Грб и застава Србије

султанов ферман којим је Србија добила заставу:

''Podunavskim vezirima, pašama, kadijama, vojvodama, ajanima i drugim starešinama i nadzornicima skela.

Od strane srpskog kneza Miloša Obrenovića (da bi bio konac njegove sreće) podnešena mi je molba, da bi srpski narod, podanik moje visoke porte, pored već darovanih mu preimućstava, udostojio se i te dozvole, da se može na trgovačkim lađama - po rekama i moru plovećim i u Carigrad dolazećim, i tuda prolazećim lađama - od istog naroda njihov osobeni barjak razvijati. A kao što je ta dozvola data za trgovačke lađe Moldavije, Vlaške i ostvra Samoskoga, tako je zaključeno, da se od visokog Dostojanstva moga dade i srpskom narodu trobojni barjak, na kome će gornja čast biti crvene boje, srednja plave a najdonja biće bele boje, a o ovome je već visoka zapovest već izašla.

U sledstvu dakle ove moje visoke zapovesti, koje lađe u buduće budu dolazile u prestolno - gradsko - pristanište, i u sve druge skele carstva moga, da ne budu ni u čemu i najmanje budi od koga činovnika carstva moga, ili ma od koga drugog uznemiravane, i na taj način, pored naročitog na sve krajeve otpravljenog fermana, da se priloži po jedan obrazac toga barjaka da bi ga svi priznavali i poznavali.

Toga radi je i vama veziri, paše, kadije, vojvode, ajani, starešine i nadziratelji skela, svakome po jedan egzemplar obraza toga barjaka poslat, da bi vi, kad ova moja zapovest bude k vami stigla, svakome kome znati valja, to do znanja dostavili, i da u slučaju, ako srpske lađe pod gore označenim barjakom u naša pristaništa ili skele uplove, da se ulasku, odlasku i prolasku njihovom nikakve prepone ne polažu, i da ni u čemu ne budu napastovane ili uznemiravane, ni kapetani, ni služateljstvo lađe obespokojeni, no da imadu svaku rukopomoć i nadležno pokroviteljstvo.

Ovom mojom visokom zapovešću objavljeno vam je i preporučeno osobito, da ovo tačno nadgledate, i da se čuvate da nešto tome protivno ne uradite.
''

Ferman je izdat 23. dana meseca ševala 1251. godine po hidžri. Ta, 1251. g. je počinjala 17. aprila 1835. g. i trajala je do 5. aprila 1836. godine. S druge strane, 23. dan meseca ševala pada 28. januara 1836. godine. Sve ovo, naravno, po starom kalendaru, a po novom je to 9. februara 1836. godine. Dakle, Knjaževina Srbija je pravo da istakne svoju državnu zastavu na svojim brodovima dobila sultanovim fermanom od 9. februara 1836. godine, naravno, po novom i sada važećem kalendaru.
http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12735.0;wap2
 
султанов ферман којим је Србија добила заставу:

''Podunavskim vezirima, pašama, kadijama, vojvodama, ajanima i drugim starešinama i nadzornicima skela.

Od strane srpskog kneza Miloša Obrenovića (da bi bio konac njegove sreće) podnešena mi je molba, da bi srpski narod, podanik moje visoke porte, pored već darovanih mu preimućstava, udostojio se i te dozvole, da se može na trgovačkim lađama - po rekama i moru plovećim i u Carigrad dolazećim, i tuda prolazećim lađama - od istog naroda njihov osobeni barjak razvijati. A kao što je ta dozvola data za trgovačke lađe Moldavije, Vlaške i ostvra Samoskoga, tako je zaključeno, da se od visokog Dostojanstva moga dade i srpskom narodu trobojni barjak, na kome će gornja čast biti crvene boje, srednja plave a najdonja biće bele boje, a o ovome je već visoka zapovest već izašla.

U sledstvu dakle ove moje visoke zapovesti, koje lađe u buduće budu dolazile u prestolno - gradsko - pristanište, i u sve druge skele carstva moga, da ne budu ni u čemu i najmanje budi od koga činovnika carstva moga, ili ma od koga drugog uznemiravane, i na taj način, pored naročitog na sve krajeve otpravljenog fermana, da se priloži po jedan obrazac toga barjaka da bi ga svi priznavali i poznavali.

Toga radi je i vama veziri, paše, kadije, vojvode, ajani, starešine i nadziratelji skela, svakome po jedan egzemplar obraza toga barjaka poslat, da bi vi, kad ova moja zapovest bude k vami stigla, svakome kome znati valja, to do znanja dostavili, i da u slučaju, ako srpske lađe pod gore označenim barjakom u naša pristaništa ili skele uplove, da se ulasku, odlasku i prolasku njihovom nikakve prepone ne polažu, i da ni u čemu ne budu napastovane ili uznemiravane, ni kapetani, ni služateljstvo lađe obespokojeni, no da imadu svaku rukopomoć i nadležno pokroviteljstvo.

Ovom mojom visokom zapovešću objavljeno vam je i preporučeno osobito, da ovo tačno nadgledate, i da se čuvate da nešto tome protivno ne uradite.
''

Ferman je izdat 23. dana meseca ševala 1251. godine po hidžri. Ta, 1251. g. je počinjala 17. aprila 1835. g. i trajala je do 5. aprila 1836. godine. S druge strane, 23. dan meseca ševala pada 28. januara 1836. godine. Sve ovo, naravno, po starom kalendaru, a po novom je to 9. februara 1836. godine. Dakle, Knjaževina Srbija je pravo da istakne svoju državnu zastavu na svojim brodovima dobila sultanovim fermanom od 9. februara 1836. godine, naravno, po novom i sada važećem kalendaru.
http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12735.0;wap2
На основу изнесеног могу закључити да је такав ферман био и за грб. Да ли га неко може извући на виђело?
 
На основу изнесеног могу закључити да је такав ферман био и за грб. Да ли га неко може извући на виђело?

не, није постојао такав ферман, јер Османско царство није познавало хералдику. Срби су само наставили да користе грб који су већ имали, јер он и није био разлог незадовољства великих сила Русије и Аустрије, него застава- због распореда боја, који је подсећао на заставу француске револуције. зато је тај распоред промењен, па је кнез Милош тражио да султан донесе ферман којим би то било озваничено.
 
султанов ферман којим је Србија добила заставу:

''Podunavskim vezirima, pašama, kadijama, vojvodama, ajanima i drugim starešinama i nadzornicima skela.

Od strane srpskog kneza Miloša Obrenovića (da bi bio konac njegove sreće) podnešena mi je molba, da bi srpski narod, podanik moje visoke porte, pored već darovanih mu preimućstava, udostojio se i te dozvole, da se može na trgovačkim lađama - po rekama i moru plovećim i u Carigrad dolazećim, i tuda prolazećim lađama - od istog naroda njihov osobeni barjak razvijati. A kao što je ta dozvola data za trgovačke lađe Moldavije, Vlaške i ostvra Samoskoga, tako je zaključeno, da se od visokog Dostojanstva moga dade i srpskom narodu trobojni barjak, na kome će gornja čast biti crvene boje, srednja plave a najdonja biće bele boje, a o ovome je već visoka zapovest već izašla.

U sledstvu dakle ove moje visoke zapovesti, koje lađe u buduće budu dolazile u prestolno - gradsko - pristanište, i u sve druge skele carstva moga, da ne budu ni u čemu i najmanje budi od koga činovnika carstva moga, ili ma od koga drugog uznemiravane, i na taj način, pored naročitog na sve krajeve otpravljenog fermana, da se priloži po jedan obrazac toga barjaka da bi ga svi priznavali i poznavali.

Toga radi je i vama veziri, paše, kadije, vojvode, ajani, starešine i nadziratelji skela, svakome po jedan egzemplar obraza toga barjaka poslat, da bi vi, kad ova moja zapovest bude k vami stigla, svakome kome znati valja, to do znanja dostavili, i da u slučaju, ako srpske lađe pod gore označenim barjakom u naša pristaništa ili skele uplove, da se ulasku, odlasku i prolasku njihovom nikakve prepone ne polažu, i da ni u čemu ne budu napastovane ili uznemiravane, ni kapetani, ni služateljstvo lađe obespokojeni, no da imadu svaku rukopomoć i nadležno pokroviteljstvo.

Ovom mojom visokom zapovešću objavljeno vam je i preporučeno osobito, da ovo tačno nadgledate, i da se čuvate da nešto tome protivno ne uradite.
''

Ferman je izdat 23. dana meseca ševala 1251. godine po hidžri. Ta, 1251. g. je počinjala 17. aprila 1835. g. i trajala je do 5. aprila 1836. godine. S druge strane, 23. dan meseca ševala pada 28. januara 1836. godine. Sve ovo, naravno, po starom kalendaru, a po novom je to 9. februara 1836. godine. Dakle, Knjaževina Srbija je pravo da istakne svoju državnu zastavu na svojim brodovima dobila sultanovim fermanom od 9. februara 1836. godine, naravno, po novom i sada važećem kalendaru.
http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=12735.0;wap2

Znači ipak modifikovana zastava turske trgovačke mornarice. Prijethodno je korišćema crvena-plava-ctvena zastava. Kasnije postaje i državna zastava kao u većini evropskih zemalja. Ovđe se precizira da se radi o pomorskoj zastavi Srbije koja je odobrena jednako kao i prijethodne za "za trgovačke lađe Moldavije, Vlaške i ostvra Samoskoga"
U turskoj trgovčkoj mornarici su korišćene razne zastave za brodove zavisno od vjeroispovjesti vlasnika. Tako su muslimani koristili crveno-zeleno-crvenu, jevreji crveno-žuti-crvenu, katolici crveno crno-crvenu i pravoslavci crveno-plavo-crvenu. Od ovih zastava su kasnije Albanci izveli svoju prvu zastavu crveno-crno-crvenu, a i Srbi ustanici u svojim ustancima su isticali crveno-plavo-crvenu zastavu (kasnije jednobojnu crvenu) istu koju su Grci koristili za svoju pomorsku zastavu
 
Poslednja izmena:
...Srbi ustanici u svojim ustancima su isticali crveno-plavo-crvenu zastavu (kasnije jednobojnu crvenu) istu koju su Grci koristili za svoju pomorsku zastavu

Срби су у току Првог устанка истицали различите заставе, с различитим распоредом и односом боја- с тим што су претежне биле плава, црвена и бела. ево изванредног цртежа нашег колеге @VoSlavu, где су на једном месту представљене неке добро познате устаничке заставе:

svja-1.jpg


та једнобојна црвена коју помињеш је војводска застава из 1811. имала је на себи грб, исто као и застава регулаша, с том разликом што је ова друга била бела (види се на горњем цртежу):

attachment.php


занимљиво је да је најстарија позната српска застава (наравно, не ради се о националној, него о владарској)- "застава од црвене и плаве тканине" (vexillum unum de zendato rubeo et blavo), која се спомиње 1281. у попису ствари које су биле у власништву српског краља у Дубровнику, а тамо је оставио краљ Владислав Немањић.

vlad-1.jpg
 
Znači ipak modifikovana zastava turske trgovačke mornarice. Prijethodno je korišćema crvena-plava-ctvena zastava. Kasnije postaje i državna zastava kao u većini evropskih zemalja. Ovđe se precizira da se radi o pomorskoj zastavi Srbije koja je odobrena jednako kao i prijethodne za "za trgovačke lađe Moldavije, Vlaške i ostvra Samoskoga"
U turskoj trgovčkoj mornarici su korišćene razne zastave za brodove zavisno od vjeroispovjesti vlasnika. Tako su muslimani koristili crveno-zeleno-crvenu, jevreji crveno-žuti-crvenu, katolici crveno crno-crvenu i pravoslavci crveno-plavo-crvenu. Od ovih zastava su kasnije Albanci izveli svoju prvu zastavu crveno-crno-crvenu, a i Srbi ustanici u svojim ustancima su isticali crveno-plavo-crvenu zastavu (kasnije jednobojnu crvenu) istu koju su Grci koristili za svoju pomorsku zastavu

сасвим је могуће да је као основа за трговачку заставу Србије послужила застава коју су до 1793. имали трговци православне вере (Рум милет - римски народ) у Османском царству. али кад се погледају заставе које су у то време сличним ферманима додељене Самосу (врло слична застави Краљевине Грчке), а посебно Влашкој и Молдавији (жута са црвеним кантоном и плава са црвеним кантоном) може се закључити да ту није постојало никакво правило или одређен узор. пре ће бити да је султан уважио жеље оних који су их тражили, с тим што је инсистирао на белим звездицама на црвеном пољу- које су означавале османски суверенитет- то је оно што је за Порту било важно. боје и њихов распоред су за њих биле од споредног значаја.

gr_sampr.gif
ro-val5.gif
ro-mol6.gif
 
Poslednja izmena:
To sa zastavom je prilično zapetljano a politički razlozi su glavni zbog čega se istina izbjegava iznijeti. Najprije početkom XIX vijeka pored dvije carevine na Balkanu jedina zemlja koja je sobom činjela što je htjela ne priznajući ničiji suverenitet je bila Crne Gore, što su joj većina tadašnjih zemalja i priznavale.

ово си тачно рекао, али то ипак не значи да су велике силе признавале Црну Гору као независну државу (иначе би имале своја посланства на Цетињу), него пре као побуњену покрајину над којом Порта није имала никакву власт или фактичку контролу. Црна Гора је званично призната кад и Србија- 13. јула 1878. године на Берлинском конгресу.

Tadašnja državna zastava Crne Gore je bio baner vladara i mijenjao se sa njim da bi sa Petrovićima bobio ustaljeni oblik crvene kvadratne zastave sa bijelim dvoglavim orlom široko raširenih krilai zlatnim lavom. Ova zastava je igrala ulogu svih zastava. Putopisci tvrde da su vladari Crne Gore propagirali ideju nacionalne zastave koja je bila "Kao francuska s tim da su trake bile vodoravne" što znači plava-bijela-crvena. Sredinom XIX vijeka drugi putopisac opisuje nacionalnu crnogorsku zastavu kao bijelo-plav-crvenu znači klasična panslovenska zastava. Tek početkom XX vijeka kralj nikola proglašava nacionalnu zastavu kao crveno-plavo-bijelu što je jednaka zastavi Srbije. Uzgred da napomenem da sam narod tu zastavu nije cijenio i nikad nije korišćena kao narodna ni nacionalna izuzev za vrijeme svečanosti kada su je isticali vladari. Postoje izvještaji generalne inspekcije crnogorske vojske koji ju obavještavali Kralja Nikolu kako narod na sjeveru Crne Gore koristi vojne zastave (baner vladara) a nikako ne koristi trobojnu zastavu prema kojoj ima naročitu odbojnost i to pored prijetnji strogim kaznama.

српска тробојка црвено-плаво-бела је уведена у употребу у Црној Гори знатно раније- још 1880. као трговачко поморска застава. на средњем (плавом) пољу је био владарски монограм Н.I са круном (по томе се разликовала од заставе Кнежевине Србије). иста застава (а не ратни алај-барјак) је истицана на црногорским посланствима (амбасадама) у иностранству, па се зато слободно може сматрати црногорском државном затавом још знатно пре него је то и званично постала првим Уставом из 1905. године.

trgovacka_zastava_od_1881_do_1918.gif
 
Срби су у току Првог устанка истицали различите заставе, с различитим распоредом и односом боја- с тим што су претежне биле плава, црвена и бела. ево изванредног цртежа нашег колеге @VoSlavu, где су на једном месту представљене неке добро познате устаничке заставе:

svja-1.jpg


та једнобојна црвена коју помињеш је војводска застава из 1811. имала је на себи грб, исто као и застава регулаша, с том разликом што је ова друга била бела (види се на горњем цртежу):

attachment.php


занимљиво је да је најстарија позната српска застава (наравно, не ради се о националној, него о владарској)- "застава од црвене и плаве тканине" (vexillum unum de zendato rubeo et blavo), која се спомиње 1281. у попису ствари које су биле у власништву српског краља у Дубровнику, а тамо је оставио краљ Владислав Немањић.

vlad-1.jpg

Izvanredno urađeno zaista trud vrijedan pohvale. Ovđe se nema što prigovoriti jer je sve tačno tako kako je navedeno.
 
сасвим је могуће да је као основа за трговачку заставу Србије послужила застава коју су до 1793. имали трговци православне вере (Рум милет - римски народ) у Османском царству. али кад се погледају заставе које су у то време сличним ферманима додељене Самосу (врло слична застави Краљевине Грчке), а посебно Влашкој и Молдавији (жута са црвеним кантоном и плава са црвеним кантоном) може се закључити да ту није постојало никакво правило или одређен узор. пре ће бити да је султан уважио жеље оних који су их тражили, с тим што је инсистирао на белим звездицама на црвеном пољу- које су означавале османски суверенитет- то је оно што је за Порту било важно. боје и њихов распоред су за њих биле од споредног значаја.

gr_sampr.gif
ro-val5.gif
ro-mol6.gif

I ovđe je sve lijepo rečeno.Jedinošto bih dodao je po pitanju današnje zastave Grčke. Nikako mi nijesu bile jsne pruge plave i bijele boje, kad na nekoj vezici gore nađoh u tekstu da je Turska dozvolila rcima palvu zastavu ili su je oni sami koristili a da je Rodos imao bijelu zastavu. Kasnije su grčki ustanici isticali plavu zastavu sa bijelim krstom pa mi je sad jasna konstrukcija savremen zastave.
 
ово си тачно рекао, али то ипак не значи да су велике силе признавале Црну Гору као независну државу (иначе би имале своја посланства на Цетињу), него пре као побуњену покрајину над којом Порта није имала никакву власт или фактичку контролу. Црна Гора је званично призната кад и Србија- 13. јула 1878. године на Берлинском конгресу.



српска тробојка црвено-плаво-бела је уведена у употребу у Црној Гори знатно раније- још 1880. као трговачко поморска застава. на средњем (плавом) пољу је био владарски монограм Н.I са круном (по томе се разликовала од заставе Кнежевине Србије). иста застава (а не ратни алај-барјак) је истицана на црногорским посланствима (амбасадама) у иностранству, па се зато слободно може сматрати црногорском државном затавом још знатно пре него је то и званично постала првим Уставом из 1905. године.

trgovacka_zastava_od_1881_do_1918.gif

Da tačno je da je kralj Nikola I uveo ko pomorsku trobojnu zastavu gore postavljenu (prva pomorsk zastava je bila crveno-bijelo-crveno) i da je prije krune bio krst koji je kasnije zamijenjen krunom jer je u Crnoj Gori bilo većinom muslimanski živalj koji se bavio brodarstvom.
Tčno je da se krajem XIX vijeka u Crnoj Gori uporno kao narodna zastava ističe trobojka sa rasporedom boja kao na zastavi rbije ali ta zastava u narodu nije blia cijenjena i više je korišćen vladarski baner odnosno ksnija ratna zastava. Tačno je i da je Crna Gora tu istu trobojku koristla i kao državnu zastavu s tim da je u sredini bio postavljen grb Crne Gore.
Tu se radi o političkompotezu Nikolinom za koji mnogi Crnogorci nijesu imali razumjevanja no bi što bi.
 
Da tačno je da je kralj Nikola I uveo ko pomorsku trobojnu zastavu gore postavljenu (prva pomorsk zastava je bila crveno-bijelo-crveno) i da je prije krune bio krst koji je kasnije zamijenjen krunom jer je u Crnoj Gori bilo većinom muslimanski živalj koji se bavio brodarstvom.
Tčno je da se krajem XIX vijeka u Crnoj Gori uporno kao narodna zastava ističe trobojka sa rasporedom boja kao na zastavi rbije ali ta zastava u narodu nije blia cijenjena i više je korišćen vladarski baner odnosno ksnija ratna zastava. Tačno je i da je Crna Gora tu istu trobojku koristla i kao državnu zastavu s tim da je u sredini bio postavljen grb Crne Gore.
Tu se radi o političkompotezu Nikolinom za koji mnogi Crnogorci nijesu imali razumjevanja no bi što bi.

Јован Маркуш

''Грбови , заставе и химне Црне Горе''


grbovi-i-zastave.jpg



Књигу можете да преузмете бесплатно у pdf формату овде: http://www.narodnastranka.com/final.pdf

Јован Б. Маркуш

''Грбови , заставе и химне y Црнoj Гори''


39448588.png

34534493.png

извор: интернет страна
 
застава и грб Српске Војводине прокламован на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848.

''Када је на Мајској скупштини митрополит Јосиф Рајачић изабран за патријарха, истакао је он на свој двор црвено-плаво-белу заставу, која се од тада сматра за заставу српске Карловачке митрополије и српског патријарха.
Прецизан опис заставе и грба дао је у свом историјском образложењу одлука донетих на Мајској скупштини, „Осветлењу искања народа сербског у Аустрији у ово време", 6. маја Јаков Живановић. На крају свога списа нагласио је да су народу потребни и „знаци отличителни“: застава и грб. Заставу сачињавају три боје, хоризонтално постављене: одозго црвена, у средини плава, доле бела. На плавој, као карактеристичној боји, налази се народни грб. Грб сачињава бео крст на округлом црвеном пољу, између чијих кракова стоји по једно оцило, свега четири, челикасте боје, опасан с десне стране жировом, а с леве маслиновом гранчицом, које су доле везане плавом пантљиком. Цео тај штит, поље, лежи на војводској порфири, висећој испод војводске, затворене, на два дела раздељене круне. Овај грб требада буде народни, који ће српски народ употребљавати свугде, мимо географских, земљописних грбова, које свака провинција има, као што нпр. Срем има јелена који се одмара под јабланом. Као што поједине породице имају своје грбове,треба да га има и народ. У овако важном народном предмету не треба да буде произвољног мењања боја заставе.
Документ је усвојен у заседању православне општине сремскокарловачких Срба и штампан је као летак.''

Др Љубомирка Кркљуш: ОБЕЛЕЖЈА И СИМБОЛИ У ТОКУ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОКРЕТА 1848–1849.
http://www.scribd.com/doc/59162689/...ародног-Покрета-1848-1849-Др-Љубомирка-Кркљуш
 
Poslednja izmena:
Маслиновом или ловоровом гранчицом... Нешто ми ту није јасно... :think:

у блазону (опису грба) стоји маслинова гранчица, али је у емблазону редовно приказивана ловорова, што се види по лишћу (код ловора је лист шири) и по плодовима (ситне бобице). дакле, грешка у емблазону.

2222ib.jpg


УСТАВ КЊАЖЕСТВА СЕРБИЈЕ издан и заклетвом потврђен О СРЕТЕНСКОЈ СКУПШТИНИ 1835 ГОД.

Глава друга. Боја и грб Сербије.
3) Боја народна Србска јест отворено-црвена, бјела и челикасто-угасита.
4) Грб народниj Србскиj представља Крст на црвеном пољу, а међу краковима Крста по једно огњило окренуто к крсту.
Сав грб опасан је зеленим вјенцем с десне стране от растова, а са леве от маслинова листа.

http://nastavnikdamir.wordpress.com/2011/03/15/сретењски-устав-1835/
 
Poslednja izmena:
Ако је ловорова гранчица била грешка у емблазону у пракси није. :D

Маслинова гранчица је симбол мира, а Србија под тим симболом није мировала, него односила победе. :cool:

ти венци воде порекло из античке Грчке, кад су се свијали од гранчица дрвећа да би њима биле овенчане статуе богова или главе хероја и победника. храст је био посвећен Зевсу, па је зато храстов венац означавао краља, ловор је припадао Аполону, па су таквим венцем крунисани песници. маслина је била посвећена Атини- мада су од гранчица свете маслине прављени венци за победнике на панхеленским играма у Олимпији. та симболика је у време просветитељства пренета у грбове и амблеме новостворених држава, па и Кнежевине Србије и Српске Војводине. дакле, маслина ту нема значење библијске гранчице мира, него оно које је имала у класично доба.
 
Jesu li onjila zlatna? Zapravo me neodoljivo podsjećaju na rtne sjekire.

јесу, златна су. али треба имати на уму да је Фојнички грбовник настао неких 70-80 година након Београдског грбовника II, где се врло лепо виде златна огњила:

8_bgll10.jpg
 
Ne nesumnjam da su ognjila u pitanju, nego kažem na što mi liče. I sama ognjima su imala različitu konstrukciju zavisno od mjesta đe su se kovala i kako su njihovi tvorci zamišljali industrijski dizajn. Nije ni čudo da budu prikazana na različite načine odnosno onakva kako su ognjila izgledala u zemljama iz kojih je slikar.
 
не, није постојао такав ферман, јер Османско царство није познавало хералдику. Срби су само наставили да користе грб који су већ имали, јер он и није био разлог незадовољства великих сила Русије и Аустрије, него застава- због распореда боја, који је подсећао на заставу француске револуције. зато је тај распоред промењен, па је кнез Милош тражио да султан донесе ферман којим би то било озваничено.
Нисам хтео дуљити причу, али не могу разумети да су Султан и Милош наређивали нешто великим силама АУ и Русији, Ферман је као и Папина була она се издаје да се нешто озваничи. Зато сам мислио да би морао постојати и ферман и за грб као и папина була за круну Стевана Првовенчанога, и требало би их наћи и једно и друго. Османско и Руско царство у оно време нису познавали хералдику као ни Милош, али су познавали знакове држава и шта значе.
 
Нисам хтео дуљити причу, али не могу разумети да су Султан и Милош наређивали нешто великим силама АУ и Русији, Ферман је као и Папина була она се издаје да се нешто озваничи. Зато сам мислио да би морао постојати и ферман и за грб као и папина була за круну Стевана Првовенчанога, и требало би их наћи и једно и друго. Османско и Руско царство у оно време нису познавали хералдику као ни Милош, али су познавали знакове држава и шта значе.

грб Кнежевине Србије није додељен ферманом, него је уведен у употребу вољом српских власти. око грба се код Срба није ни постављало питање који би то могао бити, јер је преузет из илирске хералдике давно пре Сретењског устава 1835. у то време Османско царство није имало грб, нити је познавало ту врсту државног симбола. није имало чак ни јединствену државну заставу, него су у употреби били различити барјаци са различитим значењем. грб није постојао уопште, већ је симбол државе и врховне власти било султаново име са титулама (тугра), које се исписивало увек на врло препознатљив начин.

за разлику од грба, коме Турци нису придавали никакав значај, застава је за њих била много важнија- посебно ако се узме у обзир то да су трговачки бродови под њом пловили и улазили и у турске и иностране луке. њена природа је не само симболичка, него и употребна, па је зато и додељена/озваничена ферманом.
 
грб Кнежевине Србије није додељен ферманом, него је уведен у употребу вољом српских власти. око грба се код Срба није ни постављало питање који би то могао бити, јер је преузет из илирске хералдике давно пре Сретењског устава 1835. у то време Османско царство није имало грб, нити је познавало ту врсту државног симбола. није имало чак ни јединствену државну заставу, него су у употреби били различити барјаци са различитим значењем. грб није постојао уопште, већ је симбол државе и врховне власти било султаново име са титулама (тугра), које се исписивало увек на врло препознатљив начин.

за разлику од грба, коме Турци нису придавали никакав значај, застава је за њих била много важнија- посебно ако се узме у обзир то да су трговачки бродови под њом пловили и улазили и у турске и иностране луке. њена природа је не само симболичка, него и употребна, па је зато и додељена/озваничена ферманом.

Неће бити баш тако. Нису Милош, а још мање раја имали ту слободу да стављају ознаке или круне било какве и да доносе описе и значења у уставу о њима.
 
ово си тачно рекао, али то ипак не значи да су велике силе признавале Црну Гору као независну државу (иначе би имале своја посланства на Цетињу), него пре као побуњену покрајину над којом Порта није имала никакву власт или фактичку контролу. Црна Гора је званично призната кад и Србија- 13. јула 1878. године на Берлинском конгресу.

E ovo je zanimljivo pitanje. Po svemu sudeći Crna Gora je dobila na Berlinskom kongresu priznanje ne od velikih sila, već samo od Osmanskog carstva i Velike Britanije. Na samom kongresu predstavnici Njemačke, Austro-Ugarske, Francuske i Rusije su iznjeli stav da su one već priznavale Crnu Goru.
Sam član 26. Berlinskog ugovora kaže: "Crnoj Gori priznaju nezavisnost Visoka Porta i sve one visoke ugovorne strane koje to dosad nisu učinile", dok se nazavisnost Srbije reguliše članom 34. koji glasi: "Visoke ugovorne strane priznaju nezavisnost Kneževine Srbije." Identična je formulacija upotijrebljena u članu 43. kojim je priznata nezavisnost Rumunije.
Prva sjednica kongresa na kojoj se raspravljalo o Crnoj Gori se održala 1. jula. Tada se i raspravljalo o 2. članu Svetostefanskog mirovnog ugovora koji je glasio "Visoka Porta konačno priznaje nezavisnost Knjaževine Crne Gore". O rasparvi povodom ovog pitanja u zapisniku sa sjednice je navedeno sledeće:
"Lord Solsberi izjavljuje da njegova vlada nikada nije priznavala ovu nezavisnost i traži izostavljanje riječi 'konačno'. Iz razmjene mišljenja po ovom pitanju proističe da je Njemačka u principu priznala nezavisnost Knjaževine, kao i da ju je Austro-Ugarska već formalno priznala. Na pitanje koje je predsjednik postavio, predstavnik Francuske odgovara da je Francuska već implicite priznala. Opunomoćeni predstavnici Rusije izjavljuju da njihova vlada nikada nije ni prestala da je priznaje, budući da crnogorske knjaževe nije potvrđivao sultan i da nijesu plaćali danak. Njihove ekselencije (predstavnici Austro-Ugarske, Njemačke, Francuske i Rusije) traže da se zadrži postojeći tekst člana iz Svetostefanskog ugovora". (Ž. Andrijašević, Š. Rastoder, "Istorija Crne Gore", Podgorica, 2006, str. 208-209.)
 

Back
Top