима.
 

Back
Top