ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
-
- Popularno:
- Hrvatski genocid nad Srbima u Mačvi i...
- Decembar je mesec kad će Vučić morati...
- Zašto žene sve analiziraju?
- Zasto Srbi kao hriscanska nacija veruju...
- Muškarci ne seksaju (uvek) ženu koju...
- Da li imate razumevanje za one koji...
- Psihološki profil Bačulova
- Policija mu presrela automobil! Ovo je...
- Zasto je Monika Beluci tako savrsena ?
- Vučić: Izvinjavam se zbog stvari koje...
Грб и застава Србије
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Battlecat
Iskusan
- Poruka
- 6.977
Ne razumem ovaj zakoseni polozaj u odnosu na krst. Sta je sa prostorom izmedju ocila i krsta ?! Ako krst svojim oblikom diktira bazu dalje gradje ne razumem kako se tu uklapa nesto zakoseno i pravi totalno novi koncept. Ovako deluje deformisano i neharmonicno. Kao da iskrivljeno kljestima ka unutra. Onda bi ocila morala da budu malo vise spicasta ka unutra, a sa strane ( na krajevima ocila ) da se doda nesto da prati pravilo i oblik krsta sa spoljne strane.
Da bi izgledalo kao da ima vezu jedno sa drugim a ne kao da je na silu umetnuto.
Da bi izgledalo kao da ima vezu jedno sa drugim a ne kao da je na silu umetnuto.
Poslednja izmena:
Sreten Žujović
Elita
- Poruka
- 24.255
Оно "оцила окренута ка крсту" може значити две ствари: 1) окренуто ка средини крста 2)окренуто ка краковима крста
Овде је пример број 1.
Овде је пример број 1.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Хералдика је све опћа као и друге уметности, и културно просветна установа као и друге школе. А настала је већином у хришћанском свету и култури као и потребама за ширење и очување хришћанских достигнућа. Поред тога и шарже су већином са својим значењима и симболиком верског порекла. Другим речима, грб описује човека. вредностима Божјег закона
Мислим да то нема правилно значење јер је настало тако што је онај хералдичар прочитао да су грчка слова бета адосе а овако како су постављена она нису ни адосе ни афронте. Мислим да је то иста грешка као и сам термин оцила или огњила- Француски краљ је објаснио зашто је употребио латинично Б као огњило и као свој шарж чак и свој слоган и њему је све по правилу. Ми да се незнам колико трудимо не можемо та значења пренети на наше и византијске шарже јер се та значења не могу изједначити и ако су слова истог облика.
Poslednja izmena od moderatora:
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
грб на застави регуларне устаничке војске из 1809. године.
О oвaквоj представци тетраграма пише у ,,Устав Књажества Сербие,, из 1835. године...
О oвaквоj представци тетраграма пише у ,,Устав Књажества Сербие,, из 1835. године...
тетраграм на сребрњаку деспота Стефана Лазаревића
кованог 1402. године у част прогласа Српске Деспотовине
и грб Србије из Коренић-Неорићевог грбовника 1595.
грб Србије из Београдског грбовника II 1590.
прва Српска пoморска застава
грб СПЦ
кованог 1402. године у част прогласа Српске Деспотовине
и грб Србије из Коренић-Неорићевог грбовника 1595.
грб Србије из Београдског грбовника II 1590.
прва Српска пoморска застава
грб СПЦ
Poslednja izmena:
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
То је слаби превод немачког израза, окренута ван или унутра, иначе се каже адосе или афронте. Мислим да то произлази из наше упорности да прихватимо оно што нам је неко наметнуо уместо да то исправимо.
Battlecat
Iskusan
- Poruka
- 6.977
Mislim da je u slucaju despota Stefana Lazarevica u pitanju mesec, a ne ognjila. Neki motivi su se javljali na novcu krstaskih porodica a sudeci po njegovom krstaskom clanstvu u redu zmaja to bi onda moglo da ima veze... Tako da mislim da su jednostavno meseci.
nenad1978
Primećen član
- Poruka
- 617
Meni najlepši onako u estetskom smislu
da na nekim prijethodnim postovima ovdje ili na srodnoj temi je objašnjeno da su znaci po ugledu sa novaca Mađarskog Kraljevstva. Zapravo prema primejerima su isti i jesu mjesečevi srpovi.
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
A како објаснити ове представке грба, ове младе месеце?
1282-1285.
Грбовник ,,Segar´s Roll,, који је у власништву College of Arms у Лондону , настао око 1282-1285. године.
погледајте први ред одозго, трећи je грб Константинопоља ( Цариградa )
http://3.***************/_Hsy15Eq9SAg/SYhK87WxhdI/AAAAAAAABYo/xTLMOfkNNPY/s400/segars.jpg
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1244-1280
Маргарет, звaна од Цариграда ( 2. јуна 1202 - 10. фебруар 1280) била је грофица од Фландрије од 1244 до 1278 и такође, грофица од Хаинаутa од 1244 до 1253 и поново од 1257 до њене смрти. Она је била млађа ћерка Балдвинa I од Цариграда (Baldwin I of Constantinople)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1387.
Catalan Atlas Abraham Cresques (died 1387) with his son Jehuda Cresques
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1493.
Штитови на капијама Константинопоља ( Цариградa )
из дела ,, Liber Chronicarum ,, Хартмана Шeдела ( Hartmann Schedel ) , Нинберг 1493.године.
1282-1285.
Грбовник ,,Segar´s Roll,, који је у власништву College of Arms у Лондону , настао око 1282-1285. године.
погледајте први ред одозго, трећи je грб Константинопоља ( Цариградa )
http://3.***************/_Hsy15Eq9SAg/SYhK87WxhdI/AAAAAAAABYo/xTLMOfkNNPY/s400/segars.jpg
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1244-1280
Маргарет, звaна од Цариграда ( 2. јуна 1202 - 10. фебруар 1280) била је грофица од Фландрије од 1244 до 1278 и такође, грофица од Хаинаутa од 1244 до 1253 и поново од 1257 до њене смрти. Она је била млађа ћерка Балдвинa I од Цариграда (Baldwin I of Constantinople)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1387.
Catalan Atlas Abraham Cresques (died 1387) with his son Jehuda Cresques
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1493.
Штитови на капијама Константинопоља ( Цариградa )
из дела ,, Liber Chronicarum ,, Хартмана Шeдела ( Hartmann Schedel ) , Нинберг 1493.године.
Battlecat
Iskusan
- Poruka
- 6.977
Pa tako sto su mesec i zvezda i bili znak Konstantinopolja i kako se god vec zvao sve ... Mozda je zvezda zamenjena krstom i zadrzani meseci ko zna. Glavno je da je kao ideja obnove Srbije posle Osmanlija uzeta neka nova Bizantija 
Tako ti simboli dospevaju u srpsku heraldiku...
Tako ti simboli dospevaju u srpsku heraldiku...
mladjo82
Primećen član
- Poruka
- 847
Ах што ме сваки пут пријатно изненаде...палата Предсједника Српске, Бања Лука:
# детаљ са заставицом у позадини ;-).
# детаљ са заставицом у позадини ;-).
Poslednja izmena:
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
грб краља Вукашина је карика која недостаје. кад би се негде пронашао печат, новац или бар сачуван опис- сложио би се мозаик.
Battlecat
Iskusan
- Poruka
- 6.977
Pa moguce i da ima po evropskim grbovnicima samo je pitanje kako je napisan, odnosno obelezen.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Значи да требамо наћи како јѕ Орбин дошао до њега.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
тако је. с обзиром да су остали грбови владара и крупне властеле нашли своју потврду и у аутентичним изворима, даје се наслутити да и овај грб што га је Орбин приписао Мрњавчевићима није тек пука измишљотина. а за нас је најбитнији јер решава загонетку огњила и слова.
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Није из времена Орбинија, али може да послужи као увод у ову тему – два грба Мрњавчевића из Der Adel des Königreichs Dalmatien (1873):
http://postimage.org/image/5wpjnkog7
http://postimage.org/image/fup594hpb
http://postimage.org/image/5wpjnkog7
http://postimage.org/image/fup594hpb
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
То је познати бискуп из Шибеника, али није потпуно објашњен ни код г. Ацовића. Иначе неко је у почетку теме навео да јр краљ Драгутин имао тај грб у својој краљевини Србији у Срему, значи 13-ог или почетком 14-ог века, и на томе је остало.
Sreten Žujović
Elita
- Poruka
- 24.255
Која је овде симболика снопа?
nenad1978
Primećen član
- Poruka
- 617
Која је овде симболика снопа?
Simbol državnog suvereniteta i državna vlasti.
Poslednja izmena od moderatora:
Pre nekoliko godina citao sam o preklu krsta i cetiri s. U toj studiji se tvrdi a postoje i neki arheoloski dokazi da je taj simbol daleko stariji nego sto se misli. Video sam fotografiju figure boginje koja se zove Servica ili tako nekako, ne secam se, koja kao patern na svojoj haljini ima simbole krsta i cetisri s. Pitanje je koliko je verodostojna ta studija, mozda su arheoloski nalazi falsifikat. Ipak secam se da sam odavno cuo, pre nego sto sam citao gorepomenuto, da je simbol cetiri s daleko stariji od hriscanstva i da krst ne predstavlja hriscanski simbol vec nesto drugo.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
овај чланак нам може помоћи да сагледамо шире политичке прилике и намере у време кад је Орбин писао своје дело
Zdenko Zlatar - Kraljevstvo Slavena u međunarodnom političkom, ekonomskom i kulturnom kontekstu (o. 1550-1610)
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Н
На основу овог чланка можемо одбацити Орбина и све који су га цитирали у вези Грба Србије. То значи да је Грб добивен од византијског цара, или да га је неко од владара тог доба дао израдити по угледу на византијски. Хвала ти Статлер и Валдорфе, Ово би трбао бити прелом у логици о постанку грба Србије а можда и Византије.
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
Извор текста без слика: ЂАКОН НЕНАД М. ЈОВАНОВИЋ, Грбови, заставе и химне у историји Србије, Светигора, Београд-Цетиње, 2010
Званични почетак српске државне вексилологије у правом смислу речи се може везивати тек за 1835. годину Господњу. Наиме и поред тако дугог српског вексилолошког предања, које се протеже кроз најмање један миленијум, тек Сретењски устав доноси званичну одредбу о застави Србије и то у глави другој, под насловом Боја и грб Сербије, тј. у трећем члану где стоји: Боја народна Србска јест отворено-црвена, бјела и челикасто-угасита.
Из познатих разлога, овај Устав није потрајао, али остаје чињеница да је наша прва званична застава била тробојка са распоредом боја: црвено-бело-плаво. На средини ове заставе је био аплициран тадашњи грб Кнежевине Србије.
Као што је био случај и са грбом, нови Устав Србије, из 1838. године, не доноси одредбе о застави. Међутим, услед велике упорности кнеза Милоша и реалне потребе за постојањем такве заставе, исте те године је издејствован нарочити султански Ферман, којим је Србији одређена застава.
Ово је, заправо, кључни моменат у дугој повести развоја србске државне заставе, будући да она сада прима поредак боја, који је задржала до дана данашњег. Наиме, у Ферману стоју да ће то бити барјак: на коме ће горња част црвена, средња плава, а доња беле боје бити.
Постоји неколико верзија објашњења због чега је, заправо, дошло до озакоњења заставе Србије са новим распоредом боја.
Реконструкција заставе Србије из 1838. године
Наиме, извесно је да је и Турцима и Русији, као заштитници Србије у то доба, сметао првобитни распоред боја јер их је одвећ подсећао на француску револуционарну триколору, те је, стога и дошло до напуштања ове варијанте. Извесно је и да је употреба црвено-плаво-беле тробојке у Србији почела и пре обнародовања Ферманом, али се не слажу сви око тога како је до новог поретка боја дошло.
Извесно је, међутим, да тај распоред неодољиво подсећа на распоред у бојама руске заставе, који се образац донекле примио и у заставама Словачке, Словеније и Лужичких Срба. Подсећамо, међутим, да речене боје у српској векслилологији нису биле никакав новитет, јер их је упошљавао још барјак великог жупана Десе Немањића из XIII века. Међутим, морамо да нагласимо да то тада, ипак, није био државни српски барјак и да порекло боја и њиховог поретка у нашој државној застави морамо, ипак, да потражимо у знатно доцнијем периоду.
Једно објашњење за то вели да су, у недостатку званичне заставе Србије (1835-1838), србске трговачке лађе (углавном у власништву Капетан-Мише Анастасијевића) пловиле под руском заставом. Међутим, по тој верзији, када би биле суочене са могућим проблемима од стране турских власти, заставе би биле једноставно преокретане и проблем би био избегнут.
По другој теорији, пак, из Русије није преузет само барјак, већ и саме народне боје Србије. Наиме, по тој теорији, србска тробојка преузета је из Русије, а руска потиче од старог крстоликог стега са руских трговачких бродова.
Код Руса, пак, те три боје су наводно преузете са грба Москве, то јест са хералдичке представе Светог Георгија, који убија аждају. Три боје, које доминирају на грбу су: црвена (позадина), плава (огртач) и бела (коњ).
Неоспорно је, међутим, да су боје српске заставе изведене из боја српског грба и то под владајућим поимањем тадашње угарске хералдике и вексилологије о народним бојама, изведеним из грба. Не заборавимо, да је писац Сретењског устава, Димитрије Давидовић био Србин из прека и да постојање таквог поимања националних боја њему није било страно.
Дакле, српски штит је био црвен, а крст на њему бео, док су према угарској хералдичкој традицији оцила била природна тј. челикасто-угасита, како то неспретно наводи и сам текст Устава.
У стварности, међутим, оцила су често била приказивана као плава, као што је био случај на апокрифном илирском грбу Мрњавчевића или грбу племенитих Продановића од Ужичке Каменице.
Стога, сматрамо мало вероватним теорију према којој су и саме народне боје србске преузете из Русије и то по истом принципу о народним бојама изведеним из грба.
Наравно, сличност између србске и руске заставе није и не може бити производ случајности, али ни теорија о пуком копирању руског обрасца, без утемељења у домаћој хералдици и вексилологији, напросто, не држи воду.
Уосталом, колико је вероватно да би отоманска Порта, једној својој аутономној провинцији својевољно дозволила употребу заставе, која би тако очигледно била застава једне стране силе и то силе са којом је непрестано била на ивици рата, ако не и у отвореном ратном сукобу?
Како било, већ нешто касније исте те године (1838), када је поменутим Ферманом одређена поменута застава, издат је нови Султански ферман, којим је додатно прецизирано да се на средишњем, плавом, пољу заставе има налазити грб Србије, а у горњем, црвеном - четири шестокраке звезде, као символ турске врховне власти, тј. вазалног положаја Србије.
Реконструкција заставе Србије из 1838. године
Интересантно је да ни то није нарочити новитет, будући да је српска застава и раније (1837), са истим положајем боја (упркос томе што њена употреба још није била законски регулисана) већ носила грб на средини, а на црвеном пољу три бела полумесеца врховима на више, баш као што је то било и у турском грбу кнеза Милоша.
Реконструкција заставе Кнежевине Србије коришћене 1837. године
Сада се, уместо полумесеца, јавља нешто дискретнији символ врховног турског сизеренства, што сведочи о истоветном процесу постепеног ослобађања од турских символа у српској вексилологији, какав смо већ видели у српској хералдици.
У прилог овоме говори и чињеница да је још 1836. године Господње кориштена застава са првобитним распоредом боја (црвено-бело-плаво), али са једним већим полумесецом и две мање шестокраке звезде у црвеном пољу.
Реконструкција заставе Кнежевине Србије коришћене 1836. године
Такође, 1838. се јавља застава са новим распоредом боја (црвено-плаво-бело), али са једним полумесецом и једном звездом на црвеном делу.
Реконструкција заставе Кнежевине Србије коришћене 1838. године
Дакле, стандардизација тох елемената у застави није била доследна и стриктно поштована, чак, ни када је коначно утврђен коначни распоред боја у застави, као што то није био случај ни пре тога.
Како било, у овом периоду па надаље, наставља се живи развој српске државне вексилологије и то посебно у војне сврхе. Српска тробојка, стога, по потреби добија различите грбове (у скалду са династичким променама), иконе или добија и губи поменуте ознаке номиналне турске власти.
Врло је битно истаћи да истоветан распоред боја и однос ширине сва три поља истовремено користи и други тадашњи српски територијални ентитет, који је био у саставу дунавске царевине, тј. Српска Војводина. Исто важи и за Црну Гору, као другу независну српску државу, која је баштинила истоветну заставу сведочећи тиме суштинску нераздвојност од Србије и Војводине, као и од свих осталих српских области и крајева. (...)
Настанак државне заставе Србије
Званични почетак српске државне вексилологије у правом смислу речи се може везивати тек за 1835. годину Господњу. Наиме и поред тако дугог српског вексилолошког предања, које се протеже кроз најмање један миленијум, тек Сретењски устав доноси званичну одредбу о застави Србије и то у глави другој, под насловом Боја и грб Сербије, тј. у трећем члану где стоји: Боја народна Србска јест отворено-црвена, бјела и челикасто-угасита.
Из познатих разлога, овај Устав није потрајао, али остаје чињеница да је наша прва званична застава била тробојка са распоредом боја: црвено-бело-плаво. На средини ове заставе је био аплициран тадашњи грб Кнежевине Србије.
Као што је био случај и са грбом, нови Устав Србије, из 1838. године, не доноси одредбе о застави. Међутим, услед велике упорности кнеза Милоша и реалне потребе за постојањем такве заставе, исте те године је издејствован нарочити султански Ферман, којим је Србији одређена застава.
Ово је, заправо, кључни моменат у дугој повести развоја србске државне заставе, будући да она сада прима поредак боја, који је задржала до дана данашњег. Наиме, у Ферману стоју да ће то бити барјак: на коме ће горња част црвена, средња плава, а доња беле боје бити.
Постоји неколико верзија објашњења због чега је, заправо, дошло до озакоњења заставе Србије са новим распоредом боја.
Реконструкција заставе Србије из 1838. године
Наиме, извесно је да је и Турцима и Русији, као заштитници Србије у то доба, сметао првобитни распоред боја јер их је одвећ подсећао на француску револуционарну триколору, те је, стога и дошло до напуштања ове варијанте. Извесно је и да је употреба црвено-плаво-беле тробојке у Србији почела и пре обнародовања Ферманом, али се не слажу сви око тога како је до новог поретка боја дошло.
Извесно је, међутим, да тај распоред неодољиво подсећа на распоред у бојама руске заставе, који се образац донекле примио и у заставама Словачке, Словеније и Лужичких Срба. Подсећамо, међутим, да речене боје у српској векслилологији нису биле никакав новитет, јер их је упошљавао још барјак великог жупана Десе Немањића из XIII века. Међутим, морамо да нагласимо да то тада, ипак, није био државни српски барјак и да порекло боја и њиховог поретка у нашој државној застави морамо, ипак, да потражимо у знатно доцнијем периоду.
Једно објашњење за то вели да су, у недостатку званичне заставе Србије (1835-1838), србске трговачке лађе (углавном у власништву Капетан-Мише Анастасијевића) пловиле под руском заставом. Међутим, по тој верзији, када би биле суочене са могућим проблемима од стране турских власти, заставе би биле једноставно преокретане и проблем би био избегнут.
По другој теорији, пак, из Русије није преузет само барјак, већ и саме народне боје Србије. Наиме, по тој теорији, србска тробојка преузета је из Русије, а руска потиче од старог крстоликог стега са руских трговачких бродова.
Код Руса, пак, те три боје су наводно преузете са грба Москве, то јест са хералдичке представе Светог Георгија, који убија аждају. Три боје, које доминирају на грбу су: црвена (позадина), плава (огртач) и бела (коњ).
Неоспорно је, међутим, да су боје српске заставе изведене из боја српског грба и то под владајућим поимањем тадашње угарске хералдике и вексилологије о народним бојама, изведеним из грба. Не заборавимо, да је писац Сретењског устава, Димитрије Давидовић био Србин из прека и да постојање таквог поимања националних боја њему није било страно.
Дакле, српски штит је био црвен, а крст на њему бео, док су према угарској хералдичкој традицији оцила била природна тј. челикасто-угасита, како то неспретно наводи и сам текст Устава.
У стварности, међутим, оцила су често била приказивана као плава, као што је био случај на апокрифном илирском грбу Мрњавчевића или грбу племенитих Продановића од Ужичке Каменице.
Стога, сматрамо мало вероватним теорију према којој су и саме народне боје србске преузете из Русије и то по истом принципу о народним бојама изведеним из грба.
Наравно, сличност између србске и руске заставе није и не може бити производ случајности, али ни теорија о пуком копирању руског обрасца, без утемељења у домаћој хералдици и вексилологији, напросто, не држи воду.
Уосталом, колико је вероватно да би отоманска Порта, једној својој аутономној провинцији својевољно дозволила употребу заставе, која би тако очигледно била застава једне стране силе и то силе са којом је непрестано била на ивици рата, ако не и у отвореном ратном сукобу?
Како било, већ нешто касније исте те године (1838), када је поменутим Ферманом одређена поменута застава, издат је нови Султански ферман, којим је додатно прецизирано да се на средишњем, плавом, пољу заставе има налазити грб Србије, а у горњем, црвеном - четири шестокраке звезде, као символ турске врховне власти, тј. вазалног положаја Србије.
Реконструкција заставе Србије из 1838. године
Интересантно је да ни то није нарочити новитет, будући да је српска застава и раније (1837), са истим положајем боја (упркос томе што њена употреба још није била законски регулисана) већ носила грб на средини, а на црвеном пољу три бела полумесеца врховима на више, баш као што је то било и у турском грбу кнеза Милоша.
Реконструкција заставе Кнежевине Србије коришћене 1837. године
Сада се, уместо полумесеца, јавља нешто дискретнији символ врховног турског сизеренства, што сведочи о истоветном процесу постепеног ослобађања од турских символа у српској вексилологији, какав смо већ видели у српској хералдици.
У прилог овоме говори и чињеница да је још 1836. године Господње кориштена застава са првобитним распоредом боја (црвено-бело-плаво), али са једним већим полумесецом и две мање шестокраке звезде у црвеном пољу.
Реконструкција заставе Кнежевине Србије коришћене 1836. године
Такође, 1838. се јавља застава са новим распоредом боја (црвено-плаво-бело), али са једним полумесецом и једном звездом на црвеном делу.
Реконструкција заставе Кнежевине Србије коришћене 1838. године
Дакле, стандардизација тох елемената у застави није била доследна и стриктно поштована, чак, ни када је коначно утврђен коначни распоред боја у застави, као што то није био случај ни пре тога.
Како било, у овом периоду па надаље, наставља се живи развој српске државне вексилологије и то посебно у војне сврхе. Српска тробојка, стога, по потреби добија различите грбове (у скалду са династичким променама), иконе или добија и губи поменуте ознаке номиналне турске власти.
Врло је битно истаћи да истоветан распоред боја и однос ширине сва три поља истовремено користи и други тадашњи српски територијални ентитет, који је био у саставу дунавске царевине, тј. Српска Војводина. Исто важи и за Црну Гору, као другу независну српску државу, која је баштинила истоветну заставу сведочећи тиме суштинску нераздвојност од Србије и Војводине, као и од свих осталих српских области и крајева. (...)
