Да ли ти имаш неку веу са Грујићем или Александром, па да им предложиш то ја сам предлагао али без успеха. И ја мислим да има још пуно исстраживања да се уради пре него све сазнамо о Немањићима, јер ја мислим да грб потиче од епохе Немање и Комнена који су му дали део источне земље у наследство. Што се Кодина тиче он је каснији од Ћарла петог а огњила су из Ћарлевог времена.
да бисмо изашли с неким предлогом, морамо најпре решити загонетку грба. а то подразумева одређени помак у истраживању симболике ромејских ратних знамења. зато се треба бавити изворима и стручном литературом.
и не знам о каквом Ћарлу V говориш. мени није познат ниједан бургундски војвода који се тако звао. претпостављам да мислиш на француског краља Шарла V Мудрог (Charles le Sage; владао 1364-1380)? међутим, ја нисам пронашао нигде да је он увео огњила у хералдичку употребу. а поред тога, дошао је на власт у време кад је Псеудо-Кодин већ завршио своје дело.
Сматрам да се израз оцило задржао због тога што у уставу иначе инсистирају на страним терминима, односно медиокритетима ваљда страни изрази делују елегантније и званичније. Тако је израз термин, разговор коресподенција, образовање едукација. То се и на устав и законе примењује те се без потребе користе синоними страног порекла.
А како мислите да неко уноси мото у породични грб, кад грбови обе српске владареске куће одавно имају мото, мада они немају везе са огњилима? Симбол огњила је логично симбол ватре, и мада се мени свиђа објашњење да су Срби многе огњеве због крста претрпели, јер је то једино објашњење које има историјску основу, не само да знамо да су устаници, а касније и кнезови, овај симбол преузели директно из књигер Христифора Жефаровића, већ знамо и да је ово објашњење било и на Карађорђевој застави, што је доказ да су са објашњењем били упознати устаници и да је оно потврђено у историји. Ипак то објашњење не треба да стоји у уставу, јер се устав не бави легендама о грбовима, треба га неѕванично ширити медијима. Као и објашњење за Орла и љиљане које се такође налази у књизи Жефаровића и јако је лепо.
већ сам рекао да не би било мудро мењати блазон државног грба па чак ни додавањем гесла. међутим, грб владарског Дома отвара простор за једну такву интервенцију, којом би крст и огњила добили своје хералдичко значење. њихов постојећи мото (prima spes mihi deus) не делује ми баш нарочито упечатљиво, а не видим да има неке дубље везе са породичном историјом Карађорђевића или са самим грбом. иначе, гесло се може мењати по вољи армигера. из тог разлога у енглеској хералдици чак се и не уноси у грбовницу (не улази у опис грба у повељи којом га суверен додељује), јер се полази од тога да мото није хералдичка константа.
и лепо си запазио- Жефаровићеве речи (тачније стихови Павла Ненадовића Млађег) биле су исписане на личној застави вожда Карађорђа па би се оне могле сматрати и најстаријим геслом владарског Дома. тим пре што стоје у непосредној вези са грбом изнад њих. ако је крилатица са устаничких барјака
''с Богом за Веру и Отачество'', касније нашла свој израз и на пуковским заставама српске војске -
''с вером у Бога за Краља и Отачаство (Отаџбину)'', не видим разлог да се првобитно гесло није задржало, бар у неком краћем и прилагођеном облику. једини проблем је што је писац изворних стихова на латинском био један Хрват - Павао Ритер Витезовић. а замисао да крилатица коју је сковао Хрват краси грб српског владарске породице не делује ми прихватљиво. зато сматрам да је потребно заћи дубље у прошлост и истраживати какав је смисао та хералдичка композиција имала у време кад се први пут јавила у историјским изворима. дакле, Ромејско Царство 14. века. можда ће налази потврдити значење које је пружио Витезовић, а можда ће донети и другачији закључак.
међутим, овде бих указао на још једну околност на којој Вујадин с разлогом инсистира. огњила у знамењу бургундских војвода односила су се на њихово гесло
ante ferit quam flamma micet (кад удари, ватра сева), али и на прво слово имена земље (Burgundia). дакле, шаржа је имала вишеструко значење. зато је изванредан пример не само проницљивости армигера, него и високог хералдичког стила. плашим се да ћемо у случају ограничавања на уско значење огњила као оруђа за стварање ватре, занемарити њихово дубље значење, које су можда имали у време кад су их Ромеји увели на своје царске заставе. у том смислу ова дискусија отвара питања и доприноси истраживању.
иначе, слажем се с тобом да тумачење грба треба ширити- пре свега кроз образовање, а онда и кроз медије. али не треба се чудити што већина Срба не може да протумачи државни грб, кад ни они који се тим проблемом озбиљно баве не могу око тога да се сложе.
Ипак постоји битна разлика. Док у Великој Британији монарх утврђује или мења грб потпуно самостално, у Србији је владар проглашао, односно одобравао, устав који је донела скупштина и у коме се одређују државни симболи. Нема никакве разлике у овлашћењима српског монарха у време некадашње краљевине и председника републике данас када су у питању државни симболи. Ни један ни други не могу да их утврђују или мењају по свом нахођењу. Извини, али армигер може да мења грб кад хоће и како хоће, а то са српском монархијом није био случај.
прво, ни у Великој Британији грб није цртала и састављала краљица са својим дворским дамама, него су се тим питањем бавили хералдичари. онај уставни чланак говори о томе да краљица као армигер доноси коначни суд и да њен грб (тј. грб Велике Британије) мора бити по њеној вољи. што се тиче Србије, Стојан Новаковић (тадашњи министар просвете и црквених дела) прихватио се посла око новог државног знамења зато што му је
краљ Милан наложио да за обновљену краљевину састави прикладан грб. дакле, иницијатива је потекла од грбоносца. грбоносац је дао и коначну реч, јер како сведочи Милан Ђ.Милићевић- ''16. јуни 1882. Закон о грбу Краљевине Србије. Стојана Новаковића нацрт. Ту су и крст и свињска глава, три копите, гуја дома Обреновића, и около ловоров венац и порфира… Ја, Кујунџић, Ракић и Пироћанац тражимо да изостави свињску главу и копите кад Босна не може бити претстављена својим грбом, да се избаци и венац, кад је ту порфира.
Краљ тако усвоји, и сада је двоглави орао коме на прсима стоји штит са часним крстом, представником српских страдања.” верујем да је истоветан поступак био и у време кад је краљица Ана одлучивала о новом грбу Уједињеног Краљевства. посао је поверила неком од својих министара и на крају усвојила предлог који је сматрала за одговарајући.
република и монархија у хералдичким питањима нису упоредиве, јер председник иако шеф државе, није армигер. монарх је армигер и кад год у некој европској краљевини видиш државни грб, увек имај на уму да он представља владара. а преко владара представља и институције које делују у његово име.
и најважнија ствар - не постоји тај правни акт који може променити хералдичка начела. тако да је позивање на устав Србије у дискусији о хералдичким проблемима сасвим бесмислено.
грб владара је редовно идентичан грбу државе, јер грб државе није ништа друго до грб њеног суверена. и то правило не важи само за апсолутистичке монархије, него за све од реда. прочитај Act of Union из 1707. - одељак о грбу. све ће ти бити јасно. осим ако не тврдиш да је и Уједињено Краљевство апсолутистичка монархија
