Kolikosu kotromanići čiji veliko je pitanje i tad a naročito sad. Ne treba zaboravljati da je feudalno društvo podijeljeno između plemenitih i neplemenitih koji se među sobom nijesu mogli očima gledati a osobito jer su se vlastelini ženiji sa susjedima čime su brzo gubili ikakvu etničku vezu (ako su ikakvu i imali) sa neplemenitim kojima su vladali. A o međusobnoj mržni ovih slojeva više svjedoče stalna netrpeljivost i nepovjerenje jednih prema drugim.
тачно си описао односе између сталежа феудалног друштва. али чему ово бесмислено релативизовање питања ''коме припадају Котроманићи''?!
припадају народу којим су владали, јер су део његове традиције и историјског наслеђа. то не важи само за њих, то важи за све владарске породице- за Рјуриковце (који потичу из Шведске), за Петровиће Његоше (који потичу из Босне), за мађарске Анжујце (који потичу из Француске), за аустријске Хабзбурге (који потичу из Швајцарске) итд. пребрајање крвних зрнаца је расистички манир који не приличи озбиљном човеку и озбиљном разговору.
иначе, грб са љиљанима није грб Котроманића, него грб Твртковића- грб Котроманића је коса греда на штиту. греда је ординарија, а љиљане је као додатну шаржу у грб ставио Твртко у спомен на своје крунисање- симбол су краљевске круне и новог (вишег) достојанства породице. осим овог грба са косом гредом између шест љиљана, Твртко и његови наследници су користили још један грб- у штиту круна са љиљановим венцем изнад слова Т (владарског монограма). дакле, љиљани потичу са краљевске круне, а круна (у смислу наслеђа, правног легитимитета и владарске идеологије) потиче из Србије. круна припада Немањићима, на чију традицију и наслеђе се Твртко изричито позивао- крунисао се у Милешеви, носио наслов краља Срба и владарско име Стефан, а на свој двор пренео институције и титуле Немањићке Србије.
Ovu trobojku je Sultan Hamid dao Srbiji i Srbima i prije 1844. se nikad nije korsitio (zapravo je prva zastav Srbije 1843. bila crveno-bijelo-plava kao kod Hrvata sa grbom u sredini što je bilo pod uticajem Pansovenskog pokreta).
тачно, то су боје пансловенског покрета. тачно је и да је уведена у употребу султановим указом 1838. год, којим је додељена Србији као вазалној држави, а не Србима као народу (јер су Срби живели и у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Рашкој, Косову и Метохији и Старој Србији). она постаје српска, тек кад је преузму Срби у Војводини и Срби у Црној Гори, па тако постане свесрпско знамење. иначе, то што је додељена одлуком султана, не значи да је била султанова жеља или креација. напротив, да се питао сулатан, не би било ни Србије ни заставе. застава је изнуђена, као што су изнуђени аутономија и титула наследног кнеза хатишерифом и бератом из 1830. проширење 1833. и устав 1838. то је био начин на који су Турци након Једренског мира удовољавали Србима и испуњавали захтеве великих сила, а у првом реду Русије.
тробојка црвено-бело-плава је уведена Сретењским уставом 1835. и замисао је уставописца Димитрија Давидовића, који је иначе био инспирисан идејама француске револуције.. па је зато и укинут вољом реакционарних суседа- Русије и Аустрије.
Vukovići su imali drugačiji grb pa ako su bili u bitci na Kosovu nosili su svoj grbovni baner a ne neku izmaštanu zastavu koja će biti stvorena kroz 7-8 vjekova. U srednjem vijeku je postojao običaj Parada zastava. Radi se o tome da se prije otpočinjanja bitke imeđu postrojenih vojski nekoliko puta pronose baneri suverena i njegovih vazala kako bi obje vojske dobro zapamtile ko im je prijatelj a ko neprijatelj. Naročito jer se u toku bitke često dešavalo da pojedini vazali prelaze s jedne na drugu stranu.
војвода Влатко Вуковић није на Косово отишао са својом сопственом војском и по свом нахођењу, него као заповедник великог одреда који је послао краљ Твртко. (тек касније Косаче ће постати значајна и моћна породица.) према томе, на челу краљевске војске на Косову се свакако носио краљев банер- банер суверена.