ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
Којим?византијске заставе према сачуваним приказима на портоланима и другим изворима
-
- Popularno:
- Da li se moglo izbeci stradanje...
- Mila Pajić, intervju iz izgnanstva:...
- Javni izvršitelji u Srbiji dobijaju...
- Gradiće se TUNEL Tramp-Putin na...
- Drzavni i nacionalni interesi ne...
- Да ли мислите да ће опет доћи до...
- Vučić: Blokaderi će 1. novembra...
- Blokaderi objavili rat patriotskoj...
- Neiživljena devojka
- Očekuju se milioni na protestima protiv...
Грб и застава Србије
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
Византијске заставе и грб према сачуваним приказима на портоланима и другим изворима
1282-1285.
Грбовник ,,Segar´s Roll,, који је у власништву College of Arms у Лондону , настао око 1282-1285. године.
погледајте први ред одозго, трећи je грб Константинопоља ( Цариградa )
http://3.***************/_Hsy15Eq9SAg/SYhK87WxhdI/AAAAAAAABYo/xTLMOfkNNPY/s400/segars.jpg
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1244-1280
Маргарет, звaна од Цариграда ( 2. јуна 1202 - 10. фебруар 1280) била је грофица од Фландрије од 1244 до 1278 и такође, грофица од Хаинаутa од 1244 до 1253 и поново од 1257 до њене смрти. Она је била млађа ћерка Балдвинa I од Цариграда (Baldwin I of Constantinople)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1375.
Jehuda Cresques, Katalanischer Atlas, 1375.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1387.
Catalan Atlas Abraham Cresques (died 1387) with his son Jehuda Cresques
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1493.
Штитови на капијама Константинопоља ( Цариградa )
из дела ,, Liber Chronicarum ,, Хартмана Шeдела ( Hartmann Schedel ) , Нинберг 1493.године.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1550.
Космографија Себастијана Минстера
Cosmographia (Sebastian Münster)
(1488 – 1552)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1605.
Грб Константинопољског царства према делу
Emblema de l'orde, dibuixat al 1605, per Giacomo Fontana
1282-1285.
Грбовник ,,Segar´s Roll,, који је у власништву College of Arms у Лондону , настао око 1282-1285. године.
погледајте први ред одозго, трећи je грб Константинопоља ( Цариградa )
http://3.***************/_Hsy15Eq9SAg/SYhK87WxhdI/AAAAAAAABYo/xTLMOfkNNPY/s400/segars.jpg
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1244-1280
Маргарет, звaна од Цариграда ( 2. јуна 1202 - 10. фебруар 1280) била је грофица од Фландрије од 1244 до 1278 и такође, грофица од Хаинаутa од 1244 до 1253 и поново од 1257 до њене смрти. Она је била млађа ћерка Балдвинa I од Цариграда (Baldwin I of Constantinople)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1375.
Jehuda Cresques, Katalanischer Atlas, 1375.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1387.
Catalan Atlas Abraham Cresques (died 1387) with his son Jehuda Cresques
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1493.
Штитови на капијама Константинопоља ( Цариградa )
из дела ,, Liber Chronicarum ,, Хартмана Шeдела ( Hartmann Schedel ) , Нинберг 1493.године.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1550.
Космографија Себастијана Минстера
Cosmographia (Sebastian Münster)
(1488 – 1552)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1605.
Грб Константинопољског царства према делу
Emblema de l'orde, dibuixat al 1605, per Giacomo Fontana
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
извор текста и слика "Политикин забавник": http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/cvet-boziјeg-gneva
Говор биља – перуника
ЦВЕТ БОЖИЈЕГ ГНЕВА
Расте на месту где је Перунова муња погодила тло и тамо где је дуга додирнула земљу, она је исходиште легенди и митова. Неисцрпно је надахнуће уметника, једном речју, биљка достојна богова
Некад се у Дубровнику и околини светковао празник Богиша. Том приликом се богиша, како се у овом крају зове перуника, освештава и носи кући, да чува кућу од грома, и да се болесници лече њоме. Јер, перуника, ирис, богиша, ружица, сабљица, калуђер, небески цвет, кринка, мачинац, беше посвећена богу Перуну. А Перун је словенски бог неба, бог непогода, олуја и грмљавине, једном речју, он је громовник. Храст и перуника су му атрибути. Они су „сеновити" и кад им се човек приклони, умилостиви, ако им указује љубав и пажњу, штитиће их од свих недаћа, посебно од оних којима је божанство склоно да науди.
Перуника расте на месту где је Перунова муња погодила тло и тамо где је дуга додирнула земљу... А онда се словенски мит утопио у хришћански... Јер, у Требињу прича народ како једном Богородица грлобољу малог Исуса Христа излечи богишом. Отада и отуда богиша се на Спасовдан носи у цркву, благослови, па га мајка, бака, или сестра даје детету кад га грло заболи.
Франсоа Луи Дежуин (1786–1844), Кловис са жезлом у облику хералдичког крина, 1835. година.
Од времена франачког краља Кловиса (крај 5. века) перуника је краљевски симбол, симбол достојанства, отмености, победе и славе. Према предању, Кловис, примајући хришћанство и краљевску круну, преко анђела бива дариван цветом перунике (fleur-de-lis), која потом постаје симбол француских краљева. Fleur-de-lis се данас преводи као цвет љиљана, мада је веома извесно да потиче од fleur-de-l'iris што би значило цвет перунике.
Латинско име рода Iris потиче од грчке речи iris = дуга, јер цвет има више боја, или од грчког eris = пролеће, јер је пролећни цвет. Свакако, име је у вези и с грчком богињом Иридом, која симболизује везу између неба и земље, богова и људи. Златокрила Ирида гласница је богова и отелотворење дуге. Неки је сматрају супругом пролећног ветра Зефира и Еросовом мајком. Она никад не дреши свој шарени појас, нити скида крилату обућу. У крчагу доноси воду облацима, а кад лети преко неба, њен шарени појас осликава се у виду дуге. Због тога је ирис знак, симбол, или порука којом се божја воља преноси посвећеним. А како је племство својим животним путевима радо приписивало божију вољу, није чудо што је перуника врло честа у европској хералдици и један је од утемељених симбола достојанства, храбрости и славе. По неким тумачењима симболише самог Христа, с једне стране приказује се као образац рајског дрвета живота, па самим тим и бесмртности, док је с друге директна алузија на свето тројство.
Крин или ирис
У хералдици мотива један цвет заузима посебно место. У питању је изузетно раширен мотив, мотив који се протеже изван граница саме хералдике, мотив који је у географском смислу свеприсутан, мотив који је део хришћанског култа Богородице и на крају мотив као привилеговани амблем француских краљева и део њихове владарске идеологије. У трагању за кореном односно извором овог мотива помињани су трозубац, врх копља или стреле, силуета голуба, чак и жаба. Но, данас је општеприхваћено мишљење да је у питању цвет. Али који? Цвет крина, односно љиљана (Lilium sp.), или перунике, односно ириса (Iris sp.)? Посматрајући и тумачећи изглед, боју, корене хералдичке стилизације, распрострањеност врсте и друго, данас је широко прихваћено мишљење да је у питању цвет перунике и то оне са жутим цветом – барске перунике (Iris pseudoacorus). Остаје велика непознаница и недоумица због чега је на свим језицима света одомаћен и општеприхваћен појам хералдика крина или хералдика љиљана (fleur-de-lis), кад је исправније рећи хералдика перунике, односно хералдика ириса.
Марко Мурат (Лука Шипанска, 1864–Дубровник, 1944): „Конављанка”; уље на платну, 1898; 150 x 99 cm; Народни музеј, Београд.
Марко Мурат се 1898. године сели у Београд. Лета проводи у Дубровнику, одакле доноси своје најбоље слике, а међу њима је свакако и „Конављанка”. У Муратовом делу може да се издвоји знатан број слика у којима сликање у природи није само поступак помоћу кога нам приказује различита стања у околини или људском духу. Наговештај буђења природе и поновног рођења, на овој слици приказан је цветним тепихом у коме преовладавају беле и плаве перунике. А можда Конављанка с Марковог платна једноставно жели да нам исприча причу о Богиши?
Прашак за чишћење зуба
Перунике су вишегодишње зељасте биљке, с јаким ризомом. Стабљика је у пресеку округласта, или умерено спљоштена, листови сивозелени и сабљасти, а цветови шесточлани (три спољашња листића повијена су надоле, а три унутрашња ка средини). Зависно од врсте могу бити љубичасти, плави, жути, бели, или врло често необично шарени. Iris germanica (баштенска, или плава перуника) има крупне тамноплаве до светлољубичасте цветове, Iris florentina (фирентинска, бела перуника), снежнобеле, а Iris pseudoacorus (водена, барска перуника), изразито жуте. Перунике су распрострањене у топлијим деловима умерене зоне, нарочито у области Средоземља, а најчешће на песковитом и осунчаном пределу. Један од изузетака је баш Iris pseudoacorus која, како јој и име говори, расте на влажним, забареним и мочварним местима. Овај род обухвата преко 150 врста, од којих у Србији има 13. Данас се перунике масовно гаје по парковима и баштама, а познато је да су у области Фиренце и Вероне гајене још од раног средњег века. Стога не чуди да је на грбу града Фиренце управо ова биљка (хералдички крин, или ботаничка перуника).
За фармацеутске намене користи се ризом перунике Iridis rhizoma , а у козметици и парфимерији етарско уље које се добија дестилацијом овог ризома. Биолошки извор су Iris florentina, Iris germanica и Iris pallida. Ризом садржи малу количину веома цењеног етарског уља (свега око 0,2 одсто, а главни састојак је ирон), затим флавоноиде и изофлавоноиде (ирилон, ирисолон, иригенин), моноцикличне тритерпене, ц-глукозилксантоне и друго. За добијање етарског уља користи се ризом који је одлежао најмање годину дана. Тек тада добија пријатан мирис који подсећа на љубичицу. Тада се у посебним постројењима врше екстракција и дестилација мирисних материја, те добијају веома цењени „абсолут", „конкре" и етарско уље. Осушени ризом делује као експекторанс (олакшава искашљавање) и демулцент (стишава суви кашаљ). Користи се код прехладе, упале дисајних органа, кашља, бронхитиса. У прах самлевен ризом служио је за израду козметичког прашка (пилинг), а у прошлости, пре појаве пасте за зубе, коришћен је за чишћење, полирање и бељење зуба. У средоземним земљама труднице би сакупљале лепше комаде ризома, низале на конац и чувале док се не породе и деци не крену да ничу зуби. Комадиће би потом давале деци да грицкају и да лековитошћу и мирисом ублаже свраб, бол и нервозу која настаје кад први зубићи крену да ничу. А да су биле у праву, потврдили су стари апотекари, тако да се све до средине 20. века, у апотекама, под називом Rhizoma iridis tornatum pro infantibus могао наћи овај препарат.
Листови неких перуника богати су витамином Це и могу да се користе као салата или вариво. Цветови сибирске перунике служе за добијање плаве боје, а семе барске перунике може да послужи као замена кафи.
И жезло фараона
Један од највећих сликара фламанске ренесансе Хуго ван дер Хус родио се у Гану око 1440. године. Тридесетак година касније помиње се као члан сликарског цеха у овом граду, да би се средином седамдесетих година 15. века, због болести (религиозна меланхолија која је довела до поремећаја ума), повукао у манастир Роде Клостер код Брисела, где је умро 1482. године. У његовом делу преплићу се минуциозни реализам Јана ван Ајка, монументална једноставност Јустуса ван Гана и драмска емоционалност Рогира ван дер Вајдена. Начин грађења простора, поставка фигура, снага и изражајност покрета и светлошћу прожете боје одишу дотад непознатом снагом изражавања.
_-_Google_Art_Project.jpg/800px-Hugo_van_der_Goes_-_The_Adoration_of_the_Kings_(Monforte_Altar)_-_Google_Art_Project.jpg)
Хуго ван дер Хус: „Обожавање Марије”; уље на дасци; око 1470; средишњи пано Монфорте ретабла (крила нису сачувана); величине 147 х 242 cm; Државни музеј, Берлин.
Класични приказ сцене Поклоњења. Пристигли мудраци (краљеви) дарују Исуса. У првом плану је кандилка, а лево иза Јосифа букет перуника. У већини описа и истраживања овог дела помињу се кандилка и љиљан. Још један знак постојања збрке око љиљана и перунике и очигледно неразликовање ова два цвета.........
Говор биља – перуника
ЦВЕТ БОЖИЈЕГ ГНЕВА
Расте на месту где је Перунова муња погодила тло и тамо где је дуга додирнула земљу, она је исходиште легенди и митова. Неисцрпно је надахнуће уметника, једном речју, биљка достојна богова
Некад се у Дубровнику и околини светковао празник Богиша. Том приликом се богиша, како се у овом крају зове перуника, освештава и носи кући, да чува кућу од грома, и да се болесници лече њоме. Јер, перуника, ирис, богиша, ружица, сабљица, калуђер, небески цвет, кринка, мачинац, беше посвећена богу Перуну. А Перун је словенски бог неба, бог непогода, олуја и грмљавине, једном речју, он је громовник. Храст и перуника су му атрибути. Они су „сеновити" и кад им се човек приклони, умилостиви, ако им указује љубав и пажњу, штитиће их од свих недаћа, посебно од оних којима је божанство склоно да науди.
Перуника расте на месту где је Перунова муња погодила тло и тамо где је дуга додирнула земљу... А онда се словенски мит утопио у хришћански... Јер, у Требињу прича народ како једном Богородица грлобољу малог Исуса Христа излечи богишом. Отада и отуда богиша се на Спасовдан носи у цркву, благослови, па га мајка, бака, или сестра даје детету кад га грло заболи.
Франсоа Луи Дежуин (1786–1844), Кловис са жезлом у облику хералдичког крина, 1835. година.
Од времена франачког краља Кловиса (крај 5. века) перуника је краљевски симбол, симбол достојанства, отмености, победе и славе. Према предању, Кловис, примајући хришћанство и краљевску круну, преко анђела бива дариван цветом перунике (fleur-de-lis), која потом постаје симбол француских краљева. Fleur-de-lis се данас преводи као цвет љиљана, мада је веома извесно да потиче од fleur-de-l'iris што би значило цвет перунике.
Латинско име рода Iris потиче од грчке речи iris = дуга, јер цвет има више боја, или од грчког eris = пролеће, јер је пролећни цвет. Свакако, име је у вези и с грчком богињом Иридом, која симболизује везу између неба и земље, богова и људи. Златокрила Ирида гласница је богова и отелотворење дуге. Неки је сматрају супругом пролећног ветра Зефира и Еросовом мајком. Она никад не дреши свој шарени појас, нити скида крилату обућу. У крчагу доноси воду облацима, а кад лети преко неба, њен шарени појас осликава се у виду дуге. Због тога је ирис знак, симбол, или порука којом се божја воља преноси посвећеним. А како је племство својим животним путевима радо приписивало божију вољу, није чудо што је перуника врло честа у европској хералдици и један је од утемељених симбола достојанства, храбрости и славе. По неким тумачењима симболише самог Христа, с једне стране приказује се као образац рајског дрвета живота, па самим тим и бесмртности, док је с друге директна алузија на свето тројство.
Крин или ирис
У хералдици мотива један цвет заузима посебно место. У питању је изузетно раширен мотив, мотив који се протеже изван граница саме хералдике, мотив који је у географском смислу свеприсутан, мотив који је део хришћанског култа Богородице и на крају мотив као привилеговани амблем француских краљева и део њихове владарске идеологије. У трагању за кореном односно извором овог мотива помињани су трозубац, врх копља или стреле, силуета голуба, чак и жаба. Но, данас је општеприхваћено мишљење да је у питању цвет. Али који? Цвет крина, односно љиљана (Lilium sp.), или перунике, односно ириса (Iris sp.)? Посматрајући и тумачећи изглед, боју, корене хералдичке стилизације, распрострањеност врсте и друго, данас је широко прихваћено мишљење да је у питању цвет перунике и то оне са жутим цветом – барске перунике (Iris pseudoacorus). Остаје велика непознаница и недоумица због чега је на свим језицима света одомаћен и општеприхваћен појам хералдика крина или хералдика љиљана (fleur-de-lis), кад је исправније рећи хералдика перунике, односно хералдика ириса.
Марко Мурат се 1898. године сели у Београд. Лета проводи у Дубровнику, одакле доноси своје најбоље слике, а међу њима је свакако и „Конављанка”. У Муратовом делу може да се издвоји знатан број слика у којима сликање у природи није само поступак помоћу кога нам приказује различита стања у околини или људском духу. Наговештај буђења природе и поновног рођења, на овој слици приказан је цветним тепихом у коме преовладавају беле и плаве перунике. А можда Конављанка с Марковог платна једноставно жели да нам исприча причу о Богиши?
Прашак за чишћење зуба
Перунике су вишегодишње зељасте биљке, с јаким ризомом. Стабљика је у пресеку округласта, или умерено спљоштена, листови сивозелени и сабљасти, а цветови шесточлани (три спољашња листића повијена су надоле, а три унутрашња ка средини). Зависно од врсте могу бити љубичасти, плави, жути, бели, или врло често необично шарени. Iris germanica (баштенска, или плава перуника) има крупне тамноплаве до светлољубичасте цветове, Iris florentina (фирентинска, бела перуника), снежнобеле, а Iris pseudoacorus (водена, барска перуника), изразито жуте. Перунике су распрострањене у топлијим деловима умерене зоне, нарочито у области Средоземља, а најчешће на песковитом и осунчаном пределу. Један од изузетака је баш Iris pseudoacorus која, како јој и име говори, расте на влажним, забареним и мочварним местима. Овај род обухвата преко 150 врста, од којих у Србији има 13. Данас се перунике масовно гаје по парковима и баштама, а познато је да су у области Фиренце и Вероне гајене још од раног средњег века. Стога не чуди да је на грбу града Фиренце управо ова биљка (хералдички крин, или ботаничка перуника).
За фармацеутске намене користи се ризом перунике Iridis rhizoma , а у козметици и парфимерији етарско уље које се добија дестилацијом овог ризома. Биолошки извор су Iris florentina, Iris germanica и Iris pallida. Ризом садржи малу количину веома цењеног етарског уља (свега око 0,2 одсто, а главни састојак је ирон), затим флавоноиде и изофлавоноиде (ирилон, ирисолон, иригенин), моноцикличне тритерпене, ц-глукозилксантоне и друго. За добијање етарског уља користи се ризом који је одлежао најмање годину дана. Тек тада добија пријатан мирис који подсећа на љубичицу. Тада се у посебним постројењима врше екстракција и дестилација мирисних материја, те добијају веома цењени „абсолут", „конкре" и етарско уље. Осушени ризом делује као експекторанс (олакшава искашљавање) и демулцент (стишава суви кашаљ). Користи се код прехладе, упале дисајних органа, кашља, бронхитиса. У прах самлевен ризом служио је за израду козметичког прашка (пилинг), а у прошлости, пре појаве пасте за зубе, коришћен је за чишћење, полирање и бељење зуба. У средоземним земљама труднице би сакупљале лепше комаде ризома, низале на конац и чувале док се не породе и деци не крену да ничу зуби. Комадиће би потом давале деци да грицкају и да лековитошћу и мирисом ублаже свраб, бол и нервозу која настаје кад први зубићи крену да ничу. А да су биле у праву, потврдили су стари апотекари, тако да се све до средине 20. века, у апотекама, под називом Rhizoma iridis tornatum pro infantibus могао наћи овај препарат.
Листови неких перуника богати су витамином Це и могу да се користе као салата или вариво. Цветови сибирске перунике служе за добијање плаве боје, а семе барске перунике може да послужи као замена кафи.
И жезло фараона
Један од највећих сликара фламанске ренесансе Хуго ван дер Хус родио се у Гану око 1440. године. Тридесетак година касније помиње се као члан сликарског цеха у овом граду, да би се средином седамдесетих година 15. века, због болести (религиозна меланхолија која је довела до поремећаја ума), повукао у манастир Роде Клостер код Брисела, где је умро 1482. године. У његовом делу преплићу се минуциозни реализам Јана ван Ајка, монументална једноставност Јустуса ван Гана и драмска емоционалност Рогира ван дер Вајдена. Начин грађења простора, поставка фигура, снага и изражајност покрета и светлошћу прожете боје одишу дотад непознатом снагом изражавања.
Класични приказ сцене Поклоњења. Пристигли мудраци (краљеви) дарују Исуса. У првом плану је кандилка, а лево иза Јосифа букет перуника. У већини описа и истраживања овог дела помињу се кандилка и љиљан. Још један знак постојања збрке око љиљана и перунике и очигледно неразликовање ова два цвета.........
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
..........
Један триптих биће довољан да Хуга ван дер Хуса смести у сам врх фламанског сликарства. То је Триптих Портинари, урађен 1472-75. године за фирентинског трговца Томаза Портинарија, представника куће Медичи у Брижу. Због изузетне величине (око 15 квадратних метара), ово дело је, уз Ван Ајков Гански олтар, јединствено не само у фламанском сликарству 15. века, већ и у светској уметности уопште. Дело је 1483. године, значи непосредно након сликареве смрти, пренето у Фиренцу где му се диве највећи сликари италијанске ренесансе, између осталих Лоренцо ди Креди, Пјеро ди Козимо, Доменико Гирландајо, па чак и Леонардо да Винчи. Данас се налази у фирентинској галерији Уфици.
А у дну средишње сцене Поклоњења налазе се две вазе с наранџастим љиљаном, белом и тамноплавом перуником, кандилком и љубичицама. Иза ваза је сноп жита, као симбол буђења живота и плодности.
Питања се намећу: зашто наранџасти љиљан, зашто бела и тамноплава перуника? Кандилка и љубичица нису зачкољица, а и боје су им одговарајуће.
Љиљан: Архангел Гаврило је анђео Благовести, који се појављује пред Богородицом, држећи у руци љиљан. Увек је то бели љиљан („Забавник” бр. 3015, рубрика „Говор биља, Мишоловка за сотону”). Јер, бело је симбол чистоте и невиности. Па одакле наранџасти? Да ли је то непознавање или, чак, непоштовање обичаја и симболике, можда пропуст или незнање, инат, намера, душевна дезоријентисаност или, пак, добро осмишљена порука коју посматрачи из блиске или тамо неке далеке будућности тек треба да растумаче? Бело је чистота, бело је невиност, бело је наслеђе, а наранџасто?
Перуника: Као и љиљан симбол је Богородице и безгрешног зачећа. Симбол је наде, знак телесне невиности и чистоте духа. У хришћанским обичајима посвећен је женском принципу. Перуника преноси божанску поруку кроз Еву, кроз Богородицу, кроз жену. Она је некад бела, некад плава. Она је и жута и шарена. Она је симбол свега што је женско, она је верна, неверна, стална и нестална, она је безгрешна, она наводи на грех. Перуника је присутна на Портинаријевом „Поклоњењу”, али и на „Посрнућу Адамовом”, као и на неким другим сликама Хуга ван дер Хуса.
У старом Египту била је божански симбол, а фараони су је држали у руци попут жезла, показујући њоме своју моћ и узвишеност. Означавала је веру, мудрост и храброст. На истоку и у Јапану означава храброст и победу. У античкој Грчкој, посвећена богињи Ириди, цењена, сматрана је готово божанском. Према неким легендама, прастановници Балкана сматрали су да је перуника биљка која види, која осећа и која ће вас упутити у тајне неба. Стога је овај цвет и назван као дужица у оку – ирис, одакле је изведено и име богиње Ирис (Ирида). По истом предању, оно што је видела, перуника ће испричати. Бела перуника ће причати о смерности, чедности, о чистоти тела и духа, жута о страсти, плава о вери и нади, љубичаста о мудрости...
Хуго ван дер Хус: „Први грех” („Посрнуће Адама”); уље на дасци; око 1470; лево крило диптиха величине 32 х 22 cm; Музеј историје уметности, Беч.
Под стаблом јабуке препознајемо јагоду у цвету, кандилку и највероватније отровни једић. А тамо где је обично смоквин лист, Хуго ван дер Хус насликао је плаву перунику. Ниједан уметник то раније није учинио. Никада плава перуника није имала атрибуте смокве. Тумачење и објашњење зашто лист смокве постоји (и о томе ћемо неком другом приликом), али како протумачити присуство плаве перунике?
Краљица мириса
У касном средњем веку племићи су запазили њен пријатан мирис, тако да прах од ризома постаје основни састојак талка којим племићи посипају тело да прекрију непријатни мирис и зној (јер купање у то време није било нарочито омиљено). Касније се екстракт, дестилат и етарско уље користе у козметици. Коначно, Жак Фат уздиже перунику до трона краљице мириса.
Жак Фат, француски модни дизајнер рођен 1912. године у Паризу, уз Кристијана Диора, један је од најутицајнијих и најзначајнијих модних креатора и дизајнера. Творац је чувеног парфема „ирис гри", који уз „шанел 5" иде у сам врх. Парфем носи назив по перуници, а срце парфема управо је мирисна композиција ризома перунике. „Ирис гри", или сива перуника данас је легенда међу мирисима. У част тог парфема из педесетих година прошлог века, настала је модерна верзија, парфем „ирисим". Слагање мириса радила је Мари Саламањ, а бочица је направљена од раскошног и скупоценог кристала, чији склад употпуњује љубичаста лента око врата бочице, алудирајући на боју цветова перунике. Кад мирис нанесете на кожу, најпре осетите арому бергамота, ружичастог бибера и вистерије. Преовлађујућу ноту перунике наћи ћете угодно употпуњену с ружом и јасмином. У завршници на кожи остају класични таласи амбергриса, мошуса и кедра.
Како се ствара мирис: добро уклопљен мирис има тројну грађу. Најпре, мирис који први испарава, то је оно што одмах осетимо кад помиришемо парфем. Та прва нота увек је лагана и лепршава, не траје дуго, треба да нас припреми за главни догађај. Она је предјело, увертира, нешто што нам отвара чула, а не засићује. И она препушта место срцу мириса, оном састојку према коме парфем препознајемо и ценимо. А сваки првокласни парфем има срце, обогаћено и оплемењено малим количинама сродних, усклађених мириса. На крају, после више сати ношења парфема, до изражаја долази трећа, тешко испарљива, дуготрајућа нота, која чини финале мириса и која нам полако наговештава крај ужитка...
Биљке су попут људи, неке скромне, тихе, неприметне у свом постојању, неке на добром, неке на лошем гласу, о неким се прича, о неким не. Поједине су се избориле за славу, част, за неку своју посебност. Перуника је међу њима.
Хуго ван дер Хус (око 1440–1482): Триптих Портинари, уље на дасци; око 1476–1478; величина 253 х 141 cm, 253 х 304 cm, 253 х 141 cm; галерија Уфици, Фиренца.
Петнаести век је време касне готике и ране ренесансе, време кад на северу Европе постаје омиљено осликавање троделних слика, такозваних триптиха. Триптих има средишњи део и два покретна крила која могу да се преклопе преко средње плоче. Кад се преклопе и затворе, виде се спољне стране обично осликане у грисају (у сивим тоновима). Назив потиче од грчке речи trypticho= трострук, троплочни. Триптих на месту олтарске преграде назива се ретабл.
Лево крило (Свети Тома и Свети Антоније). Уз свеце, рођењу се клањају Томазо Портинари са синовима Антониом и Пиђелом. На спољној страни је Богородица у сцени Благовести, урађена у грисају.
Средишњи пано (Поклоњење пастира). У театралном положају пружају се фигуре неједнаких величина, а сва пажња усмерена је ка тек рођеном Христу на слами. Богородица је у средишту, анђели клече, пастири стварају круг око Исуса. Лево, по страни је свети Јосиф.
Десно крило (Света Марија Магдалена и Света Маргарита). Уз светице клече Томазова супруга Марија Барончели с кћеркомМаријом Портинари. На спољној страни је архангел Гаврило у грисају.
Аутор: Славољуб Тасић
број: 3052 2010
извор текста и слика "Политикин забавник": http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/cvet-boziјeg-gneva
Један триптих биће довољан да Хуга ван дер Хуса смести у сам врх фламанског сликарства. То је Триптих Портинари, урађен 1472-75. године за фирентинског трговца Томаза Портинарија, представника куће Медичи у Брижу. Због изузетне величине (око 15 квадратних метара), ово дело је, уз Ван Ајков Гански олтар, јединствено не само у фламанском сликарству 15. века, већ и у светској уметности уопште. Дело је 1483. године, значи непосредно након сликареве смрти, пренето у Фиренцу где му се диве највећи сликари италијанске ренесансе, између осталих Лоренцо ди Креди, Пјеро ди Козимо, Доменико Гирландајо, па чак и Леонардо да Винчи. Данас се налази у фирентинској галерији Уфици.
А у дну средишње сцене Поклоњења налазе се две вазе с наранџастим љиљаном, белом и тамноплавом перуником, кандилком и љубичицама. Иза ваза је сноп жита, као симбол буђења живота и плодности.
Питања се намећу: зашто наранџасти љиљан, зашто бела и тамноплава перуника? Кандилка и љубичица нису зачкољица, а и боје су им одговарајуће.
Љиљан: Архангел Гаврило је анђео Благовести, који се појављује пред Богородицом, држећи у руци љиљан. Увек је то бели љиљан („Забавник” бр. 3015, рубрика „Говор биља, Мишоловка за сотону”). Јер, бело је симбол чистоте и невиности. Па одакле наранџасти? Да ли је то непознавање или, чак, непоштовање обичаја и симболике, можда пропуст или незнање, инат, намера, душевна дезоријентисаност или, пак, добро осмишљена порука коју посматрачи из блиске или тамо неке далеке будућности тек треба да растумаче? Бело је чистота, бело је невиност, бело је наслеђе, а наранџасто?
Перуника: Као и љиљан симбол је Богородице и безгрешног зачећа. Симбол је наде, знак телесне невиности и чистоте духа. У хришћанским обичајима посвећен је женском принципу. Перуника преноси божанску поруку кроз Еву, кроз Богородицу, кроз жену. Она је некад бела, некад плава. Она је и жута и шарена. Она је симбол свега што је женско, она је верна, неверна, стална и нестална, она је безгрешна, она наводи на грех. Перуника је присутна на Портинаријевом „Поклоњењу”, али и на „Посрнућу Адамовом”, као и на неким другим сликама Хуга ван дер Хуса.
У старом Египту била је божански симбол, а фараони су је држали у руци попут жезла, показујући њоме своју моћ и узвишеност. Означавала је веру, мудрост и храброст. На истоку и у Јапану означава храброст и победу. У античкој Грчкој, посвећена богињи Ириди, цењена, сматрана је готово божанском. Према неким легендама, прастановници Балкана сматрали су да је перуника биљка која види, која осећа и која ће вас упутити у тајне неба. Стога је овај цвет и назван као дужица у оку – ирис, одакле је изведено и име богиње Ирис (Ирида). По истом предању, оно што је видела, перуника ће испричати. Бела перуника ће причати о смерности, чедности, о чистоти тела и духа, жута о страсти, плава о вери и нади, љубичаста о мудрости...
Под стаблом јабуке препознајемо јагоду у цвету, кандилку и највероватније отровни једић. А тамо где је обично смоквин лист, Хуго ван дер Хус насликао је плаву перунику. Ниједан уметник то раније није учинио. Никада плава перуника није имала атрибуте смокве. Тумачење и објашњење зашто лист смокве постоји (и о томе ћемо неком другом приликом), али како протумачити присуство плаве перунике?
Краљица мириса
У касном средњем веку племићи су запазили њен пријатан мирис, тако да прах од ризома постаје основни састојак талка којим племићи посипају тело да прекрију непријатни мирис и зној (јер купање у то време није било нарочито омиљено). Касније се екстракт, дестилат и етарско уље користе у козметици. Коначно, Жак Фат уздиже перунику до трона краљице мириса.
Жак Фат, француски модни дизајнер рођен 1912. године у Паризу, уз Кристијана Диора, један је од најутицајнијих и најзначајнијих модних креатора и дизајнера. Творац је чувеног парфема „ирис гри", који уз „шанел 5" иде у сам врх. Парфем носи назив по перуници, а срце парфема управо је мирисна композиција ризома перунике. „Ирис гри", или сива перуника данас је легенда међу мирисима. У част тог парфема из педесетих година прошлог века, настала је модерна верзија, парфем „ирисим". Слагање мириса радила је Мари Саламањ, а бочица је направљена од раскошног и скупоценог кристала, чији склад употпуњује љубичаста лента око врата бочице, алудирајући на боју цветова перунике. Кад мирис нанесете на кожу, најпре осетите арому бергамота, ружичастог бибера и вистерије. Преовлађујућу ноту перунике наћи ћете угодно употпуњену с ружом и јасмином. У завршници на кожи остају класични таласи амбергриса, мошуса и кедра.
Како се ствара мирис: добро уклопљен мирис има тројну грађу. Најпре, мирис који први испарава, то је оно што одмах осетимо кад помиришемо парфем. Та прва нота увек је лагана и лепршава, не траје дуго, треба да нас припреми за главни догађај. Она је предјело, увертира, нешто што нам отвара чула, а не засићује. И она препушта место срцу мириса, оном састојку према коме парфем препознајемо и ценимо. А сваки првокласни парфем има срце, обогаћено и оплемењено малим количинама сродних, усклађених мириса. На крају, после више сати ношења парфема, до изражаја долази трећа, тешко испарљива, дуготрајућа нота, која чини финале мириса и која нам полако наговештава крај ужитка...
Биљке су попут људи, неке скромне, тихе, неприметне у свом постојању, неке на добром, неке на лошем гласу, о неким се прича, о неким не. Поједине су се избориле за славу, част, за неку своју посебност. Перуника је међу њима.
Хуго ван дер Хус (око 1440–1482): Триптих Портинари, уље на дасци; око 1476–1478; величина 253 х 141 cm, 253 х 304 cm, 253 х 141 cm; галерија Уфици, Фиренца.
Петнаести век је време касне готике и ране ренесансе, време кад на северу Европе постаје омиљено осликавање троделних слика, такозваних триптиха. Триптих има средишњи део и два покретна крила која могу да се преклопе преко средње плоче. Кад се преклопе и затворе, виде се спољне стране обично осликане у грисају (у сивим тоновима). Назив потиче од грчке речи trypticho= трострук, троплочни. Триптих на месту олтарске преграде назива се ретабл.
Лево крило (Свети Тома и Свети Антоније). Уз свеце, рођењу се клањају Томазо Портинари са синовима Антониом и Пиђелом. На спољној страни је Богородица у сцени Благовести, урађена у грисају.
Средишњи пано (Поклоњење пастира). У театралном положају пружају се фигуре неједнаких величина, а сва пажња усмерена је ка тек рођеном Христу на слами. Богородица је у средишту, анђели клече, пастири стварају круг око Исуса. Лево, по страни је свети Јосиф.
Десно крило (Света Марија Магдалена и Света Маргарита). Уз светице клече Томазова супруга Марија Барончели с кћеркомМаријом Портинари. На спољној страни је архангел Гаврило у грисају.
Аутор: Славољуб Тасић
број: 3052 2010
извор текста и слика "Политикин забавник": http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/cvet-boziјeg-gneva
lima
Aktivan član
- Poruka
- 1.630
Lep orao...
Uros985
Primećen član
- Poruka
- 973
Meni se ne dopada...
Sreten Žujović
Elita
- Poruka
- 24.255
То је онај Лабатов орао са амблема војске СРЈ.
Uros985
Primećen član
- Poruka
- 973
Pa ponovo mi se ne dopada...
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
тачно. колико је ово решење било боље-
Sreten Žujović
Elita
- Poruka
- 24.255
Лима, зашто си ставио твој жиг на овог орла? Не знам колико је то легално, а ни легитимно, обзиром да ово није твој рад. 
Осим ако ниси исправљао ове тробојке не видим да си имао разлога да дангираш ову сличицу.
Осим ако ниси исправљао ове тробојке не видим да си имао разлога да дангираш ову сличицу.
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
Грб Кнежевине Србије из дела "Illustrierts Briefmarken Album", изданог 1885. године.
извор: https://www.facebook.com/photo.php?...28972720.29502.177309975639892&type=1&theater
Scott Stamp and Coin Co. The International Postage Stamp Album, 1894 Edition (New York The Scott Stamp and Coin Co., Limited, 1893)
The Great Seal of Servia
Coat of Arms, Servia
кликни на слику за већу резолуцију
lima
Aktivan član
- Poruka
- 1.630
тачно. колико је ово решење било боље-
Ee jeste, ovo je stvarno bilo lepo rešenje... Što ga nisu usvojili?
@Vlajko
Ma kakav crni žig... To sam se sprdao malo jedno vreme i stavljao svuda redom, jer sam bio malo ljut što mi ljudi kradu crteže i štampaju na razne majice i razne suvenire, a niko me čak i ne pita...
Nego, vec odavno mi se svidja orao na grbu Beograda, pa sam hteo da probam i vidim kako bi izgledao takav orao na grbu Srbije... Uradio sam glave, počeo krila i mrzelo me da radim dalje...
ali, završiću ga... nekad... 
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Неколико верзија кнежевског грба Обреновића:
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
Стег са црвеним двоглавим орлом на портолану картографа Габрила де Валсека, из 1439. године.
На овом портолану приказани су црвени стегови са златним крстом и тетраграмом.
Цео портолан можете погледати на: http://cch.cat/img/secc_m/gran/1439 gabriel vallseca (mediterrani) 04.jpg
извор: https://www.facebook.com/photo.php?...28972720.29502.177309975639892&type=3&theater
На овом портолану приказани су црвени стегови са златним крстом и тетраграмом.
кликни на слику за већу резолуцију
Цео портолан можете погледати на: http://cch.cat/img/secc_m/gran/1439 gabriel vallseca (mediterrani) 04.jpg
извор: https://www.facebook.com/photo.php?...28972720.29502.177309975639892&type=3&theater
Casino Royal
Poznat
- Poruka
- 7.364
Стег са црвеним двоглавим орлом на портолану картографа Габрила де Валсека, из 1439. године.
На овом портолану приказани су црвени стегови са златним крстом и тетраграмом.
Цео портолан можете погледати на: http://cch.cat/img/secc_m/gran/1439 gabriel vallseca (mediterrani) 04.jpg
извор: https://www.facebook.com/photo.php?...28972720.29502.177309975639892&type=3&theater
Očito je Gabril de Valsek ovaj svoj portolan uradio po ugledu na portolan Angelina Dulcarta iz 1339. godine. Razlika je samo u tome što je na Dulcertovom portolanu zlatna zastava sa dvoglavim crvenim orlom pobodena u Skoplje, tada glavni grad Srbije, što je i naznačeno na tom portolanu, dok je u ovom Valsekovom portolanu ta zastava pobodena čini mi se u luku Drač, koja je te 1439. godine bila u mletačkim rukama.
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Портолан Гиљема Солера из око 1380. године:
Извор: http://upload.wikimedia.org/wikiped...an_chart_of_Guillem_Soler_(c.1380,_Paris).jpg
Овде сам издвојио још неколико портолана на којима се виде хералдички стегови са јасним мотивима двоглавог орла и тетраграма:
На овим портоланима се осим споменутих хералдичких знамења налазе и друга, која можда немају везе са темом, али корисно их је споменути и описати, с обзиром да се ради о градовима из нашег блиског окружења. Тако се на портолану Габријела Валсека могу уочити још и стегови Сења (Senya), Шибеника (Sibinico) и Нерента (Narent):
Извор: http://upload.wikimedia.org/wikiped...an_chart_of_Guillem_Soler_(c.1380,_Paris).jpg
Овде сам издвојио још неколико портолана на којима се виде хералдички стегови са јасним мотивима двоглавог орла и тетраграма:
Fernão Vaz Dourado (1520 - 1580), Goa 1570
Joan Martines (1550-1591), Sicily 1578
1563, Diogo Homem, Biblioteca Nacional, Florencia
Portolan by Jacobus Russus of Messina 1533
Portolan chart of Gabriel de Vallseca 1447
.jpg/800px-Portolan_chart_of_Gabriel_de_Vallseca_(1447).jpg)
Giorgio Callapoda. Carte de la Mer Méditerranée, de la Mer Noire, de la Mer Rouge et de l'Océan Atlantique nord-est. 1565
Eastern Mediterranean detail of portolan chart of Guillem Soler (c.1380, Paris)
.jpg)
Diego Homem (1547-1576), Portugal 1559
Joan Martines (1550-1591), Sicily 1578
1563, Diogo Homem, Biblioteca Nacional, Florencia
Portolan by Jacobus Russus of Messina 1533
Portolan chart of Gabriel de Vallseca 1447
.jpg)
Giorgio Callapoda. Carte de la Mer Méditerranée, de la Mer Noire, de la Mer Rouge et de l'Océan Atlantique nord-est. 1565
Eastern Mediterranean detail of portolan chart of Guillem Soler (c.1380, Paris)
Diego Homem (1547-1576), Portugal 1559
На овим портоланима се осим споменутих хералдичких знамења налазе и друга, која можда немају везе са темом, али корисно их је споменути и описати, с обзиром да се ради о градовима из нашег блиског окружења. Тако се на портолану Габријела Валсека могу уочити још и стегови Сења (Senya), Шибеника (Sibinico) и Нерента (Narent):
Poslednja izmena:
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Да ли постоји какво историјско утемељење да се од 1835. до 1839. године у Србији као стандарта користила ова застава:
www.rbvex.it:
Да ли постоји какво историјско утемељење да се од 1835. до 1839. године у Србији као стандарта користила ова застава:
Neznam da je ovakva zsatavi ikad korišćena u Srbiji. 1834 se prvi put uvodi zastava crveno-bijelo-plava sa grbomSrbiej (na crvenom štitu krst sa ognjilima izmešu ktrakova sve srebrno)
Nešto slično je crnogorska pomorska zastava sa krljevskom krunom ali je ona mnogo kasniej korišćena.
kao kneževski baner bi mogla biti korišćena ali ne postoji ijedan podatak da jeste.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.120
Zapravo 1835...
СрбинПодгорица
Domaćin
- Poruka
- 3.244
Овдје је заиста лијеп ораоТо је онај Лабатов орао са амблема војске СРЈ.
ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
Зграда Начелства окружја Пожаревачког
Здање Окружног начелства подигнуто је 1888–89. у духу бечког академизма са облицима појединих детаља инспирисаним италијанском ренесансом. Зграда има подрум, приземље, спрат и поткровље дограђено после 1955. Представља прекретницу у изградњи јавних грађевина у Србији XIX века монументалном репрезентативношћу, симетричним распоредом маса главног и бочних трактова, једноставно и функционално организованим унутрашњим простором са сликаним композицијама и декоративном пластиком. Дилема око аутора пројекта још увек није разрешена – наводе се архитекте Министарства грађевина Фридрих Гизел, као и окружни инжењер Милер. Сигурно је да су извесне коректуре пројекта урадили угледни архитекти Министарства грађевина Јован Илкић и Душан Живановић. Изградња градског парка око зграде трајала је до 1894, по класичним узорима строго геометријског концепта. У централном делу је постављена скулптура кнезу Милошу Обреновићу (вајара Ђорђа Јовановића 1898), у северном делу парка биста Васе Пелагића (вајара Стевана Боднарова 1955), у јужном делу бисте народних хероја: Божидара Димитријевића Козице (вајара Божидара Обрадовића), Бошка Вербалова (вајара Николе Јанковића) и Чеде Васовића (вајара Стевана Боднарова). Конзерваторско-рестаураторски радови извођени су током 1977. на сликаној декорацији, а на грађевини 1997. и 2005.
из емисије 18:25 данас
РТС 1 "Моја лепа Србија"
кликни на слику за већу резолуцију
РТС 1 "Моја лепа Србија"
кликни на слику за већу резолуцију
Ако је неко близу Пожаревца нека сврати и услика лепу фотографију, ово сам брзински уловио са телевизије.
Kao kneževski baner? Zaista nijeam to znao. dražavna zastava je bila sa grbom. Standard vladara takođe bud es grbom ali je obično kvadratnog oblika. Standard je uglavnom vojna zastava.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.120
Ma ne, bio si napisao 1834, ja sam te samo ispravio...
Ројалиста
Poznat
- Poruka
- 9.563
Знам и ја за ту црногорску... зато сам помислио да није нешто слично постојало и у Кнежевини Србији. Хвала у сваком случају.
Иначе, овде сам то нашао: http://www.rbvex.it/serbialtreb.html
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
Да ли постоји какво историјско утемељење да се од 1835. до 1839. године у Србији као стандарта користила ова застава:
они наводе да је такву стандарту користио кнез Милош у време своје прве владавине, а да је у време друге владавине (1858-1860) користио овакав грбовни банер-
не дају никакве изворе, а ваљда би негде остло забележено или сачувано као сведочанство или сећање.
