Sinoc sam odgledala Ustanicku ulicu.
Iskreno, mnogo sam vise ocekivala s obzirom da sam za taj film cula samo reci hvale. Nije los, ali nije ni odlican. Prica je predvidiva, ali akcenat ni nije na prici vec na ljudima. Ima mnogo dugih, usporenih scena i mnogo fokusa na lica aktera. Meni je to bilo ok. Ocekivala sam bolju produkciju. Opet, nije losa, ali nije ni iznenadjujuce dobra. Najveci utisak mi je ostavio glumac Uliks. Ne secam se da sam ga gledala ranije, ili nisam obratila paznju, ali covek je odglumio ulogu majstorski. Kicic se pored njega ne vidi, a i kad se vidi-smesan je. Ja generalno Kicica ne vidim u ozbiljnim ulogama, on mi je za komedijice i to je to. U svakom slucaju, preporucujem da pogledate film, ali ne bacajte pare za bioskop, gledajte ga kod kuce.
Od mene ocena 7/10
Ako ti se svideo Uliks, a voliš drame pogledaj film Sutra ujutru. Slažem se za Kičića. Najveći domet mu je neka epizodna ulogica u osrednjoj komediji.
Company men- Једина позитивна ствар у филму је што показује суровост данашњег капиталистичког светског поретка, његову безобзирност и бескрупулозност. Међутим, тај приказ дат је на површан, клишеизиран, патетичан- једноставно, на амерички начин. Такође, велика препрека за гледаоца из Србије или било које друге банана државе је и тај што су главни ликови менаџери са баснословним примањима, кућама од ко зна колико милиона долара, приватним авионима, јагуарима итд, па се тешко можемо уживети у те животне ситуације..
Уз сав напор да сажаљевам лика који више неће моћи да игра голф и да се свакодневно преждерава у најскупљим малограђанским ресторанима, те да вози јагуара ипак нисам успео у тој својој намери.Тим, пре што главног лика тумачи гузоглави Бен Афлек чија глума ми је иритантна до крајњих граница.
Суштина филма је, дакле, рецесија и њене нуспојаве. Значи, удари криза и на савршену, обећану земљу и сад ја требам да жалим тај амерички буржујски, малограђански, егоистични, менаџерски сој кога боли она ствар за сиротињу све док њима иде добро и док могу да се возикају приватним џетовима, летују на Бахамима и слично. Чомски је у једном свом интервјуу лепо приметио да је до сада било милион криза које су додатно сиромашиле оне најугроженије, али те кризе нису имале тај третман јер нису дирале интерес ,,империје'', богаташке врхушке која је од постављања овако накарадног система, стално угњетавала и економски уништава сваког ко би јој се нашао на путу.
Све у свему, ако волите дупеглавца Афлека, патетику, површност, клише сцене и ако из неког разлога жалите што неко мора да смањи одлазак на голф, обавезно погледати. У супротном никако.
П.С. Да, крај је наравно срећан јер ипак је то Америка, а тамо наравно: everything is posible.