Ma ne, bio si napisao 1834, ja sam te samo ispravio...
A da da u pravu si. Hvala

Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Ma ne, bio si napisao 1834, ja sam te samo ispravio...
Знам и ја за ту црногорску... зато сам помислио да није нешто слично постојало и у Кнежевини Србији. Хвала у сваком случају.
Иначе, овде сам то нашао: http://www.rbvex.it/serbialtreb.html
они наводе да је такву стандарту користио кнез Милош у време своје прве владавине, а да је у време друге владавине (1858-1860) користио овакав грбовни банер-
![]()
не дају никакве изворе, а ваљда би негде остло забележено или сачувано као сведочанство или сећање.
Da taj talijanski veksilološki sajt je inače izvanredan. Mora biti da su neđe nešto našli. No ko zna ranije su bile one čokoladice sa zastavama ili kutije šibica ili cigareta na kojima se moglo viđeti svega i svačega.
Можда сам пропустио неке ствари, нисам нашао нигдје на теми да је објашњено значење ових ”трокутића”...нисам знао да су присутни и на мађарским знамењима.
Опростите ми што ћу вам упасти у ову вексилолошку расправу, али нашао сам нешто што први пут чујем, а ради се управо о нашем грбу и застави, за ову прилику, знамењима Кнежевине Србије. Наиме у часопису Србадија из 1881. године објављен је чланак под насловом "Српски грб и српска застава", у коме се износи много критике на рачун старања о истим, а што подсећа да се ни онда нисмо боље старали него данас. Елем, оно због чега ово пишем јесте заправо један део из чланка у коме се описује грб, а у том делу пише:
![]()
![]()
Ово је први пут да видим да неко тумачи елементе из тетраграма као листове богородичина цвета. Према фусноти стичем утисак да је то лично тумачење аутора изведено из погрешног закључка. Шта ви мислите, лист богородичиног цвета?![]()
Дивота, значи поред оцила-огњила и слова С, сада ови знакови могу да буду и кринови.Мада мени не личе на неке цветове.
На страну што ја још увек не знам разлику између љиљана-кринова и ириса-перунике тј. да ли је то исти цвет или различит или припадају истој врсти цвећа и који од њих је приказан на грбу Србије.
мислим да је то погрешно тумачење. под ''листом богородичина цвета'' (латица крина) писац подразумева део хералдичког fleur-de-lis, који својим обликом подсећа на шаржу у нашем грбу (савијено огњило). проблем је међутим у образложењу, јер огњила као и остале шарже могу бити различите тинктуре, а не обавезно ''плаветна'', тј. у природној боји (мада се и таква појављују у херладици пречанских Срба). други проблем је што латица цвета љиљана не постоји као хералдичка шаржа, бар је ја нисам пронашао у речницима. ово ми личи на маштовито тумачење неког занесењака
![]()
Свакако треба приметити да је било и таквих мишљења. Што се тиче односа између појмова крина и перунике можда не би било лоше прочитати чаланк из Политикиног забавника који је недавно постављао и ГУСАР: Говор биља – перуника: Цвет божијег гнева
Najstarija poznata srpska naionalna zastava je crveno-bijelo-plava, kako je i navedeno u gore navedenom članku Србадија - часопис за забаву и поуку, Београд, 1881. Vojvoda Desa je u naboljem slučaju imao svoj grbovni baner, a crveno plave kombinacije vojnih zastava, su izvorno kombinacije sa vojnih zastava Vizantije. tad zapravo nijesu postiojalae nacionalne zastave a sve zastave su imale isključivo signalnu vojnu upotrebu, osim banera koji su označavali prisustvo armigera odnosno vlasnika zemlje i zamkova i slično.Ја сам једном поставио питање о најстаријој познатој србској застави, застави великог жупана Десе Вукановића из друге половине 12 века.
![]()
Нисам добио одговор у ком документу стоји опис заставе, не верујем да је негде сачувана као она краља Владислава.
radi se o standardnoj heraldičkoj šarži koja ima standardni naziv. Kod nas se prevodi sa ljiljan a meni je prirodno da se odada i heraldički kako bi se pouzdano znalo o kojoj šarži se radi.Прочитао сам тај чланак, аутор ту јасно разликује ирис или перунику од љиљана или крина, и још каже да се у хералдици користи управо ирис а не љиљан и то барска перуника-ирис највероватније.
![]()
![]()
Због чега онда сви хералдичари по дифолту користе назив љиљан или аутор текста није у праву, мада ни он није навео неке експлицитне разлике између ова два цвета.
Добро то смо већ разчистили да није застава у националном смислу тада постојала већ банер појединих великаша и владара.Najstarija poznata srpska naionalna zastava je crveno-bijelo-plava, kako je i navedeno u gore navedenom članku Србадија - часопис за забаву и поуку, Београд, 1881. Vojvoda Desa je u naboljem slučaju imao svoj grbovni baner, a crveno plave kombinacije vojnih zastava, su izvorno kombinacije sa vojnih zastava Vizantije. tad zapravo nijesu postiojalae nacionalne zastave a sve zastave su imale isključivo signalnu vojnu upotrebu, osim banera koji su označavali prisustvo armigera odnosno vlasnika zemlje i zamkova i slično.
radi se o standardnoj heraldičkoj šarži koja ima standardni naziv. Kod nas se prevodi sa ljiljan a meni je prirodno da se odada i heraldički kako bi se pouzdano znalo o kojoj šarži se radi.
fleur-de-lis je standardni heraldički naziv za šaržu
što se prevodi sa ljiljan ili heraldički ljiljan pouzdanije. Radi se o šematskoj prestavi zagonetnog porijekla kojih u heraldici ima popriličan broj.
Стандардна хералдичка шаржа јесте то нико не спори, међутим не може да потиче од љиљана и од перунике два различита цвета.Грешка у преводу или су стварно мислили на љиљан када су га стављали на грбове? А можда је касније дошло до мешања јер видим да приписују сличну симболику за оба цвета.
Леки, за хералдичара је сасвим небитно шта представља fleur-de-lis. Формица ти је објаснио да је то ''standardni heraldički naziv za šaržu'' (стилизовану фигуру), којој се не зна тачно порекло. иначе, не своди се дилема само на то да ли је у питању крин или перуника, јер постоје и они који тврде (са доста аргумената) да је у питању стилизовани крст, врх копља (који су владари користили као жезло) или чак пчела. дакле право име је fleur-de-lis, а шта се иза имена крије, још нико није са сигурношћу одгонетнуо, а сумњам да ће икад. за хералдику то није ни важно, јер она није речник ботанике, него речник симбола. код нас се термин превео као ''крин'' (тј. љиљан), зато што се морало неко име узети, али са становишта хералдике то је споредно, као што је споредно која се врста орла крије иза истоимене шарже у нашем грбу.
а ево да се мало насмејеш- бошњачки ''хералдичари'' се убише доказујући како је fleur-de-lis уствари аутохтона врста босанског ''златног'' љиљана (Lilium bosniacum) који расту само на Бјелашници па се ваљда Твртко одушевио кад их је видео, пао у севдах и одлучио да их стави у свој гбато је њихово схватање хералдике, у ствари обична небулоза.
ево како тај цвет изгледа (није да не личи)