Прелеп грб месне заједнице Влакча.
Шљиве су феноменалне.
У сладу са реченим, овај грб села Влакче се састоји из штита, хербалнога полувенца и ленте за гесло. Боје и символи употребљени у њему пажљио су одмерени, како би грб ваљано репрезентовао Титулара и како би на хералдички исправан и визуелно пријемчив начин представио његово повесно наслеђе, привредне и гео-морфолошке особености, као и његове карактеристике и статус, као територијалне јединице.
Речени грб је израђен у степену основнога или малога (само штит) и великога грба (штит, венац и лента за гесло). На овоме месту није згорега нагласити да се велики грб користи у нарочитим приликама и на местима од посебнога церемонијалнога значаја за Месну Заједницу, као што су просторије Савета Месне Заједнице, службене просторије Председника Месне Заједнице и слично. Велики грб може да има нешто ширу намену и користи се и за потребе пригоднога означавања зграда у власништву Месне Заједнице, на таблама које означавају сеоске границе, у просторијама осталих сеоских званичника, као и на службеноме штампаноме материјалу Месне Заједнице (посетнице, меморандуми, саопштења, канцеларијски материјал и сл.), док се основни грб употребљава у још ширем и мање формалноме виду (нпр. на рекламноме материјалу, туристичким брошурама, службеним возилима, билбордима, у домовима грађана и сл.).
+ + +
Елем, основна боја штита је црна, што у хералдици символично може да представља богатство тла и обрадиву земљу, као извор благодети овога краја и као основну привредну узданицу села. Осим тога црна боја, може дискретно да подсећа и на мученичку повест села, препуну горких страдања.
Осим поменуте боје, одлучили смо се и за употребу само једнога хералдичкога метала, тј. злата (у хералдици жута боја одговара злату). На овај начин смо остварили идеал да штит садржи само једну хералдичку тинктуру (боју) и један метал, како би олакшали репродукцију, употребу и препознавање грба у мноштву других месних хералдичких ознака.
Иначе, златна боја символички представља Благослов Божији, материјално и духовно богатство, непропадивост или вечност, као и боју зрелог жита, тј. богатство поднебља. Ипак, посебно је важно истаћи да златна боја представља боју Вечнога Живота и његове непролазне Славе. Иначе, златна боја подсећа на Свештено предање Православнога Иконописа, према којему је златна боја преображене природе у Господу нашему Исусу Христу, као и преображујуће таворске Светлости Христове. Златна је, према томе, боја Царства Небеснога, ''које није од овога света'' и којему имају да стреме сви житељи Влакче, као и сви други путници на пропутовању кроз ову ''долини суза''. Зато је, дакле, златна боја у срцу овога грба, као и сваке наше наде.
Приликом одабира основних боја и елемената грба, сусрели смо се са недостатком сачуване локалне херадичке традиције, али и са богатством повесних и других података, довољно инспиративних за ваљано обликовање грба и одабир кључних елемената на штиту.
С' тиме у вези, није без значаја ни чињеница да је златно-црна комбинација део нашега наслеђа, којега баштинимо и као земља из источноромејскога (тзв. византијскога) цивилизацијскога круга, јер су управо те боје кориштене у символици самих Василеваса, а доцније су се одатле, у истој улози, прошириле и на Царску Русију, Аустрију и др...
Елем, главни елеменат, упошљен у овоме грбу, јесте карактеристична фронтална макета ваздухоплова типа Фарман ХФ-20 на проширеној златној греди, каквим је пилотирао и најзнаменитији житељ овога села, наредник пилот Михаило Петровић. Иначе, он је у оваквоме авиону положио и живот на олтар Отачаства приликом опсаде Скадра 1913. године Господње, као прва жртва ратнога ваздухопловства у свету. Употребу баш овога елемента у штиту и то на самоме почасноме месту, оправдава чињеница да је наредник пилот Михаило Петровић извео први борбени лет у историји светске авијације управо у ваздухоплову овога типа.
Како било, за нас је, са хералдичкога становишта посматрано, посебно битно да тај особени хералдички елеменат овај грб чини заиста јединственим и препознатљивим, истовремено остајући у домену хералдички исправнога и прихватљивога.
Више поменуте греде са авионом (у кантонима у глави штита) се налазе два златна трнова венца, који символички подсећају на два ужасна страдања села у Првоме и Другоме светскоме рату. Довољно је подсетити да је ово, релативно мало, село само у Другоме светскоме рату изгубило око 150 мушкараца! Управо зато и употребљени венци сугеришу двоструко страдање и невину жртву сељана за слободу, налик невиној и свеспасавајућој Голотској Жртви Господа нашега Исуса Христа.
То је повест, која опомиње али и даје подстрека за нови живот и успехе села. То је жртва из чијега се пепела рађа Вечни Живот и будућност Влакче, о чему сведоче и стихови највећега песника српскога језика, Владике Петра II (Петровића-Његоша): ''Васкрсења не бива без смрти''.
Даље, у стопи (дну) штита је смештена хералдичка представа рака, која символички упућује на врло значајан топоним у вези са селом, али и нешто шире. Наиме, кроз село протиче поток звани Раковица, по којему назив носи и сеоска Црква. Још значајније је да је у давнини то била и локација истоименога Манастира, чији су монаси, после спаљивања и страдања Манастира од стране Турака, побегли и основали нову монашку Обитељ у близини Београда. Своме новоме Манастиру дадоше име по староме и тако је дошло до тога да и једна од београдских Општина данас носи име по маломе потоку у шумадијскоме селу Влакчи.
Описани штит је са обе стране обухваћен полувенцем сачињеним од две гране шљиве у роду, што јасно и недвосмислено упућује на Шумадију и Србију уопште, али и на само село Влакчу, које је у воћарскоме крају познатоме и по шљиви.
Као што је то случај са свим новијим месним грбовима у Србији, укључујући и прву непосредно надређену територијалну јединицу – Град Крагујевац, лента за мото, девизу или гесло грба садржи име Титулара. Дакле, испод штита је развијен свитак за гесло грба, на којему стоји исписано: ВЛАКЧА.
БЛАЗОН ГРБА:
На црноме, греда проширена златна са авионом типа Фарман ХФ-20 спреда црним, између два трнова венца и рака све златно, све окружено полувенцем од шљивових грана у роду природних, а испод свега је свитак са именом Титулара.
http://www.czipm.org/vlakca-analiza.html
Mi im otesmo grb, a južna braća Makedoniju. Šta ostade njima, dugovi ?
